Уобичајене заблуде

Зашто да купим .RS домен, кад је .COM домен јефтинији?

ОДГОВОР: Ова тврдња једноставно није тачна! Називи домена другог нивоа (.CO.RS за предузетнике и мале бизнисе, .IN.RS за појединце) могу да се региструју по истој или нижој цени од оне по којој могу да се региструју тзв. међународни домени (.COM, .ORG, .NET…).

Да, али ја хоћу да имам .RS, а не тамо неки .IN.RS, јер сам озбиљна фирма и то ми је битно због мог бренда?

ОДГОВОР: Сложићете се да је некоме ко је озбиљна фирма и има бренд који жели да заштити, сасвим небитна безначајна разлика у цени између .RS и .COM домена, већ да су му пресудне предности .RS домена на домаћем тржишту. Истраживање тржишта које је спровео РНИДС током јесени 2013. говори да је цена регистрације од веома малог утицаја током доношења одлуке о избору домена.

Чуо сам да је .RS домен скупљи од осталих националних домена у Европи?

ОДГОВОР: По годишњем статистичком изештају за 2013. европског удружења националних регистара CENTR (Council of European National Top Level Domain Registries, www.centr.org) просечна цена регистрације назива интернет домена код националних регистара који имају до 500.000 регистрованих назива домена је 11,7 евра, што значи да је цена регистрације назива .RS домена испод европског просека. Овде је реч о тзв. велепродајним ценама националних домена које нису цене за крајње кориснике, већ цене према овлашћеним регистрима. Цене регистрације према крајњим корисницима овлашћени регистри самостално одређују!

Рекли су ми да се домаћи домени лошије позиционирају на Гуглу. Да ли је то тачно?

ОДГОВОР: Наравно да није тачно! Гугл у резултатима претраге, када претражујете из Србије, управо даје предност сајтовима на локалним, националним интернет доменима, као што су наши .RS и .СРБ. Такође, Гугл равноправно третира појмове на ћирилици и латиници, без обзира на то којим писмом сте уписали тражени појам. Сазнајте више на страни “Из угла Гугла“!

Дефиниције главних појмова

Која је разлика између појмова “интернет домен” и “назив интернет домена”?

ОДГОВОР: Интернет домен је скуп података који описује једну административну целину на Интернету и везан је за одређену локацију на Интернету и сервисе која она пружа (www, mail, ftp…), чиме је постао адреса неког сајбер простора. Назив интернет домена је алфанумеричка ознака коју је корисник регистровао за своје потребе и који је уписан у Регистар, чиме се ствара административно-техничка могућност за видљивост тог домена на Интернету.

Шта је ccTLD?

ОДГОВОР: country code Top-Level Domain – Национални интернет домен највишег нивоа – везан је за међународну двословну ознаку државе (као што је наш .RS домен).

Шта је IDN?

ОДГОВОР: Internationalized Domain Name – Интернационализовани називи домена – називи домена који нису написани енглеским алфабетом (као што је наш .СРБ домен).

Шта је gTLD?

ОДГОВОР: generic Top-Level Domain – Генерички интернет домен највишег нивоа – понекад се називају и међународни домени (као што су .COM, .ORG, .NET…).

Шта је DNS?

ОДГОВОР: Domain Name System – Систем назива интернет домена – базни интернет сервис, који омогућава превођење назива интернет домена у IP бројеве и обрнуто. Он омогућава једноставну комуникацију људи са Интернетом, јер је Интернет базиран на IP бројевима који људима представљају бесмислен низ бројева и тачака, скоро немогућ за памћење.

Шта је РНИДС?

ОДГОВОР: Фондација “Регистар националног интернет домена Србије” (скраћено: РНИДС) је стручна, невладина и недобитна фондација основана 8. јула 2006. ради управљања Централним регистром националних интернет домена. РНИДС управља националним интернет доменима Републике Србије по одлуци ICANN-а, и то .RS доменом од 11. септембра 2007. године, а .СРБ доменом од 21. априла 2011.

Регистрација назива домена

Како да региструјем .RS и/или .СРБ домен?

