O žigu i registraciji naziva internet domena

Šta sve vlasnici brendova i (ne)zaštićenih robnih marki moraju da znaju o zaštiti svoje intelektualne svojine i kako je to povezano sa registracijom naziva domena?

Šta je žig?

Žig je pravo kojim se štiti znak koji služi za obeležavanje robe ili usluga. Žig se stiče u postupku registracije pred Zavodom za intelektualnu svojinu. Registracijom, nosilac žiga stiče isključivo pravo da zaštićenim znakom obeležava robe i usluge za koje je znak zaštićen, da ga koristi u privrednom prometu, prilikom reklamiranja i sl. Druga lica ne smeju da koriste isti ili sličan znak za obeležavanje istih ili sličnih roba i usluga bez saglasnosti nosioca žiga. Žigom zaštićeni znaci nazivaju se i robnim markama.

Nosilac žiga, po pravilu, želi da na Internetu bude prisutan putem internet adrese koja sadrži pojam koji je istovetan ili sličan njegovoj robnoj marki. Da bi to postigao, mora registrovati naziv internet domena koji sadrži taj pojam.

Više o žigu možete saznati na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu www.zis.gov.rs, a ukoliko imate pitanje u vezi sa registracijom žiga, možete da ga pošaljete na adresu: EIC@zis.gov.rs.

o-zigu

Šta je naziv internet domena?

Najjednostavnije rečeno, naziv internet domena je deo internet adrese na kojoj je postavljen određeni sajt. U Srbiji, upravljanje nacionalnim internet domenima (.rs i .срб) obavlja Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). Da biste postavili svoj sajt na željenu internet adresu, najpre morate da registrujete naziv internet domena kod nekog od ovlašćenih registara (to su firme koje poseduju ovlašćenje RNIDS-a za obavljanje poslova registracije). Vaša internet adresa može da bude na generičnim internet domenima (.com, .net, .edu i dr.) ili na domaćim domenima (latiničkom .rs i ćiriličkom .срб).

Da li registracijom žiga stičete pravo na registraciju istovetnog naziva internet domena?

Ne. Prilikom registracije naziva internet domena ne traži se dokaz da je registrant (korisnik naziva domena) nosilac žiga. Nazivi internet domena se registruju po pravilu Prvi u vremenu, jači u pravu. Zbog toga se može desiti da neko lice pre vas registruje naziv internet domena koji sadrži pojamistovetan ili sličan vašoj robnoj marki.

Kako se rešavaju sporovi između nosioca žiga i lica koje je registrovalo istovetni ili sličan naziv internet domena?

Postoje dva načina rešavanja takvih sporova. Prvi je pred redovnim sudom, u postupku zbog povrede žiga. Zbog dužine trajanja sudskih postupaka, ustanovljen je i alternativni način rešavanja sporova – pred vansudskim panelima. U Srbiji je pri Privrednoj komori Srbije (www.pks.rs), a u saradnji sa RNIDS-om, formiran jedan takav vansudski panel. Reč je o Komisiji za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena.

Za koje sporove je nadležna Komisija za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena Srbije?

Nosilac žiga može pred Komisijom pokrenuti postupak protiv lica koje je registrovalo naziv internet domena, pod uslovom da je reč o registraciji na .rs ili .срб domenu. Ukoliko je internet adresa registrovana na generičnim domenima (.com, .net i dr.) nadležni su vansudski paneli u inostranstvu (npr. Centar za arbitražu i medijaciju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu u Ženevi).

Po prijemu tužbe, domaća Komisija za rešavanje sporova formira tročlano arbitražno veće. Arbitražno veće usvaja tužbeni zahtev ukoliko su ispunjena tri uslova:

  1. registrovani naziv internet domena je istovetan predmetu tuđeg žiga, ili mu je sličan u meri da može stvoriti zabunu i dovesti u zabludu učesnike u prometu
  2. registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporne nazive internet domena
  3. registrant je naziv internet domena registrovao i koristio protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja

Koliko traje postupak?

Postupak po pravilu traje najduže 60 dana, računajući od dana kada je stručna služba Komisije za rešavanje sporova primila tužbu. Rok za okončanje postupka se može produžiti samo izuzetno, ukoliko postoje posebne okolnosti koje bi takvo produženje opravdale. Ali, u svakom slučaju, arbitražno veće je dužno da vodi računa da se postupak ne odugovlači.

Koliko košta rešavanje spora pred Komisijom?

Tužilac je dužan da prilikom podnošenja tužbe uplati i ukupan iznos registracionih troškova. Registracioni troškovi obuhvataju naknadu za administrativne troškove postupka i naknade za rad arbitara. Prema važećoj Odluci o visini registracionih troškova, troškovi postupka u kome je tužilac fizičko lice (a tužbom su obuhvaćeni jedan ili dva naziva domena) iznosi 80.000 dinara. Ukoliko je tužilac pravno lice a tužbom je obuhvaćeno jedan do pet spornih naziva domena, troškovi iznose 180.000 dinara. Izdaci za obavljanje pojedinih procesnih radnji (svedočenje, veštačenje i sl.) nisu obuhvaćeni registracionim troškovima i njih snosi strana koja izvođenje konkretne procesne radnje predlaže. Registracione troškove uvek i u celosti snosi tužilac i ti troškovi se ne nadoknađuju, bez obzira na uspeh u sporu.

Da li je odluka Komisije obavezujuća?

Da. Registar nacionalnog internet domena Srbije je dužan da po isteku roka od deset dana od dana prijema odluke postupi po odluci Komisije tako što će preregistrovati sporni naziv domena, u slučaju da je tužbeni zahtev usvojen. Ukoliko je neka od strana u sporu nezadovoljna odlukom Komisije, ima pravo da se za pravnu zaštitu obrati nadležnom sudu Republike Srbije. U tom slučaju, Registar nacionalnog internet domena Srbije će zastati sa izvršenjem odluke Komisije do prijema pravnosnažne sudske odluke.

Pročitajte i ostale tekstove na sajtu www.domen.rs, jer je u njima objašnjeno zašto je dobro da imate svoje nazive .RS i .СРБ domena, kako da ih pravilno odaberete i gde i kako da ih registrujete.

Svakako kliknite na ovu rečenicu da nam smanjite Bounce Rate. Hvala!