Старт-апови - почетна фаза развоја

FacebookTwitterLinkedinEmail
01/12/2020
Старт-апови - почетна фаза развоја

Шта је старт-ап?

Старт-ап нема свеобухватну и општеприхваћену дефиницију која би објединила све специфичности тог појма. Неретко, у јавности се појам старп-ап везује за било које тек основано привредно друштво, што није увек случај. По чему се онда старт-ап разликује од других тек основаних привредних друштава?

Према Ерику Рису, аутору чувене књиге Lean Startup, старт-ап је организација сачињена да испоручи нови производ или пружи нову услугу у условима екстремне несигурности. 

Старт-ап се у највећем броју случајева везује за технолошке компаније, за ИТ сектор, иако то не мора увек бити случај. Оно што старт-ап чини различитим у односу на све друге компаније јесте иновативан приступ бизнису и скалабилност (перспективност), односно велики потенцијал привредног раста у будућности.

Дакле, као што видимо, новоснована компанија не мора уједно бити старт-ап (отварање кафића, ресторана, пекаре и слично никада се не може поистоветити са старт-апом). Такође, важно је поменути да старт-ап компаније, за разлику од бројних тек основаних компанија, своје пословање неретко усмеравају на глобални ниво.

Оснивање старт-апа – коју правну форму одабрати?

Наш Закон о привредним друштвима предвиђа четири форме привредних друштава, и то: ортачко друштво, командитно друштво, друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво.

Природи старт-апа (у својој почетној фази) највише одговара правна форма друштва са ограниченом одговорношћу. Наиме, друштво са ограниченом одговорношћу јесте, по својој правној природи, друштво капитала чији чланови својом имовином не одговарају за његове обавезе. Осим тога, услов за оснивање друштва са ограниченом одговорношћу јесте постојање минималног основног капитала у износу од свега 100,00 динара, што погодује старт-аповима који се на самом почетку свог пословања суочавају са бројним финансијским изазовима, будући да у том тренутку не генеришу никакву добит.

Регистрацијом старт-апа као привредног друштва код Агенције за привредне регистре, старт-ап постаје потпуно независан правни субјекат у правном поретку наше земље, што даље имплицира да моментом регистрације он стиче права (стицање уговорне способности, процесне способности и слично), али и обавезе (обавеза плаћања пореза, израда и достављање годишњих финансијских извештаја итд).

У каснијим фазама развоја, ова препоручена правна форма (д. о. о.) постаје исувише тесна и неадекватна за акумулирање новог капитала, због чега се саветује промена правне форме привредног друштва – статусном променом, односно прелазак у акционарско друштво путем иницијалне јавне понуде акција (енг. Initial public offering – ИПО).

Шта након оснивања? – прва фаза развоја старт-апа

Непосредно након оснивања, старт-ап се налази у својој примарној фази развоја. У нултој фази развоја (тзв. seed), старт-ап компанија не генерише добит и суочава се са великим финансијским изазовима. Услед тога, пожељно је смањити трошкове пословања на иоле прихватљив ниво, а све у циљу генерисања даљег привредног раста и достизања жељеног потенцијала. Млада старт-ап компанија може, на пример, уместо изнајмљивања пословног простора, радити у coworking простору или у хабовима и на тај начин смањити трошак закупнине.

Међутим, постоје нужни и незаобилазни трошкови које старт-ап компанија ипак мора сносити како би ваљано пословала. На самом почетку пословања, младој старт-ап компанији потребне су књиговодствене услуге (ради исплата зарада запосленима, пореског консалтинга и слично), као и правне услуге како би се пословање и развој кретали у законском оквиру. Такође, велики број старт-апова у свом пословном моделу има за циљ аутоматизовану обраду података о личности великог броја лица, те је услед тога нужно именовати и посебно лице за заштиту података о личности (енг. Data protection officer).

Како унапредити раст старт-апова у Србији?

Старт-ап индустрија Републике Србије налази се, регионално посматрано, на завидном нивоу, нарочито ако говоримо о ИТ старт-ап индустрији.

Међутим, раст старт-ап индустрије може бити додатно стимулисан уколико би се прихватили следећи савети:

Побољшање међусобне сарадње и комуникација старт-апова могу поспешити развој и раст старт-ап индустрије. Повезивање старт-апова чије су делатности различите али ипак сродне и размена know-how међу њима може стимулисати успон старт-апова у нашој земљи. Нпр. повезивање, односно синергија компанија које развијају верну репродукцију људског покрета, са компанијама које развијају видео-игре, односно нарочито спортски жанр видео-игара.

Присуство у дигиталном еко-систему и комуникација са сопственог, по могућности националног, назива домена важни су за повезивање са локалном заједницом и представљање пред локалним актерима. Адреса електронске поште на сопственом називу националног домена важна је и за комуникацију са релевантним државним институцијама, нпр. АПР-ом. За наступ на изабраним иностраним тржиштима, треба размотрити регистрацију назива домена који су везани за изабрана тржишта, и постављање локализованог сајта, уз коришћење језика и писма земље у којој се производ/услуга пласира.

Стварање нове вредности, односно развој сопственог производа у односу на пружање подршке развоју производа компанија из иностранства може знатно допринети расту старт-апова, па и старт-ап заједнице уопште. На тај начин би се генерисала већа вредност, односно добит (јер се продаје готов производ, а не услуга развоја), али би се додатно поспешивало запошљавање и стручњака из других делатности, нпр. маркетинга, продаје итд, који би били ангажовани на пласирању производа (видео-игре, апликације...).

FacebookTwitterLinkedinEmail