ОДГОВОР: Регистрација назива .RS и/или .СРБ домена за крајње кориснике (регистранте) обавља се преко овлашћених регистара, по процедури која у најбољем случају може да се обави и онлајн, за свега неколико минута:

  • Регистрант подноси захтев за регистрацију изабраног назива домена одабраном овлашћеном регистру
  • Oвлашћени регистар испоставља (пред)рачун по коме се обави уплата накнаде за жељени период регистрације домена (од једне до 10 година)
  • Процес се завршава уписом података у Централни регистар РНИДС-а

Називи .RS и .СРБ домена се региструју према праву првенства (first-come, first-served принцип). То практично значи да, ако два или више овлашћених регистара, истовремено приступе Централном регистру националних интернет домена у покушају да региструју исти назива домена, упис у Централни регистар ће обавити само овлашћени регистар који му је први приступио. Регистровани домен неће на Интернету бити видљив одмах, јер је потребно извесно време да се информација о новом домену прошири (пропагација).

Шта је овлашћени регистар?

ОДГОВОР: Овлашћени регистар је правно лице или предузетник са седиштем у Републици Србији, кога је РНИДС овластио да обавља послове регистрације .RS и .СРБ домена. Најчешће су то интернет провајдери.

Ко је регистрант?

ОДГОВОР: Регистрант је лице које региструје и користи назив .RS и/или .СРБ домена. Регистрант може да буде домаће или страно, физичко или правно лице. То су крајњи корисници назива интернет домена, али не и њихови власници, већ практично закупци на одређени временски период, не краћи од годину дана и не дужи од 10 година.

Ко је административни контакт?

ОДГОВОР: Административни контакт је физичко лице, односно правно лице или предузетник, овлашћено у име регистранта да од РНИДС-а прима податке од значаја за регистрацију назива домена и у име регистранта врши промену свих података везаних за регистрацију .RS и .СРБ домена. Обратите пажњу да административни контакт има иста овлашћења за управљање називом домена као и сам регистрант.

Ко је технички контакт?

ОДГОВОР: Технички контакт је физичко или правно лице или предузетник овлашћено да у име регистранта врши промену техничких података у вези са регистрацијом .RS и .СРБ домена (подаци о DNS серверима и промена лица одређеног као технички контакт). У пракси је технички контакт најчешће интернет провајдер код кога се налази web презентација за коју се региструје назив домена, то јест овлашћени регистар код кога је регистрован назив домена.

Шта је WhoIs сервис?

ОДГОВОР: Whois сервис који нуди РНИДС омогућава преглед јавно доступне базе података о регистрованим називима домена у оквиру ccTLD регистра (Централног регистра националних интернет домена). Најчешће се користи за добијање информације да ли је назив .RS или .СРБ домена регистрован или не. Уколико је назив домена регистрован, Whois сервис омогућава приказ основних података о кориснику који је назив домена регистровао, као и о административном и техничком контакту, у складу са дефинисаним правилима о доступности података.

Како се продужава регистрација назива домена?

ОДГОВОР: Процедура продужења регистрације домена је следећа:

  • Регистрант, административни или технички контакт, подноси захтев за продужење регистрације назива домена овлашћеном регистру код кога је регистрован назив домена
  • Овлашћени регистар испоставља (пред)рачун по коме се обави уплата накнаде за жељени рок продужења регистрације (од једне до 10 година)
  • Процес се завршава уписом податка о датуму истека регистрације домена у Централни регистар РНИДС-а

Најбоље је да се процедура продужења регистрације уради пре истека рока регистрације домена. Важно је знати да назив домена престаје да буде активан одмах по истеку периода на који је регистрован. Регистрант има накнадни рок од 30 дана да изврши продужење регистрације назива домена, након чега се уколико не буде продужен, брише из регистра националних интернет домена, то јест регистрант губи “власништво” над називом домена и може да га региструје било ко други. Ако регистрант изврши продужење регистрације у накнадном року, продужена регистрација почиње да тече од истека претходне регистрације.

Како се врши промена овлашћеног регистра (трансфер назива домена)?

ОДГОВОР: Регистрант има право да изврши промену овлашћеног регистра (ОР) за називе домена које је регистровао. Промена ОР-а врши се на основу захтева регистранта, применом одговарајућег ауторизационог поступка који је детаљно описан у Процедурама послова регистрације националних интернет домена, а у наставку је његова сажета верзија.

