Страна 41 – Домен

Значај националног интернет домена за промовисање производа са ознаком географског порекла

Ознака географског порекла је један од најбољих начина за изградњу успешних брендова. Осим тога што нам омогућава да заузмемо специфично место у одређеном тржишном сегменту или ниши, оно нам омогућава и да стварамо и испоручујемо већу додату вредност потрошачима и да се позиционирамо као успешан и препознатљив бренд и бизнис. Коришћење националног интернет домена је нешто што иде руку под руку са промовисањем географског порекла, а то је једна од развојних могућности која се може активно користити.

Ознаке географског порекла

Ознака географског порекла (Indication of Geographical Origin – IGO) заједнички је назив за географску ознаку (Geographic Indication – GI) и име порекла (Appellation of Origin – AO) којима се означавају производи и услуге чија вредност се ствара у директној вези са одређеном географском територијом – земљом, регионом или локалитетом. То је начин да се производи и услуге диференцирају у односу на конкурентске производе и услуге према критеријуму географског порекла и да се као такви позиционирају у мислима потрошача, што помаже да се оствари боља позиција на одређеном тржишном сегменту или ниши и да се оствари одржива конкурентска предност.

Ознака географског порекла је својеврсни „сертификат“ који потврђује да производи и услуге који се производе у одређеним географским срединама имају одговарајући квалитет и карактеристике. То помаже купцима да их лакше идентификују – између осталог и као препознатљиве брендове – и да према њима развију висок степен лојалности и трајније и стабилније потрошачке навике.

Ознака географског порекла односи се на разне врсте производа и услуга, као што су:

Примарни производи – вода, кафа, мермер, минералне сировине, итд.
Пољопривредни производи – кромпир, малина, винова лоза, итд.
Прехрамбени производи – сир, вино, пршута, мед, чајеви, итд.
Индустријски производи – пиво, вино, теписи, сатови, итд.
Медицински производи – лековито биље, технике лечења итд.
Производи домаће радиности – ћилими, везови, керамика, итд.
Класичне услуге – експедиције, програми путовања, итд.

Географска ознака и име порекла

Име порекла је посебна врста географске ознаке. Иако и географска ознака и име порекла обавештавају потрошаче о квалитету или карактеристикама производа и услуга које су повезане са њиховим географским пореклом, међу њима постоји и једна важна разлика која се тиче јачине везе са географским пореклом, односно степена у којем се у одређеној географској средини ствара кључна вредност.

Наиме, код имена порекла потребно је да се све или скоро све фазе стварања вредности (производње) одвијају на уско дефинисаном географском подручју, док је код географске ознаке довољно да се кључна фаза у стварању вредности може везати за географску средину. То је обично она фаза која производу или услузи омогућава да стекне специфичну репутацију везану за географску средину.

Другим речима, код имена порекла потребно је да се већина улазних фактора (енг. inputs), као што су сировине и радна снага, у процесу производње прибавља из одређене географске средине, као и да се већина производних процеса (прерада, паковање итд.) одвија у оквиру те географске средине. За разлику од тога, код географске ознаке је довољно да кључни улазни фактори или кључни производни процеси имају своје јако утемељење у одређеној географској средини, што је довољно јака индикација географског порекла.

Специфични природни и људски фактори

Ознака географског порекла је заснована на специфичним географским факторима – природним и људским. Природни фактори су сви они фактори који су специфични за одређену географску средину и који због те своје специфичности производе и услуге чине другачијим у односу на остале производе и услуге. То су специфичне сировине (нпр. винова лоза), специфични материјали (нпр. карактеристично драго камење) или специфични природни услови (нпр. структура ваздуха). Људски фактори су специфичне људске способности које су директно везане за одређену географску средину, а који се односе на посебан начин стварања вредности. То су посебне вештине (нпр. вештинa обликовања керамике), специфична знања (нпр. јединствен начин термичке обраде меса) или специфичне методе (нпр. специјална ферментација).

