Intervju: RSNOG 12

U ovom izdanju domen.rs intervjua u ovoj godini govorimo o Grupi mrežnih operatora Srbije (RSNOG – RS Network Operators’ Group) i njihovoj dvanaestoj po redu konferenciji.
Gostovao nam je Nenad Krajnović, tehnički direktor SOX-a.

Nenad nam je dao odgovore na sledeća pitanja:

1. Šta je RSNOG i kome je namenjen?
2. Šta je cilj ovakve konferencije?
3. Ko su predavači na RSNOG-u?
4. RSNOG ima podršku?
5. RSNOG XII, šta nas očekuje?

1. Šta je RSNOG i kome je namenjen?

RSNOG je stručna konferencija. Za razliku od velikog broja drugih konferencija, koje su ili naučne ili klasične vendorske, na RSNOG-u je fokus na stručnim temama. Na naučnim konferencijama imate naučne radove, koji imaju svoju vrednost, ali za određenu grupu ljudi. Na vendorskim konferencijama imate prezentacije gotovih rešenja pojedinih vendora, koje svakako jesu zanimljive, ali se ne poklapaju uvek jedan na jedan sa onim što u stvarnosti imamo kod mrežnih operatora.

Na RSNOG-u su teme praktični problemi iz svakodnevne prakse. Sve ono sa čim se mrežni operatori susreću u svom radu je nešto o čemu se priča na RSNOG-u. Tu se razmenjuju iskustva i predstavljaju rešenja. Ako je neko već rešio neki problem, drugima olakšava posao, pa oni ne moraju da troše vreme i mogu da idu napred. Dakle, ovo je stručna konferencija vezana za mrežne operatore i svakodnevne probleme sa kojima se susreću u radu svojih mreža i servisa.

Dakle, to je više praktično, bez toliko teorije, usmereno na ono što se dešava u praksi?

Upravo tako. Ideja je da izbacimo marketing i teoriju radi teorije. Teorije ima u nekoj meri, ali uz primenu: kako se ta teorija primenjuje u konkretnom slučaju, šta, kako, zašto i kako to radi.

Svi mi kao korisnici telekomunikacionih servisa vidimo ono što nam servis prikazuje. Gledamo televiziju, telefoniramo, surfujemo po internetu. Ali iza toga postoje kompleksne mreže koje obezbeđuju da ti servisi rade, i mnogo toga treba da bude ispunjeno da bi krajnji korisnik bio zadovoljan.

2. Kome je namenjena RSNOG konferencija, ko je zapravo u publici?

U publici može da bude ko hoće, jer je konferencija otvorena za sve. Međutim, pošto su prezentacije vezane za praksu, termini i informacije podrazumevaju da su slušaoci upućeni u materiju, da imaju praktično iskustvo i da mogu da prate takvu priču. To su inženjeri mrežnih operatora, sistem administratori i IKT stručnjaci, odnosno svi koji operativno rade na tome da telekomunikacione mreže i servisi koje koristimo funkcionišu.

Konferencija je otvorena i svako može da se prijavi, ali postoji opasnost da neko neće baš razumeti šta priča onaj ko drži prezentaciju.

3. Kada su u pitanju prezentacije i paneli, šta tu možemo da čujemo? Koje teme su najčešće na konferenciji?

Ideja je da teme prate aktuelna dešavanja. Za vreme kovida glavna tema za sve mrežne operatore bila je promena strukture saobraćaja. Svi koji su do tada radili u firmama prešli su na rad od kuće. Sav saobraćaj koji je ranije išao u poslovnu mrežu, ka poslovnim objektima, odjednom je prešao kod rezidencijalnih korisnika, jer su oni sada sedeli kod kuće i radili.

Kada projektujete i gradite telekomunikacionu mrežu, gradite je prema pretpostavljenom saobraćaju i servisima, prema onome što očekujete da će biti u mreži, pa je eventualno malo prilagođavate. Kovid je to okrenuo naglavačke. Struktura saobraćaja se promenila i operatori su preko noći morali da prilagode svoje mreže da bi sve radilo kako treba. To se odnosi i na fiksne i na mobilne operatore, jer su ljudi i na mobilnim mrežama počeli drugačije da rade. Svako je to rešavao na svoj način, pa smo tada na RSNOG-u imali nekoliko sesija na kojima su ljudi prikazivali svoja rešenja, a mi smo mogli da razmenimo iskustva i vidimo ko je kako rešio probleme.

