Uobičajene zablude

Zašto da kupim .RS domen, kad je .COM domen jeftiniji?

ODGOVOR: Ova tvrdnja jednostavno nije tačna! Nazivi domena drugog nivoa (.CO.RS za preduzetnike i male biznise, .IN.RS za pojedince) mogu da se registruju po istoj ili nižoj ceni od one po kojoj mogu da se registruju tzv. međunarodni domeni (.COM, .ORG, .NET…).

Da, ali ja hoću da imam .RS, a ne tamo neki .IN.RS, jer sam ozbiljna firma i to mi je bitno zbog mog brenda?

ODGOVOR: Složićete se da je nekome ko je ozbiljna firma i ima brend koji želi da zaštiti, sasvim nebitna beznačajna razlika u ceni između .RS i .COM domena, već da su mu presudne prednosti .RS domena na domaćem tržištu. Istraživanje tržišta koje je sproveo RNIDS tokom jeseni 2013. govori da je cena registracije od veoma malog uticaja tokom donošenja odluke o izboru domena.

Čuo sam da je .RS domen skuplji od ostalih nacionalnih domena u Evropi?

ODGOVOR: Po godišnjem statističkom izeštaju za 2013. evropskog udruženja nacionalnih registara CENTR (Council of European National Top Level Domain Registries, www.centr.org) prosečna cena registracije naziva internet domena kod nacionalnih registara koji imaju do 500.000 registrovanih naziva domena je 11,7 evra, što znači da je cena registracije naziva .RS domena ispod evropskog proseka. Ovde je reč o tzv. veleprodajnim cenama nacionalnih domena koje nisu cene za krajnje korisnike, već cene prema ovlašćenim registrima. Cene registracije prema krajnjim korisnicima ovlašćeni registri samostalno određuju!

Rekli su mi da se domaći domeni lošije pozicioniraju na Guglu. Da li je to tačno?

ODGOVOR: Naravno da nije tačno! Gugl u rezultatima pretrage, kada pretražujete iz Srbije, upravo daje prednost sajtovima na lokalnim, nacionalnim internet domenima, kao što su naši .RS i .СРБ. Takođe, Gugl ravnopravno tretira pojmove na ćirilici i latinici, bez obzira na to kojim pismom ste upisali traženi pojam. Saznajte više na strani “Iz ugla Gugla“!

Definicije glavnih pojmova

Koja je razlika između pojmova “internet domen” i “naziv internet domena”?

ODGOVOR: Internet domen je skup podataka koji opisuje jednu administrativnu celinu na Internetu i vezan je za određenu lokaciju na Internetu i servise koja ona pruža (www, mail, ftp…), čime je postao adresa nekog sajber prostora. Naziv internet domena je alfanumerička oznaka koju je korisnik registrovao za svoje potrebe i koji je upisan u Registar, čime se stvara administrativno-tehnička mogućnost za vidljivost tog domena na Internetu.

Šta je ccTLD?

ODGOVOR: country code Top-Level Domain – Nacionalni internet domen najvišeg nivoa – vezan je za međunarodnu dvoslovnu oznaku države (kao što je naš .RS domen).

Šta je IDN?

ODGOVOR: Internationalized Domain Name – Internacionalizovani nazivi domena – nazivi domena koji nisu napisani engleskim alfabetom (kao što je naš .СРБ domen).

Šta je gTLD?

ODGOVOR: generic Top-Level Domain – Generički internet domen najvišeg nivoa – ponekad se nazivaju i međunarodni domeni (kao što su .COM, .ORG, .NET…).

Šta je DNS?

ODGOVOR: Domain Name System – Sistem naziva internet domena – bazni internet servis, koji omogućava prevođenje naziva internet domena u IP brojeve i obrnuto. On omogućava jednostavnu komunikaciju ljudi sa Internetom, jer je Internet baziran na IP brojevima koji ljudima predstavljaju besmislen niz brojeva i tačaka, skoro nemoguć za pamćenje.

Šta je RNIDS?

