Због чега слање ћириличке е-поште ипак (ни)je толико једноставно

FacebookTwitterLinkedinEmail
04/07/2016
@њњњ.срб - ИДН мејл
Извор: pixabay.com

Рецимо да користите назив домена који није на енглеској латиници. Како уз хостовање домена (због веб сајта) најчешће иду и имејл адресе у пакету, логично је да имате и комплетну адресу е-поште на писму које није латиница, а које користите у називу домена. Да ли је тако?

Иако је код веб адреса ствар поприлично једноставна, код имејл адресе ситуација се компликује. Приликом размене електронске поште користи се други сет протокола, али и други сервери (такозвани имејл сервери), па је потребно унети промене које ће омогућити да такозвани IDN имејл буде послат.

Једна адреса – два стандарда

Најчешће се каже да адреса електронске поште има две стране: леву са корисничким именом и десну са називом домена, или два дела: локални и доменски. Та два дела (или две стране) су одвојена знаком “@”.

На пример, адреса „pera@rnids.rs“ идентификује корисника по имену „pera“ на серверу „rnids.rs“. У ASCII облику све ради већ дужи низ година без проблема, али – да ли је могуће да се користе нелатинички карактери у имејл адреси?

Пошто десна страна представља заправо назив домена, логично је да та страна може да буде написана на неком другом писму осим латиничког. Punycode, којим се представља такав назив домена, само је ASCII презентација „нелатиничких“ карактера, тако да кроз интернет мрежу десна страна у ствари остаје у ASCII облику и нема никаквих проблема.

За леву страну је одувек важило да може да се користи само ASCII. Да би корисничко име било на било ком другом писму осим латиничког, било је неопходно да се промени стандард. Поред тога што мешање писама (лево ASCII латиница, а десно неко друго писмо) није баш по правопису, ствар је много компликованија од самог правописа и незгоднија за корисника.

Замислите арапско писмо које се пише с десна улево – када бисте укуцавали овакву имејл адресу, ASCII корисничко име би било писано с лева удесно, док бисте назив домена писали с десна улево. Згодно? Није.

Зашто онда не модификовати мало стандарде и омогућити људима пуну интернационализовану имејл адресу, са истим, не-ASCII писмом с обе стране знака @?

Када нелогично постане логично

Пратећи целу ову причу, лако се може (погрешно) закључити да се за корисничко име користи punycode. Међутим, приликом уноса и приказа корисничког имена користи се UNICODE, а кроз мрежу се и корисничко име преноси у ASCII формату, баш као и назив домена. Било је неколико покушаја да се ово изведе у пракси, најближи овоме је био THE BAT!, али није ствар довео до краја, јер није постојао стандард.

Институција надлежна за стандарде, IETF усвојила је сасвим друго решење. Према стандарду који је назван ЕАI (Email Address Internationalization) уведен је UNICODE за корисничко име. Истовремено, доменски део остаје у облику који регулишу стандарди за интернационализацију назива домена, то јест у punycode-у.

Прво се поставља питање – зашто тако?

Степеник који је био предвиђен за планирани прелазак са ASCII-ја на UNICODE у будућности, био је punycode. Лично нисам сагласан да се прескачу степеници у развоју интернета, али очигледна жеља аутора ових стандарда (RFC 6530, RFC 6531, RFC 6532 и RFC 6533) била је да се одмах пребацимо на UNICODE (UTF-8) и да се тиме приближимо будућем интернету, који уместо ASCII кода треба да користи пун UTF-8.

Дакле, у системима који раде са EAI (познат и под другим именом IMA – Internationalized Mail Address) по први пут цели имејлови путују у UNICODE формату.

Мајсторска радионица

Пошто је у питању стандард који је уведен током 2013. године, а за његову пуну имплементацију потребне су опсежне преправке на разноразним нивоима јер није компатибилан са постојећим ASCII интернетом, још увек имамо овакве адресе електронске поште само у траговима.

Наиме, да би се ово користило, потребно је да се ажурирају сви имејл клијенти (Outlook, Thunderbird…), али и софтвери на имејл серверима. Све ове промене иду веома споро, а многи развојни тимови још увек ни не разматрају овај стандард. Најдаље се у његовој имплементацији стигло у Кини, где постоји око милион корисника који користе сервисе који енкодују UTF-8 у ASCII (раде слично што и punycode), чинећи ове имејлове компатибилним са остатком интернета.

Такође, и без ЕАI имејлова, са обичним адресама електронске поште који користе нелатиничне карактере само у десном, доменском делу, већ постоје нагомилани проблеми. На пример, пробајте да, користећи такав имејл, резервишете хотелску собу или авио карту, отворите налог на неком сервису, или извршите онлајн куповину – у већини случајева нећете успети, иако развојни тимови сваког дана унапређују своје сервисе и сређују ове проблеме. Наравно, интернет већ деценијама ради на енглеском алфабету, потребно је време да се и он навикне на UNICODE.
 

FacebookTwitterLinkedinEmail