Како да вам ChatGPT изабере савршен назив домена

FacebookLinkedinEmail
01.02.2024.
Како да вам ChatGPT изабере савршен назив домена
Сви знамо колико је тешко а колико важно осмислити добар назив домена. Он је један од основних елемената онлајн идентитета, на коме се гради поверење купаца, као и камен темељац веб-сајта на коме се гради целокупно онлајн пословање.

Домен је први елемент од ког креће Гуглова претрага и врло важан део слагалице при грађењу бренда. Треба да буде атрактиван, лако памтљив и да асоцира на нешто што је у пословном смислу битно фирми која га користи. Да би задовољио све те критеријуме, често је потребно доста времена и значајна доза креативности да би се одредио онај прави. Потребна је и одређена количина среће, јер увек постоји могућност да је идеалан домен већ заузет и да је потребно осмислити нову верзију. А онда све почиње из почетка…

На путу до идеалног домена свака помоћ је добродошла, а однедавно нам помоћ стиже и у виду ChatGPT-jа, апликације чија „интелигенција” је базирана на алгоритмима машинског учења. Досад смо видели да уме да пише на разне теме, на разним језицима и разним писмима. Нису му страни ни српски језик и ћирилица. Имајући у виду његове могућности и до садa показано „разумевање” доменске проблематике, морао сам да пробам да „проћаскам” с њим и видим како стоји са избором домена.

Како дефинисати прави упит?

Упит је текст који се уноси у ChatGPT, на основу ког он даје одговор, па кроз серију упита и одговора ви, на неки начин, водите конверзацију са њим. Што је упит детаљнији, то ће резултати бити бољи. У упиту се може дефинисати и стил писања, а можете се позвати и на неке познате ауторе и њихов стил. Могућности варирања упита су скоро бесконачне и директно утичу на добијени резултат.

Конкретно, тестирао сам ова два упита, исписана ћирилицом:

  • „Напиши кратку причу о интернету“
  • "Напиши кратку причу о интернету, како је и зашто настао и како је постао ово што данас знамо као интернет".

На први упит је дао кратак одговор у форми приче, јер му никакво додатно објашњење нисам дао:

Интернет је магични свет у коме су стварност и виртуелни свет спојени. Главни јунак је обичан човек који се уронио у виртуелни лабиринт и открива безкрајна поља информација и неограничене могућности комуникације. Ипак, као и у приказама, постоје опасности, вируси и хакери који угрожавају сигурност овог света. Унатраг свим опасностима, наш јунак стиче мудрост и знање које обогаћује његов живот. Интернет је место где наши јунаци срећу нове пријатеље, налазе одговоре на своја питања и отварају врата ка непознатим световима. Ово је прича о великом открићу које је променило свет заувек.

Да, постоје извесне словне грешке, али треба имати у виду да „разговарамо” са апликацијом на језику и писму који му нису „матерњи”.

У другом случају, одговорио је двапут дужим текстом, на много мање поетски начин, јер га је у том правцу усмерио мој упит:

Интернет, ово глобално чудо, настао је из жеље за повезивањем света. Као главни извор његовог настанка сматра се хладни рат између САД и СССР. У жељи да олакша комуникацију и размену информација у случају нуклеарног сукоба, америчка Војска развила је технологију под именом ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network). Ова мрежа, настанак интернета, првенствено је послужила академским и војним потребама.

Касније, ARPANET је развијан и расириван, отворивши врата новим могућностима. Ширење интернета на комерцијалну и општу употребу десило се у осамдесетим и деведесетим годинама. У овом процесу су настали преговори, стандарди и протоколи који су допринели уједињавању различитих мрежа у један глобални интернет.

Данас, интернет је постао неизоставан део живота свих нас. Омогућава нам брзу комуникацију, приступ информацијама из целог света, образовање, е-трговину и бројне друге могућности. Интернет је постао платформа за иновације, друштвено активизам, истраживања и разоноду, трансформишући начин на који живимо и радимо.

Питао сам га и шта му је то „расириван”, па је одговорио: Реч "рашириван" означава процес или акцију ширења или проширивања нечега. У контексту који се односи на интернет, "рашириван" би се односио на процес ширења и распрострањивања интернета као мреже, услуге или технологије на нове кориснике и подручја.

Дакле, зна шта је хтео да каже, али се збунио код избора српског појма. Добра страна ChatGPT-jа је што без проблема „подноси критику” и врло радо ће исправити сваку грешку коју направи. Ако и даље кубури са неким појмом (што му се дешава), бар ћете знати на шта је мислио и сами кориговати добијени текст.

Како је текао „разговор са ChatGPT-jeм

Да бисте добили што бољи одговор у вези са доменом погодним за ваш бизнис, у упит треба да укључите детаље о типу пословања, специфичним елементима понуде, циљној публици и осталим важним стварима. Такође, можете да дефинишете и шта назив домена не треба да садржи.