Druga tema koja se pojavila bio je video striming sportskih događaja. Do pre desetak godina podrazumevalo se da prenose sportskih događaja gledate na televiziji, bilo da je reč o fudbalskoj ili košarkaškoj utakmici, atletici ili nečem drugom. Danas velika većina gledalaca to radi preko interneta, na računaru ili na mobilnom telefonu. Zapanjili biste se koliko ljudi prati sportske događaje na mobilnom telefonu.

Video striming je jedan od servisa koji generiše mnogo saobraćaja u poređenju sa drugima. Odjednom imate skok saobraćaja jer ljudi gledaju prenose na mobilnom. Deluje pomalo smešno: ljudi kod kuće imaju televizor i kablovsku, a gledaju na telefonu. Operator koji je optimizovao mrežu za kablovsku televiziju sada mora isti servis da obezbedi i u mobilnoj mreži. Kada je bilo košarkaško svetsko prvenstvo i utakmice su se igrale u prepodnevnim satima, na mrežama je bio haos. Saobraćaj je naglo skočio u prepodnevnim satima, a video striming se pojavio tamo gde ga nisu očekivali. Operatori su, naravno, bili svesni da se tako nešto može desiti, pa su se pripremili, proširili kapacitete i unapredili mreže, tako da je događaj uspešno prošao.

Treća tema, aktuelna već nekoliko godina, jeste sajber bezbednost. Internet je počeo kao naučno-istraživačka mreža, a danas povezuje sve moguće i nemoguće, pa i one koji su zlonamerni prema drugima. Sajber bezbednost je aktuelna i biće još godinama. Moramo da naučimo da se štitimo. Da uzmemo banalan primer: svako od nas kad izlazi iz stana zaključa vrata za sobom. Slično ponašanje moramo da usvojimo i na internetu. Moramo da držimo zaštićene mobilni telefon i računar, jer uvek ima neko ko može da upadne. Kada govorimo o stanu, taj neko je iz kraja. Kada govorimo o internetu, taj neko je ceo svet. Broj potencijalnih napadača je neuporedivo veći, pa i naša zaštita mora da bude mnogo kvalitetnija.

Na RSNOG-u se o zaštiti priča sa stanovišta mrežnih operatora, manje sa stanovišta krajnjih korisnika, mada se povremeno pojave i operatori sa rešenjima za zaštitu krajnjih korisnika. U javnost izlazi ono što korisnik vidi, takozvani marketinški deo servisa. Na RSNOG-u se priča o tehničkoj realizaciji: kako ste postigli da korisnik bude zaštićen. Tu ima dosta stvari o kojima mora da se vodi računa i nije baš pravolinijski, u smislu „e, sad ću ja to da uključim”.

To su neke od tema o kojima se najčešće diskutuje. Pored toga, uvek se trudimo da dovedemo i nekog govornika iz inostranstva, da vidimo šta se dešava u svetu i šta rade drugi operatori.

Da se napravi neka paralela?

I kao paralela, i kao uvid u nešto što možda još nije stiglo do nas i kako će stići. Na primer, novo je doba veštačke inteligencije. Sistemi veštačke inteligencije zahtevaju mnogo struje i veoma jaku komunikacionu infrastrukturu, a generišu i dosta saobraćaja. To je sada bitno sa stanovišta mreže: kako će taj saobraćaj stići do data centra gde je naš AI klaud, ili AI sistem, kako god ga zvali, kako ga povezati sa krajnjim korisnicima i koja su dozvoljena kašnjenja. Tu se pojavljuju i parametri koji za običan internet u prošlosti nisu bili toliko važni, a to je kašnjenje u komunikaciji. To su teme koje su donekle aktuelne kod nas, a mnogo više u svetu, pa se trudimo da dovedemo ljude koji su ih već rešili da nam ih predstave.