У преносу назива домена учествују регистрант, ОР који је тренутно задужен за послове регистрације (тренутни ОР), као и ОР код кога послови регистрације прелазе (нови ОР). Пренос назива домена код другог ОР-а ради се на следећи начин:

  • Регистрант или административни контакт идентификује се код тренутног ОР-а и подноси захтев за креирање ауторизационог кода за трансфер назива домена.
  • Тренутни ОР утврђује идентитет подносиоца захтева, потпуност и исправност захтева и сагласности. Ако ОР утврди да су захтев или сагласност непотпуни или неисправни, враћа их подносиоцу на исправку. Ако је захтев потпун и исправан, тренутни ОР подноси РНИДС-у захтев за пренос назива домена, посредством Система за регистрацију.
  • Ако поднети захтев успешно прође проверу исправности, Систем за регистрацију аутоматски креира ауторизациони код за трансфер назива домена који се е-поштом шаље административном контакту, а тренутном ОР-у обавештење о послатом ауторизационом коду за трансфер назива домена.
  • Административни контакт или регистрант доставља добијени ауторизациони код за трансфер назива домена новом ОР-у, у склопу захтева за пренос назива домена.
  • Нови ОР уноси ауторизациони код у Систем за регистрацију, где се аутоматски проверава валидност примењеног ауторизационог кода. Ако унети ауторизациони код успешно прође проверу валидности, промена се спроводи у Збирци података Регистра. Од тог тренутка, назив домена сматра се пренетим, а нови ОР постаје надлежан за обављање послова регистрације за тај назива домена.
  • РНИДС посредством Система за регистрацију шаље административном контакту, новом и тренутном ОР-у информацију о успешно обављеном преносу назива домена.

Уколико тренутни ОР не обезбеди регистранту ауторизациони код за трансфер назива домена, процедура је следећа:

  • Регистрант или административни контакт идентификује се код новог ОР-а и подноси захтев за пренос назива домена код другог ОР-а.
  • Нови ОР утврђује идентитет подносиоца захтева, потпуност и исправност захтева. Ако ОР утврди да је захтев непотпун или неисправан, враћа га подносиоцу на исправку. Ако је захтев потпун и исправан, нови ОР подноси РНИДС-у захтев за пренос назива домена, посредством Система за регистрацију.
  • Ако поднети захтев у Систему за регистрацију успешно прође проверу потпуности и исправности, тренутни ОР добија захтев за креирање ауторизационог кода за трансфер. Ако тренутни ОР прихвати захтев, Систем за регистрацију аутоматски креира ауторизациони код за трансфер који се е-поштом шаље административном контакту или регистранту. Уколико тренутни ОР не одговори на захтев у року од 7 дана захтев за креирање ауторизационог кода за трансфер се шаље РНИДС-у на одобрење. РНИДС креира ауторизациони код и шаље га административном контакту или регистранту.
  • Административни контакт или регистрант доставља ауторизациони код за трансфер из претходног корака новом ОР-у, у склопу захтева за пренос назива домена.
  • Нови ОР уноси ауторизациони код у Систем за регистрацију, где се аутоматски проверава валидност примењеног ауторизационог кода. Ако поднети захтев успешно прође проверу валидности, промена се спроводи у Збирци података Регистра. Од тог тренутка, назив домена сматра се пренетим, а нови ОР постаје надлежан за обављање послова регистрације за тај назив домена.
  • РНИДС посредством Система за регистрацију шаље административном контакту, новом и тренутном ОР-у информацију о успешно обављеном преносу назива домена.

Како се врши пренос регистрације назива домена на другог регистранта?

ОДГОВОР: Промена регистранта може да се обавља на основу захтева регистранта, одлуке Комисије за решавање спорова или правноснажне одлуке надлежног суда.

У случају да се ради о захтеву регистранта, захтев за промену регистранта доставља се РНИДС-у, посредством овлашћеног регистра (ОР) који обавља послове регистрације за тај назив домена. РНИДС обавља пренос регистрације назива домена одмах, а најкасније у року од три радна дана од пријема уредног захтева, чиме претходни регистрант иступа, а нови регистрант ступа у уговорни однос са РНИДС-ом, прихвата ове Опште услове у целости и стиче сва права и обавезе претходног регистранта које произлазе из тог уговорног односа.

