Novi pravilnik o rešavanju domenskih sporova
Novi Pravilnik o postupku za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena (Službeni glasnik RS, br. 30/2026) usvojen je 26. marta 2026. godine, a stupio je na snagu 4. aprila 2026. godine. Njegova primena počinje dva meseca od stupanja na snagu, tj. 4. juna 2026. godine.
Ovim Pravilnikom rešavaju se sporovi između nosioca žiga ili nosioca prava zaštite oznake geografskog porekla, kao tužioca, i registranta naziva internet domena, kao tuženog. Sporove rešava stručnjak pojedinac ili veće stručnjaka sa Liste preporučenih stručnjaka koju vodi Komisija za rešavanje sporova pri Privrednoj komori Srbije. Prethodni Pravilnik bio je na snazi od 2011. godine i nekoliko puta je bio menjan u manjem obimu. Novi Pravilnik je usvojen jer je dosadašnja praksa pokazala da je sazreo trenutak za nešto veći obim izmena koje bi bile usmerene ka poboljšanju efikasnosti postupka rešavanja sporova i daljem usaglašavanju njegovih pravila sa aktuelnim uporednopravnim standardima. Predložene izmene odnose se prevashodno na tri oblasti: (1) uvođenje mogućnosti da sporove rešava stručnjak pojedinac, a ne samo tročlano veće; (2) terminološka usklađivanja; (3) uvođenje mogućnosti primene Pravilnika i u odnosu na oznake geografskog porekla.
Sporove će, po pravilu, rešavati stručnjak pojedinac
Novim Pravilnikom omogućava se da sporove u vezi sa registracijom naziva nacionalnih internet domena rešava stručnjak pojedinac. Ova izmena posledica je usklađivanja sa čl. 3-6. pravila o rešavanju sporova povodom registracije naziva internet domena (UDRP), koja su usvojili Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve (ICANN) i Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO). Sporove će, po pravilu, rešavati stručnjak pojedinac, a tročlano veće će biti formirano samo ukoliko to zahteva tužilac ili tuženi. Strana koja predlaže da spor rešava tročlano veće snosiće troškove koji iz toga proizlaze. Ovim pravilom, koje je preuzeto iz UDRP, uvećava se efikasnost odlučivanja, bez uskraćivanja mogućnosti da spor rešava tročlano veće, ukoliko neka od strana na tome insistira. Poboljšanje efikasnosti očekuje se naročito na dva plana: na planu skraćenja vremena potrebnog za rešavanje spora tj. za donošenje odluke (budući da se, u slučaju da spor rešava pojedinac, štedi vreme za formiranje tročlanog veća, kao i za većanja tokom postupka) i na planu smanjenja troškova postupka (budući da je naknada za rad pojedinca svakako niža od naknade za rad tročlanog veća).
Očekuje se da uvođenje mogućnosti da spor rešava stručnjak pojedinac neće negativno uticati na kvalitet odlučivanja. Naime, sporove pred komisijom rešavaju samo stručnjaci koji imaju odgovarajuća znanja, veštine i iskustvo u oblasti rešavanja sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena. Takođe, trenutno važeći sistem rešavanja ove vrste sporova se, uz manje povremene izmene, primenjuje već 15 godina. Za to vreme je izgrađena značajna praksa, koja je, uostalom, lako dostupna na veb-sajtu Registra nacionalnog internet domena Srbije. Time se znatno smanjuju dileme koje bi odlučioci mogli da imaju u pogledu tumačenja i primene određenih instituta, a poboljšava se predvidljivost ishoda odlučivanja.
U svakom slučaju, bitno je istaći da je poveravanje odlučivanja stručnjaku pojedincu u osnovi i dalje mogućnost, a ne neizbežan ishod. Spor će rešavati stručnjak pojedinac ako suprotno nije dogovoreno, odnosno ako jedna od strana u sporu ne traži da se odlučivanje poveri tročlanom veću. Shodno tome, stranke koje bi imale bilo kakvu rezervu u pogledu prikladnosti da njihov spor rešava pojedinac uvek mogu da zahtevaju da se formira tročlano veće i ne moraju da dokazuju ili čine verovatnim nikakve posebne okolnosti kako bi takav zahtev bio prihvaćen.