ODGOVOR: Fondacija “Registar nacionalnog internet domena Srbije” (skraćeno: RNIDS) je stručna, nevladina i nedobitna fondacija osnovana 8. jula 2006. radi upravljanja Centralnim registrom nacionalnih internet domena. RNIDS upravlja nacionalnim internet domenima Republike Srbije po odluci ICANN-a, i to .RS domenom od 11. septembra 2007. godine, a .СРБ domenom od 21. aprila 2011.

Registracija naziva domena

Kako da registrujem .RS i/ili .СРБ domen?

ODGOVOR: Registracija naziva .RS i/ili .СРБ domena za krajnje korisnike (registrante) obavlja se preko ovlašćenih registara, po proceduri koja u najboljem slučaju može da se obavi i onlajn, za svega nekoliko minuta:

  • Registrant podnosi zahtev za registraciju izabranog naziva domena odabranom ovlašćenom registru
  • Ovlašćeni registar ispostavlja (pred)račun po kome se obavi uplata naknade za željeni period registracije domena (od jedne do 10 godina)
  • Proces se završava upisom podataka u Centralni registar RNIDS-a

Nazivi .RS i .СРБ domena se registruju prema pravu prvenstva (first-come, first-served princip). To praktično znači da, ako dva ili više ovlašćenih registara, istovremeno pristupe Centralnom registru nacionalnih internet domena u pokušaju da registruju isti naziva domena, upis u Centralni registar će obaviti samo ovlašćeni registar koji mu je prvi pristupio. Registrovani domen neće na Internetu biti vidljiv odmah, jer je potrebno izvesno vreme da se informacija o novom domenu proširi (propagacija).

Šta je ovlašćeni registar?

ODGOVOR: Ovlašćeni registar je pravno lice ili preduzetnik sa sedištem u Republici Srbiji, koga je RNIDS ovlastio da obavlja poslove registracije .RS i .СРБ domena. Najčešće su to internet provajderi.

Ko je registrant?

ODGOVOR: Registrant je lice koje registruje i koristi naziv .RS i/ili .СРБ domena. Registrant može da bude domaće ili strano, fizičko ili pravno lice. To su krajnji korisnici naziva internet domena, ali ne i njihovi vlasnici, već praktično zakupci na određeni vremenski period, ne kraći od godinu dana i ne duži od 10 godina.

Ko je administrativni kontakt?

ODGOVOR: Administrativni kontakt je fizičko lice, odnosno pravno lice ili preduzetnik, ovlašćeno u ime registranta da od RNIDS-a prima podatke od značaja za registraciju naziva domena i u ime registranta vrši promenu svih podataka vezanih za registraciju .RS i .СРБ domena. Obratite pažnju da administrativni kontakt ima ista ovlašćenja za upravljanje nazivom domena kao i sam registrant.

Ko je tehnički kontakt?

ODGOVOR: Tehnički kontakt je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik ovlašćeno da u ime registranta vrši promenu tehničkih podataka u vezi sa registracijom .RS i .СРБ domena (podaci o DNS serverima i promena lica određenog kao tehnički kontakt). U praksi je tehnički kontakt najčešće internet provajder kod koga se nalazi web prezentacija za koju se registruje naziv domena, to jest ovlašćeni registar kod koga je registrovan naziv domena.

Šta je Whois servis?

ODGOVOR: Whois servis koji nudi RNIDS omogućava pregled javno dostupne baze podataka o registrovanim nazivima domena u okviru ccTLD registra (Centralnog registra nacionalnih internet domena). Najčešće se koristi za dobijanje informacije da li je naziv .RS ili .СРБ domena registrovan ili ne. Ukoliko je naziv domena registrovan, Whois servis omogućava prikaz osnovnih podataka o korisniku koji je naziv domena registrovao, kao i o administrativnom i tehničkom kontaktu, u skladu sa definisanim pravilima o dostupnosti podataka.

Kako se produžava registracija naziva domena?

