Како сте дошли на идеју да започнете баш овакав бизнис?
Ана: Супруг, иначе пејсажни архитекта, започео је све у жељи да настави занат свог тате. Веома брзо је овладао пекарским вештинама, али није желео да, попут свог оца, ради са белим брашном које може довести до алергија. Решио је да то испита и схватио да је бело брашно пуно пестицида који управо и доводе до алергија које су и њега мучиле. Тада је схватио да мора пронаћи алтернативу и пробати нешто ново. Почео је да истражује различита брашна, садио баште, експериментисао, а онда је открио спелту и дошао на идеју да направи ручно рађене спелтине коре.
Покретањем прве здраве пекаре заправо сте успели да спојите сва своја различита интересовања у једну причу.
Тако је. Када смо се упознали, радила сам у основној школи, и почела сам да помажем Александру. ’’Хајде мало да ми помогнеш ово, па оно’’ и на крају се увек задржим дуже у производњи. Нас двоје кренемо у неку озбиљнију причу и договоримо се да би било лепо да имамо неки свој бизнис, а тотално смо различитих занимања. Размишљали смо како бисмо могли све то да спојимо у једну причу и договорили смо се да можда можемо да отворимо неку здраву пекару.
Тада се отворило место на Палилулској пијаци тако да смо сели и почели да правимо концепт шта бисмо то могли да направимо, да буде другачије, да нигде не постоји, а да опет покренемо неку револуцију везану за здравље, за живот без адитива, пестицида. У старту нам је идеја била да направимо не класичну пекару, него нешто где би, поред продаје самих производа, могли да правимо радионице и бавимо се едукацијом. Што значи да ја, као специјални едукатор рехабилитатор, имам могућност да значај здраве исхране приближим мамама и татама, али и свима који су за то заинтересовани и имају здравствене изазове. Са друге стране Александар може да се посвети гајењу спелте и да ради са биљкама. То је заправо била идеја, да отворимо прву веганску здраву пекару.
Александар: Један од разлога зашто нисмо отворили пекару са животињским намирницама било је и то што не можемо да контролишемо квалитет таквих намирница. Данас када имамо масовну производњу све је препуно хормона и адитива, а кварљива роба не одговара људима који имају алергије и здравствене потешкоће. Прво што вам избаце кад сте болесни јесу намирнице животињског порекла.
Убрзо сте постали познати по спелтиним корама?
Ана: Тако је, по томе смо специфични, он је први у Србији можда чак и Европи који је направио тако нешто. Иначе, истраживања су показала у чему је разлика између спелте и пшенице - спелта има много већи проценат протеина, има знатно нижи гликемијски индекс, погодна је и за особе са дијабетесом, а и остале јер нас дуже држи ситим. Није хемијски третирана житарица. Има тврду опну и низ својих специфичности, садржи све што садржи и пшеница али у много већем проценту витамина, минерала…
Након тога Аца је почео да прави и бесквасне хлебове, резанце, млинце, све што остаје од рестлова, а једини смо произвођачи хлеба од наута у Србији.
Александар: Све што правимо је без адитива, без пастеризација, све је упаковано ручно. Код нас добијате квалитетан здрав производ. Избацили смо сада и прве спелтине тортиље које постоје у Србији, такође ручно рађене. Чак их и сечемо помоћу калупа који је ручно направљен. То је још један производ који је постао хит. Нема ко га не препоручује.
Поред сланог имате и здрави слатки програм?
Ана: Размишљали смо како да направимо здрав слатки пекарски производ попут баклаве, маковњаче, пите са вишњом… а да не користимо бели шећер или прескуп јаворов који би производ учинио неприступачним. Тако смо се сетили малтекса, пошто то није мед на који су неки људи алергични. Малтекс користимо само за прелив, а убацили смо урме и суво грожђе који дају слаткоћу. Циљ је био да људима пружимо оно што традиционално воле да једу, али да и слатке посластице буду здраве и без адитива.
Александар: Сад смо скоро убацили и ванилице, кад је била зима, што је био изазов, јер ту иде маст да би се опустиле, али успели смо. Увек радимо да побољшамо производе да буду савршени и потпуно здрави.
Уједно се трудите да ваши производи буду што приступачнији свима.
Александар: Идеја нам је да и особама које су лошијег имовинског стања приближимо могућност здраве исхране. Већина људи зна шта је здрава исхрана, али просто мисли да је та исхрана прескупа и да немају новца за тако нешто. Заправо ситуација уопште није таква. Просто је потребно само мало едукације, и ми се трудимо да је пружимо људима. Људи су избомбардовани рекламама за фаст фудове, чизбургере, слаткише… Где год се окренете ми то гледамо и то је као лепо, а здрава храна је бљутава. Откад смо све ово покренули имамо много деце која ужину узимају код нас, често обезбеђујемо храну и за дечије рођендане тако да верујемо да смо здрав начин исхране успели да приближимо људима.
Ана: На пример, направили смо здрав бурек и пица бурек са буковачом. Сви који су га пробали кажу да имају утисак као да једу месо. Надамо се да ћемо покренути и још неке младе људе да раде сличне ствари.
Како сте организовали производњу?