Користи од ознака географског порекла

Фокус на ознаке географског порекла има неколико предности, како за сам бизнис тако и за економски развој и очување културе и традиције одређене географске целине. Најважније су:

Имовинско право. Уколико се географско порекло заштити у форми ознаке географског порекла код надлежног тела за заштиту интелектуалне својине, то омогућава носиоцу тог права да другима забрани коришћење те ознаке у правном промету и тако му даје ексклузивитет.
Маркетиншко средство. Ознака географског порекла је моћно маркетиншко средство које омогућава произвођачима да се диференцирају у односу на конкуренцију, да понуде тржишту јединствену понуду, да се позиционирају у мислима потрошача, градећи тако јак имиџ и бренд, и да остваре одрживу конкурентску предност на одређеном тржишном сегменту или ниши.
Обезбеђење квалитета. Ознака географског порекла је својеврсна гаранција квалитета. Она представља обавезу произвођача да води рачуна о квалитету улазних фактора (сировине, материјали, вештине, методе) и излазних резултата (производи и услуге). То код потрошача ствара поверење.
Стандардизација процеса. Ознака географског порекла, осим тога, омогућава произвођачима и пружаоцима услуга да своје процесе високо стандардизују како би могли да обезбеде потребан ниво квалитета готових производа и услуга. То такође утиче на однос са потрошачима.
Локални и регионални развој. Систем заштите ознаке географског порекла омогућава локалним и регионалним срединама да се економски развијају тако што ће користити јединствене предности и потенцијале одређених географских подручја (сировине, материјали, знања, вештине итд).
Очување културе и традиције. Коначно, заштита ознаке географског порекла је један од начина помоћу којег се чувају култура и традиција неке географске целине (нпр. кроз очување старих заната, пружање специјализованих локалних услуга итд.).

Веза са националним доменом

Између ознаке географског порекла и коришћења националног интернет домена постоји директна веза. Уколико организација продаје производе и услуге који имају ознаку географског порекла, препорука је да користи одговарајући национални интернет домен. То природно иде једно са другим.
Штавише, уколико се у том случају не користи национални интернет домен, то може представљати отежавајућу околност и потенцијалну опасност да потрошачи развију лошу перцепцију која може потпуно или делимично утицати на имиџ предузећа и самог бренда. Логика је врло једноставна – ако развијамо и продајемо производ или услугу која има јаку локалну компоненту, као што је то случај са географским пореклом, неприродно је и нерационално користити неки од генеричких домена (gTLD).

Предности националног домена

На овом месту је корисно истаћи предности националног интернет домена:

Боља видљивост. Национални домен обезбеђује боље услове за оптимизацију за претраживаче (SEO). Разлог је тај што су интернет претраге у знатној мери засноване на геолоцирању, па се сајт са националном доменом може боље позиционирати у локалним претрагама.
Већа препознатљивост. Уколико је наша циљна група локалног карактера, национални домен нам омогућава да се боље позиционирамо као локална компанија, што ствара позитивне ефекте код потрошача, који нас препознају као компанију која је њима посвећена. То додатно утиче на стварање позитивног имиџа и репутације, и на изградњу јаког бренда.
Боља основа за ознаку географског порекла. Из претходног следи да правилно коришћење националног домена директно утиче на перформансе бизниса који је заснован на ознаци географског порекла, имајући у виду директну и нераскидиву везу између те две ствари.
Већа безбедност. РНИДС корисницима обезбеђује три нивоа заштите назива домена, као и DNSSEC дигитално потписивање. Такође, приликом регистрације домена смањена је могућност злоупотребе јер националне домене не могу да региструју неидентификовани субјекти.
Већа разноврсност. Поред тога што се национални домен може регистровати на латиници и ћирилици (.rs и .срб), у оквиру националних доменских простора постоји и већи избор слободних и потенцијално занимљивих појмова који се могу користити за називе интернет домена.
Више контроле. Национални домен кориснику омогућава већи степен контроле, која иде од боље контроле позиционираности код локалних претраживача (SEO), преко веће безбедности, па све до боље контроле наступа на локалном тржишту.

Коришћење националног домена у сврху промовисања географског порекла

Као што је горе напоменуто, постоји природна и директна веза између ознаке географског порекла и коришћења националног интернет домена. Ове две ствари иду руку под руку, тј. једно подупире друго.