ODGOVOR: Procedura produženja registracije domena je sledeća:

  • Registrant, administrativni ili tehnički kontakt, podnosi zahtev za produženje registracije naziva domena ovlašćenom registru kod koga je registrovan naziv domena
  • Ovlašćeni registar ispostavlja (pred)račun po kome se obavi uplata naknade za željeni rok produženja registracije (od jedne do 10 godina)
  • Proces se završava upisom podatka o datumu isteka registracije domena u Centralni registar RNIDS-a

Najbolje je da se procedura produženja registracije uradi pre isteka roka registracije domena. Važno je znati da naziv domena prestaje da bude aktivan odmah po isteku perioda na koji je registrovan. Registrant ima naknadni rok od 30 dana da izvrši produženje registracije naziva domena, nakon čega se ukoliko ne bude produžen, briše iz registra nacionalnih internet domena, to jest registrant gubi “vlasništvo” nad nazivom domena i može da ga registruje bilo ko drugi. Ako registrant izvrši produženje registracije u naknadnom roku, produžena registracija počinje da teče od isteka prethodne registracije.

Kako se vrši promena ovlašćenog registra (transfer naziva domena)?

ODGOVOR: Registrant ima pravo da izvrši promenu ovlašćenog registra (OR) za nazive domena koje je registrovao. Promena OR-a vrši se na osnovu zahteva registranta, primenom odgovarajućeg autorizacionog postupka koji je detaljno opisan u Procedurama poslova registracije nacionalnih internet domena, a u nastavku je njegova sažeta verzija.

U prenosu naziva domena učestvuju registrant, OR koji je trenutno zadužen za poslove registracije (trenutni OR), kao i OR kod koga poslovi registracije prelaze (novi OR). Prenos naziva domena kod drugog OR-a radi se na sledeći način:

  • Registrant ili administrativni kontakt identifikuje se kod trenutnog OR-a i podnosi zahtev za kreiranje autorizacionog koda za transfer naziva domena.
  • Trenutni OR utvrđuje identitet podnosioca zahteva, potpunost i ispravnost zahteva i saglasnosti. Ako OR utvrdi da su zahtev ili saglasnost nepotpuni ili neispravni, vraća ih podnosiocu na ispravku. Ako je zahtev potpun i ispravan, trenutni OR podnosi RNIDS-u zahtev za prenos naziva domena, posredstvom Sistema za registraciju.
  • Ako podneti zahtev uspešno prođe proveru ispravnosti, Sistem za registraciju automatski kreira autorizacioni kod za transfer naziva domena koji se e-poštom šalje administrativnom kontaktu, a trenutnom OR-u obaveštenje o poslatom autorizacionom kodu za transfer naziva domena.
  • Administrativni kontakt ili registrant dostavlja dobijeni autorizacioni kod za transfer naziva domena novom OR-u, u sklopu zahteva za prenos naziva domena.
  • Novi OR unosi autorizacioni kod u Sistem za registraciju, gde se automatski proverava validnost primenjenog autorizacionog koda. Ako uneti autorizacioni kod uspešno prođe proveru validnosti, promena se sprovodi u Zbirci podataka Registra. Od tog trenutka, naziv domena smatra se prenetim, a novi OR postaje nadležan za obavljanje poslova registracije za taj naziva domena.
  • RNIDS posredstvom Sistema za registraciju šalje administrativnom kontaktu, novom i trenutnom OR-u informaciju o uspešno obavljenom prenosu naziva domena.

Ukoliko trenutni OR ne obezbedi registrantu autorizacioni kod za transfer naziva domena, procedura je sledeća:

  • Registrant ili administrativni kontakt identifikuje se kod novog OR-a i podnosi zahtev za prenos naziva domena kod drugog OR-a.
  • Novi OR utvrđuje identitet podnosioca zahteva, potpunost i ispravnost zahteva. Ako OR utvrdi da je zahtev nepotpun ili neispravan, vraća ga podnosiocu na ispravku. Ako je zahtev potpun i ispravan, novi OR podnosi RNIDS-u zahtev za prenos naziva domena, posredstvom Sistema za registraciju.
  • Ako podneti zahtev u Sistemu za registraciju uspešno prođe proveru potpunosti i ispravnosti, trenutni OR dobija zahtev za kreiranje autorizacionog koda za transfer. Ako trenutni OR prihvati zahtev, Sistem za registraciju automatski kreira autorizacioni kod za transfer koji se e-poštom šalje administrativnom kontaktu ili registrantu. Ukoliko trenutni OR ne odgovori na zahtev u roku od 7 dana zahtev za kreiranje autorizacionog koda za transfer se šalje RNIDS-u na odobrenje. RNIDS kreira autorizacioni kod i šalje ga administrativnom kontaktu ili registrantu.
  • Administrativni kontakt ili registrant dostavlja autorizacioni kod za transfer iz prethodnog koraka novom OR-u, u sklopu zahteva za prenos naziva domena.
  • Novi OR unosi autorizacioni kod u Sistem za registraciju, gde se automatski proverava validnost primenjenog autorizacionog koda. Ako podneti zahtev uspešno prođe proveru validnosti, promena se sprovodi u Zbirci podataka Registra. Od tog trenutka, naziv domena smatra se prenetim, a novi OR postaje nadležan za obavljanje poslova registracije za taj naziv domena.
  • RNIDS posredstvom Sistema za registraciju šalje administrativnom kontaktu, novom i trenutnom OR-u informaciju o uspešno obavljenom prenosu naziva domena.

