Tajne internet pretraga

Pretraživačka internet mašinerija... sveprisutni pomagač i usmerivač naših svakodnevnih životnih odluka, koji mnogi, nimalo slučajno, poistovećuju sa Guglom.

Kako pretraživačka mašinerija funkcioniše ispod haube, možemo li da utičemo na njen rad i šta da radimo sa gomilom podataka koji nam stižu od nje? Pravo mesto za ta saznanja bila je najveća i besplatna, 8. godišnja konferencija o Internetu u Srbiji - DIDS 2017, koju 7. i 8. marta 2017. organizovao RNIDS.

Tajne_internet_pretraga

Slogan DIDS-a „Tajne internet pretraga: Traži, Nađi, Poseti“, ujedno je opisivao i tri tematska bloka Konferencije. U ovom tekstu je kroz video snimke dat pregled svega što su rekli učesnici, uz sažete korisne savete za kvalitetan nastup na Internetu i bolje pozicioniranje u rezultatima Guglovih pretraga.

Iz ugla Gugla

Zvezda programa DIDS 2017 bio je uvodni predavač Gari Iješ (Gary Illyes), analitičar vebmaster trendova u kompaniji Google Inc.

Tokom predavanja Gari je potvrdio da se u pretragama iz Srbije sajtovi na .RS domenu rangiraju bolje od sajtova na .COM domenu. O tome je na ovom sajtu već pisano, pri čemu su citirani i ljudi iz Gugla, ali do ove Konferencije nismo imali prilike da slušamo nekog iz Gugla kako uživo priča o tome. Ovo je bila samo jedna od „tajni internet pretraga“ o kojima je govorio Gari, a Gugl pretrage kriju još mnoge tajne. Na primer...

Mnogi ne znaju da Gugl ne daje svima iste rezultate pretrage. Na primer, ako dve osobe, jedna u Beogradu, druga u Londonu, ukucaju u polje za pretraživanje potpuno isti pojam, recimo „internet“, dobiće prilično različite rezultate... Ovaj u Beogradu dobiće listu sajtova koji su pretežno na srpskom jeziku, na nacionalnom .RS domenu, sa firmama koje se u Srbiji bave internet biznisom, sa lokalnom Guglovom mapom, lokalnim Guglovim oglasima, lokalnom ponudom sličnih pretraga... E, da, i sve to upakovano u lokalni Guglov interfejs na srpskom. A onaj u Londonu dobiće sve to lokalizovano, ali iz ugla Ujedinjenog Kraljevstva. Zašto? Gugl želi da svojim korisnicima pruži maksimalno relevantne informacije i logično pretpostavlja da su nekom ko pretražuje iz Beograda (što Gugl jako dobro zna) potrebni lokalni internet provajderi i sva ostala lokalna pisanija na temu „internet“.

Da budemo potpuno precizni, čak i ako dve osobe iz Beograda pretražuju isti pojam, moguće je da im rezultati pretrage budu manje ili više različiti. Kako? Sve zavisi od toga ko je od njih dvoje u trenutku pretraživanja ulogovan na Guglove servise, jer tako Gugl dobija dopunske podatke o korisniku, njegovim preferencijama, navikama, istoriji pretraživanja, polu, godinama... I to nije sve. Čak iako nije ulogovan, možda ima zapamćene „kukije“ u svom pregledaču, a nije nebitno i sa kog i kako podešenog i preko čega na Internet povezanog računara to radi... Sve u svemu, ako ste ushićeni zbog toga što je neki vaš sajt uvek na prvoj strani pretrage, ne budite lenji (pre nego što se pohvalite naokolo), pa sve to proverite i na nečijem tuđem računaru, negde drugde lociranom.

Tajna Guglovog algoritma pretrage je verovatno najstrožije čuvana tajna na svetu, ali neke činjenice su dobro poznate i potvrđene. Adresa internet sajta, to jest njegov domen, prvo je parče koda koje Guglov algoritam vidi. Ako je to lokalni domen, na lokalnom jeziku i lokalnom hostingu, taj sajt ima veće šanse za bolje pozicioniranje u rezultatima pretrage. Shodno tome, svi bitni svetski brendovi skoro uvek imaju i nacionalne interenet domene za svaku od zemalja u kojima posluju. Naravno, i Gugl je prisutan na svim nacionalnim domenima, pa i na našem .RS.

Nađi me lako

Kao uvod u 2. blok DIDS 2017, kreativni strateg Lazar Džamić, do nedavno šef Guglovog ZOO tima za brend strategiju u Londonu, održao je predavanje pod nazivom „Kako biti nađen u svetu lakog ignorisanja“.

