Da li iskazujem PDV kada inostranom klijentu fakturišem usluge?
Da li ćete prikazivati (zaračunavati) PDV na izdatim računima za usluge koje ste pružili kupcima zavisi pre svega od toga da li ste u sistemu PDV-a:
- Firme u sistemu PDV-a, po pravilu, u izlaznim računima obračunavaju PDV po stopi od 20%, ređe 10%;
- Firme koje nisu u PDV-u ne prikazuju PDV na računima koje izdaju.
Ako ste u sistemu PDV-a, ni tada nećete u svakom računu za usluge biti dužni da iskažete PDV. Naime, ukoliko je vaš kupac inostrana firma ili fizičko lice, u velikom broju slučajeva nećete na računu prikazati PDV. Zašto je to tako?
Zakonom o PDV-u, u članu 3, definisano je da su predmet PDV-a promet dobara i usluga u zemlji i uvoz dobara. Iz ovoga možemo zaključiti da promet van Republike Srbije nije predmet oporezivanja PDV-om.
Kada imamo dve firme čija su sedišta u Republici Srbiji, jasno je da se između njih odvija promet u zemlji, pa nema dileme da je ovaj promet oporeziv PDV-om.
Međutim, kada se u igru uvedu strana pravna i fizička lica, situacija se komplikuje. Ukoliko domaća firma vrši usluge programiranja za strano lice, gde nastaje ovaj promet? Da li je to promet u Republici Srbiji ili u inostranstvu? Možemo intuitivno doneti zaključak da se usluga pruža u Srbiji ako programer fizički sedi za radnim stolom i radi u Srbiji. Ali šta ako programer radi remote (na daljinu) – na opremi nalogodavca u inostranstvu?
Ulogu da uredi ovu oblast i definiše gde se smatra da je neka usluga pružena (bez obzira na to gde se ta usluga fizički pruža) ima član 12 Zakona o PDV-u.
Član 12 određuje gde je mesto prometa određene usluge.
Ako je, prema pravilima člana 12, mesto prometa usluge Republika Srbija – u fakturi treba prikazati PDV. Ako je, prema pravilima člana 12, mesto prometa inostranstvo, u fakturama ne treba iskazivati PDV, već dodati napomenu da PDV nije obračunat u skladu sa članom 3 i članom 12 Zakona o PDV-u.
Član 12 je vrlo obiman i kompleksan. Sadrži dva opšta pravila i brojne izuzetke.
Opšte pravilo navedeno je u stavovima 4 i 5, koji glase:
Ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.
Ako se promet usluga vrši licu koje nije poreski obveznik, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem pružalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši iz stalne poslovne jedinice koja se ne nalazi u mestu u kojem pružalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem pružalac usluga ima prebivalište ili boravište.
Ovi stavovi praktično upućuju na to da usluge pružene fizičkom licu iz inostranstva fakturišete sa PDV-om, a usluge pružene stranim pravnim licima i preduzetnicima bez PDV-a.
Od ovoga postoje brojni izuzeci, pobrojani u istom članu.
Na primer, ako stranom fizičkom licu fakturišete usluge savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga, kao i prevodilaca za usluge prevođenja, uključujući i prevođenje u pisanom obliku – takođe ćete fakturisati bez PDV-a (izuzetak od opšteg pravila da se usluge fizičkim licima fakturišu sa PDV-om).
Isto važi i za usluge pružene elektronskim putem. Pod ovim uslugama podrazumevaju se usluge koje su pružene posredstvom interneta ili elektronske mreže, čije je pružanje automatizovano uz minimalno ljudsko angažovanje i koje ne bi bilo moguće bez postojanja informacione tehnologije, a naročito:
- isporuka veb-strana, čuvanje i održavanje veb-strana;
- isporuka programa i njihovo ažuriranje, daljinsko održavanje programa i računarske opreme;
- isporuka slika, tekstova, i informacija i omogućavanje pristupa bazama podataka, kao i arhiviranja baza podataka;
- isporuka audio i video zapisa, kao i isporuka igara, uključujući i igre na sreću;
- isporuka političkih, kulturnih, umetničkih, sportskih, naučnih, obrazovnih i zabavnih emisija i događaja, u toku ili nakon snimanja;
- usluge iz oblasti učenja na daljinu.
Možemo zaključiti da se usluge savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga, kao i prevodilaca za usluge prevođenja, uključujući i prevođenje u pisanom obliku, kao i usluge pružene elektronskim putem, inostranim kupcima fakturišu bez obračuna PDV-a.
Ako su kupci firme (pravna lica i preduzetnici) tada nas na to upućuje opšte pravilo. U računu treba obavezno navesti napomenu:
PDV nije obračunat u skladu sa članom 12 stav 4 Zakona o porezu na dodatu vrednost Republike Srbije.
Ako su kupci fizička lica, na to nas upućuje poseban deo člana 12, kao izuzetak od opšteg pravila. U računu treba napisati:
PDV nije obračunat u skladu sa članom 12 stav 6 tačka 7) podtačka (3) Zakona o porezu na dodatu vrednost Republike Srbije, ako fakturišemo usluge savetnika, inženjera, revizora i slične gore pobrojane usluge.
Odnosno:
PDV nije obračunat u skladu sa članom 12 stav 6 tačka 7) podtačka (10) Zakona o porezu na dodatu vrednost Republike Srbije, ako fakturišemo usluge pružene elektronskim putem.
Za kraj, napominjemo da usluge za koje se smatra da je mesto prometa inostranstvo, ne ulaze u promet koji određuje momenat za obavezan ulazak firme u sistem PDV-a. Ovaj limit iznosi 8 miliona dinara.
Drugim rečima, firma koja pruža usluge isključivo inostranim klijentima može da ostvari i 20 miliona prometa u 12 meseci. Ako je, prema članu 12, mesto prometa ovih usluga inostranstvo, firma nije dužna da se prijavi u sistem PDV-a.
