Чији је мој назив интернет домена?

У свету савремених комуникација саставни део идентитета компаније или појединца је и назив интернет домена, као део web адресе и e-mail адресе.

Компаније, које воде рачуна о томе, регистровањем свих потребних .RS и/или .СРБ домена потпуно штите идентитет, назив фирме или брендова, производа или услуга на српском интернет простору. Међутим, неке компаније то не ураде на време, већ их предухитре фирме или појединци који јефтино региструју домене са називима који звуче као назив туђе фирме или бренда, како би их касније скупо препродали. Шта можете да учините да повратите свој интернет идентитет?

moj.domen

Регистрација интернет домена функционише по принципу "први у времену, јачи у праву", или како би то наш народ рекао "ко први региструје - његов је домен". Регистри домена се углавном не баве утврђивањем права на регистрацију одређеног назива интернет домена, већ се полази од претпоставке непостојања зле намере. У условима регистрације назива домена пише да регистрант (корисник назива домена) изјављује да, према свом најбољем знању и свом искреном уверењу, регистрација траженог назива домена не повређује туђе право интелектуалне својине или неко друго субјективно право. Такође, изјављује да домен не региструје противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја, те да домен неће свесно да користи противно овим начелима. Нажалост, у пракси, то није увек истинито и искрено.

Учестала појава регистрације назива интернет домена ради даље препродаје, скупи и дуги судски поступци пред надлежним судовима, као и сложена проблематика утврђивања меродавног права када су интернет домени у питању, довели су до тога да ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) усвоји Правило за једнообразно решавање доменских спорова (Uniform domain name Dispute Resolution Policy - UDRP). Овај поступак прихватили су и поједини национални регистри интернет домена, међу којима је и наш РНИДС (Регистар националног интернет домена Србије).

Ако мислите да је неко повредио право интелектуалне својине, или неко друго субјективно право које припада вама, региструјући неки од назива националних .RS и/или .СРБ интернет домена, имате право да покренете поступак пред Комисијом за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена.

Препродаја назива домена и сајбер криминал

Оне који зарађују тако што региструју називе домена по регуларној, ниској цени, а потом их вишеструко скупље продају, називају разним именима: препродавци домена, трговци доменима, domainers, cybersquatters... Најјаснији домаћи опис те делатности био би "тапкароши домена", јер је процес сличан препродаји карата за велике фудбалске утакмице или концерте. Они региструју одређени препознатљиви назив домена, који је истоветан или збуњујуће сличан називу нечије фирме, бренда, производа или услуге, а затим га понуде онима којима тај назив пословно веома значи. Тако се за назив домена који кошта 10-20 евра, понекад договори препродаја од неколико хиљада или чак и десетина хиљада евра.

У пракси постоје два основна разлога зашто неко региструје називе интернет домена који "нису његови", то јест који представљају нечији туђи препознатљиви, а (не)заштићени назив. За оба случаја је заједничко то да компанија која има право интелектуалне својине или неко друго субјективно право није на време регистровала одговарајуће називе домена. У првом случају се очекује зарада од препродаје назива домена, који стоји паркиран до препродаје, то јест није везан за неки сајт. Препродавац домена чека да се заинтересована фирма сама јави или покушава да их сам контактира. Други случај је кад се назив домена користи за стицање зараде његовим коришћењем ради изазивања забуне код посетилаца сајта да се налазе на сајту компаније која је власник бренда. Оба ова случаја се сматрају за незаконите и неморалне делатности.

Ипак, истине ради, треба поменути да постоје и случајеви када препродавци домена сасвим легално региструју називе домена са неким опште познатим појмовима (путовања, љубав, здравље...) и потом их нуде на продају онима који желе да развију интернет бизнис на тако занимљивим доменима. Постоје и они који региструју називе домена који су словне грешке познатих брендова или су јако слични неком познатом бренду или су просто начин изговарања тих назива на локалном језику. На оваквим доменима се обично налазе сајтови са аутоматски генерисаним садржајем (адресари, вести...), који зарађују продавањем интернет огласа, што се најчешће не санкционише. Међутим, оваква врста посла може да буде кажњива ако се користи за сајбер криминал, тако што се, на пример, посетиоцима сајта лажно представљају као сајт банке и прикупљају податке о кредитним картицама, или се на њему нуде копије неког познатог бренда, при чему се посетилац доводи у заблуду да је реч о оригиналу.

Битна предност националних интернет домена је већа безбедност по посетиоце сајтова. Наиме, они пружају већи степен поузданости и безбедности јер не могу да их региструју неидентификоване фирме или појединци, што је јако битно у спречавању злоупотреба домена (лажно представљање, сајбер криминал…). На пример .COM домен може да региструје било ко и без икакве реалне идентификације, чак и са потпуно измишљеним подацима. Насупрот томе, корисници националних .RS и .СРБ домена морају да дају тачне, потпуне и важеће податке, који се с времена на време проверавају. Ово своди на најмању могућу меру могућност превара при онлајн куповини, електронском банкарству и другим трансакцијама на Интернету.

Досадашњи доменски спорови

На националним интернет доменима .RS и .СРБ мноштво великих страних и домаћих компанија је на време регистровало више назива домена и тако потпуно заштитило назив фирме или брендова, производа или услуга на српском интернет простору.

Али, неке компаније то нису учиниле на време, или су из других разлога биле принуђене да поведу доменски спор због назива домена за који су сматрале да нарушава њихово право интелектуалне својине или неко друго субјективно право.