Džamić daje odgovor na pitanje kako kreiranje sadržaja i optimizacija pretraživanja na Internetu mogu uspešnije da funkcionišu u korist jedno drugog. „Mnoga preduzeća koja su prisutna na vebu, pa čak i neka od najvećih, međutim, često greše u svom pristupu, pa se radije opredeljuju za kreiranje velike količine sadržaja, umesto da porade na njegovom kvalitetu. Poenta je da upravo dobro napravljen sadržaj pruža mnogo više mogućnosti za uspešnu optimizaciju“, objasnio je Džamić.

U panel diskusiji, koju je moderisao Ivan Rečević, konsultant i Google Partners trener, učestvovao je i Miroslav Varga, stručnjak za kontrolu Google AdWords kampanja iz hrvatske firme Escape. Po njemu, osim što reklamna poruka mora da bude adekvatna, veoma je važno da ona bude i što više autentična: „Kupca, ponekad, treba „naučiti“ šta da gugla. Ako svi reklamiraju istu stvar, onda morate da izmislite neki novi izraz za guglanje“. Tek sledeći korak podrazumeva bavljenje algoritmima, to jest tehničkim podešavanjima, naveo je Varga.

Na koje sve načine posetioci saznaju za neki internet sajt? Ako zavirimo u Guglovu analitiku, videćemo pet mogućih kanala putem kojih posetioci dolaze na sajtove. Najpre, to su direktne posete koje nastaju tako što posetilac direktno ukuca neku adresu u internet pregledač ili je već ima sačuvanu u istoriji pregledača. Drugi kanal je organska pretraga, sa svima omiljenim besplatnim rezultatima pretrage na Guglu, koji u mnogome zavise od Search Engine Optimization (SEO), prevashodno bazirane na optimizaciji sadržaja sajta. Treći način su društveni mediji koji, putem šerovanja sadržaja, dovode veliki broja posetilaca na sajt. Četvrti kanal dolaska posetilaca je referentni priliv, kao saobraćaj koji dolazi sa veb sajtova koji nisu društvene mreže. I peti su plaćeni kanali, sa kojih saobraćaj stiže zahvaljujući plaćenom oglašavanju na Internetu.

Razumljiva želja svih vlasnika sajtova je da se nađu na prvoj strani Guglove pretrage. Koliko je to realno je drugo pitanje. Teoretski je to moguće za svaki sajt, samo je pitanje za koje ključne reči, jer u mnoge svima poznate i od svih tražene ključne pojmove je uloženo mnogo para, vremena i SEO rada. Za SEO početnike, vredi da zapamte da su Guglu posebno bitni naslov (title tag) i opis veb strane (meta description), a oba se i pojavljuju u rezultatima pretrage. Sadržaj sajta treba istovremeno da bude zanimljiv za posetioce, a prilagođen za pretraživačku mašineriju, što nije lako uskladiti. Uspeh u pretragama se postiže pisanjem teksta koji sadrži željene ključne reči, pravilno formatiranim naslovima i podnaslovima u tekstu, ali i optimizacijom ilustracija i priloga, počev od smislenog naziva fajla, opisa slike (alt text), kao i teksta ispod nje (caption). Brzina učitavanja sajta je vrlo bitna za SEO, pa treba pravilno obraditi slike (dimenzije, kompresija, vrsta fajla), optimizovati kod, keširati sajt...

Pravi primeri internet prisustva

Treći blok DIDS-a je tradicionalno bio rezervisan za ugledne lokacije na nacionalnim internet domenima .RS i .СРБ.

Predstavnici osam domaćih internet sajtova, portala i onlajn projekata govorili su o svojim iskustvima i razvojnom putu. Uspešni sajtovi na nacionalnim internet domenima obuhvatali su i finaliste sa RNIDS-ovog konkursa „Pravi primeri internet prisustva“: mojazubarka.co.rs, alibris.rs i lespetits.rs. U drugom delu trećeg bloka predstavljen je sajt Beogradske filharmonije, bgf.срб, koji je bio dobitnik Posebnog priznanja RNIDS-a na dodeli nagrada PC Press Top 50. Pored njega, tu su bili i sajtovi gradnja.rs, superskola.rs, pricajmootome.rs i benchmark.rs.

RNIDS je ovaj put stavio težište na internet nastup malih privrednika iz Srbije, koji su uspešni u svom poslu, ali i u svom nastupu na Internetu. O njihovim iskustvima iz prakse možete saznati više iz njihovih video testimonijala i mini intervjua.

Svakako kliknite na ovu rečenicu da nam smanjite Bounce Rate. HVALA!

POGLEDAJTE I: dids.rs i rif.rs