О жигу и регистрацији назива интернет домена

Шта све власници брендова и (не)заштићених робних марки морају да знају о заштити своје интелектуалне својине и како је то повезано са регистрацијом назива домена?

Шта је жиг?

Жиг је право којим се штити знак који служи за обележавање робе или услуга. Жиг се стиче у поступку регистрације пред Заводом за интелектуалну својину. Регистрацијом, носилац жига стиче искључиво право да заштићеним знаком обележава робе и услуге за које је знак заштићен, да га користи у привредном промету, приликом рекламирања и сл. Друга лица не смеју да користе исти или сличан знак за обележавање истих или сличних роба и услуга без сагласности носиоца жига. Жигом заштићени знаци називају се и робним маркама.

Носилац жига, по правилу, жели да на Интернету буде присутан путем интернет адресе која садржи појам који је истоветан или сличан његовој робној марки. Да би то постигао, мора регистровати назив интернет домена који садржи тај појам.

Више о жигу можете сазнати на сајту Завода за интелектуалну својину www.zis.gov.rs, а уколико имате питањe у вези са регистрацијом жига, можете да га пошаљете на адресу: EIC@zis.gov.rs.

o-zigu

Шта је назив интернет домена?

Најједноставније речено, назив интернет домена је део интернет адресе на којој је постављен одређени сајт. У Србији, управљање националним интернет доменима (.rs и .срб) обавља Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС). Да бисте поставили свој сајт на жељену интернет адресу, најпре морате да региструјете назив интернет домена код неког од овлашћених регистара (то су фирме које поседују овлашћење РНИДС-а за обављање послова регистрације). Ваша интернет адреса може да буде на генеричним интернет доменима (.com, .net, .edu и др.) или на домаћим доменима (латиничком .rs и ћириличком .срб).

Да ли регистрацијом жига стичете право на регистрацију истоветног назива интернет домена?

Не. Приликом регистрације назива интернет домена не тражи се доказ да је регистрант (корисник назива домена) носилац жига. Називи интернет домена се региструју по правилу Први у времену, јачи у праву. Због тога се може десити да неко лице пре вас региструје назив интернет домена који садржи појамистоветан или сличан вашој робној марки.

Како се решавају спорови између носиоца жига и лица које је регистровало истоветни или сличан назив интернет домена?

Постоје два начина решавања таквих спорова. Први је пред редовним судом, у поступку због повреде жига. Због дужине трајања судских поступака, установљен је и алтернативни начин решавања спорова – пред вансудским панелима. У Србији је при Привредној комори Србије (www.pks.rs), а у сарадњи са РНИДС-ом, формиран један такав вансудски панел. Реч је о Комисији за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена.

За које спорове је надлежна Комисија за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена Србије?

Носилац жига може пред Комисијом покренути поступак против лица које је регистровало назив интернет домена, под условом да је реч о регистрацији на .rs или .срб домену. Уколико је интернет адреса регистрована на генеричним доменима (.com, .net и др.) надлежни су вансудски панели у иностранству (нпр. Центар за арбитражу и медијацију Светске организације за интелектуалну својину у Женеви).

По пријему тужбе, домаћа Комисија за решавање спорова формира трочлано арбитражно веће. Арбитражно веће усваја тужбени захтев уколико су испуњена три услова:

  1. регистровани назив интернет домена је истоветан предмету туђег жига, или му је сличан у мери да може створити забуну и довести у заблуду учеснике у промету
  2. регистрант нема право или легитиман интерес да користи спорне називе интернет домена
  3. регистрант је назив интернет домена регистровао и користио противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја

Колико траје поступак?

Поступак по правилу траје најдуже 60 дана, рачунајући од дана када је стручна служба Комисије за решавање спорова примила тужбу. Рок за окончање поступка се може продужити само изузетно, уколико постоје посебне околности које би такво продужење оправдале. Али, у сваком случају, арбитражно веће је дужно да води рачуна да се поступак не одуговлачи.

Колико кошта решавање спора пред Комисијом?

Тужилац је дужан да приликом подношења тужбе уплати и укупан износ регистрационих трошкова. Регистрациони трошкови обухватају накнаду за административне трошкове поступка и накнаде за рад арбитара. Према важећој Одлуци о висини регистрационих трошкова, трошкови поступка у коме је тужилац физичко лице (а тужбом су обухваћени један или два назива домена) износи 80.000 динара. Уколико је тужилац правно лице а тужбом је обухваћено један до пет спорних назива домена, трошкови износе 180.000 динара. Издаци за обављање појединих процесних радњи (сведочење, вештачење и сл.) нису обухваћени регистрационим трошковима и њих сноси страна која извођење конкретне процесне радње предлаже. Регистрационе трошкове увек и у целости сноси тужилац и ти трошкови се не надокнађују, без обзира на успех у спору.

Да ли је одлука Комисије обавезујућа?

Да. Регистар националног интернет домена Србије је дужан да по истеку рока од десет дана од дана пријема одлуке поступи по одлуци Комисије тако што ће пререгистровати спорни назив домена, у случају да је тужбени захтев усвојен. Уколико је нека од страна у спору незадовољна одлуком Комисије, има право да се за правну заштиту обрати надлежном суду Републике Србије. У том случају, Регистар националног интернет домена Србије ће застати са извршењем одлуке Комисије до пријема правноснажне судске одлуке.

Прочитајте и остале текстове на сајту www.domen.rs, јер је у њима објашњено зашто је добро да имате своје називе .RS и .СРБ домена, како да их правилно одаберете и где и како да их региструјете.

Свакако кликните на ову реченицу да нам смањите Bounce Rate. Хвала!