Када и како је настала Фронцла?
Тијана Лазаревић: Било је то 2019. године. Ја сам радила у банци, супруг је студирао ветерину, а свекрва је већ дужи низ година била незапослена пошто је остала без радног места у текстилној индустрији. Стога, одлучили смо да оно што имамо у главама пребацимо на руке и креирамо производе.
Свекрва је била та која је прва „повукла ногу”, кад је почела да шије, са свега две ролне материјала на располагању. Ја сам се придружила цртајући и бавећи се маркетингом, а супруг се ухватио укоштац с израдом сајта и целе наше дигиталне присутности.
Због чега сте бренду наденули име Фронцла?
Тијана Лазаревић: Зато што верујемо да се свако од нас у неком тренутку осетио као кончић који штрчи, чији се глас каткад утопи у галами. И Фронцла је ту да вам каже да је сасвим у реду уколико нисте савршени – довољно дајете сваки дан све од себе.
Који сте први комад одеће направили?
Тијана Лазаревић: Реч је била о мајици. Из свекрвине бивше фирме ангажовали смо део тима, као и моделарку, која нам је урадила крој. Онда се све сводило на набавку материјала, кројење, шивење мајице и штампу на њој.
Испрва смо имали један модел у четири величине, али како се посао захуктавао, увели смо већи број модела, па смо почели да увозимо материјал, јер нисмо били задовољни овдашњим избором. Али читава производња је остала на истом месту – у дворишту наше породичне куће на Умци.
Који пословни изазови су били највећи?
Тијана Лазаревић: Кад тек крећете и дефакто сте мали, нико неће да сарађује с вама. Хоћу рећи, да, радиће, али ви морате, рецимо, за сваку боју да узмете по ролну материјала, а да не знате да ли ће она бити пријемчива купцима или не. Тако да, било је изузетно изазовно наћи сараднике, а једном када то учините, онда цените ту кооперацију. Стога, и не треба да чуди што ми готово и не мењамо сараднике – они који су с нама, ту су од првог дана.
Потом, чињеница да сте мали за последицу има то да сте ограничени понудом материјала, као и његовим квалитетом, што је, као што рекох, био случај код нас. Тек када мало порастете и ослоните се на сопствене ноге, можете да истражујете друга тржишта, те да увозите материјале. Онда, кад кренете да се ширите, морате да пронађете одговарајући кадар, који ће примерено представљати ваш бренд.
Даље, курирске службе су још увек непревазиђени изазов. Не бих о њима поименце, јер су све, мање-више, исте – свима је заједничко губљење пакета, што вам одвлачи ресурсе у виду времена и пажње, јер ви купцу морате да објасните зашто пакет касни, иако, у суштини, ви нисте одговорни.
Да ли имате успоне и падове у продаји?
Тијана Лазаревић: Знате како, ја увек у шали кажем да је правило да нема правила. Рецимо, септембар буде спор зато што деца крећу у школу, па је потребно њих опскрбити ранчевима, прибором, итд. Стога смо пре две и по године почели да излазимо на базаре и ноћне маркете, где излажу наше колеге, јер на тај начин можемо да се повежемо с неком трећом циљаном групом и подигнемо продају у критичним периодима.
Колико вас има у тиму?
Тијана Лазаревић: На почетку смо ти били само свекрва, супруг и ја. У међувремену, тим је осетно порастао, па тако Фронцлу данас чини нас шесторо запослених, али имамо и мноштво спољних сарадника, попут производње у Зајечару, те малих домаћих брендова с којима сарађујемо на изради новчаника, нотеса и сличних предмета.
Данас је Фронцла позната и као бренд дечје одеће.
Тијана Лазаревић: Тако је, то се догодило сасвим природно. Искрено, нисмо размишљали у том смеру, али кад смо отворили продавницу у Делта ситију и постали комшије великом ланцу дечје одеће и играчака, приметили смо да код нас све више свраћају родитељи у потрази за дечјим и беби-стварима.
Након безброј упита, прионули смо на посао моделовања бодића за бебе. За почетак, направили смо три бодића, који су одмах планули. Потом смо у понуду уврстили мајчице, дуксиће, пиџамице, итд., гледајући да их имамо у бојама и за њу и за њега, али и у неутралним нијансама.
Како сте одлучивали да проширите асортиман?
Тијана Лазаревић: Заправо, понајвише смо ослушкивали публику. Упијате то што причају и траже, шта би да изгледа другачије, итд. На пример, један модел је настао тако што су даме сматрале да рукавићи треба да се прошире, јер су се некима усецали. Ми смо то узели у разматрање и закључили да су клијенткиње заиста у праву, те смо кориговали рукавиће тако да свима одговарају.
