Како сте дошли на идеју да почнете да се бавите фотографисањем шаренице ока?
Марина Милошевић: Идеја се заправо родила док смо живели у Аустралији, где смо Јован и ја радили као лекари. Он је био предавач на универзитету, а ја доктор у Ургентном центру. Радили смо по неколико послова истовремено, а на крају смо чак били и супервизори у Центру за тестирање на ковид (COVID-19 Testing Center).
Баш у то време сам се заинтересовала за макрофотографију, која се бави фотографисањем сићушних објеката. Толико сам била фасцинирана тиме да можете сликати капљицу кише или инсекта на листу, и то из далека, да сам уписала курс. Мој ентузијазам је учинио да се кроз неколико дана у изучавању ове врсте фотографије придружи и Јован, тако да је то постало нешто у шта смо се обоје заљубили.
Једном приликом одлучила сам да сликам његове очи, јер нисам знала како другачије да искажем своју љубав према њему. Очи су тај прозор у туђу душу, оне причају причу за себе. Обоје смо били одушевљени како је фотографија испала и почели смо мало да истражујемо ову нишу.
Приметила сам да ова врста фотографије полако осваја Европу и да је само било питање тренутка када ће доћи и у Србију. Пошто смо већ неко време планирали да се вратимо у домовину, ово је била идеална прилика за покретање посла који волимо. Стога сам се, по доласку у Београд, фокусирала на то да што пре отворимо своју фирму. Радили смо даноноћно и најзад смо отворили свој штанд 1. јула 2023. године у Ада Молу у Београду.
Који су вам били први пословни изазови по доласку у Србију?
Марина Милошевић: Све што вам може пасти на памет! Никада нисмо пословали овде, па нисмо знали како функционише систем. Убрзо смо схватили да се све заснива на папирној форми. За разлику од Аустралије, где је све дигитализовано, у Србији смо се шеткали од шалтера до шалтера у потрази за правим информацијама. Искрено, то ми је било најизазовније.
Јован Милошевић: По мени, најтеже је било наћи праве сараднике. Без њих је ваш бизнис осуђен на то да брзо пропадне. Врло је једноставно – ако не можете да набавите комад материјала који вам је потребан за рад, ништа од посла.
Марина Милошевић: Јован има право. Ми смо имали покушаје сарадње са десетак фирми за израду платна, које су све неславно завршиле. Напослетку, срећа нам се осмехнула и набасали смо на три брата из БГ Штампе. Они су феноменални момци, који нам штампају све што ми обрадимо. Речима не могу да дочарам колико су предусретљиви – ако нам нешто треба у пола ноћи, они ће одмах прионути на посао.
Јован Милошевић: Да, они су попут нас, читав посао им је базиран на квалитетној услузи. Искрено, не бих могао да живим од срамоте да направимо сјајну фотографију само да бисмо је потом упропастили развијањем на лошем платну.
Одакле набављате материјал за израду фотографија?
Марина Милошевић: Пошто ништа од опреме и материјала није постојало у Србији, морали смо да се довијамо. Испрва су нам Јованови родитељи све набављали и слали из Аустралије. Тај проблем смо решили када смо успоставили сарадњу са горепоменутом штампаријом, која опрему увози из Немачке, а фото-папир и боје из Аустрије.
Ко су ваши клијенти?
Марина Милошевић: Када смо кретали, на уму су нам били млади људи и брачни парови са децом. Водили смо се мишљу да он или она могу пожелети да искажу своју љубав према другој половини фотографисањем шаренице ока или да родитељи могу бити заинтересовани да имају слике очију своје деце. Међутим, на наше опште запрепашћење, долазиле су нам све генерације. Заиста смо се изненадили бројем старијих суграђана, који просто желе да сликају своју шареницу.
Како сте дошли до првих клијената?
Марина Милошевић: Првих неколико дана сви посетиоци Ада Мола су мислили да је наш штанд оптичарска радња или офтамолошка ординација. Само они који су пропутовали свет су знали, заправо, о чему је реч. Ипак, постали смо познати дословно преко ноћи, и то захваљујући мојој дивној сестри и њеном будућем супругу.
Наиме, они су снимили кратак видео о нашем бизнису и поставили га на ТикТок, који је у року од 12 сати имао 150-160 хиљада прегледа. Колико сутрадан, од раног јутра се направио ред испред нашег штанда. Истини за вољу, падали смо с ногу од посла, али нам је истовремено било неописиво драго што смо у тако кратком року били препознати.
Шта све нудите од услуга?
Марина Милошевић: У понуди имаму израду фотографија шаренице ока на фото-папиру, платну и клириту, односно плексигласу. Фото-папир тренутно имамо у две величине, али ћемо то проширити, јер ослушкујемо захтеве наших клијената. Што се платна тиче, ту имамо облике и величине какве год вам срце пожели.
Какви су вам планови за даље?
Јован Милошевић: Развили смо посебну линију накита са принтом шаренице ока. Клијентела је то тражила, а ми смо се потрудили да услишимо њихову жељу. Такође, тренутно смо у преговорима да отворимо своју радњу у једном тржном центру у Новом Саду. Са друге стране, доста људи из региона се распитује о франшизи, па ћемо можда имати лепе вести и на том фронту.
Све у свему, имамо прегршт идеја, али не можемо све сами постићи. Сва срећа па смо успели да запослимо две дивне девојке, које су нам у коначници најзад дале мало луфта да продишемо.
Са оним што радите заинтересовани се могу упознати и преко вашег сајта. Колико вам он значи у самом пословању?
Марина Милошевић: Веома. Поред тога што служи за информисање о томе шта све нудимо, преко њега свакодневно добијамо и упите, тако да нам сајт баш значи.
Јован Милошевић: Рецимо, мени и те како значи аналитика сајта. Путем ње пратим шта посетиоце највише занима и где се највише задржавају. На основу тога знам на чему треба да порадимо на самој страници. Тако да, сајт је број један за мене.
Зашто сте одабрали .rs домен?
Јован Милошевић: Врло је једноставно – ми смо Срби, и ово је српски бренд и српски производ, тако да је било сасвим логично да ћемо одабрати .rs домен.