Ја сам се определио за фиктивну продавницу одеће и написао му следеће:

Генериши креативне идеје за назив .rs домена за моју нову продавницу одеће. Назив .rs домена треба да садржи појам или појмове на српском. Назив .rs домена не сме да комуницира ексклузивност и скупоћу, већ квалитет и доступност. Требало би да се допадне људима у раним тридесетим, становницима градова. Назив домена треба да буде атрактиван, што краћи и лак за памћење.

Као одговор, дао ми је 20 предлога и додао љубазну реченицу: Надам се да ћете пронаћи овај избор корисним и да ће вам помоћи да одаберете савршен назив .rs домена за вашу продавницу одеће. Да опет напоменем да је цела конверзација вођена на српском језику, на ћирилици, коју ChatGPT одлично разуме. Неки од предлога су били: TrendiOdevanje.rs, StyleKutak.rs, OdecaPlus.rs, GradskiStil.rs, OdecaPoMeri.rs, NajboljiIzbor.rs, UrbanModa.rs, KvalitetniLook.rs, TopOdeca.rs, ModerniStil.rs, CityGarderoba.rs, ElegancijaUGradu.rs…

Приметићете да је користио „ошишану” латиницу за називе домена иако у њима фигурира нпр. појам „одећа” који се, иначе, на латиници пише са дијакритичким знаком. Такође, иако сам напоменуо да „назив .rs домена треба да садржи појам или појмове на српском”, ChatGPT је користио и енглеске појмове, али… да ли је то грешка? Или је то урадио намерно, с обзиром на дефинисану циљну групу и начин комуникације који она свакодневно користи?

Мислим да се ChatGPT показао сасвим добро у улози „кума”. Можда вам је понудио заиста савршен домен, можда вам је само дао добру идеју, али чак и да није директно кумовао вашем домену, мислим да су његови предлози довољно добри да вас инспиришу да, уз мање модификације, брзо стигнете до жељеног решења.

Тестирање граница

Да би цела ствар била мало занимљивија, поставио сам му још један, скоро исти упит, уз једну малу, али значајну измену – уместо за .rs домен, тражио сам му предлоге за називе .срб домена, и добио следеће: OdecaKvalitet.rs, GradskiStilSrb.rs, KvalitetnaOdeca.rs, ModaGrad.rs, KvalitetOdevanja.rs, OdevnaPonudaSrb.rs, ModniIzborSrb.rs, StilskiIzbor.rs

Овај пут је ChatGPT очито био „деконцентрисан”, јер није „схватио” да .срб треба да буде доменска екстензија, а не део назива латиничког домена.

На мој следећи упит: Дао си предлоге назива .rs домена, не .срб домена. Називи треба да буду на ћирилици, не латиници, ChatGPT се љубазно извинио речима: Извините на недоразумевању. Ево неколико предлога за .срб домене на ћирилици. И понудио домене као што су: ОдећаКвалитет.срб, ГрадскиСтил.срб, КвалитетнаОдевање.срб, УрбаниСјај.срб, МодаУГраду.срб, УрбаниСтил.срб, МодниИзбор.срб, ГрадскаЕлеганција.срб, СтилскиИзбор.срб…

Мислим да се ChatGPT и овај пут показао сасвим добро. Треба му опростити „недоразумевање” и ситне словне грешке, јер српски језик уме понекад да збуни и људе, а камоли софтверске алате.

Закључак

Наравно, ово је био само експеримент, али се показало да вам ChatGPT заиста може помоћи ако останете без идеја за назив домена. Искористите га да добијете инспирацију, а затим се поиграјте резултатима. Пробајте, уме да буде баш забавно. А и корисно.

Пар речи о ChatGPT-ју

ChatGPT није представник оне вештачке интелигенције на коју помислимо кад гледамо научнофантастичне филмове. Ако ChatGPT питате о томе ко је и шта је, рећи ће вам да користи алгоритам за одређену врсту машинског учења који је развијен за боље разумевање зависности између различитих делова текста. Овај алгоритам учи из огромних количина текстуалних података како би разумео контекст разговора и генерисао одговоре сличне људским. И, то је све. Вештачка интелигенција је, ипак, много шири концепт од машинског учења.

Притом, машинско учење није угледало светлост дана 30. новембра 2022, када је компанија OpenAI свету представила свој ChatGPT – машинско учење је применио Алан Тјуринг још 1950-их година прошлог века развијајући свој шаховски програм. Користимо га већ годинама на Фејсбуку и у мобилним телефонима (за препознавање лица), свака препорука за неки садржај на друштвеним мрежама базирана је на томе, као и апликације за превођење са једног језика на други…

Дакле, развојем ChatGPT-ја и сличних алата нећемо добити Терминатора који ће нам се једног дана обратити чувеним ”I'll be back”, али ћемо добити корисне алате за помоћ у свакодневном послу. Увелико распламсана дискусија на тему хоће ли такви алати заменити људе изнедрила је одговор који гласи: Неће. Само оне људе који такве алате неће умети да користе. А ChatGPT је неспорно врло користан алат, ако знамо да га користимо на прави начин.

FacebookLinkedinEmail