Фини: Торте, колачи и пецива који улепшавају живот
Рођенданска журка, венчање, прослава у фирми, слава или само још један напоран дан у коме можете обрадовати себе и своје најмилије – каква год да је пригода, слатке и слане посластице посластичарнице „Фини” помоћи ће вам да је учините магичном. Иза овог „слатког” бренда француских колача стоји Ивана Бојовић Шевић, академска сликарка и велики заљубљеник у кување, француске колаче и све друге дивне ђаконије.
Није баш уобичајено да једна професорка ликовног започне посластичарски посао. Како је дошло до тога?
Све је почело 2012. године, након што сам остала без посла у школи. Пошто у мојој струци није баш лако пронаћи посао, размишљала сам шта је то што бих још могла да радим, а у чему ћу уживати. Будући да сам одувек заљубљена у кулинарство и обожавам да кувам и правим колаче онако како су то наше баке радиле, ова професија ми се, некако, сама наметнула.
Ипак, почетак није био лак.
Ниједан почетак није лак. Нисам имала никаквог искуства када је реч о продаји, али ми зато није недостајала подршка породице и пријатеља, и била сам пуна елана и оптимизма да ће све успети. Почетног капитала није било, па сам кренула да правим торте и колаче у малој кухињи у нашем стану. Онда бих их фотографисала и преко Фејсбука покушавала да дођем до клијената.
И људи су се јављали са својим наруџбинама. Често се дешавало да ме неко контактира у 22 сата са молбом да се колачи испоруче рано изјутра, тако да је било ситуација да радим по читаву ноћ и наставим после пар сати сна. Просто је морало тако јер оно што бих зарадила, било би уложено у куповину састојака за наредног клијента, а требало је одржати посао у животу.
Захваљујући квалитету и чињеници да сам увек поштовала рокове и жеље наручилаца, клијенти су увек били веома задовољни. Радо су ме препоручивали својим пријатељима, а и сами се враћали па, мало-помало, читав посао је почео да расте.
Кажете да сте имали мало искуства када је реч о продаји. Како сте решили тај проблем?
Упорношћу и радом. Нисам видела други излаз. Рецимо, шетајући улицом, видела сам да им у кафићу по имену „Кофеин” стоје празне витрине за колаче. Ушла сам и питала да ли могу да разговарам са власником. Испричала сам да се бавим прављењем колача и питала да ли је заинтересован за сарадњу. Рекао ми је да мора да размисли и да ће се јавити, што је и учинио десетак дана касније. Испричао ми је да ме је његова супруга пронашла на Фејсбуку и да је одушевљена оним што радим и, ето, тако сам дошла до првог сталног клијента.
С обзиром на то да су њихове потребе биле повеће, престала сам да тражим нове клијенте јер нисам имала капацитете да подмирим све захтеве које сам добијала. Међутим, различите кафетерије и кафићи почели су да проналазе мене.
Дошло је време да се проширите.
Ионако мала, кухињица у стану је постала потпуно недовољна за потребе које сам имала, тако да ме је сам посао приморао да пронађем посебан локал и сараднике који ће ми помоћи. Тада ми се прикључила Јелена, која се у то време бавила организацијом венчања. Нас две смо се од самог старта савршено разумеле и уклопиле. Ватрено крштење имале смо када је, за једну фирму, требало да направимо 100 тортица, упакујемо их као корпоративни поклон и испоручимо у року од само два дана. Све то смо успеле да урадимо у мојој кухињици, у стану на петом спрату зграде без лифта.
После тога, било је јасно да морамо пронаћи посебан локал.
То је био, својеврсни, нови почетак.
Прво смо почели са производњом и шалтерском продајом колача и торти. Шест месеци касније, морале смо да запослимо још једну жену, а затим још неколико радника. Такође, схватиле смо да би отварање посластичарнице у којој можемо понудити своје производе свима био паметан потез. Тако је настала послатичарница „Фини” на Дорћолу. Замислили смо је као пријатно место где свако може доћи и уживати у квалитетним колачима.
Прво су нам долазили људи из комшилука и стари клијенти, а како се проносио добар глас о нама, на колаче су почели да долазе људи из свих крајева града и свима је посластичарница „Фини” убрзо постала омиљено место.
Након вишегодишњег пословања, отворили сте још један локал, на Врачару.
Тако је. То је мањи продајни објекат, у коме клијентима нудимо потпуно исте производе, а покренули смо га како би били што доступнији свима који воле „Фини” колаче. Како би све било свеже, и у тај локал из производње неколико пута дневно превозимо тек направљене слане и слатке посластице, јер сматрамо да је неопходно да увек пружамо врхунски квалитет.
