Домен: deto.rs
Датум прве регистрације: 8. 9. 2008.
Статус: Активан
Саговорник: Миодраг Ристић, оснивач и директор, Deto d. o. o.
Како памтите период који је непосредно претходио преласку на тада нови .rs домен?
Домен deto.rs је “рођен” из старог домена deto.co.yu. Наш бизнис је у то време, по питању интернета, био у потпуности ослоњен на спољну сарадњу, али се присећам поприличне конфузије која је тада владала. Било је доста дисонантних тонова на ту тему (неко би рекао: „српска посла”) − од стандардног отпора било каквој промени, преко безразложног претераног ентузијазма, до разног мешетарења и „комбинација”.
Када узмем у обзир колико смо тада мало знали о тој теми, схватам колико смо имали среће што нисмо изабрали .in.rs или .co.rs, или чак прешли надомен .com, што је, колико се сећам, такође била једна од опција.
Од када је Ваша компанија присутна на интернету?
Наша прва регистрација домена под екстензијом .co.yu десила се негде уочи фамозног догађаја Y2К , од када датира и прва сачувана верзија сајта, што значи да смо у време преласка на .рс домен већ имали солидан стаж на интернету.
Захваљујући овом позиву на разговор, погледао сам архиву из тог периода − први пут после много година − и схватио да је доста тога већ добрано покрио заборав. Морао сам да направим малу истрагу која је, између осталог, укључивала и „убеђивање” првог администратора сајта да је он заиста радио на том пројекту. Архиве су делимично обрисане или изгубљене, WayBack Machine одавно не приказује сајтове са .yu домена, а актери из тог периода су све старији, па су и сећања све мање поуздана.
Чему је сајт у то време служио и да ли је имао неку конкретну комерцијалну примену?
Комерцијална примена интернета је код нас у то време још увек била у фази праисторије. Дајл-ап (dial-up), екстерни модеми, факс/модем картице… Једну такву картицу смо купили истог месеца када је постављена прва верзија сајта, са идејом да током ноћи „спамујемо” потенцијалне клијенте. Али не имејлом већ факс порукама.
На питање чему је у то време конкретно служио сајт није лако одговорити, поготово када се узме у обзир да је он обухватао само основне информације и десетак страна „у изради”. Могао бих са пуним правом да тврдим како сам осећао да ће из тог правца стићи велика шанса и да тај талас треба зајахати на време. Али исто тако је врло могуће и да сам, сарађујући са много пословних људи (наша фирма је од почетка била Б2Б оријентисанана), схватио да присуство www адресе на визиткарти указује на крупну разлику у потенцијалу и квалитету компаније чији лого картица у заглављу носи. Иако је, руку на срце, комерцијала на интернету почетком новог миленијума више личила на пецање у бунару − пуно хладне воде, а риба нигде…
По чему је за ваше онлајн присуство та 2008. година још важна?
До 2008. се ситуација прилично променила. Као прво, факс је већ прилично зашао у историју, већина сталних и потенцијалних клијената је увелико користила е-пошту, а појавили су се и нови начини за комуникацију, попут блогова.
Ово потоње је у нашем случају било веома важно јер је исте године (2008) почео са радом блог Детозин, што је заправо кованица назива фирме Дето и речи фанзин. Првобитно је био замишљен као нека врста њузлетера који је у почетку био дистрибуиран е-поштом, да би врло брзо прешао на платформу Blogger. А управо када се појавио домен .rs, ствари су почеле да се убрзавају и усложњавају.
У једном тренутку сам схватио да на платформи Blogger имамо много више атрактивног материјала него на сопственом сајту, да то тамо све много боље изгледа и привлачи много више људи. А тада су се први пут појавили и неки важни концепти попут интернет заједнице, бренда и наравно − Гугла.
Blogger нам је разбио страх од непознате технологије и помало нас увукао у сферу веб-дизајна. Што је најважније, отворио нам је бескрајни резервоар знања и међусобне подршке. Следећи логичан корак био је да се, одмах по преласку на српски домен, ухватимо укоштац са новим верзијама и озбиљном промоцијом сајта, што траје до данас.
