Колико кошта бесплатна имејл адреса?

FacebookTwitterLinkedinEmail
05/01/2021
besplatna mejl adresa

Бесплатну мејл адресу, често и више њих, на неком од популарних сервиса као што је Џи-мејл (Gmail) има свако од нас. Користимо је за логовање на различите сервисе, за приватну кореспонденцију, преко ње приступамо бројним услугама. Глобалне компаније које нам их суштински дају на коришћење солидно воде рачуна о безбедности наше поште, па смо прилично задовољни. Вођени том логиком, бесплатне мејл адресе људи веома често користе и за пословну комуникацију, размишљајући да нема потребе да плаћају регистрацију назива домена и мејл хостинг ако бесплатна услуга коректно ради. И то је све у реду, док се не догоди „али“.

Пре свега неколико недеља, компанија Гугл (Google), глобални гигант у пружању бројних бесплатних сервиса, као што су сервис е-поште, складиштење података и др., објавила је да се услови коришћења тих сервиса знатно мењају. Наиме, од јуна 2021. више неће бити могуће чување фотографија високог квалитета/високе резолуције у неограниченом обиму, како је тренутно. На искоришћеност простора на Гугловом клауду сада утичу само фотографије које су сачуване у оригиналном формату, који често захтева много простора, у зависности од квалитета камере. Након наведеног датума, кориснику на располагању остаје 15 гигабајта простора за све податке које чува на Гугловом клауду, укључујући документе које сачува из имејл порука или на други начин, фотографије, видео-записе, уз могућност да докупи простор или да избрише одређене податке када стигне до лимита. Такође, када корисник искористи сав бесплатан простор, њему сервис практично неће радити све док не обрише довољно података или докупи још простора.

Шта нам говори све ово?

Бесплатне ствари некад (читај: углавном) скупо коштају. Услови овог сервиса су овим промењени до те мере да неким корисницима није прихватљиво да наставе да их користе. Ствар чини сложенијом баш то што овде није реч о простом складиштењу података, већ о комплекснијем сервису. Неко ко га је дугорочно користио своје пословне активности фокусирао је на одређен налог и адресу е-поште коју је користио, а уколико жели да напусти овај сервис и пређе на неки други, треба да обавештава контакте о промени адресе. Ти контакти треба да упамте на којој адреси могу да га нађу. Међутим, то није најтежа ствар коју треба да промени. Чека га и ажурирање података на свим сервисима којима управља путем те имејл адресе. Укратко - обиман посао.

Можда је у целом случају најбитнија чињеница да један овакав интернет гигант може једнострано да промени услове у сваком тренутку и тиме погоди милионе корисника. Сада су промењени услови складиштења података, али сутра могу бити промењени услови коришћења сервиса е-поште. Рецимо, компанија може поставити лимит у погледу количине примљене поште или почети и тај сервис да наплаћује. Могућа је и драстичнија ситуација: да компанија потпуно обустави пружање одређеног сервиса, у ком случају долази до губитка садржаја и података. Гугл је већ угасио на десетине својих сервиса, рецимо Google+ или Google URL shortener, и питање је који је следећи.

Какве све то везе има са интернет доменима?

Размена електронске поште један је од постулата модерног пословања. Не само што је сваком бизнису неопходна адреса е-поште за обављање пословне кореспонденције, већ је та адреса и својеврстан амбасадор фирме, али и средство за успостављање контакта са фирмом. Непроменљивост пословне имејл адресе је изузетно важна у пословању. Зато је важно да се онлајн комуникација одвија са сопственог назива домена, јер корисник управља њиме док год је уредно регистрован, а самостално се опредељује и који ће пакет повезаних услуга користити, чиме своју пословну е-пошту држи под својом контролом. Тржиште хостинга је велико и лако је променити хостинг провајдера ако је потребно, а услови коришћења назива домена се не мењају тако драстично као услови коришћења бесплатних сервиса, тако да је тешко замислити околности које би неког корисника одвратиле од даљег коришћења адресе е-поште на властитом називу домена. Регистри назива домена имају дефинисан уговорни однос регистранта (корисника) и регистра, и корисник је заштићен од једностраних одлука. Тако РНИДС-ови Општи услови о регистрацији назива националних интернет домена уређују услове, поступак регистрације и начин коришћења назива .rs и .срб домена, али и односе РНИДС-a, као организације која управља регистром, и регистраната назива домена.

Сервиси повезани са регистрацијом назива домена, као што је хостинг, нису нераскидиво повезани са регистрацијом домена, па је сасвим могуће променити пружаоца овог сервиса без икаквог утицаја на назив домена и адресу е-поште. Чињеница је да је реч о више сервиса које корисник треба да повезује и усклађује једне са другим, али то кориснику оставља и одређену аутономију. Оно што је најзначајније јесте то да регистрант има право самосталног коришћења назива домена које није повезано са неком другом услугом, чиме је слободан да на тржишту пронађе услове који њему највише одговарају за услуге попут хостинга, складиштења података и сл.

Општи услови о раду овлашћених регистара РНИДС-а су крајње експлицитни у циљу гаранције одређених права корисника. Tако овлашћени регистар има право да послове регистрације назива националних интернет домена нуди са својим другим производима и услугама, али је дужан да регистрантима омогући и појединачну регистрацију назива интернет домена, без везивања за друге своје производе или услуге. Регистранту је гарантовано право да може да промени овлашћени регистар кад год зажели, а наведеним документом је одређено да је тренутни овлашћени регистар дужан да у том процесу безусловно сарађује са регистрантом, новим овлашћеним регистром и РНИДС-ом.

 

Можда ће вас занимати и:

Како да организујете адресе е-поште у свом предузећу?

Како одабрати имејл сервис за свој бизнис

GDPR као претња по WHOIS какав познајемо

FacebookTwitterLinkedinEmail