Како сте долазили до тих информација?
Тијана Лазаревић: Претежно путем друштвених мрежа. Зато што се нама продаја не завршава кад је комад одеће достављен, јер ми увек апелујемо да нам јаве утиске. И 70% купаца нам се јави, а нама те повратне информације, као што рекох, и те како значе.
Такође, још док нисмо имали продавницу у Делта ситију, разговарали бисмо с муштеријама на базарима, слушали шта им се допада код, рецимо, мајице, а шта не код илустрација. Док ослушкујете њих, ослушкујете и себе, и онда радите, хајде да кажем, по неком осећају.
Један од следећих производа биће футроле за лаптоп, које ћемо урадити у сарадњи с крушевачком фирмом која нам прави новчанике. На идеју за то сам дошла кад сам увидела да нема онаквих футрола какве сам ја замислила.
Тако да, нове идеје долазе и од купаца, али и кад ми видимо да нечега нема у довољној мери или у замишљеној изведби. Наравно, то зна да буде мач с две оштрице, али ако не пробате, никада нећете знати да ли то има прођу или не.
Поред гардеробе, имате и тзв. гифт програм, који укључује књиге. Како је до тога дошло?
Тијана Лазаревић: Укратко, сасвим случајно. Водили смо се оним неписаним правилом да на друштвеним мрежама, поред продајних постова, треба да буде и забавних и/или едукативних објава. Стога смо кренули да постављамо приче о неустрашивим и инспиративним женама које су оставиле трага у Србији, а да се о њима нимало не прича.
Ја сам цртала илустрације, извлачила цитате, те приповедала по чему су те даме биле одважне. То је наилазило на сјајне реакције код публике, која је лајковала и делила такве објаве, па су неке од њих постале виралне.
Након двоцифреног броја таквих постова, пратитељке су почеле да се јављају, предлажући да све те објаве ставим на једно место како не би морале да улазе на друштвене мреже. Игром случаја, моја добра другарица ради у издаваштву, па смо, уз њене смернице, саставили књижицу, коју смо напослетку објавили.
Пошто смо три године ревносно објављивали, било је довољно материјала и за другу књигу, коју смо урадили у другачијем стилу. Она је интерактивна, где свако завршава књигу на свој начин, цртајући и пишући о својој инспиративној жени.
Дакле, ви сте заслужни за све илустрације?
Тијана Лазаревић: Да, иако се нисам формално школовала за то. Ја сам завршила новинарство, а дар за цртање је дошао до изражаја док сам радила као копирајтер у маркетиншкој агенцији, где бих неретко ручно направила скицу илустрације како бих донекле олакшала посао дизајнеру.
И онда, кад смо започели овај подухват, рекох што да не пробам сама да радим илустрације. Цртала бих обичном оловком на папиру, а супруг би потом радио припрему за штампу. Водила сам се тиме да је довољан таленат И Јутјуб, али време је показало да се људи са сврхом школују за то. Тако да сам уписала курс за Procreate, те достигла ниво да заиста жмурећи могу да цртам.
Колико вам значе сајт и друштвене мреже у пословању?
Тијана Лазаревић: Пуно, то су наши први канали продаје. Занимљиво да је испрва сајт имао примат кад говоримо о интернет продаји. Вероватно зато што је наш сајт био крајње сведен. Без икаквог пријављивања, у свега неколико кликова могли сте да наручите мајицу, дукс или пак нешто треће. Такође, продаји путем сајта је умногоме допринела пандемија, кад се публика готово преко ноћи дигитално „описменила”.
Зашто сте за свој сајт одабрали .rs домен?
Тијана Лазаревић: Ми стварамо и радимо у Србији, свесни себе и својих почетака. Не правимо се да смо нешто што нисмо, већ смо врло реални. Свеукупно гледано, ближи смо фићи него џипу, па самим тим је логично да будемо регистровани на домаће табле.
Где се све може купити Фронцла одећа?
Тијана Лазаревић: Поред сајта, ту је сада и локал, који смо пре годину и нешто дана отворили у тржном центру Делта сити. Та продавница бележи раст продаје откако је поскупела поштарина на преко 500 динара, па муштерије све радије желе да протегну ноге и пазаре.
Какви су вам планови за даље?
Тијана Лазаревић: Тренутно разматрамо отварање нове локације у Београду, највероватније опет у тржном центру, те проширење асортимана, уз повезивање с другим малим, домаћим брендовима, што би им најзад дало осећај како је то продавати свој производ у шопинг центру.
