ЋИРБАСТЕРС 2 – Изговори за некоришћење ћирилице на Интернету

Колико су добри и зашто нису уобичајени изговори за некоришћење ћирилице на Интернету...

ЋИРБАСТЕРС 1 је разбио митове о ћирилици на Интернету, објашњавајући да ли је истина и зашто није да Гугл не воли ћирилицу, да нема довољно ћириличких фонтова, да је тешко је претварање текста из латинице у ћирилицу и обрнуто, да друштвене мреже не раде са ћирилицом и да је ћирилица слабо заступљена?

cirbasters2-text

Остали су само танки изговори за некоришћење ћирилице на Интернету:

(Погледајте инфографик са илустрованим изговорима за некоришћење ћирилице на Интернету)

ИЗГОВОР БР. 1

„Lakse mi je da pisem osisanom latinicom...“

Масовно коришћење „ошишане“ латинице, тј. оне без дијакритичких знакова (đ, ž, č, ć), јесте делом условљено комуникационим уређајима чије тастатуре у основној поставци слова имају само енглески алфабет. Међутим, сви савремени уређаји имају могућност да се та тастатура промени или прилагоди језику и писму корисника. Не мислите ваљда да се и све оне милијарде људи из нпр. Азије међусобно дописују на „ошишаној“ латиници? ;)

Али, у Србији, изгледа, долазимо до лењости или незнања да се тастатура подеси за ћирилицу. Будимо искрени, највећи проблем су навике, стицане вишедеценијским коришћењем пиратског софтвера, „набуџених“ фонтова и осталих рачунарских доскочица... али и непоштовањем закона и увозом рачунарских тастатура и осталих уређаја неприлагођених домаћем тржишту.

У Србији се, у последње време, учестало користи „србиш“ – чудна мешавина српског и енглеског, која се најчешће јавља у ситуацијама кад треба „показати модерност“ и „владање материјом“ баратајући терминима који стижу са Запада. При том, највећи део тих увезених страних речи може лако и правилно да се напише на српском језику и ћирилицом, али је потребно знати транскрипцију, ако се већ не користи српска реч уместо страног појма. Непознавање правила српског језика се најчешће скрива писањем речи у оригиналу, па зато многи више воле латиницу од ћирилице. ;)

ИЗГОВОР БР. 2

„По Уставу су оба писма равноправна...“

Непознавање чињеница изазива заблуде о правним аспектима употребе језика и писма, па тако постоји урбана легенда да су и ћирилица и латиница по Уставу равноправне. Потпуно нетачно, јер члан 10. Устава Републике Србије каже: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.“

А тај закон је Закон о службеној употреби језика и писама, где се у члану 1. каже: „У Републици Србији у службеној је употреби српски језик. У Републици Србији у службеној је употреби ћириличко писмо, а латиничко писмо на начин утврђен овим законом.“

У Закону још пише да се службеном употребом језика и писама сматра нарочито употреба језика и писама у усменом и писаном општењу органа и организација међусобно, као и са странкама, односно грађанима. Такође, орган, организација и други субјект може свој назив, фирму или други јавни натпис да испише, поред ћириличког, и латиничким писмом. А када се текст исписује и латиничким писмом, онда се он исписује после текста на ћириличком писму, испод или десно од њега. Наравно, посебне одредбе Закона регулишу употребу језика и писама националних мањина, али то је већ друга тема.

ИЗГОВОР БР. 3

„Мени је та ћирилица одраз национализма...“

Заборавља се да је ћирилица писмо које је настало још почетком 10. века и да оно нема никакве везе са „национализмом“ (појам настао тек у 19. веку), као ни са друштвеним уређењем, вером или идеологијом. Ћирилица, као таква, чак није везана ни само за Србију, јер се, као званично писмо, користи у још десетак европских и азијских земаља, па и као једно од писама у Европској унији.

Ћирилица је интегрални део српског језика и културе и као такву је треба чувати, употребљавати и промовисати. Ни ћирилица, као ни латиница, није одраз национализма и не треба писмо злоупотребљавати као средство разрачунавања на националној, етничкој, верској, политичкој или било којој другој основи. На пример, историјске чињенице говоре да је на Балкану ћирилица била забрањивана више пута у 19. и 20. веку, од стране окупаторских или фашистичких режима. У самој Србији ћирилица је била забрањена у Првом светском рату током аустроугарске окупације, а у Другом светском рату у НДХ. Али такве, као и било које друге злоупотребе било ког писма, требало би да су одавно за нама.

ИЗГОВОР БР. 4

„Не можемо са ћирилицом у Европу и свет...“

Стално се говори о мултикултуралности, мултијезичности и сличним темама и при том многи заборављају да све то важи и за поштовање српског језика и српске ћирилице. Укратко: омаловажавање ћирилице је непоштовање светских и европских стандарда.

Унескова Конвенција о заштити и унапређењу разноликости културних израза из 2005. каже да је језичка разноликост основни елемент културне разноликости. Да ли је ћириличко писмо одраз културне разноликости српског језика? Да! У складу са општим цивилизацијским начелима, Унеско је још 2003. усвојио и Препоруку за промовисање и коришћење вишејезичности и универзалног приступа сајбер простору којом се, између осталог, захтева равноправно коришћење различитих језика и писама у оквиру глобалне интернет мреже. Које писмо Европа и свет препознају као српско писмо? Ако нисте сигурни, консултујте Гугл – не постоји глобалнија организација која са целим светом комуницира на локалном језику и писму, а Гугл као српско писмо подразумева – ћирилицу.

А шта европске вредности кажу о језику и писму? Опште је познато да се на новијим новчаницама евра налази и испис на ћирилици – ЕВРО, због Бугара. Такође, национални језици и писма свих земаља чланица ЕУ се користе у званичним европским документима. Шта мислите, које је писмо намењено српском језику? Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије издала је Језичке смернице за припрему верзије правних тековина Eвропске уније на српском језику, у којима јасно стоји: „Текст на српском језику пише се ћирилицом“!

ИЗГОВОР БР. 5

„Па не ради вам та ћирилица у мејловима...“

Проблем ћириличког .СРБ домена и свих других (IDN) домена који нису на енглеском алфабету, да адреса е-поште, на глобалном нивоу, није функционална ако се корисничко име са леве стране знака "@" испише на нелатиничком писму, заправо је технички проблем софтвера на мејл серверима, а не самог IDN домена.

Од 2013. сви потребни стандарди су направљени од стране IETF, али су софтверске куће махом тактизирале са имплементацијом. Чак су у неким државама (нпр. Кина) успоставили могућност беспрекорног функционисања адреса е-поште у потпуности исписаних на националном писму, али само интерно, унутар земље.

Међутим, стандарди за пуну имплементацију IDN-а стичу све већу подршку водећих светских софтверских кућа, тако да листа софтвера који подржавају потпуне IDN адресе е-поште тренутно обухвата: Outlook 2016, Gmail, Roundcube, phlyMail, postfix 3.0.4, Horde webmail, Centos 7.0...

Погледајте инфографик са илустрованим изговорима за некоришћење ћирилице на Интернету

Свакако кликните на ову реченицу да нам смањите Bounce Rate. Хвала!