Prva jeste sistem „e-Bolovanje – Poslodavac”, koji je posledica primene novog Zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju privremene sprečenosti za rad. U skladu sa tim, poslodavci su dužni da od 1. januara 2026. budu registrovani i pristupaju ovom modulu/softverskom rešenju.
Reč je o digitalnoj usluzi dostupnoj na portalu e-Uprava. Osmišljena je da omogući efikasniju, transparentniju i bržu komunikaciju između poslodavca, izabranog lekara i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Primena sistema „e-Bolovanje – Poslodavac” znači ukidanje papirne dokumentacije i olakšava proces vođenja bolovanja. Omogućava se elektronska razmena podataka o privremenoj sprečenosti za rad. Poslodavci na ovom modulu mogu da pristupe svim dokumentima relevantnim u ovom segmentu (preuzimanje potvrda i doznaka, podataka o bolovanjima...), moguće je podneti zahteve za obračun naknade zarada, prigovore i sl.
Dakle, pravna lica, poslodavci, u obavezi su da pristupe sistemu od 1. januara 2026, a ukoliko još nisu, valjalo bi da to učine što pre. Preduzetnici koji zapošljavaju radnike imaju obavezu da sistem „e-Bolovanje – Poslodavac” počnu da koriste od 1. januara 2027. godine, a do tada to mogu učiniti na dobrovoljnoj bazi.
Druga, uslovno rečeno, dobra vest odnosi se na preduzetnike paušalce. Oni su bili u neizvesnosti do 19. decembra 2025. Šta se tada dogodilo? Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti definisano je ograničenje za rast visine osnovice za paušalno oporezivanje. To se inicijalno dogodilo Uredbom iz 2020, zamišljeno je da važi do 2022. godine, a njena suština jeste da je rast osnovice za poreze i doprinose paušalaca ograničen na nivo od 10% iz godine u godinu.
Iako je inicijalno oročena, dodatnim izmenama je kontinuirano produžavan njen rok važenja. Poslednja se dogodila 19. decembra prethodne godine i nadalje ograničava ovaj rast od 10% kako za 2026, tako i 2027. godinu.
Ovo ne važi za paušalce koji su izmenili šifru delatnosti, kao i mesto sedišta (adresu).
Ako je paušalac u statusu mirovanja i reši da iz tog statusa izađe, postoje dve varijante. Jedna ako je u mirovanju od 2017. i tada ga čeka primena stope rasta od 10% na poslednju osnovicu pre zamrzavanja, a ako je to učinio počevši od 2018. godine, ovi principi ne važe (stopa od 10% se ne primenjuje), pa takvog paušalca može da čeka ozbiljniji rast osnovice poreza i doprinosa.
Treće jeste već ozbiljnija novina. Tiče se sistema „e-Otpremnica” koji je refleksija novog Zakona o elektronskim otpremnicama, a počeo je da se primenjuje 1. januara 2026. godine. Za početak, obaveze se odnose na javni sektor i privredne subjekte koji posluju sa javnim sektorom, odnosno akciznim proizvodima, i koji imaju obavezu pristupa sistemu i početku primene. Svi ostali privredni subjekti imaju prelazni period do 1. januara 2027, od kada imaju obavezu da koriste ovaj sistem.
Dakle, u predviđenim rokovima neophodna je prijava na sistem „e-Otpremnica”. Elektronska otpremnica u suštini menja papirnu, predstavlja dokaz o isporuci, a služi i kao osnova za sprovođenje poreske kontrole.
Sistem je u početnoj fazi rada, pa ostaje da se vidi kakve će to izazove ili probleme, zavisi kako ko na to gleda, primena izazvati.
Četvrta krupnija novina odnosi se na izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost, koje su usvojene početkom decembra 2025, stupile sun na snagu 12. decembra 2025, ali primena uglavnom počinje od 1. aprila 2026. godine, osim ako za neke segmente nije specifično naglašeno drugačije.
Po navici, izmene su izuzetno brojne i dinamične. Verovatno zavređuju i poseban tekst, pa će se ovde samo nabrojati polja izmena: primena preliminarne poreske prijave odložena je do početka 2027, otklanjanje grešaka iz prethodnih perioda u tekućoj prijavi, lica koja su poreski dužnici, izdavanje periodičnih računa za promet dobara, izmena poreske osnovice, uslovi za odbitak prethodnog poreza, ispravka odbitka prethodnog poreza, sačinjavanje internog računa, storniranje računa i internog računa.
I na kraju, peta, koja se ne odnosi direktno na privredni ambijent u Srbiji, ali može da znači. Naime, ukoliko putujete nekim slučajem u Bugarsku, zaboravite na leve i ako plaćate kešom ponesite dovoljno evra. Od 1. januara 2026. godine lev je otišao u istoriju, Bugarska je postala deo evrozone, a tamošnja valuta je postala evro.
