Domen: deto.rs
Datum prve registracije: 8. 9. 2008.
Status: Aktivan
Sagovornik: Miodrag Ristić, osnivač i direktor, Deto d. o. o.
Kako pamtite period koji je neposredno prethodio prelasku na tada novi .rs domen?
Domen deto.rs je “rođen” iz starog domena deto.co.yu. Naš biznis je u to vreme, po pitanju interneta, bio u potpunosti oslonjen na spoljnu saradnju, ali se prisećam poprilične konfuzije koja je tada vladala. Bilo je dosta disonantnih tonova na tu temu (neko bi rekao: „srpska posla”) − od standardnog otpora bilo kakvoj promeni, preko bezrazložnog preteranog entuzijazma, do raznog mešetarenja i „kombinacija”.
Kada uzmem u obzir koliko smo tada malo znali o toj temi, shvatam koliko smo imali sreće što nismo izabrali .in.rs ili .co.rs, ili čak prešli nadomen .com, što je, koliko se sećam, takođe bila jedna od opcija.
Od kada je Vaša kompanija prisutna na internetu?
Naša prva registracija domena pod ekstenzijom .co.yu desila se negde uoči famoznog događaja Y2K , od kada datira i prva sačuvana verzija sajta, što znači da smo u vreme prelaska na .rs domen već imali solidan staž na internetu.
Zahvaljujući ovom pozivu na razgovor, pogledao sam arhivu iz tog perioda − prvi put posle mnogo godina − i shvatio da je dosta toga već dobrano pokrio zaborav. Morao sam da napravim malu istragu koja je, između ostalog, uključivala i „ubeđivanje” prvog administratora sajta da je on zaista radio na tom projektu. Arhive su delimično obrisane ili izgubljene, WayBack Machine odavno ne prikazuje sajtove sa .yu domena, a akteri iz tog perioda su sve stariji, pa su i sećanja sve manje pouzdana.
Čemu je sajt u to vreme služio i da li je imao neku konkretnu komercijalnu primenu?
Komercijalna primena interneta je kod nas u to vreme još uvek bila u fazi praistorije. Dajl-ap (dial-up), eksterni modemi, faks/modem kartice… Jednu takvu karticu smo kupili istog meseca kada je postavljena prva verzija sajta, sa idejom da tokom noći „spamujemo” potencijalne klijente. Ali ne imejlom već faks porukama.
Na pitanje čemu je u to vreme konkretno služio sajt nije lako odgovoriti, pogotovo kada se uzme u obzir da je on obuhvatao samo osnovne informacije i desetak strana „u izradi”. Mogao bih sa punim pravom da tvrdim kako sam osećao da će iz tog pravca stići velika šansa i da taj talas treba zajahati na vreme. Ali isto tako je vrlo moguće i da sam, sarađujući sa mnogo poslovnih ljudi (naša firma je od početka bila B2B orijentisanana), shvatio da prisustvo www adrese na vizitkarti ukazuje na krupnu razliku u potencijalu i kvalitetu kompanije čiji logo kartica u zaglavlju nosi. Iako je, ruku na srce, komercijala na internetu početkom novog milenijuma više ličila na pecanje u bunaru − puno hladne vode, a riba nigde…
Po čemu je za vaše onlajn prisustvo ta 2008. godina još važna?
Do 2008. se situacija prilično promenila. Kao prvo, faks je već prilično zašao u istoriju, većina stalnih i potencijalnih klijenata je uveliko koristila e-poštu, a pojavili su se i novi načini za komunikaciju, poput blogova.
Ovo potonje je u našem slučaju bilo veoma važno jer je iste godine (2008) počeo sa radom blog Detozin, što je zapravo kovanica naziva firme Deto i reči fanzin. Prvobitno je bio zamišljen kao neka vrsta njuzletera koji je u početku bio distribuiran e-poštom, da bi vrlo brzo prešao na platformu Blogger. A upravo kada se pojavio domen .rs, stvari su počele da se ubrzavaju i usložnjavaju.
U jednom trenutku sam shvatio da na platformi Blogger imamo mnogo više atraktivnog materijala nego na sopstvenom sajtu, da to tamo sve mnogo bolje izgleda i privlači mnogo više ljudi. A tada su se prvi put pojavili i neki važni koncepti poput internet zajednice, brenda i naravno − Gugla.
Blogger nam je razbio strah od nepoznate tehnologije i pomalo nas uvukao u sferu veb-dizajna. Što je najvažnije, otvorio nam je beskrajni rezervoar znanja i međusobne podrške. Sledeći logičan korak bio je da se, odmah po prelasku na srpski domen, uhvatimo ukoštac sa novim verzijama i ozbiljnom promocijom sajta, što traje do danas.
