Доменска имејл адреса vs Gmail, илити зашто је интернет домен темељ дигиталног идентитета

Замислите следећу ситуацију. Потенцијални клијент је видео ваш оглас и жели да вам пошаље упит за понуду. Заинтересован је за оно што нудите и спреман да обави куповину. У реклами погледом брзо тражи ваше контакт податке и дочекује га имејл адреса: firmaXY@gmail.com.

У том тренутку, чак и невољно, у њему се јавља мала сумња. Ко стоји иза ове имејл адресе? Да ли је ово регистрована фирма? Ако и јесте, да ли је њено пословање стабилно? Хоће ли постојати за годину дана? Можда би требало да потражим ко још има у понуди оно што тражим?

Можда ће вам потенцијални клијент послати имејл, а велике су шансе да неће. У сваком случају, сумња је већ посадила своје семе у његовој глави.

У дигиталном пословању и условима велике конкуренције, поверење се не гради лако, али се зато губи брзо. Управо зато интернет домен и доменска имејл адреса нису само технички детаљи. Они су основа вашег пословног идентитета.

Интернет домен као дигитална имовина

Интернет домен је ваша званична адреса на интернету. То је простор који припада вашем бизнису и који контролишете докле год га уредно обнављате.

Када региструјете домен на име фирме, ви обезбеђујете ексклузивно право коришћења тог назива у оквиру одређене доменске екстензије. То значи да нико други не може користити исти назив под истим доменом.

То је дигитална имовина.

Као што поседујете пословни простор или опрему, тако поседујете и домен. Он има вредност, а са годинама та вредност расте, јер расте и ваша препознатљивост, SЕО ауторитет и поверење клијената.

Зато је веома важно да знате следеће.

Уколико домен није регистрован на вашу фирму, већ на неку маркетиншку агенцију или физичко лице, ви немате потпуну контролу. У случају неспоразума, промене сарадње или административног проблема, можете остати без приступа сопственој дигиталној адреси, а то директно угрожава ваше пословање.

Сложићете се, то није ризик који озбиљан бизнис треба да преузме.

Национални домен као сигнал тржишту

Ако послујете у Србији, национални домен .rs има посебан значај. Њиме управља Регистар националног интернет домена Србије, што значи да је реч о званичном и регулисаном простору.

Када клијент види .rs домен, он аутоматски препознаје да послујете на домаћем тржишту. То доноси осећај блискости и доступности. Јасно је да радите у оквиру домаћег правног система и да сте присутни у локалном пословном окружењу.

Коришћење генеричких или пак иностраних домена код потенцијалног клијента може оставити утисак дистанцираности. То је посебно случај уколико је реч о малом или средњем предузећу које послује локално. Нико не очекује да ће аутомеханичар из његовог града имати сајт на .com или .eu домену, већ очекује адресу, на пример − mojmehanicar.rs.

Уз све наведено, национални домен повећава шансу да вас претраживачи боље позиционирају за упите из Србије. Када неко тражи услугу у свом граду, логично је да ће резултати са .rs доменом имати већу релевантност.

Према томе, .rs домен није само питање бренда − то је питање видљивости.

SЕО потенцијал сопственог домена

Неопходно је нагласити да без сопственог домена немате потпун SЕО потенцијал.

Ако користите само друштвене мреже или огласне платформе, ви градите туђу инфраструктуру. Правила се мењају. Алгоритми се мењају. Досег опада. Ви немате контролу.

Са сопственим доменом ви градите сопствену базу ауторитета. Сваки текст на сајту, свака оптимизована страница, свака референца доприноси јачању ваше позиције на претраживачима.

И то је дугорочна инвестиција јер старост домена, континуитет садржаја и релевантност на тржишту директно утичу на рангирање.

Другим речима, фирма која 10 година користи исти домен има далеко јачи дигитални кредибилитет од фирме која послује искључиво кроз бесплатне платформе.

Професионална имејл адреса као продужетак бренда

Поседовање свог домена има још једну, веома важну предност – могућност креирања доменских имејл адреса.

Имејл адреса на сопственом домену изгледа једноставно: naziv@vasafirma.rs. Када се упореди са Џимејл адресом vasafirma@gmail.com (под условом да адреса није већ заузета), или адресом која гласи на неког ИСП (интернет сервис провајдера), јасно је да постоји мала разлика у формату, али велика разлика у перцепцији.

Да појаснимо на примеру аутомеханичарке радње. Пошто „назив” у доменској имејл адреси може бити лично име запосленог нпр. petar.petrovic@mojmehanicar.rs, клијент ће увек знати да је имејл послао конкретном мајстору који одржава и познаје баш његов аутомобил.

С друге стране, „назив” може бити и одређена услуга нпр. servis@mojmehanicar.rs,  auto-delovi@mojmehanicar.rs или auto-elektricar@mojmehanicar.rs  – што потенцијалном клијенту такође олакшава комуникацију, будући да му јасно назначава коме се обраћа унутар сервиса.

Такође, када клијент добије понуду са доменске адресе, порука је јасна. Иза ове комуникације стоји фирма. Постоји структура. Постоји систем.

С друге стране, уколико понуда стиже са Џимејла, ИСП или сличне бесплатне адресе, комуникација делује неформално и привремено. То може бити прихватљиво за приватну комуникацију, али када је реч о пословној комуникацији, коришћење бесплатних мејл адреса примаоцима шаље „слаб сигнал”.

Ваша имејл адреса је део вашег бренда. Она се налази на визиткартама, фактурама, потписима, понудама, уговорима. Ако на свим тим местима стоји генеричка адреса, ви не градите сопствени идентитет, већ промовишете туђу платформу.

Зашто је савет да користите Џимејл (Gmail) погрешан

Често се малим фирмама каже да је Џимејл, ИСП или мејл адреса неког бесплатног сервиса довољна док „не порасту”. Међутим, иако је могуће функционисати на овај начин (побогу, па и ексером је могуће отворити конзерву), такав савет заправо занемарује реалност тржишта. А реалност је следећа:

• Клијенти не процењују да ли сте мали или велики. Они процењују да ли сте поуздани.
• Први утисак се формира у секундама. Ако већ у првом контакту оставите утисак импровизације, морате уложити додатни напор да бисте вратили поверење.
• Инвестиција у домен и доменске имејл адресе је минимална у односу на вредност једног озбиљног клијента. Ако због непрофесионалног наступа изгубите само један већи посао, губитак вишеструко премашује годишњи трошак домена и хостинга.
• Бесплатна адреса није неутралан избор − она шаље поруку, а порука је да нисте уложили ни минимум у сопствени идентитет.
• Џимејл, ИСП или мејл других бесплатних сервиса нису под вашом пуном контролом. Наиме, може се догодити да се овакав провајдер угаси, промени свој назив, буде преузет од стране неке друге фирме или, из неког другог разлога престане да пружа услугу коју користите. Све то директно утиче на имејл адресу коју користите (мења је или укида), а ви имате велики проблем.

Организација и скалирање пословања

Када фирма почне да расте, комуникација постаје сложенија. Појављују се сектори, запослени, различите функције.

Са доменским адресама можете јасно дефинисати структуру: prodaja@, podrska@, racunovodstvo@, info@. Све под истим доменом. То олакшава организацију, повећава професионалност и омогућава једноставно управљање приступима. Ако запослени напусти фирму, налог се деактивира. Идентитет фирме остаје нетакнут.

Код бесплатних адреса често долази до импровизације. Отварају се додатни налози са различитим варијацијама имена. То ствара конфузију и оставља утисак неуређености.

Озбиљан бизнис захтева систем. Доменски имејл је део тог система.

Заштита бренда и спречавање злоупотреба

Ако не региструјете домен са називом своје фирме, остављате простор да то учини неко други. Конкуренција, препродавци домена или потпуно неповезана лица.

У том случају, можете се суочити са ситуацијом да ваш потенцијални клијент заврши на туђем сајту. Или да мора да проверава која је верзија домена званична.

Заштита домена је заштита бренда, а не штитити сопствени назив значи свесно оставити простор за забуну. Зато је домен део дугорочне стратегије.

Интернет домен и доменска имејл адреса су чиниоци ваше пословне инфраструктуре. Као што не бисте радили без уговора или без пословног рачуна, тако не би требало да послујете без сопствене дигиталне адресе.

У дигиталном простору поверење је валута. Сваки детаљ утиче на перцепцију. Имејл адреса и домен су међу првим стварима које клијент види.

Ако желите да вас тржиште доживи као озбиљан, стабилан и поуздан бизнис, поседовање националног домена и доменских имејл адреса није додатна опција − то је стандард професионалног пословања.

Питање више није да ли вам је домен потребан, већ колико дуго можете себи да дозволите да га немате.