Треба нагласити да се, у случају Србије, могу користити и латинички (.rs) и ћирилички (.срб) домен, односно да се могу регистровати домени и са једном и са другом доменском екстензијом. У сваком случају, текстови на веб-сајту могу бити приказани и на латиници и на ћирилици. Да ли ће и који формат приказивања организација користити зависи од конкретних пословних потреба. Примера ради, ако је реч о производу који се добија помоћу старог заната који је карактеристичан за одређено поднебље у Србији, може бити рационално користити ћирилички домен (.срб) и ћириличко писмо. Уколико пак производимо домаћи мед чија је ознака географског порекла заштићена, а који пласирамо на регионално тржиште, тада је рационалније користити латинички домен и (писмо) латиницу (.rs).

Заправо, најбољи здружени (синергетски) ефекат постићи ћемо онда када све напоре усмеримо на то да се максимално „географски профилишемо“, што значи да, поред производа или услуга које имају јасну географску одредницу, заштитимо ознаку географског порекла у Заводу за интелектуалну својину, и региструјемо национални интернет домен. У том случају, све тачке додира које остварујемо са потрошачима (назив производа, карактеристике производа, интернет домен, веб-сајт, промотивне поруке итд.) имаће јединствену и јасну географску одредницу – нешто аутентично и повезано на локалном нивоу.

Приступ за велике и интернационализоване бизнисе

Све горе наведено односи се углавном на мале локалне бизнисе којима је географски локалитет један од најважнијих атрибута препознатљивости. Међутим, поставља се питање: шта радити ако смо велика компанија која има развијено интернационално пословање и која по природи користи генерички домен (нпр: .com)?

У овом случају постоје две опције – промовисати производе и услуге са географским пореклом преко „генеричког сајта“ и промовисати их преко посебних, прилагођених веб-сајтова са националним доменом. Препорука је врло једноставна – увек када постоји могућност, такви бизниси требало би да производе и услуге који имају ознаку географског порекла промовишу преко веб-сајтова са националним доменима. То ће им омогућити не само да остваре разне техничке погодности, већ и да имају квалитетан маркетиншки приступ циљном тржишту и да се профилишу као „истински локална“ понуда.

Шта ако постоји негативан имиџ земље порекла?

Још једна ситуација која се може десити јесте да постоји добар имиџ производа или услуге са географским пореклом, али да постоји негативан имиџ земље порекла. За разлику од ситуације у којој су ове две ствари усаглашене (нпр. Француска и вино), у овом случају постоји неусаглашеност, па самим тим и потреба да се та неусаглашеност некако превазиђе. И то је озбиљан изазов.

Не постоји универзална препорука како да се тај изазов превазиђе. У неким ситуацијама коришћење националног домена може нанети мању или већу штету добро позиционираном локализованом бренду. Реч је о ситуацији у којој негативан имиџ земље порекла “канибализује” позитиван имиџ бренда. Тада је корисно размислити о другим начинима за промовисање географског порекла бренда. У неким другим ситуацијама се добар имиџ локалног бренда који има заштићено географско порекло може чак користити за побољшање имиџа земље порекла. То обично није лак задатак, а у томе допринос могу дати и сами представници земље порекла, као што су нпр. локалне и регионалне привредне коморе. Коначно, бизнис може користити национални домен без обзира на то што постоји негативан имиџ земље порекла, уз нужно предузимање свих потребних промотивних и комуникационих активности које ће тај проблем премостити.

Уместо закључка

Заштита ознаке географског порекла је моћно средство у развоју и позиционирању производа и услуга који су другачији и који могу остварити успех на специфичним тржишним сегментима и нишама. Тај посао није лак и једноставан, али представља шансу и могућност изградње јаких и препознатљивих брендова. Томе знатно може допринети коришћење националног интернет домена, јер ствара директне везе и асоцијације са локалном средином и у главама потрошача пали дугме „земље порекла“. Наравно, да би се то спровело на што бољи начин, потребно је добро планирати и реализовати маркетиншке активности. Такође, то подразумева да се предвиде и недостаци и потешкоће и да се пронађу начини да се они превазиђу. Коначно, може се рећи да је коришћење националног интернет домена врло корисно средство за промоцију производа и услуга који имају добро профилисану ознаку географског порекла.

pitajte.rs вебинар: е-фискализација – да ли смо припремљени на прави начин

Рокови за потпуни прелазак на нови модел фискализације су се готово истекли, но постоје још нека специфична и спорна питања у вези са самом применом новог модела фискализације. На предстојећем pitajte.rs вебинару, 4. маја у 19 часова, биће понуђен преглед свих релевантних детаља и обавеза које доноси примена новог модела фискализације, комплетан концепт, обавезе и рокови али и одговори на нека од отворених, спорних питања. Вебинар су припремили порески саветници из ревизорско-консултантске компаније BDO, а слушаћемо излагање Уроша Преочанина – директора сектора за пореско саветовање у BDO Србија.

