Прва јесте систем „е-Боловање – Послодавац”, који је последица примене новог Закона о размени података, докумената и обавештења у случају привремене спречености за рад. У складу са тим, послодавци су дужни да од 1. јануара 2026. буду регистровани и приступају овом модулу/софтверском решењу.
Реч је о дигиталној услузи доступној на порталу е-Управа. Осмишљена је да омогући ефикаснију, транспарентнију и бржу комуникацију између послодавца, изабраног лекара и Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).
Примена система „е-Боловање – Послодавац” значи укидање папирне документације и олакшава процес вођења боловања. Омогућава се електронска размена података о привременој спречености за рад. Послодавци на овом модулу могу да приступе свим документима релевантним у овом сегменту (преузимање потврда и дознака, података о боловањима...), могуће је поднети захтеве за обрачун накнаде зарада, приговоре и сл.
Дакле, правна лица, послодавци, у обавези су да приступе систему од 1. јануара 2026, а уколико још нису, ваљало би да то учине што пре. Предузетници који запошљавају раднике имају обавезу да систем „е-Боловање – Послодавац” почну да користе од 1. јануара 2027. године, а до тада то могу учинити на добровољној бази.
Друга, условно речено, добра вест односи се на предузетнике паушалце. Они су били у неизвесности до 19. децембра 2025. Шта се тада догодило? Уредбом о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности дефинисано је ограничење за раст висине основице за паушално опорезивање. То се иницијално догодило Уредбом из 2020, замишљено је да важи до 2022. године, а њена суштина јесте да је раст основице за порезе и доприносе паушалаца ограничен на ниво од 10% из године у годину.
Иако је иницијално орочена, додатним изменама је континуирано продужаван њен рок важења. Последња се догодила 19. децембра претходне године и надаље ограничава овај раст од 10% како за 2026, тако и 2027. годину.
Ово не важи за паушалце који су изменили шифру делатности, као и место седишта (адресу).
Ако је паушалац у статусу мировања и реши да из тог статуса изађе, постоје две варијанте. Једна ако је у мировању од 2017. и тада га чека примена стопе раста од 10% на последњу основицу пре замрзавања, а ако је то учинио почевши од 2018. године, ови принципи не важе (стопа од 10% се не примењује), па таквог паушалца може да чека озбиљнији раст основице пореза и доприноса.
Треће јесте већ озбиљнија новина. Тиче се система „е-Отпремница” који је рефлексија новог Закона о електронским отпремницама, а почео је да се примењује 1. јануара 2026. године. За почетак, обавезе се односе на јавни сектор и привредне субјекте који послују са јавним сектором, односно акцизним производима, и који имају обавезу приступа систему и почетку примене. Сви остали привредни субјекти имају прелазни период до 1. јануара 2027, од када имају обавезу да користе овај систем.
Дакле, у предвиђеним роковима неопходна је пријава на систем „е-Отпремница”. Електронска отпремница у суштини мења папирну, представља доказ о испоруци, а служи и као основа за спровођење пореске контроле.
Систем је у почетној фази рада, па остаје да се види какве ће то изазове или проблеме, зависи како ко на то гледа, примена изазвати.
Четврта крупнија новина односи се на измене и допуне Закона о порезу на додату вредност, које су усвојене почетком децембра 2025, ступиле сун на снагу 12. децембра 2025, али примена углавном почиње од 1. априла 2026. године, осим ако за неке сегменте није специфично наглашено другачије.
По навици, измене су изузетно бројне и динамичне. Вероватно завређују и посебан текст, па ће се овде само набројати поља измена: примена прелиминарне пореске пријаве одложена је до почетка 2027, отклањање грешака из претходних периода у текућој пријави, лица која су порески дужници, издавање периодичних рачуна за промет добара, измена пореске основице, услови за одбитак претходног пореза, исправка одбитка претходног пореза, сачињавање интерног рачуна, сторнирање рачуна и интерног рачуна.
И на крају, пета, која се не односи директно на привредни амбијент у Србији, али може да значи. Наиме, уколико путујете неким случајем у Бугарску, заборавите на леве и ако плаћате кешом понесите довољно евра. Од 1. јануара 2026. године лев је отишао у историју, Бугарска је постала део еврозоне, а тамошња валута је постала евро.
