Спамовање лудом радовање

Свакодневно наше електронске сандучиће засипају нежељене рекламне и друге поруке, али и поруке са много опаснијим садржајем, као део великог спамерског пакета противзаконитог понашања на Интернету.

Све то погађа скоро сваког грађанина Србије, а едукација на ту тему је скоро непостојећа, иако велики део тог свакодневног спамовања нису само комерцијалне поруке, већ и озбиљни облици сајбер криминала.

Спамовање је озбиљна и сложена друштвена појава и мора да се сагледа кроз све аспекте:

  • Законски аспекти (домаћи и европски)
  • Безбедносни аспекти (фишинг, малвер, скамери...)
  • Маркетиншки аспекти (нелегално оглашавање)
  • Едукативни аспекти (заштита корисника од спама и злоупотребе личних података)

spamovanje

Дефиниција спама

Спам су незатражене масовне поруке. Порука је спам ако је послата као незатражена масовна порука, без обзира на њен садржај и то да ли некоме може да буде корисна. Спамовање је питање сагласности примаоца и начина слања, а не питање садржаја поруке. Масовно слање незатражених порука је увек спамовање, без обзира на њихов садржај.

Нису све незатражене поруке спам, а нису ни све масовне поруке спам. Морају да буду задовољена оба услова – и да су незатражене и да су масовне. Дакле, није спам порука:

  • Незатражена, али појединачна порука
  • Масовна, али затражена порука

Да објаснимо и шта се под сваким од тих термина подразумева:

  • Затражена порука - порука за коју је прималац пошиљаоцу претходно дао пристанак да му се пошаље
  • Незатражена порука - порука за коју прималац пошиљаоцу претходно није дао проверљив пристанак да му се пошаље
  • Појединачна порука - порука наменски упућена само једном лицу
  • Масовна порука - порука послата као део великог пакета порука са суштински идентичним садржајем

Погледајте инфографик са илустрованим објашњењима типова порука и дефиницијом спама.

Важно је имати у виду да прималац поруке у сваком тренутку има право да повуче свој првобитни пристанак за примање порука, а пошиљалац мора да омогући ту опцију и поштује ту одлуку примаоца и не шаље му више поруке.

Поред незатражених масовних порука, законски гледано забрањено је и:

  • Вишеструко слање појединачних нетражених порука, јер (зависно од околности) може да се третира као узнемиравање (по Кривичном законику), насртљива пословна пракса (по Закону о заштити потрошача) или недозвољено непосредно оглашавање (по Закону о оглашавању)
  • Слање порука ономе ко је повукао свој првобитни пристанак да му се шаљу поруке
  • Слање порука неприкладног садржаја деци и малолетницима (са приказом детета или малолетника у опасној ситуацији, подстицањем на шкодљиво понашање, злоупотребом њиховог неискуства и лаковерности и поверења према одраслима...)

Неваспитано, злонамерно и ненамерно спамовање

Да се разумемо – свако спамовање је подједнако недопустиво, али је корисно објаснити различиту природу њихових појавних облика, јер је различита превентива, а пожељно је и различито реаговање прималаца порука.

„Неваспитано спамовање“ се одвија најчешће путем савремених електронских средстава комуникације (е-пошта, SMS, фиксна телефонија, мобилна телефонија), али се грађани сусрећу и са неелектронским нежељеним комерцијалним активностима (убацивање флајера у поштанске сандучиће, лепљење порука на зграде...). Све то је прекршајно дело у неком од четири домаћа закона - о електронским комуникацијама, електронској трговини, оглашавању и закону о заштити потрошача.

ПРЕВЕНТИВА:

  • Не остављајте којекуде своје контакт податке
  • Искључите аутоматско приказивање слика у порукама е-поште, како спамери не би добијали директну потврду да је ваша адреса е-поште жива

РЕАГОВАЊЕ:

  • Ако немате искуство са тумачењем података у заглављу е-поште, најбоље је да овакве случајеве пријавите свом интернет провајдеру
  • Ако имате искуство са тумачењем података у заглављу е-поште, можете да овакве случајеве пријавите власнику сервера или сервиса са ког су поруке стигле
  • Ако су у питању комерцијалне поруке домаћих фирми, можете и да их пријавите одговарајућој инспекцији

„Злонамерно спамовање“ обухвата слање вируса и тројанаца у прилогу е-поште или позивање да се посети неки сајт за злонамерним софтвером или да се тамо оставе лични подаци, лозинке или бројеви кредитних картица ради крађе сајбер идентитета, што већ спада у кривична дела. Спамовање је скоро увек повезано и са незаконитом обрадом личних података и сличним облицима угрожавања приватности, што је такође кривично дело. Злонамерни појединци, организоване хакерске групе, па и сајбер криминалци, могу да нанесу штету на следеће начине:

  • да заразе ваш рачунар шпијунским софтвером како би вам украли идентитет или пратили ваше интернет и животне навике
  • да вас опљачкају крађом ваших лозинки за приступ неким онлајн сервисима (еУправа, еБанкарство...)
  • да направе проблеме у функционисању вашег рачунара помоћу вируса и другог злонамерног софтвера
  • да преузму контролу над вашим рачунаром и да га користе за напад на друге кориснике широм света
  • да вас наведу да посетите лажни сајт неког од онлајн сервиса које користите и тамо оставите личне податке
  • да упадну у вашу бежичну мрежу и бесплатно користе вашу интернет конекцију
  • да украду и потом користе ваше налоге за слање е-поште и четовање
  • да украду и потом користе ваше профиле на друштвеним мрежама