Ана: Све радимо сами, успели смо и да запослимо раднике, да не одустанемо од ове приче и ако је било веома тешких финансијских тренутака јер нико није стајао иза нас да нам олакша рад. Од климе до услова у производњи, у локалу… Направили смо такву организацију да све добро функционише. Десетак људи чини тим, имамо дечка који ради доставу и он је веома важна карика. Имамо радника у производњи, две раднице у продаји, нас двоје водимо читаву причу.
Александар: Пробали смо да направимо породичну атмосферу и да обезбедимо пристојне плате за раднике. Када су празници сви добијају новчане поклоне и трудимо се да стварно атмосфера у фирми буде добра. Не постоје камере, не контролишемо шта ко ради. Имамо здраво пословање и сви се дружимо и приватно ван посла. Увек направимо недељни састанак да видимо где смо, шта смо и то је то. Разликујемо се од класичне корпорације јер ништа није тако уређено системски, сви имају приступ као да је то и њихово. Иако смо млади и практично сви запослени су старији од нас, отворени смо за савете. Доста нам помажу жене које праве пите. Шта год да нам кажу ми послушамо.
Како и где набављате сировине?
Ана: Брашно набављамо од фирме „ Спелта Јевтић“ из Новог Сада који се најдуже баве производњом ове житарице и не третирају је пестицидима. Радимо хлеб од камута и полбе. То су житарице које имају још мање глутена него спелта, а пуне су протеина и доказано је да су добре у превенцији модерних болести, рецимо за дијабетес и за штитасту жлезду. То долази из Русије. Брашно од полбе и камут набављамо од фирме Славуј Гречка.
Александар: За све се трудимо да буде домаће. Једини изузетак су урме које не расту код нас. Чак и квасац правимо сами.
Имате ли у плану неке сарадње?
Ана: Сарађујемо са рестораном Новак. Радимо са Ђумбир баром, Задругом, Здраво љубави… У плану је сарадња са професором Давосом који овде има локал. Он је произвођач органске хране у Србији и поседује све сертификате. У плану је да направимо и органски хлеб, а његови производи су у ДМ-у и Меркатору, тако је да је идеја да следећи ниво буде то. Нама је највећа жеља да уђемо у веће ланце.
А проширење посла?
Александар: Многи нам траже да отворимо нов простор у Земуну или на територији Новог Београда, али за сада све радимо путем доставе. Ми бисмо волели проширење, али не желимо да породица или квалитет трпе због тога.
Како сте почели да пласирате своје производе и како се сада може доћи до њих?
Ана: Прво је Александар две године радио доставу, недељно по Београду, имао је своје људе и продавао је на органској пијаци на Новом Београду и људи су га одатле знали. Имао је још пар локација на тим тезгицама. Кад смо отворили локал на Палилулској пијаци почели смо да радимо доставу и за Србију, тако што шаљемо пакете Post Express службом.
Александар: То смо хтели да угасимо у једном тренутку јер је јако стресно, пакети не стижу на време, немају адитиве, па се покваре, јер не донесу на време. Међутим кад смо изјавили да ћемо да угасимо тако нешто људи су се побунили и молили да то не радимо, јер нигде у Србији не постоји нешто попут овога. Доста људи има здравствених потешкоћа и жели да се што здравије храни и не може да нађе замену и онда смо оставили да то и даље ради. Сад то већ боље функционише.
Колико вам сајт и друштвене мреже користе у пословању?
Ана: Маркетинг радимо сами, нико нам не помаже, ја одржавам Инстаграм страницу. Имамо човека који нам помаже око сајта потпуно бесплатно и он нам је много помогао. Он нас је посаветовао да постављамо наше слике, иако Аца није био за то. А испоставило се да је то феноменално, јер људи воле нас да гледају. Причамо разне ствари из свог живота. Не радимо маркетинг у смислу купите код нас, зато што ово, немојте код оних јер оно. Трудимо се да публици дамо корисне информације, да им приближимо зашто је важно да се здравије хране и све уз подршку нутрициониста-блогера. Оно што је мени било веома важно јесте то што никога нисмо морали да плаћамо да би нас рекламирао. Људи који имају озбиљне пратиоце и неке познате личности чак су сами дошли и поделили наше производе. Пуно ми је срце због тога.
Александар: Сајт нам је веза са купцима и преко њега је могуће поручити производе. Наравно, одабрали смо .rs домен јер смо домаћа фирма која послује са другим домаћим произвођачима. Уједно, поносни смо што смо баш у Републици Србији отворили прву здраву пекару на свету.
Шта планирате у будућности?
Александар: Здрава пекара није отворена због трендова, због маркетинга и због зараде, већ зато што је то нека наша животна улога, како ми то доживљавамо. Желимо да помогнемо људима, да их едукујемо и да им пружимо све што можемо како би они, касније, могли све и сами. Да покажемо да може и другачије. Зато продајемо и здраво брашно, како би свако могао, уколико то жели, да и сам прави свој хлеб. Делимо рецепте како да сами направе, уопште не морају да купе питу код нас, купују само коре и онда могу и сами.
Ана: Нама је сада циљ да се спојимо са другим људима, да сарађујемо и са женама које воде странице за природне порођаје, које су дуле, које су нутриционисткиње. Циљ на коме радимо и на коме ћемо радити јесте да покажемо да може и другачије, здравије.