U međuvremenu su se dešavale mnoge kapitalne stvari, a verovatno najvažnija jeste pojava novih ideja i koncepata. Na prvom mestu je SEO, tj. „kako biti prvi na Guglu”. Drugo, veb-marketing, prvo onaj gerilski, a odmah zatim i plaćanje po kliku (PPC), nešto kasnije sve to primenjeno na društvene mreže. Treće, učenje, još učenja i na kraju učenje kao proces kome nema kraja.
Gde je u svemu tome tačno mesto sajta na .rs domenu?
Na prvi pogled izgleda kao puka koincidencija, ali svi navedeni trendovi su se sastali u gotovo isto vreme. Do tada smo uglavnom forsirali tzv. terensku komercijalu, što je jedan mučan i težak proces stalnog prijema i obuke novih ljudi za promociju od vrata do vrata. Odjednom je sve to postalo nepotrebno, a sav taj „višak vremena” smo, logično, počeli da trošimo na novu praksu koja ga je i stvorila.
Jedna od prvih stvari koju sam uradio posle prelaska na .rs domen bila je fuzija sajta sa blogom. To je za posledicu imalo eksploziju sadržaja, pa je do tada uspavani sajt odjednom počeo da radi u punom kapacitetu. Povratna sprega je bila odličan stimulans. Sve češće pohvale od strane klijenata i sve bolji rezultati u pretragama na Guglu su sami ucrtali put kojim treba ići. Pre svega mislim na napore u vezi sa aktuelnostima i kvalitetom sadržaja. Sajt (tj. mreža oko njega) trenutno broji preko 7.000 fotografija, šema, infografika, tekstova, video-klipova. Uloženi su ogroman trud, vreme i rad.
Nekoliko puta sam, u raznim prilikama, isticao da smatram kako bi vlasnik ili menadžer biznisa trebalo da bude lično uključen u ovu delatnost. Ne mora baš da, poput mene, sve radi sam, ali bi trebalo da učestvuje u svakom segmentu. Jer je to u današnje vreme kičma poslovanja − direktan dnevni kontakt sa tržištem u svim njegovim segmentima: prodaji, razvoju, tehnologiji, kadrovima...
Da li je kompanijski sajt pod .rs domenom prednost ili ograničenje pri poslovanju?
Tu postoji jedna česta predrasuda da lokalni domen zatvara biznis u lokalne okvire. Zanimljivo, ali naš slučaj je potpuno suprotan. Prvi naš izvoz je bio samo logičan nastavak saradnje sa klijentima iz bivše zajedničke države (Crne Gore), ali kada smo jednom prošli celu proceduru, shvatili smo da je lokacija kupca u eri interneta skoro potpuno nebitna.
Pošto radimo u kreativnoj industriji, kreativno prilazimo svemu, pa smo tako ubrzo shvatili komercijalni potencijal naše dijaspore. Rezultat te ideje je da smo do sada izvezli robu ili usluge u 35 zemalja, na sve kontinente (ako izuzmemo Antarktik).
Ne mogu da u potpunosti ocenim koliko je .rs domen tome doprineo, ali u jednu stvar sam potpuno siguran − nimalo nije odmogao. U međuvremenu smo registrovali još domena, upravo sa idejom da dodatno popravimo vidljivost u regionu, pa smo dva nova mikrosajta registrovali kao kutijice.com odnosno lepeze.com. I znate li šta se desilo? Saobraćaj se povećao, ali mahom na matičnom sajtu deto.rs. Za to ima dosta razloga, ali ta priča je verovatno suviše komplikovana za jedan ovakav članak.
Na popularnost i efekte nekog sajta utiče mnoštvo stvari: od njegove starosti, broja spoljašnjih i unutrašnjih veza, količine i kvaliteta sadržaja, ažurnosti, organizacije... Kako god, zauzeli smo, u međuvremenu, i nove .rs domene: kutijice.rs kao i detozin.rs (na oba se trenutno „kuvaju” veb-prodavnice). A mreža koju godinama gradimo sastoji se od mnoštva satelitskih naloga na svim mogućim društvenim i profesionalnim mrežama: na Fejsbuku, Instagramu, Jutjubu, Linkedinu, Tik-toku, Pinterestu... I još stotinak mesta za koja možda niste ni čuli.
Ono što je u toj priči najvažnije jeste to da se u centru te komercijalne mreže od početka (i zauvek) nalazi matični sajt deto.rs. Slatko se nasmejem kad na nekom od raznih WHOIS veb-servisa iskoči onaj podatak o novčanoj „vrednosti sajta”. Gađaju se nasumično nekim desetinama hiljada dolara, već u zavisnosti od algoritma koji primenjuju. Ali džaba im, čak i kad bi pogodili pravu sumu.
Deto.rs nije na prodaju.