У међувремену су се дешавале многе капиталне ствари, а вероватно најважнија јесте појава нових идеја и концепата. На првом месту је SEO, тј. „како бити први на Гуглу”. Друго, веб-маркетинг, прво онај герилски, а одмах затим и плаћање по клику (PPC), нешто касније све то примењено на друштвене мреже. Треће, учење, још учења и на крају учење као процес коме нема краја.
Где је у свему томе тачно место сајта на .rs домену?
На први поглед изгледа као пука коинциденција, али сви наведени трендови су се састали у готово исто време. До тада смо углавном форсирали тзв. теренску комерцијалу, што је један мучан и тежак процес сталног пријема и обуке нових људи за промоцију од врата до врата. Одједном је све то постало непотребно, а сав тај „вишак времена” смо, логично, почели да трошимо на нову праксу која га је и створила.
Једна од првих ствари коју сам урадио после преласка на .rs домен била је фузија сајта са блогом. То је за последицу имало експлозију садржаја, па је до тада успавани сајт одједном почео да ради у пуном капацитету. Повратна спрега је била одличан стимуланс. Све чешће похвале од стране клијената и све бољи резултати у претрагама на Гуглу су сами уцртали пут којим треба ићи. Пре свега мислим на напоре у вези са актуелностима и квалитетом садржаја. Сајт (тј. мрежа око њега) тренутно броји преко 7.000 фотографија, шема, инфографика, текстова, видео-клипова. Уложени су огроман труд, време и рад.
Неколико пута сам, у разним приликама, истицао да сматрам како би власник или менаџер бизниса требало да буде лично укључен у ову делатност. Не мора баш да, попут мене, све ради сам, али би требало да учествује у сваком сегменту. Јер је то у данашње време кичма пословања − директан дневни контакт са тржиштем у свим његовим сегментима: продаји, развоју, технологији, кадровима...
Да ли је компанијски сајт под .rs доменом предност или ограничење при пословању?
Ту постоји једна честа предрасуда да локални домен затвара бизнис у локалне оквире. Занимљиво, али наш случај је потпуно супротан. Први наш извоз је био само логичан наставак сарадње са клијентима из бивше заједничке државе (Црне Горе), али када смо једном прошли целу процедуру, схватили смо да је локација купца у ери интернета скоро потпуно небитна.
Пошто радимо у креативној индустрији, креативно прилазимо свему, па смо тако убрзо схватили комерцијални потенцијал наше дијаспоре. Резултат те идеје је да смо до сада извезли робу или услуге у 35 земаља, на све континенте (ако изузмемо Антарктик).
Не могу да у потпуности оценим колико је .rs домен томе допринео, али у једну ствар сам потпуно сигуран − нимало није одмогао. У међувремену смо регистровали још домена, управо са идејом да додатно поправимо видљивост у региону, па смо два нова микросајта регистровали као kutijice.com односно lepeze.com. И знате ли шта се десило? Саобраћај се повећао, али махом на матичном сајту deto.rs. За то има доста разлога, али та прича је вероватно сувише компликована за један овакав чланак.
На популарност и ефекте неког сајта утиче мноштво ствари: од његове старости, броја спољашњих и унутрашњих веза, количине и квалитета садржаја, ажурности, организације... Како год, заузели смо, у међувремену, и нове .rs домене: kutijice.rs као и detozin.rs (на оба се тренутно „кувају” веб-продавнице). А мрежа коју годинама градимо састоји се од мноштва сателитских налога на свим могућим друштвеним и професионалним мрежама: на Фејсбуку, Инстаграму, Јутјубу, Линкедину, Тик-току, Пинтересту... И још стотинак места за која можда нисте ни чули.
Оно што је у тој причи најважније јесте то да се у центру те комерцијалне мреже од почетка (и заувек) налази матични сајт deto.rs. Слатко се насмејем кад на неком од разних WHOIS веб-сервиса искочи онај податак о новчаној „вредности сајта”. Гађају се насумично неким десетинама хиљада долара, већ у зависности од алгоритма који примењују. Али џаба им, чак и кад би погодили праву суму.
Deto.rs није на продају.