Buduća praksa vrlo brzo će pokazati u kojoj meri je mogućnost iznošenja spora pred stručnjaka pojedinca atraktivna za stranke, ali davanje veće mogućnosti strankama za izbor u pogledu broja odlučilaca svakako predstavlja prednost u odnosu na ranije rešenje.
Nova terminologija
U novom Pravilniku izvršena su određena terminološka usklađivanja, na čiju potrebu je ukazala dosadašnja praksa Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena. Najznačajnija terminološka izmena tiče se napuštanja termina arbitar i arbitražno veće, koji su korišćeni u nedostatku boljeg prevoda za termine panelista i panel. Imajući u vidu da postupak rešavanja domenskih sporova nije arbitraža, već alternativni način rešavanja sporova (ADR) koji samo donekle nalikuje na arbitražu, prelazi se na korišćenje termina stručnjak pojedinac i veće stručnjaka, čime će se otkloniti zabuna oko pravne prirode postupka.
Napominjemo da i ova izmena predstavlja usklađivanje sa terminologijom korišćenom u UDRP, a koja, zbog jezičkih ograničenja, nije mogla da bude brzo i lako preneta u domaći Pravilnik. Iako rešenja koja su u novom Pravilniku prihvaćena nisu imuna na sve zamerke sa stanovišta uobičajene procesnopravne terminologije na srpskom jeziku, svrha terminoloških izmena je očigledno bila da se jezička elegancija donekle žrtvuje zarad tehničke preciznosti i smanjenja rizika od zabuna, do kojih je ponekad u prethodnom periodu dolazilo.
Očekuje se da će ova izmena i u očima stranaka i u očima sudova jasno ukazati na specifičnu prirodu postupka za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena, te da u budućnosti niko neće biti „u iskušenju” da u pogledu odluka Komisije traži zaštitu predviđenu Zakonom o arbitraži, jer se on na ovaj postupak alternativnog rešavanja sporova ne primenjuje.
Mogućnost da spor vodi i nosilac prava zaštite oznake geografskog porekla
Raniji Pravilnik omogućavao je rešavanje sporova samo između titulara žiga, kao tužioca, i registranta naziva domena, kao tuženog. Novim Pravilnikom dopušta se da tužbu podnese i nosilac prava zaštite oznake geografskog porekla. Ova promena izvršena je radi usklađivanja sa čl. 40, st. 3 i čl. 46 Uredbe EU o zaštiti geografskih oznaka za zanatske i industrijske proizvode, kao i sa čl. 26, st. 2 i čl. 35 Uredbe EU o zaštiti geografskih oznaka za vina, rakije i poljoprivredne proizvode. Novim propisima Evropske unije, sa kojim se ovim putem usklađuje naše zakonodavstvo, operatorima registra naziva internet domena nalaže se da nosiocima prava zaštite oznake geografskog porekla omoguće da svoje pravo zaštite u pogledu naziva internet domena na isti način na koji je to već omogućeno nosiocima žigova. Ovom izmenom poboljšaće se pravna zaštita nosilaca prava zaštite oznake geografskog porekla, jer će oni, kada otpočne primena Pravilnika, ubuduće biti u mogućnosti da se na brz, specijalizovan i efikasan način suprotstave neovlašćenom korišćenju njihove zaštićene oznake kao naziva internet domena. Prema trenutnom stanju propisa, oni ovakav vid zaštite svojih prava mogu da ostvaruju isključivo u sudskom postupku, pa će se primenom novog Pravilnika sudovi dodatno rasteretiti ove vrste sporova, što odgovara opštem cilju povećanja efikasnosti sudske zaštite.
Završne napomene
Novi Pravilnik je još jedan korak dalje u usklađivanju srpskog prava sa najnovijom praksom primene UDRP. Priroda i obim tih izmena nisu takve da menjaju prirodu i suštinu dosadašnjeg postupka, već ga samo čine bržim i delotvornijim. Shodno tome, trebalo bi da period navikavanja na izmenjene odredbe bude kratak. Najviše pažnje privući će svakako mogućnost rešavanja spora pred stručnjakom pojedincem, pa će odnos stranaka prema tom pitanju biti posebno zanimljiv za praćenje kada novi Pravilnik počne da se primenjuje.
prof. dr Dušan Popović
predsednik Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije
prof. dr Marko Jovanović
potpredsednik Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije
