Од тада, овај мали „експеримент” прерастао је у препознатљив бренд здравих слаткиша – кексића и енергетских штанглица од најквалитетнијих састојака. Данас се „анђели” налазе на полицама готово 600 продајних места, те су постали синоним за ужину којој верују сви који воде рачуна о исхрани и квалитету живота.
Шта су тачно „анђели”?
Реч је о малој радионици здравих слаткиша. Постојимо већ 13 година, а наш основни производи су овсени колач без шећера и енергетски Xtra bar, такође, без шећера. Уз њих, у понуди имамо и друге слаткише врхунског квалитета, који је представљају здравију опцију свима који имају посебне потребе у исхрани, као што је, рецимо, колач без глутена.
Истовремено, трудимо се да, поред наших производа, представимо и понуду других малих произвођача. То је део моје личне мисије и први стуб на којима почивају „анђели”: да се повежемо са предузетницима попут нас, да бирамо локалне сировине кад год је могуће и да оне потичу управо од мањих произвођача.
Други стуб су наши запослени – најчешће запошљавамо жене из теже запошљивих категорија. Трећи стуб је здравље потрошача и едукација на ту тему – кроз све што радимо желимо да пренесемо знање о томе зашто је важно бирати овако здраве производе и како они могу допринети квалитетнијем животу.
Пре годину дана смо се преселили у радњу овде у насељу Степа Степановић, како би продаја била са производњом на истом месту, и не могу бити срећнија. Степа је супер насеље, људи овде препознају „анђеле” и можда ми је најлепше кад видим да деца сама долазе по колачиће, јер то значи да смо погодили и укус и вредност.
Како је све почело?
Пре „анђела” дуго сам радила на менаџерским позицијама у прехрамбеној индустрији. Бренд сам покренула током другог породиљског одсуства, док сам била директорка маркетинга у компанији „Фудленд” (Foodland), познатој по бренду „бакина тајна”. Пре тога сам радила у Јафи (Jaffa), где сам прошла све позиције у маркетингу: од асистента до директорке корпоративних комуникација.
У почетку сам мислила да је моја иницијална инвестиција у „анђеле” била свега 300 евра за плехове и основну опрему. Касније сам схватила да је права вредност била знање и искуство које сам понела из великих компанија.
Зашто сте се одлучили да месите баш колаче?
У то време једно дете ми је имало две године, друго се тек родило, и било ми је јасно да ће њихове нутритивне навике зависити од мене. А, искрена да будем, нисам се тада хранила баш најздравије.
Хтела сам да купим нешто попут „анђела”, али таквих производа није било. Све што се могло наћи од интегралних житарица било је или пуно адитива, или прављено са глукозним и фруктозним сирупом. И онда ми није преостало ништа друго него да засучем рукаве и пробам сама да направим.
Како сте осмислили рецепт за „анђеле”?
Најпре сам нашла неке рецепте на Гуглу за chocolate chip oatmeal cookies, јер у нашој традицији, заправо, овас и нема употребну вредност у слаткишима. Затим сам почела да експериментишем. Оно што ми је било најважније јесте да колачи буду не само здрави, већ и укусни. Да нема оног осећаја: „Једем их само зато што су здрави.” Желела сам да се ужива док се једе, а да успут буде и добро за здравље.
Рецепти које сам проналазила били су махом амерички, сви засновани на шећеру, па сам морала да тражим замене. Тако је настао први рецепт, а продаја је ишла ад хок – ви наручите, ја умесим, а онда би мој бивши супруг испоручивао „анђеле”, упознавао лично купце и тако правио својеврсно испитивање тржишта, што је било веома значајно.
Међутим, да бих направила искорак и ушла у ланце попут ДМ-а, било је неопходно имати адекватно паковање, али и рок трајања од бар шест месеци. Сама то нисам могла да постигнем. Покушавала сам са неколико технолога да направим рецепт који је и здрав и стабилан, али није ишло. Они су углавном имали класичне приступе: или да се производ препече и постане кекс, или да се додају адитиви како би остао мекан.
Онда сам се сетила човека с којим сам сарађивала док сам радила у Јафи. Он је био ентузијаста који је успео да изнесе промене у производњи манчмелоуа (Munchmallow) – увео је варијанте са млечном и белом чоколадом, иако су сви тврдили да је то немогуће јер би значило додатне компликације у производњи. Његов ентузијазам ми је био инспирација и помислила сам: „То је човек који ми треба.”
