Нови правилник о решавању доменских спорова
Нови Правилник о поступку за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена (Службени гласник РС, бр. 30/2026) усвојен је 26. марта 2026. године, а ступио је на снагу 4. априла 2026. године. Његова примена почиње два месеца од ступања на снагу, тј. 4. јуна 2026. године.
Овим Правилником решавају се спорови између носиоца жига или носиоца права заштите ознаке географског порекла, као тужиоца, и регистранта назива интернет домена, као туженог. Спорове решава стручњак појединац или веће стручњака са Листе препоручених стручњака коју води Комисија за решавање спорова при Привредној комори Србије. Претходни Правилник био је на снази од 2011. године и неколико пута је био мењан у мањем обиму. Нови Правилник је усвојен јер је досадашња пракса показала да је сазрео тренутак за нешто већи обим измена које би биле усмерене ка побољшању ефикасности поступка решавања спорова и даљем усаглашавању његових правила са актуелним упоредноправним стандардима. Предложене измене односе се превасходно на три области: (1) увођење могућности да спорове решава стручњак појединац, а не само трочлано веће; (2) терминолошка усклађивања; (3) увођење могућности примене Правилника и у односу на ознаке географског порекла.
Спорове ће, по правилу, решавати стручњак појединац
Новим Правилником омогућава се да спорове у вези са регистрацијом назива националних интернет домена решава стручњак појединац. Ова измена последица је усклађивања са чл. 3-6. правила о решавању спорова поводом регистрације назива интернет домена (UDRP), која су усвојили Интернет корпорација за додељене називе и бројеве (ICANN) и Светска организација за интелектуалну својину (WIPO). Спорове ће, по правилу, решавати стручњак појединац, а трочлано веће ће бити формирано само уколико то захтева тужилац или тужени. Страна која предлаже да спор решава трочлано веће сносиће трошкове који из тога произлазе. Овим правилом, које је преузето из UDRP, увећава се ефикасност одлучивања, без ускраћивања могућности да спор решава трочлано веће, уколико нека од страна на томе инсистира. Побољшање ефикасности очекује се нарочито на два плана: на плану скраћења времена потребног за решавање спора тј. за доношење одлуке (будући да се, у случају да спор решава појединац, штеди време за формирање трочланог већа, као и за већања током поступка) и на плану смањења трошкова поступка (будући да је накнада за рад појединца свакако нижа од накнаде за рад трочланог већа).
Очекује се да увођење могућности да спор решава стручњак појединац неће негативно утицати на квалитет одлучивања. Наиме, спорове пред комисијом решавају само стручњаци који имају одговарајућа знања, вештине и искуство у области решавања спорова поводом регистрације назива националних интернет домена. Такође, тренутно важећи систем решавања ове врсте спорова се, уз мање повремене измене, примењује већ 15 година. За то време је изграђена значајна пракса, која је, уосталом, лако доступна на веб-сајту Регистра националног интернет домена Србије. Тиме се знатно смањују дилеме које би одлучиоци могли да имају у погледу тумачења и примене одређених института, а побољшава се предвидљивост исхода одлучивања.
У сваком случају, битно је истаћи да је поверавање одлучивања стручњаку појединцу у основи и даље могућност, а не неизбежан исход. Спор ће решавати стручњак појединац ако супротно није договорено, односно ако једна од страна у спору не тражи да се одлучивање повери трочланом већу. Сходно томе, странке које би имале било какву резерву у погледу прикладности да њихов спор решава појединац увек могу да захтевају да се формира трочлано веће и не морају да доказују или чине вероватним никакве посебне околности како би такав захтев био прихваћен.
Будућа пракса врло брзо ће показати у којој мери је могућност изношења спора пред стручњака појединца атрактивна за странке, али давање веће могућности странкама за избор у погледу броја одлучилаца свакако представља предност у односу на раније решење.
Нова терминологија
У новом Правилнику извршена су одређена терминолошка усклађивања, на чију потребу је указала досадашња пракса Комисије за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена. Најзначајнија терминолошка измена тиче се напуштања термина арбитар и арбитражно веће, који су коришћени у недостатку бољег превода за термине панелиста и панел. Имајући у виду да поступак решавања доменских спорова није арбитража, већ алтернативни начин решавања спорова (ADR) који само донекле наликује на арбитражу, прелази се на коришћење термина стручњак појединац и веће стручњака, чиме ће се отклонити забуна око правне природе поступка.
Напомињемо да и ова измена представља усклађивање са терминологијом коришћеном у UDRP, а која, због језичких ограничења, није могла да буде брзо и лако пренета у домаћи Правилник. Иако решења која су у новом Правилнику прихваћена нису имуна на све замерке са становишта уобичајене процесноправне терминологије на српском језику, сврха терминолошких измена је очигледно била да се језичка елеганција донекле жртвује зарад техничке прецизности и смањења ризика од забуна, до којих је понекад у претходном периоду долазило.
Очекује се да ће ова измена и у очима странака и у очима судова јасно указати на специфичну природу поступка за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена, те да у будућности нико неће бити „у искушењу” да у погледу одлука Комисије тражи заштиту предвиђену Законом о арбитражи, јер се он на овај поступак алтернативног решавања спорова не примењује.
Могућност да спор води и носилац права заштите ознаке географског порекла
Ранији Правилник омогућавао је решавање спорова само између титулара жига, као тужиоца, и регистранта назива домена, као туженог. Новим Правилником допушта се да тужбу поднесе и носилац права заштите ознаке географског порекла. Ова промена извршена је ради усклађивања са чл. 40, ст. 3 и чл. 46 Уредбе ЕУ о заштити географских ознака за занатске и индустријске производе, као и са чл. 26, ст. 2 и чл. 35 Уредбе ЕУ о заштити географских ознака за вина, ракије и пољопривредне производе. Новим прописима Европске уније, са којим се овим путем усклађује наше законодавство, операторима регистра назива интернет домена налаже се да носиоцима права заштите ознаке географског порекла омогуће да своје право заштите у погледу назива интернет домена на исти начин на који је то већ омогућено носиоцима жигова. Овом изменом побољшаће се правна заштита носилаца права заштите ознаке географског порекла, јер ће они, када отпочне примена Правилника, убудуће бити у могућности да се на брз, специјализован и ефикасан начин супротставе неовлашћеном коришћењу њихове заштићене ознаке као назива интернет домена. Према тренутном стању прописа, они овакав вид заштите својих права могу да остварују искључиво у судском поступку, па ће се применом новог Правилника судови додатно растеретити ове врсте спорова, што одговара општем циљу повећања ефикасности судске заштите.
Завршне напомене
Нови Правилник је још један корак даље у усклађивању српског права са најновијом праксом примене UDRP. Природа и обим тих измена нису такве да мењају природу и суштину досадашњег поступка, већ га само чине бржим и делотворнијим. Сходно томе, требало би да период навикавања на измењене одредбе буде кратак. Највише пажње привући ће свакако могућност решавања спора пред стручњаком појединцем, па ће однос странака према том питању бити посебно занимљив за праћење када нови Правилник почне да се примењује.
проф. др Душан Поповић
председник Комисије за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена Србије
проф. др Марко Јовановић
потпредседник Комисије за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена Србије