Промена регистранта обавља се по поступку који је детаљно описан у Процедурама послова регистрације националних интернет домена, а у наставку је његова сажета верзија:

  • Тренутни и нови регистрант идентификују се ОР-у. Тренутни регистрант подноси ОР-у захтев за промену регистранта домена, док нови регистрант доставља ОР-у основне податке о домену као када се врши нова регистрација.
  • ОР проверава идентитет тренутног и новог регистранта, потпуност и исправност захтева и достављених података. Ако ОР утврди да су захтев или подаци непотпуни или неисправни, враћа их подносиоцу на исправку. Ако је захтев потпун и исправан, ОР подноси РНИДС-у захтев за пренос регистрације назива домена, посредством Система за регистрацију.
  • Ако поднети захтев успешно прође проверу потпуности и исправности, Систем за регистрацију аутоматски креира ауторизациони код за промену регистранта који се, у форми хипер-линка, шаље е-поштом тренутном и новом регистранту, као и попуњен образац сагласности за пренос домена на новог регистранта који се е-поштом шаље тренутном регистранту. РНИДС, посредством Система за регистрацију, шаље ОР-у обавештење о послатом ауторизационом коду за промену регистранта.
  • Регистранти (и тренутни и нови) проверавају валидност и тачност захтева и одобравају инициране промене кликом на хипер-линк из претходног корака. Тренутни регистрант оверава документ сагласности својеручним или електронским потписом. Уколико неки од регистраната утврди да је захтев нетачан или да није валидан, може да га поништи кликом на одговарајући хипер-линк. Тренутни регистрант доставља документ сагласности ОР-у.
  • Ако достављене сагласности успешно прођу проверу потпуности и исправности, РНИДС усваја захтев за промену регистранта назива домена. У супротном, захтев за промену регистранта се одбија, а РНИДС упућује тренутног регистранта, посредством ОР-а, о радњама које треба да изврши пре подношења новог захтева за промену регистранта.
  • РНИДС задужује рачун ОР-а за износ накнаде за обраду захтева за пренос регистрације назива домена. Ако ОР на свом рачуну има довољно средстава, нови подаци уписују се у Збирку података Регистра. Од тог тренутка, сматра се да је промена регистранта успешно обављена.
  • РНИДС посредством Система за регистрацију шаље ОР-у информацију о томе да ли је захтев прихваћен или одбијен. ОР шаље обавештење старом и тренутном регистранту о успешној промени регистранта назива домена.

Како могу да се заштите подаци о контакту за домен?

ОДГОВОР: На захтев регистранта, РНИДС активира заштиту од јавног објављивања података о регистранту, административном и техничком контакту за назив домена који су иначе јавно доступним путем WHOIS јавног сервиса.

WHOIS protection или WHOIS privacy је сервис који омогућава да подаци као што су име и презиме (за физичка лица), односно пословни назив, седиште и матични број (за фирме), не буду видљиви. Накнада за активирање заштите података о контакту се плаћа овлашћеном регистру код кога је назив домена регистрован.

Коме могу да се достављају подаци из Централног регистра националних интернет домена?

ОДГОВОР: Уколико је то у складу са важећим прописима Републике Србије, РНИДС ће омогућити надлежним органима, другим лицима и службама приступ подацима из Централног регистра националних интернет домена, укључујући и податке за које је активирана заштита од јавног објављивања посредством WHOIS сервиса.

Податке који су потребни ради покретања и вођења судског спора или арбитраже у доменском спору, укључујући и податке за које је активирана заштита од јавног објављивања посредством WHOIS сервиса, РНИДС доставља на захтев упућен службеним путем од стране надлежног суда или Комисије за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена.

Ако треће лице упути захтев за достављање података о називу домена, за који је активирана заштита од јавног објављивања посредством WHOIS сервиса, РНИДС ће од регистранта тражити да се у року од 15 дана изјасни о давању сагласности за достављање затражених података подносиоцу захтева. Уколико је регистрант сагласан, РНИДС ће тражене податке доставити лицу које је поднело захтев.

Како се штите називи домена?

ОДГОВОР: Сигурносна решења која онемогућавају сајбер нападе ради „крађе“ назива домена заснована су на закључавању критичних операција над заштићеним називима домена и постоје у три нивоа:

  • Сигуран режим (Secure Mod) - за сваку критичну промену податка о домену (промена DNS сервера, укључивање пуног приказа података у WHOIS-у, измена података о административном контаку…) захтева се потврда административног контакта за домен
  • Закључавање на страни клијента (Client Side Lock или Registrar Lock) – обавља се на страни овлашћеног регистра и подразумева забрану свих измена над доменом који се налази у овом статусу, осим продужења регистрације
  • Закључавање на страни регистра (Registry Lock) – пружа највиши безбедносни ниво, јер сваки захтев за изменама над доменима за које је активирано закључавање на нивоу регистра подразумева ручну проверу аутентичности захтева, што практично елиминише могућност злоупотребе и „крађе“ домена

Прва два нивоа заштите пружају директно овлашћени регистри РНИДС-а, а Закључавање назива домена на нивоу регистра је услуга предвиђена Општим условима о регистрацији назива националних интернет домена. Захтеви за активирање и искључивање ове услуге се подносе посредством овлашћеног регистра који садржи следеће обавезне елементе:

  • Назив домена за који се активира услуга
  • Назив или име и презиме корисника (регистранта) назива домена
  • Податке три контакт особе које су овлашћене за давање одобрења у случају подношења захтева за привремену или трајну деактивацију услуге. Подаци морају да садрже име и презиме особе, адресу е-поште и број телефона.