Испоставило се да је баш у том тренутку напустио Јафу и почео да ради за шведску фирму у Новом Саду која се бавила паметним заменама за шећер. Тако сам, захваљујући Срђану Шолаји, технологу са којим и данас сарађујем, открила чувени течни инулин.
Он код нас тада није постојао у слободној продаји, морали смо да га увозимо из Белгије. Али, управо тај инулин омогућио је да се смањи гликемијски индекс, замени шећер а да производ добије потребан рок трајања, и то без адитива.
Да ли сте размишљали да у понуду уврстите и слане производе?
То питање ми често постављају, али одговор је једноставан – не желим да правим конкуренцију људима који су ми помогли на почетку, а то је Овси. Реч је о бренду који прави овсене крекере. Они постоје дуже од „анђела” и ја сам прве количине овса куповала управо од њих.
Деловало ми је нефер да сад улетим на њихов терен и правим исто што и они. Ко жели слано и здраво – ево, у нашој радњи може да купи „овси”. Тако сам одлучила да им никада нећу правити конкуренцију, јер заиста поштујем подршку коју сам добила у почетку.
Како сте наденули име бренду?
Када је дошао тренутак да основни производ добије име, „анђели” су се природно наметнули. Мој тадашњи супруг и ја имали смо двоје деце, наше мале анђеле, и то име је имало и личну и симболичну вредност. Анђели су неко ко вас чува и чини вам добро, а управо је то била идеја – да производ буде добар за човека и његово здравље.
Брже-боље сам проверила да ли је назив слободан и, на моје чуђење, био је.
Који су највећи изазови са којима се суочавате?
Код нас готово да не постоји подршка за бизнисе попут мог. Штавише, све се своди на додатна отежавања пословања. Рецимо, узмимо најновију уредбу о ограничавању маржи. Разумем добру намеру да се ограниче малопродајне цене, али у пракси мени то забрањује да подигнем цену ланцима, што директно отежава опстанак.
Опет, слободно расту цене сировина. И то озбиљно расту. Због климатских промена, поскупеле су готово све природне сировине које користимо. На пример, вишња, која је важна у „анђелима”, поскупела је три пута јер била је сушна година и род је подбацио. Урма, која ми је основа за замесе, поскупела је 37%.
Дакле, цене сировина скачу, а ја сам ограничена да их подигнем у ланцима. Покушавам да одржим и исте цене код нас у радњи, јер ми није фер да потрошач овде плати више него у Максију. То би за мене било потпуно бесмислено.
Све у свему, година је изазовна, али није само нама, свима јесте. Видим да многи отпуштају раднике, смањују производњу. Ми никог нисмо отпустили, нисмо смањили обим посла. Напротив, покрећемо и нове ствари.
Где се све могу набавити „анђели”?
Поред нашег сајта и радње у насељу Степа Степановић у Београду, „анђели” се продају на преко 400 локација. Само ДМ има око 150 продавница, а Макси можда и преко 400. У Меркатору више нисмо, јер то једноставно није био одржив канал – мени је битније да се продајем на местима где људи могу лако да нас пронађу, а да то истовремено остане финансијски одрживо.
Да ли извозите своје производе?
Да, у Босни нам иде лепо, док је у Црној Гори мало слабије, нарочито када се сезона заврши. Имамо и један мањи извоз у Шведску, што нам је заправо тест европског тржишта, и засад иде добро.
Такође, имали смо и један извоз у Америку, захваљујући USAID-овом пројекту за жене предузетнице. Нажалост, то је био само пилот, и ту се завршило, али, у суштини, ми смо сада потпуно спремни за тржиште САД. Регистровани смо код њихове федерације произвођача хране, прошли смо санитарне прегледе, добили све дозволе и папире. Остаје да пронађемо правог партнера за дистрибуцију.
Потврду тога сам добила прошлог пролећа, кад сам била у Сијетлу и понела „анђеле”. Свако ко их је пробао сложио се са мном да такво нешто на америчком тржишту не постоји. Њихови производи су углавном пуни шећера, а ако и јесу „без шећера”, онда користе лоше замене. Зато верујем да би „анђели” имали своје место тамо.
Колико вам друштвене мреже и сајт значе у пословању?