Kako se vrši prenos registracije naziva domena na drugog registranta?

ODGOVOR: Promena registranta može da se obavlja na osnovu zahteva registranta, odluke Komisije za rešavanje sporova ili pravnosnažne odluke nadležnog suda.

U slučaju da se radi o zahtevu registranta, zahtev za promenu registranta dostavlja se RNIDS-u, posredstvom ovlašćenog registra (OR) koji obavlja poslove registracije za taj naziv domena. RNIDS obavlja prenos registracije naziva domena odmah, a najkasnije u roku od 60 radnih dana od prijema urednog zahteva, čime prethodni registrant istupa, a novi registrant stupa u ugovorni odnos sa RNIDS-om, prihvata ove Opšte uslove u celosti i stiče sva prava i obaveze prethodnog registranta koje proizlaze iz tog ugovornog odnosa.

Promena registranta obavlja se po postupku koji je detaljno opisan u Procedurama poslova registracije nacionalnih internet domena, a u nastavku je njegova sažeta verzija:

  • Trenutni i novi registrant identifikuju se OR-u. Trenutni registrant podnosi OR-u zahtev za promenu registranta domena, dok novi registrant dostavlja OR-u osnovne podatke o domenu kao kada se vrši nova registracija.
  • OR proverava identitet trenutnog i novog registranta, potpunost i ispravnost zahteva i dostavljenih podataka. Ako OR utvrdi da su zahtev ili podaci nepotpuni ili neispravni, vraća ih podnosiocu na ispravku. Ako je zahtev potpun i ispravan, OR podnosi RNIDS-u zahtev za prenos registracije naziva domena, posredstvom Sistema za registraciju.
  • Ako podneti zahtev uspešno prođe proveru potpunosti i ispravnosti, Sistem za registraciju automatski kreira autorizacioni kod za promenu registranta koji se, u formi hiper-linka, šalje e-poštom trenutnom i novom registrantu, kao i popunjen obrazac saglasnosti za prenos domena na novog registranta koji se e-poštom šalje trenutnom registrantu. RNIDS, posredstvom Sistema za registraciju, šalje OR-u obaveštenje o poslatom autorizacionom kodu za promenu registranta.
  • Registranti (i trenutni i novi) proveravaju validnost i tačnost zahteva i odobravaju inicirane promene klikom na hiper-link iz prethodnog koraka. Trenutni registrant overava dokument saglasnosti svojeručnim ili elektronskim potpisom. Ukoliko neki od registranata utvrdi da je zahtev netačan ili da nije validan, može da ga poništi klikom na odgovarajući hiper-link. Trenutni registrant dostavlja dokument saglasnosti OR-u.
  • Ako dostavljene saglasnosti uspešno prođu proveru potpunosti i ispravnosti, RNIDS usvaja zahtev za promenu registranta naziva domena. U suprotnom, zahtev za promenu registranta se odbija, a RNIDS upućuje trenutnog registranta, posredstvom OR-a, o radnjama koje treba da izvrši pre podnošenja novog zahteva za promenu registranta.
  • RNIDS zadužuje račun OR-a za iznos naknade za obradu zahteva za prenos registracije naziva domena. Ako OR na svom računu ima dovoljno sredstava, novi podaci upisuju se u Zbirku podataka Registra. Od tog trenutka, smatra se da je promena registranta uspešno obavljena.
  • RNIDS posredstvom Sistema za registraciju šalje OR-u informaciju o tome da li je zahtev prihvaćen ili odbijen. OR šalje obaveštenje starom i trenutnom registrantu o uspešnoj promeni registranta naziva domena.

