Интервју: RSNOG 12

У овом издању domen.rs интервјуа у овој години говоримо о Групи мрежних оператора Србије (RSNOG – RS Network Operators’ Group) и њиховој дванаестој по реду конференцији.
Гостовао нам је Ненад Крајновић, технички директор SOX-a.

Ненад нам је дао одговоре на следећа питања:

1. Шта је RSNOG и коме је намењен?
2. Шта је циљ овакве конференције?
3. Ко су предавачи на RSNOG-у?
4. RSNOG има подршку?
5. RSNOG XII, шта нас очекује?

1. Шта је RSNOG и коме је намењен?

RSNOG је стручна конференција. За разлику од великог броја других конференција, које су или научне или класичне вендорске, на RSNOG-у је фокус на стручним темама. На научним конференцијама имате научне радове, који имају своју вредност, али за одређену групу људи. На вендорским конференцијама имате презентације готових решења појединих вендора, које свакако јесу занимљиве, али се не поклапају увек један на један са оним што у стварности имамо код мрежних оператора.

На RSNOG-у су теме практични проблеми из свакодневне праксе. Све оно са чим се мрежни оператори сусрећу у свом раду је нешто о чему се прича на RSNOG-у. Ту се размењују искуства и представљају решења. Ако је неко већ решио неки проблем, другима олакшава посао, па они не морају да троше време и могу да иду напред. Дакле, ово је стручна конференција везана за мрежне операторе и свакодневне проблеме са којима се сусрећу у раду својих мрежа и сервиса.

Дакле, то је више практично, без толико теорије, усмерено на оно што се дешава у пракси?

Управо тако. Идеја је да избацимо маркетинг и теорију ради теорије. Теорије има у некој мери, али уз примену: како се та теорија примењује у конкретном случају, шта, како, зашто и како то ради.

Сви ми као корисници телекомуникационих сервиса видимо оно што нам сервис приказује. Гледамо телевизију, телефонирамо, сурфујемо по интернету. Али иза тога постоје комплексне мреже које обезбеђују да ти сервиси раде, и много тога треба да буде испуњено да би крајњи корисник био задовољан.

2. Коме је намењена RSNOG конференција, ко је заправо у публици?

У публици може да буде ко хоће, јер је конференција отворена за све. Међутим, пошто су презентације везане за праксу, термини и информације подразумевају да су слушаоци упућени у материју, да имају практично искуство и да могу да прате такву причу. То су инжењери мрежних оператора, систем администратори и ИКТ стручњаци, односно сви који оперативно раде на томе да телекомуникационе мреже и сервиси које користимо функционишу.

Конференција је отворена и свако може да се пријави, али постоји опасност да неко неће баш разумети шта прича онај ко држи презентацију.

3. Када су у питању презентације и панели, шта ту можемо да чујемо? Које теме су најчешће на конференцији?

Идеја је да теме прате актуелна дешавања. За време ковида главна тема за све мрежне операторе била је промена структуре саобраћаја. Сви који су до тада радили у фирмама прешли су на рад од куће. Сав саобраћај који је раније ишао у пословну мрежу, ка пословним објектима, одједном је прешао код резиденцијалних корисника, јер су они сада седели код куће и радили.

Када пројектујете и градите телекомуникациону мрежу, градите је према претпостављеном саобраћају и сервисима, према ономе што очекујете да ће бити у мрежи, па је евентуално мало прилагођавате. Ковид је то окренуо наглавачке. Структура саобраћаја се променила и оператори су преко ноћи морали да прилагоде своје мреже да би све радило како треба. То се односи и на фиксне и на мобилне операторе, јер су људи и на мобилним мрежама почели другачије да раде. Свако је то решавао на свој начин, па смо тада на RSNOG-у имали неколико сесија на којима су људи приказивали своја решења, а ми смо могли да разменимо искуства и видимо ко је како решио проблеме.

Друга тема која се појавила био је видео стриминг спортских догађаја. До пре десетак година подразумевало се да преносе спортских догађаја гледате на телевизији, било да је реч о фудбалској или кошаркашкој утакмици, атлетици или нечем другом. Данас велика већина гледалаца то ради преко интернета, на рачунару или на мобилном телефону. Запањили бисте се колико људи прати спортске догађаје на мобилном телефону.

Видео стриминг је један од сервиса који генерише много саобраћаја у поређењу са другима. Одједном имате скок саобраћаја јер људи гледају преносе на мобилном. Делује помало смешно: људи код куће имају телевизор и кабловску, а гледају на телефону. Оператор који је оптимизовао мрежу за кабловску телевизију сада мора исти сервис да обезбеди и у мобилној мрежи. Када је било кошаркашко светско првенство и утакмице су се играле у преподневним сатима, на мрежама је био хаос. Саобраћај је нагло скочио у преподневним сатима, а видео стриминг се појавио тамо где га нису очекивали. Оператори су, наравно, били свесни да се тако нешто може десити, па су се припремили, проширили капацитете и унапредили мреже, тако да је догађај успешно прошао.

Трећа тема, актуелна већ неколико година, јесте сајбер безбедност. Интернет је почео као научно-истраживачка мрежа, а данас повезује све могуће и немогуће, па и оне који су злонамерни према другима. Сајбер безбедност је актуелна и биће још годинама. Морамо да научимо да се штитимо. Да узмемо баналан пример: свако од нас кад излази из стана закључа врата за собом. Слично понашање морамо да усвојимо и на интернету. Морамо да држимо заштићене мобилни телефон и рачунар, јер увек има неко ко може да упадне. Када говоримо о стану, тај неко је из краја. Када говоримо о интернету, тај неко је цео свет. Број потенцијалних нападача је неупоредиво већи, па и наша заштита мора да буде много квалитетнија.

На RSNOG-у се о заштити прича са становишта мрежних оператора, мање са становишта крајњих корисника, мада се повремено појаве и оператори са решењима за заштиту крајњих корисника. У јавност излази оно што корисник види, такозвани маркетиншки део сервиса. На RSNOG-у се прича о техничкој реализацији: како сте постигли да корисник буде заштићен. Ту има доста ствари о којима мора да се води рачуна и није баш праволинијски, у смислу „е, сад ћу ја то да укључим”.

То су неке од тема о којима се најчешће дискутује. Поред тога, увек се трудимо да доведемо и неког говорника из иностранства, да видимо шта се дешава у свету и шта раде други оператори.

Да се направи нека паралела?

И као паралела, и као увид у нешто што можда још није стигло до нас и како ће стићи. На пример, ново је доба вештачке интелигенције. Системи вештачке интелигенције захтевају много струје и веома јаку комуникациону инфраструктуру, а генеришу и доста саобраћаја. То је сада битно са становишта мреже: како ће тај саобраћај стићи до дата центра где је наш АI клауд, или АI систем, како год га звали, како га повезати са крајњим корисницима и која су дозвољена кашњења. Ту се појављују и параметри који за обичан интернет у прошлости нису били толико важни, а то је кашњење у комуникацији. То су теме које су донекле актуелне код нас, а много више у свету, па се трудимо да доведемо људе који су их већ решили да нам их представе.

Услов који се поставља пред свакога ко излаже на RSNOG-у јесте да нема комерцијалних презентација и рекламирања производа. Искључиво техничке презентације са практичним искуствима, оно што се на енглеском зове „лесонс лернд”: шта сам научио и шта од тога могу да поделим са другима, да и други науче.

4. Ко су предавачи на RSNOG-у? 

Примарно су то професионалци, доминантно инжењери телекомуникација, ИКТ стручњаци и систем администратори, дакле они који оперативно раде са свим тим. Ако говоримо о неком решењу, о њему долази да прича човек који га је имплементирао.

Дакле, из прве руке.

Из прве руке, управо то је идеја. Тако може квалификовано да одговори на свако ваше питање, како сте то урадили и како је то решено, и добијате одговор из прве руке.

Важан елемент сваког RSNOG-а, поред самих презентација, јесте дружење на паузама. Ту се разговори настављају, оно што зову нетворкинг, али у мало другачијем смислу. Некад се ту кажу и ствари које баш не могу јавно да се изговоре, јер сви који држе презентације негде раде и имају пословна правила о томе шта смеју јавно да изјаве. У разговору један на један по правилу може много више да се каже, и то су веома корисне размене информација.

RSNOG је практично једина конференција овог типа у Србији на којој неко може да сазна овакве ствари?

Када говоримо о техници, да. Практично је једина конференција тог типа везана за интернет и модерне телекомуникационе системе, где је фокус управо на стручним решењима. Није ни наука ни комерцијална презентација, већ свакодневни живот и проблеми из свакодневног живота.

Скоро свака држава има своју групу мрежних оператора, односно NOG, и то је специфично за ову групацију. Они веома добро комуницирају међусобно, ми учествујемо на њиховим NOG-овима, они на нашем. Да ли то значи да иза свега стоји веома јака заједница?

Управо тако. Први NOG је био северноамерички, NANOG, на нивоу целе Северне Америке, где се окупљају мрежни оператори. Тај бизнис је тамо веома развијен и ту се заиста може сазнати много корисног. Генерално су NOG конференције отворене за јавност, као што је и RSNOG: свако може да се пријави и да дође. У принципу људи иду на локалне NOG конференције, у свом окружењу, са људима са којима сарађују свакодневно. Али и ми веома често имамо госте из региона: из Босне и Херцеговине, Републике Српске, повремено чак и из Хрватске, редовно из Македоније, из Румуније, Бугарске.. и из Словеније, редовно, Јан Жорж нам је редован гост. Ту заједницу једноставно држи на окупу струка. Нема ту политике, то је чисто стручна конференција и струка је та која се повезује, јер сви имамо исте проблеме.

4. Заједница, теме и сама конференција годинама имају подршку многих мрежних оператора и компанија. У новембру нас очекује дванаести RSNOG. Можеш ли да нам кажеш ко све стоји иза ове конференције?

Практично од самог почетка RSNOG подржавају сви мрежни оператори: Телеком Србија, Цетин, Јетел, А1, Орион телеком, а да не набрајам мање. SOX је један од суорганизатора од првог дана. Поред тога, од почетка имамо снажну подршку међународних организација као што су RIPE и ISOC. Оне нас подржавају финансијски, али нам врло често шаљу и предаваче, који нас упознају са најновијим кретањима, на пример у области интернет регулативе: шта се дешава, који су трендови и како се неке оперативне ствари решавају на нивоу Европе, пошто је RIPE задужен за Европу. И ICANN у некој мери. Он је глобална, мултистејкхолдерска организација. Пошто смо имали свог човека у Борду директора ICANN-а, Данка Јевтовића, захваљујући њему је и ICANN пружао одређену подршку. Али RIPE, као европска организација, подржава конференцију редовно из године у годину.

Ту су и неки који нису оператори, али су тесно везани за функционисање оператора. Team Cymru је компанија која се бави сајбер безбедношћу и која је постигла добре резултате на светском нивоу, а многи оператори са њом сарађују директно. Они нуде сервисе који нису директно видљиви крајњим корисницима, нешто иза завесе, али су веома битни за безбедност рада мреже. Успели смо да успоставимо контакт са Team Cymru, тако да ћемо и од њих добити подршку. Пре неколико година њихов човек је говорио на RSNOG-у и трудићемо се да их опет доведемо. Није једноставно довести људе из иностранства да говоре овде, мада већина њих каже: „Много је лепо доћи у Београд, следећи пут само ме зовите.”

5. Ове године 12. RSNOG ће се одржати 17. новембра у Крану, у Бетон хали. Регистрације ће бити отворене на RSNOG сајту, где ће бити објављена и агенда, пошто тренутно није финализована. Реци нам више о овогодишњој конференцији?

Шта још рећи о овогодишњој конференцији? Од самог почетка суорганизатори конференције су РНИДС и SOX, уз спонзоре које смо поменули. Они се мењају током година, али је већина стално присутна. Теме ће бити оне актуелне које нас се све тичу: од сајбер безбедности, преко стриминга на интернету, капацитета и раста саобраћаја, до квалитета сервиса на интернету. Као и сваке године, RSNOG ћемо завршити RSNOG квизом.

Квиз је такмичење у знању из области мрежних технологија, са двадесетак питања. Већина је озбиљних, а прошверцује се и по неко неозбиљно, да се људи разведре и нашале, јер ипак не треба бити престрог. Спонзор овогодишњег квиза је Пулсек. Прва три места добијају Гигатрон ваучере и посебне награде компаније SOX, а то је једногодишње коришћење виртуелних машина на SOX клауду:

1. Прва награда: виртуелна машина са 32 процесорска језгра, 128 гигабајта РАМ-а, 4 терабајта сториџ простора на изузетно брзим NVMе дисковима и линком од 40 гигабита у секунди ка интернету. Тако брз приступ мало који хостинг провајдер нуди крајњим корисницима.
2. Друга награда: виртуелна машина са 16 језгара, 64 гигабајта РАМ-а, 2 терабајта сториџ простора на NVMе дисковима и линком од 10 гигабита у секунди ка интернету.
3. Трећа награда: виртуелна машина са 8 језгара, 32 гигабајта РАМ-а, 1 терабајтом сториџ простора на NVMе дисковима и такође приступом интернету од 10 гигабита у секунди.

Мислим да су ове године награде заиста вредне.

Вреди обновити знање, а то знање ће моћи и лепо да се „уновчи”. Посебно ко воли да се игра моћи ће да приушти себи брз интернет. Пошто је SOX у језгру домаћег интернета, у могућности је да понуди да се проба заиста брз интернет, нешто што од куће дефинитивно не можете да пробате.

Пошто се квиз реализује онлајн, учествовати могу сви који су присутни и сви који гледају. Потребан је само мобилни телефон: скенирањем кода инсталирате одговарајућу апликацију. Веома је једноставно и са те стране никада није било проблема. На крају крајева, то су људи којима је ово свакодневни посао и нико се до сада није жалио да није могао да учествује у квизу.

Дакле, лепе, стручне и квалитетне техничке теме, исто такви људи, дивна заједница на окупу, квиз, награде и кафа уз знање, све нас то очекује 17. новембра у Крану, у Бетон хали, зато немојте пропустити да дођете. Пратите RSNOG сајт и канале РНИДС-а, где ћете видети када су отворене регистрације. Региструјте се на време, јер се места брзо попуне. Регистрација је бесплатна, али је неопходна због ограниченог броја места.