Domenska imejl adresa vs Gmail, iliti zašto je internet domen temelj digitalnog identiteta

Zamislite sledeću situaciju. Potencijalni klijent je video vaš oglas i želi da vam pošalje upit za ponudu. Zainteresovan je za ono što nudite i spreman da obavi kupovinu. U reklami pogledom brzo traži vaše kontakt podatke i dočekuje ga imejl adresa: firmaXY@gmail.com.

U tom trenutku, čak i nevoljno, u njemu se javlja mala sumnja. Ko stoji iza ove imejl adrese? Da li je ovo registrovana firma? Ako i jeste, da li je njeno poslovanje stabilno? Hoće li postojati za godinu dana? Možda bi trebalo da potražim ko još ima u ponudi ono što tražim?

Možda će vam potencijalni klijent poslati imejl, a velike su šanse da neće. U svakom slučaju, sumnja je već posadila svoje seme u njegovoj glavi.

U digitalnom poslovanju i uslovima velike konkurencije, poverenje se ne gradi lako, ali se zato gubi brzo. Upravo zato internet domen i domenska imejl adresa nisu samo tehnički detalji. Oni su osnova vašeg poslovnog identiteta.

Internet domen kao digitalna imovina

Internet domen je vaša zvanična adresa na internetu. To je prostor koji pripada vašem biznisu i koji kontrolišete dokle god ga uredno obnavljate.

Kada registrujete domen na ime firme, vi obezbeđujete ekskluzivno pravo korišćenja tog naziva u okviru određene domenske ekstenzije. To znači da niko drugi ne može koristiti isti naziv pod istim domenom.

To je digitalna imovina.

Kao što posedujete poslovni prostor ili opremu, tako posedujete i domen. On ima vrednost, a sa godinama ta vrednost raste, jer raste i vaša prepoznatljivost, SEO autoritet i poverenje klijenata.

Zato je veoma važno da znate sledeće.

Ukoliko domen nije registrovan na vašu firmu, već na neku marketinšku agenciju ili fizičko lice, vi nemate potpunu kontrolu. U slučaju nesporazuma, promene saradnje ili administrativnog problema, možete ostati bez pristupa sopstvenoj digitalnoj adresi, a to direktno ugrožava vaše poslovanje.

Složićete se, to nije rizik koji ozbiljan biznis treba da preuzme.

Nacionalni domen kao signal tržištu

Ako poslujete u Srbiji, nacionalni domen .rs ima poseban značaj. Njime upravlja Registar nacionalnog internet domena Srbije, što znači da je reč o zvaničnom i regulisanom prostoru.

Kada klijent vidi .rs domen, on automatski prepoznaje da poslujete na domaćem tržištu. To donosi osećaj bliskosti i dostupnosti. Jasno je da radite u okviru domaćeg pravnog sistema i da ste prisutni u lokalnom poslovnom okruženju.

Korišćenje generičkih ili pak inostranih domena kod potencijalnog klijenta može ostaviti utisak distanciranosti. To je posebno slučaj ukoliko je reč o malom ili srednjem preduzeću koje posluje lokalno. Niko ne očekuje da će automehaničar iz njegovog grada imati sajt na .com ili .eu domenu, već očekuje adresu, na primer − mojmehanicar.rs.

Uz sve navedeno, nacionalni domen povećava šansu da vas pretraživači bolje pozicioniraju za upite iz Srbije. Kada neko traži uslugu u svom gradu, logično je da će rezultati sa .rs domenom imati veću relevantnost.

Prema tome, .rs domen nije samo pitanje brenda − to je pitanje vidljivosti.

SEO potencijal sopstvenog domena

Neophodno je naglasiti da bez sopstvenog domena nemate potpun SEO potencijal.

Ako koristite samo društvene mreže ili oglasne platforme, vi gradite tuđu infrastrukturu. Pravila se menjaju. Algoritmi se menjaju. Doseg opada. Vi nemate kontrolu.

Sa sopstvenim domenom vi gradite sopstvenu bazu autoriteta. Svaki tekst na sajtu, svaka optimizovana stranica, svaka referenca doprinosi jačanju vaše pozicije na pretraživačima.

I to je dugoročna investicija jer starost domena, kontinuitet sadržaja i relevantnost na tržištu direktno utiču na rangiranje.

Drugim rečima, firma koja 10 godina koristi isti domen ima daleko jači digitalni kredibilitet od firme koja posluje isključivo kroz besplatne platforme.

Profesionalna imejl adresa kao produžetak brenda

Posedovanje svog domena ima još jednu, veoma važnu prednost – mogućnost kreiranja domenskih imejl adresa.

Imejl adresa na sopstvenom domenu izgleda jednostavno: naziv@vasafirma.rs. Kada se uporedi sa Džimejl adresom vasafirma@gmail.com (pod uslovom da adresa nije već zauzeta), ili adresom koja glasi na nekog ISP (internet servis provajdera), jasno je da postoji mala razlika u formatu, ali velika razlika u percepciji.