Поред веома пријатног амбијента и атмосфере која подсећа на француски кафе, краси вас и висок квалитет производа.
Мало сам старомодна када је реч о храни и колачима и волим да их спремам на традиционалан начин. Зато бежим од аутоматизације која, по мом мишљењу, колачима одузима душу.
Све што правимо радимо ручно и самостално обрађујемо сваку намирницу, и мислим да је то нешто што се осети у укусу колача и види у њиховом изгледу. То је нешто што људи препознају као квалитет.
Шта се све може пробати у посластичарници „Фини”?
Прочули смо се по француским макаронима свих укуса – од ваниле, лешника, пистаћа и бадема, па до лаванде, маракује, кафе, лимуна и других. Еклери су такође омиљени свима који су их пробали, а ту су, наравно, и различите торте које правимо и по жељи купаца.
Имамо заиста широк избор колача, од воћних и чоколадних, до различитих корпица, и трудимо се да стално уводимо нове рецепте.
С друге стране, за оне који би појели нешто слано, ту су француски кроасани и различити штапићи за које ручно месимо тесто, филујемо различитим деликатесима и потом печемо, тако да су увек свежи.
У понуди такође имате природне сокове и вина.
Верујем да су природни сокови без додатог шећера нешто што представља добру допуну нашој понуди. Дуго смо трагали за неким ко прави природне сокове са киме бисмо могли да сарађујемо и тако смо дошли до једног пољопривредног газдинства из околине Чачка, где праве сокове од локалног воћа без икаквих додатака.
Што се тиче вина, она су такође нешто што иде уз француске колаче. Вина не служимо у радњи, већ продајемо само у пакетима. У почетку смо имали само једну младу винарију подно Фрушке горе која има бела и розе вина, а затим смо пронашли још једну винарију из околине Аранђеловца која има црвено вино. Верујем да смо тако заокружили понуду за наше клијенте.
Навели сте да су друштвене мреже од почетка биле велика помоћ у пословању, а тако је и данас. Међутим, покренули сте и сајт веома симпатичног дизајна. Колико вам он значи?
Првобитни сајт који смо имали био је само информативне природе, да тако кажем. Људи су могли да погледају шта ми то радимо, али није функционисао као веб-шоп. Пре неколико година смо схватили да је то грешка и да је неопходно омогућити клијентима да и преко сајта купују наше производе.
Зато смо редизајнирали сајт. Био је то велики посао, који је захтевао напорно фотографисање свега што правимо, осмишљавање како да све представимо, с обзиром на то да немамо лагер са ког би повлачили производе, већ све правимо свеже више пута током сваког дана, што је проблем у времену када људи желе наше производе одмах. Зато се читав процес прављења сајта поприлично одужио, али смо успели да све завршимо у септембру 2021. године.
Сајт нам је баш олакшао комуникацију са купцима, којима смо представили нека готова решења и пакете за ситуације када им долазе гости или имају неки други повод за који су им потребни наши колачи и торте.
Како смо пустили сајт и мало га промовисали на друштвеним мрежама, људи су почели да долазе и поручују преко њега. Сајт нам је, практично, као да имамо још један локал. Наравно, да би све функционисало како треба, неопходно је стално улагати у маркетинг.
Ипак, сви ти напори се исплате. Рецимо, један део наших клијената је, током година, почео да ради у иностранству. Када дођу у Београд, што је обично у време празника, они баш преко сајта поруче неки поклон, пакет, колаче, вино… како би обрадовали своје ближње.
То није нешто што има везе са трговином или профитом, али мене испуњава то што тим људима можемо да помогнемо и олакшамо како да усреће друге, јер за њих достављамо комадић радости.
За свој сајт сте одабрали .rs домен. Да ли је за то постојао неки посебан разлог?
С једне стране, одабрали смо тај домен по савету програмера који су нам правили сајт јер је, захваљујући томе, олакшано његово позиционирање у резултатима претраге на интернету.
На другој страни, мени се допало да буде .rs домен, јер је то наш домен и волим да купујем ствари које су наше, домаће. Поносим се тиме када је овде нешто добро.
Шта планира „Фини” у будућности?
Имамо жељу да почнемо сами да правимо сладолед, јер је то једино што не правимо сами, већ имамо сараднике који то чине за нас. Ипак, ту је, поред знања, потребно и додатно инвестирати, тако да планирамо, али не знамо када ћемо ове планове и остварити.
Уз то, можда ћемо једног дана успети да објединимо, под једам кров, радионицу и продају, мада је локал на Дорћолу нешто што ми је заиста прирасло срцу и души.
Завирите у локал и посластичарску радњу „Фини“:
