Сајберсквотинг – појам и облици
Интернет домен има вишеструку функцију. У систему назива домена (DNS) он је технички ресурс који корисника упућује на одређени сервер, али је истовремено и комуникациони канал и елемент дигиталног идентитета компанија, организација и појединаца.
Са правног становишта, на називу домена не постоји право својине у класичном стварноправном смислу. Регистрант стиче право коришћења назива домена на основу уговора. Код домена .rs и .срб регистрант регистрацијом ступа у уговорни однос са РНИДС-ом, у својству регистра, док послове регистрације у име и за рачун РНИДС-а обавља овлашћени регистар. Чињеница да регистрант формално није власник домена не умањује његову економску, репутациону и стратешку вредност. Правној природи овог односа вратићемо се у другом делу текста.
Управо због поменуте вредности домени су постали предмет различитих облика опортунистичког понашања, међу којима се као посебно значајна појава издваја сајберсквотинг (енгл. cybersquatting).
Сајберсквотинг подразумева несавесну регистрацију или коришћење назива домена који је истоветан или сличан туђем жигу, пословном имену или другој препознатљивој ознаци у мери која може да изазове забуну, без права или легитимног интереса регистранта. Циљ је, по правилу, стицање користи, довођење корисника у заблуду или спречавање носиоца права да сопствену ознаку региструје као назив домена.
Ова појава јавила се готово истовремено са комерцијализацијом интернета током деведесетих година. У том периоду, бројни појединци су регистровали домене са називима познатих брендова и именима јавних личности, очекујући да ће их носиоци права касније откупити по цени знатно вишој од трошкова регистрације. Правни одговор уследио је крајем 1999. године, када је ICANN усвојио Јединствену политику за решавање спорова поводом назива домена (УДРП), а у САД је донет Anticybersquatting Consumer Protection Act.
Основна обележја сајберсквотинга
За разумевање сајберсквотинга нарочито су значајна следећа обележја.
Прво обележје је домен као предмет. У ужем, правном смислу, сајберсквотинг се, дакле, односи искључиво на називе домена, односно на злоупотребу система њихове регистрације, а не на сваку спорну употребу туђе ознаке на интернету. Заузимање туђег имена на друштвеној мрежи на пример, почива на сличној логици, али представља сродну појаву која подлеже другачијим правилима.
Друго обележје је веза са туђом ознаком или идентитетом. Најчешће је реч о доменима који садрже туђи жиг, пословно име или име познате личности, при чему назив домена не мора бити истоветан заштићеној ознаци, па је довољан и степен сличности који код корисника може да изазове забуну.
Треће обележје је несавесност односно намера регистранта. Регистрант, по правилу, рачуна на продају домена носиоцу права, ометање пословања конкурента, преусмеравање интернет саобраћаја или приход од оглашавања.
И четврто обележје је непостојање легитимног интереса, по чему се сајберсквотинг такође разликује од законите регистрације. Легитиман интерес постоји, на пример, ако је регистрант домен користио за савесну понуду робе или услуга пре него што је сазнао за спор, ако је и сам општепознат под тим називом или ако домен користи у некомерцијалне сврхе, без намере да обмане кориснике (чл. 4(ц) УДРП).
Типични облици сајберсквотинга
Класични сајберсквотинг
Класични сајберсквотинг подразумева регистрацију домена који садржи туђи жиг или пословно име са циљем касније продаје домена носиоцу права.
Тајпосквотинг
Тајпосквотинг (typosquatting) јесте регистрација домена са малом типографском грешком у односу на познати назив, попут gogle.rs или gooogle.rs, тако да корисник који погрешно укуца адресу доспе на други домен. Овај облик је често повезан са фишинг (phishing) нападима, због чега носиоци познатих брендова превентивно региструју и најчешће типографске варијанте сопственог назива.
Комбосквотинг
Комбосквотинг (combosquatting) подразумева комбиновање познатог бренда са речима попут support, login, official или serbia, чиме се ствара привид званичне странице. Истраживање представљено на конференцији ACM CCS 2017. године показало је да је у анализираном узорку оваквих домена било око сто пута више него тајпосквотинг домена.
