Заштићени домени - безбеднија е-трговина

FacebookTwitterLinkedinEmail
06/04/2020
Заштита домена и безбеднија е-трговина
Извор: Pixabay.com

Пандемија коронавируса приморала је бизнисе широм света да муњевитом брзином прилагођавају своје пословне стратегије да би уопште опстали на тржишту. Скоро да не постоји грана индустрије која већ не бележи незамисливе губитке. Компаније и предузетници улажу надљудске напоре да дођу до формуле како да сачувају своје пословање и неретко посежу за е-трговином.

Пандемија је значајно утицала на понашање купаца. У условима ограниченог кретања е-трговина бележи завидан раст. Према глобалном истраживању које је спровео Ипсос средином марта, купци све више купују на интернету. У земљама Азије, више од 50% анкетираних купаца чешће купује онлајн, а од 18% до 31% купаца на европском тлу чешће постају муштерије е-продавница.

Е-трговина ипак није мед и млеко

Од почетка пандемије и водећи глобални продавци се суочавају са бројним изазовима. Средином марта Амазон, е-комерц див, објавио је да запошљава 100.000 људи у Америци и Европи да би појачао логистички ланац. Континуирано стижу вести да је потражњи, уз све капацитете Амазона, немогуће довољно брзо изаћи у сусрет, да постоје одлагања и застоји у испоруци, проблеми са радницима. Такав сценарио није заобишао ни онлајн продавнице у Србији. Купцима су од неких трговаца стизала обавештења да на неколико дана обустављају пријем поруџбина док не реализују испоруке већ поручене робе. Док се продавци боре са овим проблемима, са друге стране екрана налази се купац. Купац размишља о томе коме да остави свој новац. Одлука  зависи од више критеријума, а један од њих је и безбедност веб локације са које му се е-трговац обраћа.

Ко до сада није у довољној мери дигитализовао своје пословање брже-боље покушава то да учини. Ко год има производ или услугу која може да се поручи онлајн настоји да их купцима понуди на интернету, а у журби да то учини испушта из вида неке важне аспекте. Неки посежу за друштвеним мрежама као каналом продаје, неки активирају веб шопове које су до сада запостављали, док их други тек праве да би што пре омогућили купцима да пазаре на њиховом сајту. Без обзира на бројне опције, сопствена е-продавница на сопственом називу домена је најбоље и, дугорочно гледано, најисплативије решење. Притом, аспекат који се не сме изгубити из вида је безбедност, и бизниса и купаца. Цена брзоплетости може бити јако висока.

Хакери трљају руке

Сајбер криминалци раде увек у три смене, а адаптирају се лакше и брже на нове услове и од изузетно спретних бизниса. Пандемија коронависруса показала је колико спремно чекају да злоупотребе страх, несигурност или незнање. Поред пријављених претњи, фишинга и малвера, постоје и друге методе напада које су увек активне, а тек добијају на актуелности. Хакери су тамо где постоји прилика за криминал, а имајући у виду околности веб шопови су логична мета.

Бројни су начини на које хакери настоје да злоупотребе називе домена, али је најчешћи исход тога угрожавање пословних и личних података е-трговаца и њихових купаца. У време кад су сви напети и нервозни, у покушају да преко интернета што пре дођу до потребне робе или услуге, мало ко ће контролисати веб адресу на којој се нашао, или обратити пажњу на детаље који би му у неком другом случају деловали сумњиво. Корисник ће унети тражене податке, чак и поновити унос ако му сајт то затражи. То се често дешава баш у случајевима кад је неки назив домена „киднапован“ (domain hijack) и преусмерен на лажни сајт сајбер криминалаца. Отмица назива домена је никад већа претња у условима када је људима пажња ослабљена, а настоје да преко интернета обаве активности које иначе обављају офлајн, и притом остављају своје осетљиве податке.

Заштита назива домена

Анализирајући нападе и „отмице домена“ у последње две године стручњаци за сајбер безбедност дошли су до једноставног закључка – ти називи домена нису били заштићени, односно закључани. Зашто? Бројни су разлози, од недовољне информисаности до недовољно озбиљног односа према ресурсу какав је назив домена, али резултат је исти. Штету трпе и власник и корисник сајта који је на том називу домена. Та штета је и финансијска и репутациона, а угрожава не само тренутно, већ и будуће онлајн пословање фирме која је направила безбедносни пропуст.

Време кризе је време у ком бизниси морају да размишљају о сваком виду заштите, укључујући заштиту назива домена. Уколико је веб адреса е-продавнице на .RS или .СРБ домену, може се лако заштитити, а две врсте заштите назива домена РНИДС не наплаћује.

Како заштити назив домена?

Прва врста заштите је Сигуран режим (Secure Mode). Ова опција подразумева одобрење административног контакта за сваку промену важних података (промена DNS сервера и сл.) о називу домена. Ако се иницира промена неког податка, на адресу е-поште административног контактa стиже информација о томе која је промена захтевана, и тек по потврди, кликом на линк са верификационим кодом, промена ће биће извршена. Овај тип заштите код великог броја овлашћених регистара корисник може сам да активира.

Други начин је Закључавање на страни клијента (Client Side Lock), опција која забрањује промену било ког податка о називу домена, осим продужења регистрације. Овај тип заштите потребно је затражити од овлашћеног регистра код ког је регистрован назив домена, а и за откључавање се морају они ангажовати.

Закључан назив домена је штит који е-трговац поставља између својих купаца и сајбер криминалаца. Брига коју продавац искаже према физичком и сајбер здрављу својих купаца у кризним временима је нешто што повременог купца лако може претворити у лојалног потрошача.

FacebookTwitterLinkedinEmail