Како смо добили баш наш .RS?

Свака земља на свету, поред грба, заставе и химне, има и следећа стандардна обележја: телефонски позивни број (381), нумерички код (688), и међународну двословну (RS) и трословну ознаку (SRB).

10gRS

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Телефонску ознаку додељује Међународна унија за телекомуникације (ITU), а Међународна организација за стандардизацију (ISO) додељује остале поменуте ознаке. Преглед стандарда ISO 3166 за Србију налази се на адреси iso.org/obp/ui/#iso:code:3166:RS. Двословна ознака је истовремено и национални интернет домен, а трословна ознака је и међународна аутомобилска ознака и ознака земље у разним другим приликама (нпр. спортска такмичења). Од двословне ознаке се формира и трословна ознака валуте (RSD), додавањем почетног слова назива валуте.

Свака земља на свету, уз свој национални интернет домен, има и организацију која њиме управља. А Србија има Фондацију „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), која је међу најмлађима у свету. РНИДС данас управља са два национална интернет домена: .RS и .СРБ.

Чудни предлози и срећан исход

Од 2003. до 2006. српска интернет заједница је водила оштру расправу, на тада популарним интернет форумима, како ће да гласи нови интернет домен државе која се некада звала Југославија, па Србија и Црна Гора, а од маја 2006. само Србија. Било је јасно да домен .YU мора да оде у историју, мада се неки ни са тим нису слагали. У Јавну расправу на Форуму „Elitesecurity.org“, од 26. јула до 18. септембра 2006. ушло је осам двословних комбинација: .CS, .CP, .RS, .SP, .SQ, .SS, .SW, .SX и .YU.

Како се дошло до тако чудних предлога? Наиме, све двословне комбинације на „S“, са словима из речи SRBIJA и SERBIA, које најбоље асоцирају на Србију, су већ биле заузете (.SA, .SI, .SB, .SR, .SJ и .SE). Њих су, као своје националне домене, већ добиле Саудијска Арабија, Словенија, Соломонска острва, Суринам, Свабард и Јан Мајен (норвешка територија) и Шведска. Неки су предлагали да откупимо .SR од Суринама, али таква пракса је недопуштена у међународним односима. Једине преостале слободне двословне ознаке које почињу на „S“ биле су: SF, SP, SQ, SS, SW и SX.

После доста бурних дискусија, на Јавној расправи 18. септембра 2006. је победио .RS са највише гласова. То као да је чула и Међународна организација за стандардизацију, па је 26. септембра 2006. и званично доделила RS као Alpha-2 code за Србију.

Тиме је учињен још један, уз свега неколико сличних ISO преседана, да двословна ознака садржи и друштвено уређење земље (Република Србија). Мада, неки имају своје тумачење да је .RS скраћеница за „Краљевина Србија“, али на француском, као језику дипломатије (Royaume de Serbie).

Имамо домен, а и национални регистар почиње са радом

Паралелно са причом о избору новог српског домена, текло је оснивање организације која ће њиме да управља. Тако су се 8. јула 2006. окупиле 34 фирме и организације на Покретачкој скупштини РНИДС-а. Уговор о оснивању РНИДС-а је 18. децембра 2006. потписало 17 фирми и организација и тако су стекле статус првих оснивача.

А Интернет корпорација за додељене називе и бројеве (ICANN) је, на основу изражене подршке Владе Србије и представника српске интернет заједнице, 11. септембра 2007. донела одлуку којом РНИДС-у поверава управљање постојећим .YU регистром и будућим Регистром националних интернет домена Републике Србије. Та одлука заснована је на оценама способности РНИДС-а, урађеним од стране Интернет управе за додељене бројеве (IANA), која делује под окриљем ICANN-а. Као што се види на њиховој званичној страни на адреси iana.org/domains/root/db/rs.html, наш .RS домен је регистрован 24. септембра 2007. године, а постао је видљив на Интернету већ сутрадан. Први назив домена регистрован под њим био је, наравно, rnids.rs.

Од 10. до 20. децембра 2007. спроводен је процес провере 24 домаће фирме које су се пријавиле за обављање послова овлашћених регистара .RS домена. Регистрација новог .RS домена, са правом прече регистрације за оне који су већ имали исти назив у .YU домену, почела је 10. марта 2008. И то тачно у подне. Првог дана регистровано је 7.000 назива најмлађег националног домена у Европи. Од 10. септембра 2008. почиње слободна регистрација назива .RS домена, а право првенства регистрације истоимених домена је искоришћена за 19.372 назива. Резервација .RS назива је укинута 15. септембра 2008, а Регистар .YU домена је трајно угашен 30. марта 2010.

Где смо након једне деценије?

Од 27. јануара 2012. је .RS добио и свог млађег брата, ћирилички .СРБ домен. Данас има преко 100.000 регистрованих назива .RS домена и преко 40 овлашћених регистара широм Србије.

У међувремену су национални интернет домени добили примат у локалним претрагама, које и преовлађују на Интернету. Интернет претраживачима је веома битно на ком интернет домену се налази неки сајт и на ком језику и писму је садржај сајта, јер им је то јасан индикатор којој публици је сајт намењен, због чега сајтове на националним доменима боље позиционирају у локалним резултатима интернет претраге за земљу чији је то домен.

ПРЕУЗМИ > Презентација "Како смо добили .RS" (PDF, 387 KB)