Kako mogu da se zaštite podaci o kontaktu za domen?

ODGOVOR: Na zahtev registranta, RNIDS aktivira zaštitu od javnog objavljivanja podataka o registrantu, administrativnom i tehničkom kontaktu za naziv domena koji su inače javno dostupnim putem WHOIS javnog servisa.

WHOIS protection ili WHOIS privacy je servis koji omogućava da podaci kao što su poslovni naziv, sedište i matični broj za firme, ne budu vidljivi. Naknada za aktiviranje zaštite podataka o kontaktu se plaća ovlašćenom registru kod koga je naziv domena registrovan.

Kome mogu da se dostavljaju podaci iz Centralnog registra nacionalnih internet domena?

ODGOVOR: Ukoliko je to u skladu sa važećim propisima Republike Srbije, RNIDS će omogućiti nadležnim organima, drugim licima i službama pristup podacima iz Centralnog registra nacionalnih internet domena, uključujući i podatke za koje je aktivirana zaštita od javnog objavljivanja posredstvom WHOIS servisa.

Podatke koji su potrebni radi pokretanja i vođenja sudskog spora ili arbitraže u domenskom sporu, uključujući i podatke za koje je aktivirana zaštita od javnog objavljivanja posredstvom WHOIS servisa, RNIDS dostavlja na zahtev upućen službenim putem od strane nadležnog suda ili Komisije za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena.

Ako treće lice uputi zahtev za dostavljanje podataka o nazivu domena, za koji je aktivirana zaštita od javnog objavljivanja posredstvom WHOIS servisa, RNIDS će od registranta tražiti da se u roku od 15 dana izjasni o davanju saglasnosti za dostavljanje zatraženih podataka podnosiocu zahteva. Ukoliko je registrant saglasan, RNIDS će tražene podatke dostaviti licu koje je podnelo zahtev.

Kako se štite nazivi domena?

ODGOVOR: Sigurnosna rešenja koja onemogućavaju sajber napade radi „krađe“ naziva domena zasnovana su na zaključavanju kritičnih operacija nad zaštićenim nazivima domena i postoje u tri nivoa:

  • Siguran režim (Secure Mod) - za svaku kritičnu promenu podatka o domenu (promena DNS servera, uključivanje punog prikaza podataka u WHOIS-u, izmena podataka o administrativnom kontaku…) zahteva se potvrda administrativnog kontakta za domen
  • Zaključavanje na strani klijenta (Client Side Lock ili Registrar Lock) – obavlja se na strani ovlašćenog registra i podrazumeva zabranu svih izmena nad domenom koji se nalazi u ovom statusu, osim produženja registracije
  • Zaključavanje na strani registra (Registry Lock) – pruža najviši bezbednosni nivo, jer svaki zahtev za izmenama nad domenima za koje je aktivirano zaključavanje na nivou registra podrazumeva ručnu proveru autentičnosti zahteva, što praktično eliminiše mogućnost zloupotrebe i „krađe“ domena

Prva dva nivoa zaštite pružaju direktno ovlašćeni registri RNIDS-a, a Zaključavanje naziva domena na nivou registra je usluga predviđena Opštim uslovima o registraciji naziva nacionalnih internet domena. Zahtevi za aktiviranje i isključivanje ove usluge se podnose posredstvom ovlašćenog registra koji sadrži sledeće obavezne elemente:

  • Naziv domena za koji se aktivira usluga
  • Naziv ili ime i prezime korisnika (registranta) naziva domena
  • Podatke tri kontakt osobe koje su ovlašćene za davanje odobrenja u slučaju podnošenja zahteva za privremenu ili trajnu deaktivaciju usluge. Podaci moraju da sadrže ime i prezime osobe, adresu e-pošte i broj telefona.

Zaključavanje naziva domena na nivou registra obavlja se po postupku koji je detaljno opisan u Procedurama poslova registracije nacionalnih internet domena, a u nastavku je njegova sažeta verzija.