ПРЕВЕНТИВА:

  • Користите и редовно ажурирајте заштитни софтвер на свом рачунару (анти-вирус, анти-спам, анти-спајвер и фајервол)
  • Редовно ажурирајте оперативни систем свог рачунара
  • Редовно правите резервне копије фајлова (back-up)
  • Чувајте своје лозинке на сигурном и повремено их мењајте
  • Након обављеног посла на неком онлајн сервису, излогујте се, извадите смарт картицу (ако сте је користили) и угасите коришћени интернет читач
  • Ако сте неискусан корисник, не користите свој рачунар као администратор

РЕАГОВАЊЕ:

  • Најбитније је да не кликћете на линкове у поруци (чак ни на оне за одјављивање са листе) и не наседате на друге покушаје превара, нити да ступате у било коју комуникацију са сајбер криминалцима, јер им тиме само потврђујете да је адреса ваше е-поште жива
  • Поред пријаве интернет провајдеру, зависно од врсте кривичног дела, треба случај пријавити и Полицији

„Ненамерно спамовање“ се дешава када неко ко шаље затражене масовне поруке, због техничке грешке на серверу, грешке администратора или лоше манипулације са листама слања, „засипа“ своје примаоце (који су дали пристанак) вишеструким истоветним порукама или порукама намењеним примаоцима са неке друге листе. Ово је такође законски недопустиво, чак може да се третира и као узнемиравање. Дешава се и да нечији налози за е-пошту буду ухаковани и да са њих стижу спам поруке које шаљу хакери свима који се налазе у листи тог ухакованог налога. У том случају делује као да власник хакованог налога спамује све који су му на листи, иако је он несвестан да се то уопште дешава. Притом, такво спамовање може бити „неваспитано“ (слање смислених или бесмислених комерцијалних порука) или „злонамерно“ (слање фишинг порука, малвера, скамерским порука...).

РЕАГОВАЊЕ:

  • Ако је у питању техничка или људска грешка, одлучите да ли ћете да опоменете пошиљаоца (јер са њим имате комуникацију на коју сте пристали) или да га пријавите интернет провајдеру
  • Ако је у питању ухаковани налог, најбитније је да не кликћете на линкове у поруци и не наседате на друге покушаје превара, а да потом случај пријавите свом интернет провајдеру

Незаконита пошта, поруке и позиви

Један од честих облика нарушавања спокојства грађана је недозвољена пословна пракса појединих фирми и организација да их, супротно одредбама чак четири закона, узнемиравају убацивањем нежељене поште у поштанске сандучиће, слањем нежељених порука е-поштом или SMS-ом и нежељеним позивањем на фиксни или мобилни телефон.

ЗАКОН О ЗАШТИТИ ПОТРОШАЧА

Облици пословне праксе који се, по Закону о заштити потрошача, без обзира на околности појединачног случаја сматрају насртљивом пословном праксом, између осталих, су и вишеструко обраћање потрошачу, противно његовој вољи телефоном, факсом, електронском поштом или другим средством електронске комуникације, осим ради остваривања потраживања из уговора.

Такође, забрањено је непосредно оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом и другим средствима комуникације на даљину, без претходног пристанка потрошача. Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.

ЗАКОН О ОГЛАШАВАЊУ

Директно оглашавање, по Закону о оглашавању, је упућивање огласне поруке именованом или на други начин појединачно одређеном лицу и обавља се:

  • на даљину достављањем писама и других адресираних пошиљки, убацивањем пошиљки у кућни сандучић за пошту или на други начин остављање у одређеном стамбеном или пословном простору, електронском поштом или другим видом непосредне електронске комуникације
  • непосредним обраћањем, уручивањем материјала који садржи огласну поруку или на други начин путем личне комуникације (презентације, промоције, телефон и сл).

За директно оглашавање према физичким лицима потребна је њихова претходна сагласност, која може да се опозове у сваком моменту. Ако се потрошач успротиви директном оглашавању, оглашивач или преносилац огласне поруке је дужан да убудуће обустави такав вид оглашавања.

ЗАКОН О ЕЛЕКТРОНСКОЈ ТРГОВИНИ

Коришћење електронске поште за слање нетражене комерцијалне поруке, дозвољено је само уз претходни пристанак лица коме је таква врста поруке намењена, у складу са Законом о електронској трговини.

ЗАКОН О ЕЛЕКТРОНСКИМ КОМУНИКАЦИЈАМА

По Закону о електронским комуникацијама, коришћење система за аутоматско позивање и комуникацију без људске интервенције, факс уређаја, електронске поште или других врста електронских порука, ради непосредног оглашавања, допуштено је само уз претходни пристанак корисника, односно претплатника (прималац).

НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНА

За све ове законе је надлежно Министарство трговине, туризма и телекомуникација, тј. његова Тржишна инспекција и Инспекција за електронске комуникације.

За трговину личним нуђењем (делатност путујућих трговаца која се обавља од врата до врата и трговина путем личног позивања потрошача) надлежна је организациона јединица за инспекцијски надзор над трговином у оквиру општинске или градске управе.

Казне за непоштовање ова четири закона су и до 2.000.000 динара!

Корисни линкови

Домаће институције:

Међународне организације за борбу против спама:

Како да сазнате ко је власник домена са кога вас спамују:

  • За националне домене .RS и .СРБ - rnids.rs/whois
  • За генеричке домене (.COM, .ORG, .NET...) - whois.icann.org

Свакако кликните на ову реченицу да нам смањите Bounce Rate. Хвала!