Најчешће заблуде интернет предузетника

Они који тек крећу у свет сопственог бизниса, а имају одређена искуства у интернет пословима, нажалост имају и велики број погрешних претпоставки како то у пракси функционише.

Основна заблуда већине њих је да постоји некакав посебни правни оквир, специјално намењен њима - јер они "раде нешто на Интернету".

Нигде на свету, па ни у Србији, не постоји посебно офлајн и онлајн право. Закони подједнако важе за све, а то што се неки послови обављају само или углавном преко Интернета, не значи да могу да се игноришу основне ствари у пословању: регистровање фирме, књиговодство, пореске пријаве... Тачно је, постоје и закони који олакшавају неке послове који су везани за Интернет, али о томе ћемо нешто касније.

Najcesce_zablude_internet_preduzetnika

Привредно друштво или предузетник?

Да ли да будем привредно друштво или предузетник - прво је што се питају почетници. Основна разлика између ова два правна пословна облика је што предузетник има статус физичког лица и за све обавезе из пословања одговара целокупном сопственом имовином. Насупрот томе, привредно друштво има статус правног лица, тако да на пример ДОО одговара само имовином фирме у границама уложених почетних средстава (основни капитал друштва, веровали или не, износи најмање 100 динара). Предузетници могу да паушално плаћају порез на доходак грађана уколико имају годишњи промет мањи од шест милиона динара, а не морају да буду у систему ПДВ-а све док им годишњи промет не пређе осам милиона динара. Такође, паушални предузетници могу и сами да воде просто књиговодство тј. књигу промета, за шта им и није потребно плаћање књиговође, што значи 50 до 100 евра мање фиксних месечних трошкова.

Иначе, и привредна друштва и предузетници имају регистровану претежну делатност, али могу да обављају и све друге делатности које нису законом забрањене, то јест за које законима нису прописани неки посебни услови пословања и регистровања. У пракси то значи да ако се региструјеш за, на пример, рачунарско програмирање, ништа те не спречава да се бавиш и односима с јавношћу. Међутим, не можеш да се бавиш и делатностима туристичких агенција, без обзира на то што би да то радиш "само преко Интернета", јер је за то потребна посебна регистрација и испуњавање посебних услова.

Реални идентитет и интернет идентитет

Размотримо пример једне интернет продавнице. Шта је најбитније приликом онлајн куповине? Вероватно је потенцијалним купцима најбитније уверење да је тај продавац на Интернету реално постојећа фирма или особа, а не измишљени интернет субјекат наменски креиран за интернет преваре. А поверење између купца и продавца на Интернету гради се и кроз могућност да се веродостојност продавца лако проверава (па и на сајту АПР-а). Виртуелне интернет продавнице које имају истакнуте комплетне контакт и регистрационе податке (адреса седишта, телефони, назив фирме…), свакако уливају више поверења од оних које можете да контактирате само путем адресе е-поште на неком од бесплатних глобалних сервиса е-поште или неког броја мобилног телефона.

На Интернету је веома битна репутација, јер се тешко стиче, а лако нарушава. Желиш да ти купци верују и купују у твојој онлајн продавници? Онда немој да им отежаваш пут до поверења. Не користите разне опције за намерно сакривање података о регистранту назива свог интернет домена. Још боље - региструј национални .RS домен, јер њега не могу да региструју неидентификоване фирме или појединци, што купцима пружа већи степен поузданости и безбедности, смањује могућност онлајн превара и лажног представљања.

Не заборави и да правовремено заузмеш свој жељени назив на профилима и страницама на друштвеним мрежама. Али не заборави и да се интернет идентитет, ипак, првенствено гради на сопственом сајту, на сопственом интернет домену, јер си само тако газда свог интернет присуства.

Погодности за интернет послове са иностранством

Звучи помало невероватно, али и домаће законодавство предвиђа и неке олакшице за послове који се обављају електронским путем, то јест преко Интернета. Наиме, Закон о порезу на додату вредност предвиђа могућност да се за одређену врсту услуга, међу којима су и услуге извршене електронским путем, ако клијент има седиште у иностранству, не зарачунава ПДВ.

У Правилнику о утврђивању услуга пружених електронским путем прописано је које врсте услуга се сматрају услугама пруженим електронским путем. У њих спадају испорука и одржавање веб страна, испорука програма и њихово ажурирање, даљинско одржавање програма и рачунарске опреме, испорука слика, текстова и информација и омогућавање приступа базама података, испорука аудио и видео записа и игара, испорука емисија и догађаја у току или након снимања, као и услуге из области учења на даљину. За све ове услуге не зарачунава се ПДВ, ако је клијент из иностранства, а на рачун се ставља напомена о одредби Закона на основу које није обрачунат ПДВ.

Набројане услуге сматрају се услугама пруженим електронским путем, ако су пружене уз коришћење средстава електронске комуникације (нпр. испорука слика, текстова, информација, филмова, музике... путем Интернета). Међутим, ако са клијентом само комуницираш путем електронске поште ради договора око обима неке услуге, њене цене или рокова, то не значи да је таква услуга и пружена електронским путем.

Свакако кликните на ову реченицу да нам смањите Bounce Rate. ХВАЛА!