Uslov koji se postavlja pred svakoga ko izlaže na RSNOG-u jeste da nema komercijalnih prezentacija i reklamiranja proizvoda. Isključivo tehničke prezentacije sa praktičnim iskustvima, ono što se na engleskom zove „lesons lernd”: šta sam naučio i šta od toga mogu da podelim sa drugima, da i drugi nauče.

4. Ko su predavači na RSNOG-u? 

Primarno su to profesionalci, dominantno inženjeri telekomunikacija, IKT stručnjaci i sistem administratori, dakle oni koji operativno rade sa svim tim. Ako govorimo o nekom rešenju, o njemu dolazi da priča čovek koji ga je implementirao.

Dakle, iz prve ruke.

Iz prve ruke, upravo to je ideja. Tako može kvalifikovano da odgovori na svako vaše pitanje, kako ste to uradili i kako je to rešeno, i dobijate odgovor iz prve ruke.

Važan element svakog RSNOG-a, pored samih prezentacija, jeste druženje na pauzama. Tu se razgovori nastavljaju, ono što zovu netvorking, ali u malo drugačijem smislu. Nekad se tu kažu i stvari koje baš ne mogu javno da se izgovore, jer svi koji drže prezentacije negde rade i imaju poslovna pravila o tome šta smeju javno da izjave. U razgovoru jedan na jedan po pravilu može mnogo više da se kaže, i to su veoma korisne razmene informacija.

RSNOG je praktično jedina konferencija ovog tipa u Srbiji na kojoj neko može da sazna ovakve stvari?

Kada govorimo o tehnici, da. Praktično je jedina konferencija tog tipa vezana za internet i moderne telekomunikacione sisteme, gde je fokus upravo na stručnim rešenjima. Nije ni nauka ni komercijalna prezentacija, već svakodnevni život i problemi iz svakodnevnog života.

Skoro svaka država ima svoju grupu mrežnih operatora, odnosno NOG, i to je specifično za ovu grupaciju. Oni veoma dobro komuniciraju međusobno, mi učestvujemo na njihovim NOG-ovima, oni na našem. Da li to znači da iza svega stoji veoma jaka zajednica?

Upravo tako. Prvi NOG je bio severnoamerički, NANOG, na nivou cele Severne Amerike, gde se okupljaju mrežni operatori. Taj biznis je tamo veoma razvijen i tu se zaista može saznati mnogo korisnog. Generalno su NOG konferencije otvorene za javnost, kao što je i RSNOG: svako može da se prijavi i da dođe. U principu ljudi idu na lokalne NOG konferencije, u svom okruženju, sa ljudima sa kojima sarađuju svakodnevno. Ali i mi veoma često imamo goste iz regiona: iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, povremeno čak i iz Hrvatske, redovno iz Makedonije, iz Rumunije, Bugarske.. i iz Slovenije, redovno, Jan Žorž nam je redovan gost. Tu zajednicu jednostavno drži na okupu struka. Nema tu politike, to je čisto stručna konferencija i struka je ta koja se povezuje, jer svi imamo iste probleme.

4. Zajednica, teme i sama konferencija godinama imaju podršku mnogih mrežnih operatora i kompanija. U novembru nas očekuje dvanaesti RSNOG. Možeš li da nam kažeš ko sve stoji iza ove konferencije?

Praktično od samog početka RSNOG podržavaju svi mrežni operatori: Telekom Srbija, Cetin, Jetel, A1, Orion telekom, a da ne nabrajam manje. SOX je jedan od suorganizatora od prvog dana. Pored toga, od početka imamo snažnu podršku međunarodnih organizacija kao što su RIPE i ISOC. One nas podržavaju finansijski, ali nam vrlo često šalju i predavače, koji nas upoznaju sa najnovijim kretanjima, na primer u oblasti internet regulative: šta se dešava, koji su trendovi i kako se neke operativne stvari rešavaju na nivou Evrope, pošto je RIPE zadužen za Evropu. I ICANN u nekoj meri. On je globalna, multistejkholderska organizacija. Pošto smo imali svog čoveka u Bordu direktora ICANN-a, Danka Jevtovića, zahvaljujući njemu je i ICANN pružao određenu podršku. Ali RIPE, kao evropska organizacija, podržava konferenciju redovno iz godine u godinu.

