Појава дигиталних технологија је за многе компаније била попут удара астероида за диносауре – изумрле су. Неке су једва преживеле. Као „Кодак”. Компанија основана 1888. године, која је 1976. контролисала 95% тржишта филмова и 85% тржишта камера, 2012. је поднела захтев за банкрот. Иако су још 1975. године измислили прву дигиталну камеру, одлучили су да не развијају ову технологију и да не мењају свој пословни модел. Неспособни да препознају значај нових технологија и промена у понашању потрошача, препустили су дигитално тржиште другим компанијама. „Сони” и „Кенон” су такав поклон радо прихватили.
„Кодак” је преживео. Некако. Али је сад далеко од оног што је некад био. Компанија је поседовала и технологију и знање, али и изражену инерцију у промени пословног модела. Та инерција одложила је неопходну дигиталну трансформацију и изазвала катастрофалне последице.
Шта је дигитална трансформација?
То је процес увођења нових технологија у све аспекте пословања. Она није само технолошка промена, већ стратешка еволуција начина на који компаније функционишу (пословни процеси), комуницирају са купцима (употреба дигиталних канала) и нуде своје услуге или производе (онлајн продаја). Пре само неколико деценија, пословање се одвијало у физичком свету – радње, излози, каталози, па чак и телефонски именици били су кључни алати за привлачење купаца. Данас, захваљујући технологији, правила игре потпуно су се променила. Пословање више није ограничено географијом, радним временом или физичким простором. Дигитална трансформација омогућила је фирмама свих величина да постану видљиве на глобалном тржишту, раде 24 сата дневно и брзо одговарају на потребе својих клијената.
Где је у свему томе интернет?
Интернет је основа дигиталне трансформације. Он омогућава повезаност између компанија и клијената, приступ различитим тржиштима и коришћење дигиталних алата и платформи. Без интернета, већина савремених технологија не би била могућа, јер је он инфраструктура која омогућава комуникацију, размену података и доступност услуга.
А где је интернет домен? И зашто је важан?
Интернет домен је прва тачка контакта између предузећа и интернета. С једне стране. С друге стране, он је мост између фирме и њених клијената. Домен није само техничка ствар – он дефинише веб-адресу компанијског сајта и имејл адресу фирме и стога је изузетно важан елемент компанијског интернет идентитета.
Према истраживању из октобра 2021, за 80% интернет корисника веб-сајт компаније је главно место на коме се информишу о компанији и њеној понуди, а за 77% онлајн купаца такав сајт је и место где најрадије купују, јер у ту интернет локацију имају највише поверења. Када фирма нема званичан веб-сајт, купци се жале да имају проблем да потврде њен идентитет, да пронађу начин да је контактирају и да им је проблем да је уопште пронађу на интернету.
Попут веб-сајта или физичке адресе, и брендирана имејл адреса (адреса која у себи садржи интернет домен фирме) јасно идентификује једно предузеће и децидирано говори ко стоји иза њега. Према већ поменутом истраживању, 79% интернет корисника више верује предузећу које користи такву имејл адресу, него оном које користи бесплатне сервисе, какав је, на пример, gmail.com.
Домени и онлајн пословање у Србији
Истраживање из октобра 2024. показује да већина е-комерц сајтова у Србији, чак 84,5%, функционише искључиво на домаћем тржишту. Ако је тако, који интернет домен би био прави избор наших е-трговаца? Исто истраживање говори да чак 79,8% њих користи .rs домен. Да не бисмо остали само на констатацији, погледајмо разлоге за такав избор.
Основна предност одабира националног домена је у томе што он комуницира локални карактер пословања. Сајтови на .rs домену се препознају као домаћи, прављени наменски за домаћег корисника, што он уме да цени. Притом, то цени и Гугл, који и даље тврди да у резултатима локалних претрага предност даје веб-сајтовима на локалним, националним доменима, какав је .rs.
Осим тога, .rs домен има и следеће предности:
- Велики је избор слободних назива домена.
- Подржава слова са дијакритичким знацима из латиничких писама језика који се говоре у Србији.
- Може се заштитити од хаковања на чак три различита начина.
- Све накнаде се плаћају у динарима.
- Комуникација са корисничком подршком је на српском језику.
- У случају било каквог спора, арбитража је у Србији.
- Када је регистрован на правно лице, могуће је, преко РНИДС-овог WHOIS сервиса и сајта АПР-а, проверити фирму која стоји иза њега.
Закључак
У процес дигиталне трансформације треба ући на време, прихватити нове технологије и инвестирати у свој дигитални идентитет и своје онлајн пословање. А при избору домена треба узети у обзир циљно тржиште, Гуглове алгоритме, ставове потенцијалних купаца и објективне предности одређеног домена на одабраном тржишту. Правилним одабиром домена, уз квалитетан садржај и добру оптимизацију за претраживаче*, може се досећи већа видљивост и релевантност компанијског сајта, што ће се позитивно одразити и на само пословање.
* У веб претрагама се AI алати користе све више, посебно за неке специфичне упите, али према истраживању с почетка 2025. око 79,8% интернет корисника и даље преферира Гугл или Бинг за опште информативне претраге. Треба у виду имати и бројке које кажу да је у 2024. години Гугл обрађивао преко 14 милијарди претрага дневно, док их је ChatGPT обрађивао око 37,5 милиона, што значи да је Гугл дневно обрађивао 373 пута више претрага него ChatGPT. Зато SEO треба да остане у фокусу, док се интензивно припремамо за AEO.