Deaktiviranje usluge podrazumeva manuelnu proveru od strane RNIDS-a i obavlja se isključivo na osnovu pisanog zahteva registranta naziva domena, koji se podnosi posredstvom OR-a i sadrži:

  • Nazive domena za koje je potrebno deaktivirati uslugu
  • Vrstu deaktivacije koja se zahteva (privremena ili trajna)
  • Naziv ili ime i prezime i svojeručni ili elektronski potpis ovlašćenog lica ili registranta

Procedura deaktiviranja se sastoji od dva nivoa provere zahteva:

  • Nakon podnošenja zahteva za „otključavanje“ domena, na adrese e-pošte kontakata navedenih prilikom aktiviranja usluge šalju se poruke sa zahtevom za potvrdu zahteva. Potrebno je da najmanje dva od tri delegirana kontakta daju saglasnost za „otključavanje“ domena.
  • RNIDS, nakon uspešno dobijenih saglasnosti iz prethodne faze, telefonskim putem kontaktira osobe koje su dale saglasnost, radi dodatne potvrde. Tek nakon dobijene telefonske potvrde tih kontakata, usluga biva deaktivirana.

O .СРБ domenu

Čuo sam da postoji problem sa adresama e-pošte na .СРБ domenu?

ODGOVOR: Problem ćiriličkog .СРБ domena i svih drugih (IDN) domena koji nisu na engleskom alfabetu, da adresa e-pošte, na globalnom nivou, nije funkcionalna ako se korisničko ime sa leve strane znaka "@" ispiše na nelatiničkom pismu, zapravo je tehnički problem softvera na mejl serverima, a ne samog IDN domena. Standardi za punu implementaciju IDN-a stiču sve veću podršku vodećih svetskih softverskih kuća, tako da lista softvera koji podržavaju potpune IDN adrese e-pošte trenutno obuhvata: Outlook 2016, Gmail, Roundcube, phlyMail, postfix 3.0.4 (Docker), Horde webmail, Centos 7.0...

Kada u čitač (brauzer) ukucam ćiriličku adresu, ona mi se odmah konvertuje u neke čudne znake i ne vidim šta tu piše. U čemu je problem?

ODGOVOR: Za IDN domene (u koje spada i naš .СРБ) neke internet čitače treba dodatno podesiti, pogotovo ako su u pitanju starije verzije. Uputstvo za podešavanje nekoliko najčešćih internet čitača (Mozilla Firefox, Microsoft Internet Explorer, Google Chrome, Apple Safari, Opera, Blackberry Browser, Android Browser) može se naći u dokumentu “Analiza standarda, preporuka i praktičnih iskustava u primeni internacionalizovanih naziva domena”.

Da li je potrebno da pišemo “www” u adresama .СРБ sajtova?

ODGOVOR: Tehnički gledano, uopšte nije potrebno pisati “www” u okviru adrese sajta. To je više ostatak prvobitne prakse u pisanju internet adresa. I svi postojeći sajtovi sa .RS domenom mogu da se pronađu bez “www” na početku, naravno, ako su pravilno podešeni i DNS server i server na kome su hostovani.

Da li na sajtovima sa .СРБ domenom može da postoji i sadržaj na latinici ili drugim jezicima?

ODGOVOR: Sadržaj sajta i njegov domen nisu direktno povezane stvari. Kao što ste i do sada na sajtovima sa .RS domenom mogli da imate sadržaj na bilo kom jeziku i pismu, tako će biti i na sajtovima sa .СРБ domenom. Ono što se pojavljuje kao nova mogućnost je da, na primer, podesite da se na domenu “rnids.rs” pojavljuje primarno latinički sadržaj, a na domenu “рнидс.срб” primarno sadržaj na ćirilici.

Želim da mi postojeći sajt na .RS domenu bude vidljiv i sa .СРБ adresom. Kako to da uradim?

ODGOVOR: Potrebno je da u hosting panelu sajta dodate .СРБ domen kao domain alias ili da napravite redirekciju, uz postojeće domene vezane za taj sajt. Ovo treba da obavi web administrator sajta ili tehnička podrška hosting provajdera.