Волим да кажем да су „анђели” прве кораке начинили на вебу. И друштвене мреже и сајт су имали огроман значај, посебно у почетку. Још сам била на породиљском одсуству, када сам кренула да експериментишем „анђелима”, и прва ствар коју сам учинила била је отварање Фејсбук странице.
Сећам се да сам још 2007. у Сава центру, као бренд менаџер у Јафи, држала предавање на интернет конференцији. Људи су тада мислили да мене плаћају „да се играм” на Фејсбуку – нису имали свест о потенцијалу. Чак је и Плазма годинама каснила са својом страницом у односу на Јафину. Ја сам већ тада видела снагу тих канала и знала сам колико то може значити за бренд.
Елем, прва продаја „анђела” десила се управо преко Фејсбука. Мој посао је био маркетинг и пи-ар, те ми је било лако да направим хајп на Фејсбуку, и одмах су други кренули да копирају „анђеле”. Али, све те копије су биле само на Фејсбуку. Оно што је мене издвојило био је веб-сајт.
Он нам је, заправо, био прво продајно место, и то и данас остаје једно од најзначајнијих. Последње две-три године чак доноси већи промет него физичка продавница, иако у њу улази промет остварен путем платформи за доставу. Сајт је, једноставно, агилнији.
Чак и кад смо ушли у ланце попут ДМ-а, Максија и једно време Меркатора, сајт је био фокална тачка, јер то су канали где се све планира месецима унапред. Рецимо, већ у октобру морате да уговарате акције за децембар. На сајту могу дословно, док дајем интервју, да пустим неку акцију и огласим је преко друштвених мрежа. Та повезаност сајта и друштвених мрежа је оно што чини савршен продајни комбо на интернету. Зато је сајт био, и остао, наше најзначајније продајно место.
Зашто сте одабрали .rs домен?
Док сам радила у Јафи, научила сам колика је вредност домена и дигиталног идентитета бренда. Испрва, компанија је пословала као државно предузеће, а након приватизације, нови власник је кренуо да улаже и развија портфолио, али и маркетинг. Одлучили смо да направимо сајт. Међутим, домен jaffa-ad.co.yu био је заузет, а власник домена тражио за за њега 1.000€.
Говоримо о раним двехиљадитим, када људи нису имали свест о вредности домена, па је менаџмент проценио да је цена превисока. Купили смо компликован домен jafa-a-d.co.yu, што се показало као лоше решење. На крају смо се поново вратили истом човеку, али тада је цена већ била 3.000€.
Да ствар буде помало трагикомична, домен за Јафу смо успели да купимо, али свега неколико месеци касније домен co.yu више није постојао и прешло се на .rs. Ми смо одмах реаговали и обезбедили jafa.rs. Тада сам већ јасно схватила колико домен значи и како утиче на препознатљивост бренда.
Кад су „анђели” угледали светлост дана, било ми је фасцинантно да је домен.rs био слободан, с обзиром на то да је то реч из свакодневног језика. Одмах сам га регистровала, заједно са .rs и .com. Верујем да потрошач не би требало да има дилему када уписује домен – где год да укуца интуитивну варијанту, треба да наиђе на ваш бренд. Ако то значи да морате купити два, три или пет домена, то је мала инвестиција у поређењу са сигурношћу коју тиме дајете купцима.
Какви су планови за даље?
Ево једне екслузиве: Тренутно радимо на новом, ингениозном производу. Наиме, у производњи пива настаје огроман остатак прехрамбених сировина који се обично баца. Реч је о житарицама које су осиромашене угљеним хидратима, али и даље богате протеинима, витамином Е и омега масним киселинама. Моја идеја је да се те житарице „спасу” и претворе у здраве и укусне протеинске колаче.
Наравно, на папиру је то звучало сјајно, али у пракси се показало као дуготрајан и мукотрпан процес. Сировину треба третирати тако да се врење прекине, да постане стабилна и да добије рок трајања. Уз то, мора да буде пријатна за јело, јер је интегрална и у сировом облику незгодна за жвакање. Радимо на томе да се самеље до фине структуре а да притом задржи леп укус. Сада смо дошли до пријатне текстуре и укуса, остаје нам да решимо рок трајања и онда ће нови колачи бити спремни да угледају светлост дана.
У исти мах, нови протеински барови су баш револуционарни и надам да ће отворити и нека нова тржишта, као што су можда теретане.
