Антиспам закони за чисту комуникацију

Нежељене поруке послате мејлом или SMS-ом, телефонски позиви и неовлашћена обрада личних података, спадају у противзаконита дела. Још да то објаснимо агентима за осигурање, банкама и другим спамерима...

Опет је поштанско сандуче препуно непотребних којештарија! И оно право и оно виртуелно. Иако смо се договорили да не пуштамо у зграду оне који убацују рекламне летке, онај баксуз са другог спрата ипак је то урадио. Добро, хајде макар да контролишем свој сопствени mailbox. Подешавам антиспам заштиту и филтере на максимум. ОК, мејлови са виjаграма су нестали, а нема ни оних за отплату хипотеке у Детроиту. Прође ипак понеки спам за нигеријску превару ("Ја звати Мр. Смеђи, наследити 1.200.000 УСД, требати Твоја помоћи за трансакција..."), али нема везе, барем је смешно. Али, никако ми не успева да се решим домаћих спамера!!! Антиспам софтвер их (још увек) не препознаје сасвим, још нису доспели на светске black листе. Шта ћемо са њима? А шта тек да радим са мобилним телефоном, јер они из "Тајкун осигурања" су опет довели нову групу агената на пробни рад у свој Кол центар?

antispam

Ало, Тржишна инспекција? Желим да пријавим...

Знам да звучи невероватно, али чак и у земљи Србији постоје закони у којима се помињу забране слања нетражених комерцијалних порука, као и ограничења располагања, обраде и употребе личних података грађана. Таквих домаћих закона има више, за разне области у којима се спамовање или скупљање података за спамовање дешава.

За гледаоце који су се касније укључили у програм и за које је (на њихову срећу) "Службени гласник Републике Србије" потпуно страна литература, покушаћу да објасним шта све тамо пише, што може да их спаси од спамерске пошасти. Мислим, кад би се закони поштовали... 

Закон о оглашавању садржи у себи "Начело забране појединачног оглашавања личним обраћањем". У члану 9 лепо пише да "Огласна порука не може да се упути појединачно одређеном лицу, ако је оно јасно изразило вољу да му се она не упућује... Забрањено је оглашавање слањем огласних порука путем позивних средстава са и без људског посредовања, путем телефакс уређаја или електронских порука, без сагласности примаоца огласне поруке". Шта је законодавни песник уствари хтео да каже: фирма која вам шаље рекламне мејлове, факсове или SMS-ове или телефонске позиве, а да с вама нема било какав договор да јој допуштате да злораби вашу имејл адресу или број телефона, може да добије казну од 100.000 до 1.000.000 динара! Овај члан Закона се односи и на рекламне летке - само ставите упозорење на улаз зграде да је то забрањено и поштански сандучићи ће да буду и до 90% слободнији (више места за рачуне, који су исто нежељени, али су законити).

Царство електронског спама

Највећа количина нежељених комерцијалних и других порука стиже преко савремених електронских средстава комуникације (имејл, SMS, факс, фиксна телефонија, мобилна телефонија), иако су чак два закона управо томе посвећена.

Закон о електронској трговини је кратак и јасан - испод поднаслова "Нетражена комерцијална порука", налази се члан 8 који каже: "Коришћење електронске поште у сврху слања нетражене комерцијалне поруке, дозвољено је само уз претходни пристанак лица коме је таква врста поруке намењена, у складу са законом". Казна за фирме које ово не поштују је исто од 100.000 до 1.000.000 динара. 

Закон о електронским комуникацијама у свом члану 118 још конкретније описује нетражене поруке или спам:  "Коришћење система за аутоматско позивање и комуникацију без људске интервенције, факс уређаја, електронске поште или других врста електронских порука, ради непосредног оглашавања, допуштено је само уз претходни пристанак корисника, односно претплатника (прималац)." Дакле, спамери не могу да се "ваде" на тзв. opt-out напомену на дну мејла (оно чувено "уколико не желите да примате ове поруке, одјавите се са листе"). Па, нисам се ни пријавио на вашу листу, аман!

Инспекцијски надзор над применом ова два закона обавља Министарство трговине, туризма и телекомуникација, преко тржишних инспектора и инспектора за електронске комуникације.

Општи услови о регистрацији назива националних интернет домена, које је прописао Регистар националног интернет домена Србије, указују на то да регистрант .RS или .СРБ домена "...назив националног интернет домена не региструје противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја, те да назив интернет домена неће свесно користити противно овим начелима". Сложићемо се да су поштење и добри пословни обичаји најпре поштовање закона своје земље, па је и имејл адреса (чији је битан део назив интернет домена) са које се спамује, уствари њена противзаконита употреба.

Спамери се играју нашим личним подацима

Савремена трговина и понуда услуга је у доброј мери конципирана на што прецизнијем таргетирању циљних група потрошача и корисника. Зато вас трговци, банкари и осигуравачи на сваком ћошку вребају и желе да имају што више података о вама, како би вам, углавном противзаконито, нуткали своје "изузетне понуде после којих ће ваш живот да буде потпуно другачији" (биће сигурно, имаћете мање пара него пре тога).

Закон о заштити потрошача у члану 23, поред многих других ствари, као облик пословања који се сматра насртљивом пословном праксом наводи и "вишеструко обраћање потрошачу, противно његовој вољи телефоном, факсом, електронском поштом или другим средством електронске комуникације, осим ради остваривања потраживања из уговора". Дакле, чак и када сте им у тренутку несмотрености, оставили ваше личне податке, не смеју да вас малтретирају сталним зивкањем и осталим спамовањем. Има још лепих антиспамерских одредби у том закону. Под насловом "Ограничење употребе појединих средстава комуникације на даљину", у члану 38. каже се да је "забрањено непосредно оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом и другим средствима комуникације на даљину, без претходног пристанка потрошача". Тржишна инспекција може да казни оне који крше одредбе ова два члана Закона и до 2.000.000 динара.

Закон о заштити података о личности, његов члан 8, каже да обрада података које нека фирма има о вама није дозвољена ако нисте дали пристанак за обраду, ако се обрада врши без законског овлашћења, ако се врши у сврху различиту од оне за коју је одређена, ако је начин обраде недозвољен... Овај Закон има мноштво услова који треба да буду задовољени, пре него што неко и помисли да копа по вашим приватним подацима. За спровођење овог Закона надлежан је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

А на спамере и њихове помагаче није заборавио ни Кривични законик, па под насловом "Неовлашћено прикупљање личних података", члан 146, прети новчаном казном или чак затвором и до три године. Те казне очекују оне који податке о личности, које је некозаконито прикупио, неовлашћено преузму или употребе у сврху за коју подаци нису намењени, као и ако противно закону прикупљају податке о личности грађана или тако прикупљене податке користе.

Нажалост, постоје фирме које некажњено препродају најразличитије податке о приватним лицима или другим фирмама ("... купите нашу базу података са 100.000 мејлова и 50.000 мобилних телефона, за свега 50 EUR..."). Оне су, у ствари, и почетна тачка за праву борбу против спам напасти.

Корисне адресе у случају спама:

Свакако кликните на ову реченицу да нам смањите Bounce Rate. Хвала!