Хомографски напади
Посебан облик злоупотребе заснива се на интернационализованим називима домена (IDN), који омогућавају коришћење знакова изван основног енглеског алфабета, укључујући латиничка слова са дијакритичким знацима и друга писма. Више слова ћирилице, попут а, е, о, р, с и х, визуелно је истоветно одговарајућим словима латинице. Због тога назив домена састављен од ћириличких слова може изгледати потпуно исто као познати латинички назив, иако је технички сасвим други домен.
Овај ризик је 2017. године јавно демонстрирао истраживач Сјудонг Џенг (Xudong Zheng). Регистровао је домен чији је део испред наставка .com био састављен од ћириличких знакова, а који је у тадашњим верзијама прегледача Хром (Chrome) и Фајерфокс (Firefox) изгледао као Еплов (Apple). Хром је потом изменио начин приказивања таквог назива, док Фајерфокс тада није применио исто решење.
За двоазбучне средине попут Србије овај облик злоупотребе има посебан значај. Корисници су навикли на оба писма и теже уочавају разлику, а постојање домена .срб додатно актуелизује питање заштите назива на оба писма.
Сквотинг имена познатих личности
Сквотинг имена познатих личности (celebrity squatting) подразумева регистрацију домена са именом познате особе ради остваривања прихода од саобраћаја или касније продаје. У УДРП поступку лично име је заштићено само ако функционише као жиг, док се у осталим случајевима заштита остварује кроз правила о заштити права личности.
Примери из праксе
Први предмет вођен по УДРП-у односио се на домен worldwrestlingfederation.com. Регистрант је три дана након регистрације обавестио носиоца жига да је домен регистровао ради продаје, а потом му га је понудио за 1.000 долара (WIPO, D1999-0001). У истом периоду, амерички судови су одлучивали у предмету Panavision v. Toeppen (1998), у коме је регистрант заузео стотине домена са називима познатих компанија.
Када је реч о именима познатих личности, домен juliaroberts.comбио је понуђен на аукцији на платформи Ибеј (WIPO, D2000-0210), док је на домену madonna.com одређено време био постављен портал са садржајем за одрасле (WIPO, D2000-0847). У оба случаја домени су пренети на подносиоце захтева.
У савременој пракси значајно место заузимају тајпосквотинг домени који имитирају називе банака, интернет сервиса и платформи за електронску трговину. Такви домени користе се за фишинг кампање и прикупљање података о платним картицама и приступних података корисника.
Сајберсквотинг и промене у дигиталном екосистему
У последњих десетак година начин коришћења интернета значајно се променио. Све већи део онлајн активности одвија се унутар платформи и апликација, а корисници до садржаја чешће долазе путем претраживача и линкова него директним укуцавањем адресе.
То донекле умањује значај класичног сајберсквотинга заснованог на препродаји домена. Ипак, слична логика присутна је и у новим дигиталним просторима, пре свега код заузимања корисничких имена на друштвеним мрежама и имитације брендова на различитим платформама. Злоупотребе туђих ознака, дакле, опстају и на доменима и у другим дигиталним просторима.
Зашто сајберсквотинг и даље одолева као пракса
Сајберсквотинг опстаје из више разлога:
- регистрација домена је јефтина у поређењу са потенцијалном користи
- глобална природа интернета омогућава регистрацију у различитим јурисдикцијама
- различите доменске зоне имају различита правила решавања спорова.
Томе треба додати и чињеницу да су од 2018. године, са почетком примене ГДПР-а, подаци о регистрантима у јавним WHOIS базама у највећој мери скривени. То отежава утврђивање идентитета лица које стоји иза спорног домена.
Поред тога, аутоматизовани системи омогућавају регистрацију великог броја домена у веома кратком времену. Да проблем није изгубио на значају показује и податак да је Светска организација за интелектуалну својину (WIPO) 2025. године забележила више од 6.200 доменских спорова, што је највећи број у њеној историји.
О правном оквиру заштите, механизмима за решавање доменских спорова и вези између домена и права жига биће речи у следећем тексту.