Tu su i neki koji nisu operatori, ali su tesno vezani za funkcionisanje operatora. Team Cymru je kompanija koja se bavi sajber bezbednošću i koja je postigla dobre rezultate na svetskom nivou, a mnogi operatori sa njom sarađuju direktno. Oni nude servise koji nisu direktno vidljivi krajnjim korisnicima, nešto iza zavese, ali su veoma bitni za bezbednost rada mreže. Uspeli smo da uspostavimo kontakt sa Team Cymru, tako da ćemo i od njih dobiti podršku. Pre nekoliko godina njihov čovek je govorio na RSNOG-u i trudićemo se da ih opet dovedemo. Nije jednostavno dovesti ljude iz inostranstva da govore ovde, mada većina njih kaže: „Mnogo je lepo doći u Beograd, sledeći put samo me zovite.”

5. Ove godine 12. RSNOG će se održati 17. novembra u Kranu, u Beton hali. Registracije će biti otvorene na RSNOG sajtu, gde će biti objavljena i agenda, pošto trenutno nije finalizovana. Reci nam više o ovogodišnjoj konferenciji?

Šta još reći o ovogodišnjoj konferenciji? Od samog početka suorganizatori konferencije su RNIDS i SOX, uz sponzore koje smo pomenuli. Oni se menjaju tokom godina, ali je većina stalno prisutna. Teme će biti one aktuelne koje nas se sve tiču: od sajber bezbednosti, preko striminga na internetu, kapaciteta i rasta saobraćaja, do kvaliteta servisa na internetu. Kao i svake godine, RSNOG ćemo završiti RSNOG kvizom.

Kviz je takmičenje u znanju iz oblasti mrežnih tehnologija, sa dvadesetak pitanja. Većina je ozbiljnih, a prošvercuje se i po neko neozbiljno, da se ljudi razvedre i našale, jer ipak ne treba biti prestrog. Sponzor ovogodišnjeg kviza je Pulsek. Prva tri mesta dobijaju Gigatron vaučere i posebne nagrade kompanije SOX, a to je jednogodišnje korišćenje virtuelnih mašina na SOX klaudu:

1. Prva nagrada: virtuelna mašina sa 32 procesorska jezgra, 128 gigabajta RAM-a, 4 terabajta storidž prostora na izuzetno brzim NVMe diskovima i linkom od 40 gigabita u sekundi ka internetu. Tako brz pristup malo koji hosting provajder nudi krajnjim korisnicima.
2. Druga nagrada: virtuelna mašina sa 16 jezgara, 64 gigabajta RAM-a, 2 terabajta storidž prostora na NVMe diskovima i linkom od 10 gigabita u sekundi ka internetu.
3. Treća nagrada: virtuelna mašina sa 8 jezgara, 32 gigabajta RAM-a, 1 terabajtom storidž prostora na NVMe diskovima i takođe pristupom internetu od 10 gigabita u sekundi.

Mislim da su ove godine nagrade zaista vredne.

Vredi obnoviti znanje, a to znanje će moći i lepo da se „unovči”. Posebno ko voli da se igra moći će da priušti sebi brz internet. Pošto je SOX u jezgru domaćeg interneta, u mogućnosti je da ponudi da se proba zaista brz internet, nešto što od kuće definitivno ne možete da probate.

Pošto se kviz realizuje onlajn, učestvovati mogu svi koji su prisutni i svi koji gledaju. Potreban je samo mobilni telefon: skeniranjem koda instalirate odgovarajuću aplikaciju. Veoma je jednostavno i sa te strane nikada nije bilo problema. Na kraju krajeva, to su ljudi kojima je ovo svakodnevni posao i niko se do sada nije žalio da nije mogao da učestvuje u kvizu.

Dakle, lepe, stručne i kvalitetne tehničke teme, isto takvi ljudi, divna zajednica na okupu, kviz, nagrade i kafa uz znanje, sve nas to očekuje 17. novembra u Kranu, u Beton hali, zato nemojte propustiti da dođete. Pratite RSNOG sajt i kanale RNIDS-a, gde ćete videti kada su otvorene registracije. Registrujte se na vreme, jer se mesta brzo popune. Registracija je besplatna, ali je neophodna zbog ograničenog broja mesta.