Укратко, резултати досадашњих арбитражних поступака поводом .RS домена су следећи:

  • "Google" је добио спор за googlesrbija.rs, јер је тужена страна злоупотребљавала тај назив домена за изазивање забуне код посетилаца свог сајта
  • "Hyatt" није добио спор за hyatt.rs, јер се испоставило да је тај назив скраћеница која нема везе са називом познатог хотелског ланца, није коришћен за збуњивање посетилаца сајта, нити је било покушаја препродаје
  • "Danone" је добио спор за danone.rs
  • ДИС није добио спор за dis.rs и dis.co.rs, због истоветне скраћенице коју користи тужена страна, али је, изгледа, касније откупио dis.rs
  • "Buddha Bar" је добио спор за buddhabar.rs и buddhabar.co.rs
  • "City 24" је добио спор за city24.rs
  • "Волво" је добио спор за volvo.rs и volvo.co.rs
  • "Pirelli" је добио спор за pirelli.rs, pirelli.co.rs и pirelli.in.rs
  • "Бофрост" је добио спор за bofrost.rs, чак је доказан и покушај препродаје назива домена за 150.000 евра
  • "Акраповић" је добио спор за akrapovic.rs
  • "Техноманија" је добила спор за tehnomania.rs и tehnomania.co.rs, јер су доводили у заблуду посетиоце сајта, водећи их при том на сајт конкурентске фирме из исте бранше
  • "Webasto AG" је добио спор за webasto.rs
  • "The Body Shop International Plc" је добио спор за thebodyshop.rs
  • "SAOP računalništvo" је добило спор за minimax.rs
  • "Intesa Sanpaolo SPA" је добила спор за банкаинтеза.срб (ово је уједно и први спор у вези са неким називом .СРБ домена)
  • "Yahoo! Inc" је добио спор за yahoo.rs

Трошкови арбитражног поступка коштају од 2000 евра па навише, зависно од дужине поступка и свих потребних радњи у току поступка.

Поступак решавања доменских спорова

РНИДС и Привредна комора Србијесу 2010. започели сарадњу ради ефикасног и компетентног решавања спорова поводом регистрације назива националних .RS и .СРБ интернет домена. Спорови се решавају пред Комисијом за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена при Привредној комори Србије, са седиштем у Београду, Ресавска 15, а поступак је регулисан Правилником о поступку за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена.

Арбитражно веће утврђује да ли је регистрацијом и коришћењем националних интернет домена тужени регистрант повредио право интелектуалне својине или неко друго субјективно право тужиоца. Оно може да донесе одлуку о престанку или преносу регистрације спорног назива домена са регистранта на тужиоца уколико се докаже да су збирно испуњени следећи услови:

  1. да је назив националног домена истоветан или збуњујуће сличан заштићеном жигу тужиоца
  2. да тужени регистрант нема право или легитиман интерес да користи спорни назив домена
  3. да је тужени регистрант назив домена користио противно начелима савесности, поштења и добрих пословних обичаја, односно да је регистровао назив домена у циљу продаје или давања у закуп тужиоцу или тужиочевом конкуренту по несразмерно већој цени од цене регистрације домена, како би спречио тужиоца да га користи као назив домена за свој заштићени жигили нанео штету свом пословном конкуренту, или да је користио назив домена који је истоветан или битно сличан заштићеном жигу тужиоца, ради зараде збуњивањем и привлачењем посетилаца на свој сајт

Рокови регистрације назива домена

Регистранти интернет домена правно гледано нису и њихови власници, већ практично закупци на одређени временски период. Зато су проблеми и доменски спорови могући и због истека регистрације назива домена и његовог каснијег преузимања од стране других лица.

Називи .RS и .СРБ домена могу да се региструју на рок од једне до десет година, уз могућност продужења регистрације. Регистрација и продужење регистрације назива домена врше се на периоде од целе године.

Упозорење о истеку регистрације назива домена стиже у више наврата од овлашћеног регистра и од РНИДС-а. Треба обратити пажњу на рокове за продужетак регистрације назива .RS и .СРБ домена, јер у супротном неко други може да их региструје по истеку датих рокова.

Назив домена престаје да буде активан одмах по истеку периода на који је регистрован. Регистрант има накнадни рок од 30 дана да изврши продужење регистрације назива домена, након чега се уколико не буде продужен, брише из регистра националних интернет домена, то јест регистрант губи “власништво” над називом домена и може да га региструје било ко други. Ако регистрант изврши продужење регистрације у накнадном року, продужена регистрација почиње да тече од истека претходне регистрације.

Савети за власнике брендова

Најбезбедније и најјефтиније је да региструјете на време потребан број .RS и .СРБ назива домена и тако потпуно заштитите свој идентитет или бренд на српском интернет простору. Немојте да оклевате са овим, јер може неко други (конкуренција или препродавац домена) да заузме назив домена који је баш вама јако битан!

Предухитрите оне који тргују интернет доменима. Њихов поступак, понекад, сам по себи и није кажњиво дело, али од вас изискује непотребно трошење времена и средстава, а угрожава и ваш кредибилитет на Интернету.

Прочитајте и остале текстове на сајту www.domen.rs, јер је у њима објашњено зашто је добро да имате своје називе .RS и .СРБ домена, како да их правилно одаберете и где и како да их региструјете.