Кораци до доброг интернет домена

Да је сопствени интернет домен основа интернет идентитета појединца или фирме, то ваљда већ и интернет врапци знају. Е, а како се паметно бира тај домен за тај идентитет?

Схватили сте да вам је потребан један или више интернет домена за сопствене или пословне потребе. И сад се наравно питате: који домени, како могу да звуче, како треба да звуче, како да знам да ли су слободни, шта ако су заузети, где се региструју, како се региструју... Много питања, али без бриге, у наставку је и много одговора, чак и на оно што нисте ни помислили да питате.

koraci-domen

Доменски правопис

Најпре треба да знате да не може било који скуп знакова да буде назив интернет домена. А ваш задатак је да смислите добар, али дозвољен назив. Жељени назив домена мора да буде у технички дозвољеном облику. На пример, најчешће коришћени називи интернет домена, базирани на тзв. ошишаној латиници (тј. ASCII знаковима), а какви су национални ccTLD домени (као наш .RS) или међународни gTLD домени (као што су .COM, .ORG, .NET...), могу да садрже само 26 слова енглеског алфабета (a-z), бројеве (0-9), као и знак “-”, могу да имају најмање два знака, а максимално 63. Такође, назив домена не сме да почиње или да се завршава са “-”, нити да има две узастопне цртице на трећој и четвртој позицији.

Поред ccTLD и gTLD, постоји и врста домена која носи префикс IDN, а који су базирани на неенглеским писмима, то јест националним алфабетима/азбукама. Такав је на пример наш ћирилички .СРБ домен, који у називима домена може да садржи 30 слова српске ћирилице (а-ш), бројеве (0-9) и цртицу (-), такође може да има најмање два, али максимално 30-ак знакова (због интерне ACE - ASCII Compatible Encoding конверзије у латиничке знаке које уређаји на Интернету једино разумеју). Осим .СРБ домена, националне IDN домене имају све велике државе света којима енглески није национални језик (Русија, Кина, Индија... бројне арапске и азијске земље). Чак и неке земље које користе латиницу, омогућиле су да се у другом нивоу назива домена (лево од тачке) користе слова специфична за њихов језик, на пример у Немачкој где се са леве стране .DE користе и „умлаути“, или у Француској где се користе слова са апострофима у .FR доменима.

Погледајте инфографик са илустрованим објашњењима за избор интернет домена.

Доменске препоруке

Пракса је показала да назив интернет домена не треба да има више од 20 знакова, као и да треба избегавати називе домена са цртицом, јер замислите како звучи саопштавање тих назива преко радија или у телефонском разговору. Згодно је да назив домена буде истоветан називу фирме, бренда, производа или услуге, или директно асоцира на њих и садржи генеричке појмове илити кључне речи битне за ваш посао. А ако је такав назив предугачак или се састоји од више речи, треба размислити о скраћеној варијанти или скраћеници од почетних слова. Мислите и о томе да назив домена треба да буде и онај део сопствене адресе е-поште, оно што стоји иза знака @.

Главна препорука при избору домена најкраће гласи: узмите ону врсту домена која је препоручљива за циљну групу којој је будући сајт намењен. Одабир правог интернет домена не утиче само на резултате претраживања преко Гугла, већ и на перцепцију у очима посетиоца интернет сајта. Ако послујете само на локалном тржишту - региструјте национални домен, у већини случајева биће вам довољан. Ако послујете у више земаља - региструјте националне домене за сваку од држава, а имајте и међународни домен као глобалну адресу матичне компаније. Између .RS и .COM нема функционалне техничке разлике, али када са појмовима на српском језику претражујете из Србије, Гугл у резултатима даје предност сајтовима на локалним, националним интернет доменима, као што је наш .RS, из простог разлога што претпоставља да су кориснику најбитније информације из земље у којој се тренутно налази.

Доменске слободе

Сада када знате којих и колико знакова стане у назив домена и какав домен вам треба, можете да... Тренутак, има још пар детаља које морате да знате. Пре свега, жељени назив домена може да буде ваш, само ако је слободан за регистрацију, то јест ако га неко други није регистровао пре вас. То се проверава преко WHOIS упита, сервиса који вам омогућава да сазнате да ли је неки назив интернет домена слободан, а ако није, ко је његов власник, тачније корисник.

Такав WHOIS сервис морају да имају сви интернет регистри на свету, а домаћи РНИДС га нуди у две варијанте. На адреси domen.rs/whois добијате проверу расположивости назива домена у свим доменским просторима одједном, уз могућност одабира и овлашћеног регистра. На rnids.rs/whois добијате податке о регистрованим доменима у HTML, PDF или RAW форми, а проверу статуса домена можете да обавите чак и кроз URL типа rnids.rs/whois/domen.rs. За gTLD домене, проверу да ли су слободни или не, можете да обавите на whois.icann.org, а за остале ccTLD домене на сајтовима њихових националних регистара. Треба да изаберете и прави доменски простор за своје потребе, јер је за националне домене регистрација могућа у оквиру пет доменских простора, зависно од правног статуса корисника.

Да ли, коначно, могу да региструјем....

Да, наравно! Ако сте проучили сва напред поменута упутства, сигурно већ имате и идеју како треба да гласи ваш будући интернет домен. Или више њих, који могу да показују на један или више сајтова. Или, можда, за почетак, само на неку страну или профил на друштвеним медијима, док се не направи сајт. Или као део адресе е-поште... Или... Имате све те модалитете употребе свог сопственог интернет домена на овом сајту domen.rs.

На том истом сајту можете да изаберите и где ћете да региструјете национални домен. Комплетан списак овлашћених регистара РНИДС-а је на domen.rs/registri, а регистрација и плаћање могу да се обаве и онлајн, тако да цео процес стицања интернет идентитета можете да обавите за неколико минута.

Погледајте инфографик са илустрованим корацима до доброг интернет домена.

Свакако кликни на ову реченицу да нам смањиш Bounce Rate. Хвала!