Закључавање назива домена на нивоу регистра обавља се по поступку који је детаљно описан у Процедурама послова регистрације националних интернет домена, а у наставку је његова сажета верзија.

Деактивирање услуге подразумева мануелну проверу од стране РНИДС-а и обавља се искључиво на основу писаног захтева регистранта назива домена, који се подноси посредством ОР-а и садржи:

  • Називе домена за које је потребно деактивирати услугу
  • Врсту деактивације која се захтева (привремена или трајна)
  • Назив или име и презиме и својеручни или електронски потпис овлашћеног лица или регистранта

Процедура деактивирања се састоји од два нивоа провере захтева:

  • Након подношења захтева за „откључавање“ домена, на адресе е-поште контаката наведених приликом активирања услуге шаљу се поруке са захтевом за потврду захтева. Потребно је да најмање два од три делегирана контакта дају сагласност за „откључавање“ домена.
  • РНИДС, након успешно добијених сагласности из претходне фазе, телефонским путем контактира особе које су дале сагласност, ради додатне потврде. Тек након добијене телефонске потврде тих контаката, услуга бива деактивирана.

О .СРБ домену

Чуо сам да постоји проблем са адресама е-поште на .СРБ домену?

ОДГОВОР: Проблем ћириличког .СРБ домена и свих других (IDN) домена који нису на енглеском алфабету, да адреса е-поште, на глобалном нивоу, није функционална ако се корисничко име са леве стране знака "@" испише на нелатиничком писму, заправо је технички проблем софтвера на мејл серверима, а не самог IDN домена. Стандарди за пуну имплементацију IDN-а стичу све већу подршку водећих светских софтверских кућа, тако да листа софтвера који подржавају потпуне IDN адресе е-поште тренутно обухвата: Outlook 2016, Gmail, Roundcube, phlyMail, postfix 3.0.4 (Docker), Horde webmail, Centos 7.0...

Када у читач (браузер) укуцам ћириличку адресу, она ми се одмах конвертује у неке чудне знаке и не видим шта ту пише. У чему је проблем?

ОДГОВОР: За IDN домене (у које спада и наш .СРБ) неке интернет читаче треба додатно подесити, поготово ако су у питању старије верзије. Упутство за подешавање неколико најчешћих интернет читача (Mozilla Firefox, Microsoft Internet Explorer, Google Chrome, Apple Safari, Opera, Blackberry Browser, Android Browser) може се наћи у документу “Анализа стандарда, препорука и практичних искустава у примени интернационализованих назива домена”.

Да ли је потребно да пишемо “www” у адресама .СРБ сајтова?

ОДГОВОР: Технички гледано, уопште није потребно писати “www” у оквиру адресе сајта. То је више остатак првобитне праксе у писању интернет адреса. И сви постојећи сајтови са .RS доменом могу да се пронађу без “www” на почетку, наравно, ако су правилно подешени и DNS сервер и сервер на коме су хостовани.

Да ли на сајтовима са .СРБ доменом може да постоји и садржај на латиници или другим језицима?

ОДГОВОР: Садржај сајта и његов домен нису директно повезане ствари. Као што сте и до сада на сајтовима са .RS доменом могли да имате садржај на било ком језику и писму, тако ће бити и на сајтовима са .СРБ доменом. Оно што се појављује као нова могућност је да, на пример, подесите да се на домену “rnids.rs” појављује примарно латинички садржај, а на домену “рнидс.срб” примарно садржај на ћирилици.

Желим да ми постојећи сајт на .RS домену буде видљив и са .СРБ адресом. Како то да урадим?

ОДГОВОР: Потребно је да у хостинг панелу сајта додате .СРБ домен као domain alias или да направите редирекцију, уз постојеће домене везане за тај сајт. Ово треба да обави web администратор сајта или техничка подршка хостинг провајдера.