Da pojasnimo na primeru automehaničarke radnje. Pošto „naziv” u domenskoj imejl adresi može biti lično ime zaposlenog npr. petar.petrovic@mojmehanicar.rs, klijent će uvek znati da je imejl poslao konkretnom majstoru koji održava i poznaje baš njegov automobil.

S druge strane, „naziv” može biti i određena usluga npr. servis@mojmehanicar.rs,  auto-delovi@mojmehanicar.rs ili auto-elektricar@mojmehanicar.rs  – što potencijalnom klijentu takođe olakšava komunikaciju, budući da mu jasno naznačava kome se obraća unutar servisa.

Takođe, kada klijent dobije ponudu sa domenske adrese, poruka je jasna. Iza ove komunikacije stoji firma. Postoji struktura. Postoji sistem.

S druge strane, ukoliko ponuda stiže sa Džimejla, ISP ili slične besplatne adrese, komunikacija deluje neformalno i privremeno. To može biti prihvatljivo za privatnu komunikaciju, ali kada je reč o poslovnoj komunikaciji, korišćenje besplatnih mejl adresa primaocima šalje „slab signal”.

Vaša imejl adresa je deo vašeg brenda. Ona se nalazi na vizitkartama, fakturama, potpisima, ponudama, ugovorima. Ako na svim tim mestima stoji generička adresa, vi ne gradite sopstveni identitet, već promovišete tuđu platformu.

Zašto je savet da koristite Džimejl (Gmail) pogrešan

Često se malim firmama kaže da je Džimejl, ISP ili mejl adresa nekog besplatnog servisa dovoljna dok „ne porastu”. Međutim, iako je moguće funkcionisati na ovaj način (pobogu, pa i ekserom je moguće otvoriti konzervu), takav savet zapravo zanemaruje realnost tržišta. A realnost je sledeća:

• Klijenti ne procenjuju da li ste mali ili veliki. Oni procenjuju da li ste pouzdani.
• Prvi utisak se formira u sekundama. Ako već u prvom kontaktu ostavite utisak improvizacije, morate uložiti dodatni napor da biste vratili poverenje.
• Investicija u domen i domenske imejl adrese je minimalna u odnosu na vrednost jednog ozbiljnog klijenta. Ako zbog neprofesionalnog nastupa izgubite samo jedan veći posao, gubitak višestruko premašuje godišnji trošak domena i hostinga.
• Besplatna adresa nije neutralan izbor − ona šalje poruku, a poruka je da niste uložili ni minimum u sopstveni identitet.
• Džimejl, ISP ili mejl drugih besplatnih servisa nisu pod vašom punom kontrolom. Naime, može se dogoditi da se ovakav provajder ugasi, promeni svoj naziv, bude preuzet od strane neke druge firme ili, iz nekog drugog razloga prestane da pruža uslugu koju koristite. Sve to direktno utiče na imejl adresu koju koristite (menja je ili ukida), a vi imate veliki problem.

Organizacija i skaliranje poslovanja

Kada firma počne da raste, komunikacija postaje složenija. Pojavljuju se sektori, zaposleni, različite funkcije.

Sa domenskim adresama možete jasno definisati strukturu: prodaja@, podrska@, racunovodstvo@, info@. Sve pod istim domenom. To olakšava organizaciju, povećava profesionalnost i omogućava jednostavno upravljanje pristupima. Ako zaposleni napusti firmu, nalog se deaktivira. Identitet firme ostaje netaknut.

Kod besplatnih adresa često dolazi do improvizacije. Otvaraju se dodatni nalozi sa različitim varijacijama imena. To stvara konfuziju i ostavlja utisak neuređenosti.

Ozbiljan biznis zahteva sistem. Domenski imejl je deo tog sistema.

Zaštita brenda i sprečavanje zloupotreba

Ako ne registrujete domen sa nazivom svoje firme, ostavljate prostor da to učini neko drugi. Konkurencija, preprodavci domena ili potpuno nepovezana lica.

U tom slučaju, možete se suočiti sa situacijom da vaš potencijalni klijent završi na tuđem sajtu. Ili da mora da proverava koja je verzija domena zvanična.

Zaštita domena je zaštita brenda, a ne štititi sopstveni naziv znači svesno ostaviti prostor za zabunu. Zato je domen deo dugoročne strategije.

Internet domen i domenska imejl adresa su činioci vaše poslovne infrastrukture. Kao što ne biste radili bez ugovora ili bez poslovnog računa, tako ne bi trebalo da poslujete bez sopstvene digitalne adrese.

U digitalnom prostoru poverenje je valuta. Svaki detalj utiče na percepciju. Imejl adresa i domen su među prvim stvarima koje klijent vidi.

Ako želite da vas tržište doživi kao ozbiljan, stabilan i pouzdan biznis, posedovanje nacionalnog domena i domenskih imejl adresa nije dodatna opcija − to je standard profesionalnog poslovanja.

Pitanje više nije da li vam je domen potreban, već koliko dugo možete sebi da dozvolite da ga nemate.