На вебинару добијамо одговоре на следећа питања:

Које су то новине које нам доноси Закон о фискализацији
Шта представља електронски фискални уређај
Ко су обвезници који морају примењивати нова правила дефинисана Законом о фискализацији
Привредне делатности које немају обавезу издавања рачуна сходно Закону о фискализацији
Разумевање комплетног поступка фискализације које обвезник мора да примени
Које су то све врсте фискалних докумената која ће бити у употреби
Врсте фискалног рачуна и типови трансакција који се наводе у фискалном рачуну
Специфичности у вези са издавањем фискалних рачуна код појединих трансакција
Актуелна и спорна питања у вези са применом Закона о фискализацији

Питање предавачу и пореским експертима из компаније BDO поставите на овом линку!

Урош Преочанин ради на позицији директора сектора за пореско саветовање у BDOСрбија. Пореско искуство је стицао на пројектима у Републици Србији, Црној Гори и Северној Македонији. Како руководилац био је ангажован на великом броју пројеката који обухватају домаће и међународне активности пореског планирања, групно структурирање, трансферне цене, пореску ревизију, симулације пореских контрола, разне друге услуге из области пореског саветовања и тренинга из области пореза.

Ангажован је као предавач на разним обукама на тему примене пореске регулативе, а држао је и обуке за тимове Пореске управе Републике Србије у сврху унапређења ефикасности контрола трансферних цена.

Пре него што је постао део тима за пореско саветовање компаније BDO,Урош је стекао велико искуство радећи у big4 и другим респектабилним ревизорско-консултантским компанијама на пројектима који су обухватали пореско планирање, дијагностичке студије(due diligence), пореску ревизију, трансферне цене, те успостављање процедура за управљање најзначајнијим пореским облицима за неке од највећих компанија и финансијских институција у региону.

Урош је члан Српског фискалног друштва (СФД) и Међународне фискалне асоцијације (IFA).

Пратите вебинар на Јутјуб каналу РНИДС-а:

О pitajte.rs вебинарима

Организујемо их са циљем да понудимо одговоре на бројна питања о пословању на интернету. Сваке прве среде у месецу од 19 часова можете да пратите вебинаре на којима ће изабрани стручњаци говорити о различитим изазовима које онлајн бизнис доноси, али и одговарати на конкретна питања из области за коју су стручни, а која постављате ви!

Поставите питања и предложите предаваче за предстојеће pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs, објаве на друштвеним мрежама и Јутјуб канал РНИДС-а да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

pitajte.rs вебинар: Увод у оглашавање на друштвеним мрежама

Оглашавање на друштвеним мрежама, пре свега Фејсбуку и Инстаграму, подразумева много више од једноставног, а популарног boost post-а. Током pitajte.rs вебинара Александар Радукин, digital performance manager и суоснивач дигиталне креативне агенције Homepage, говорио је о томе како поставити добар темељ – имати функционалан сајт, добро заштити своје налоге и стално бринути о безбедности истих, а затим упознати сам алат са којим се ради. Говорио је о функционалностима Business manager-a и Ads manager-a, о избору адекватних циљева кампања које се постављају, начину на који се бирају циљне групе и улози Фејсбук Пиксела.

Током излагања указивао је на замке мрежа због којих се може доћи у ситуацију да се заиста „бацају паре“ и објашњавао да је за овладавање „машином“ потребно знање, али и стрпљење, што по себи значи улагање, али улагање које се исплати.

Истакао је да Фејсбук нуди више од 200 параметара путем којих је могуће таргетирати публике, а да је стално тестирање одговора изабраних публика на понуду која се даје, садржај који им се пласира пут који води до добрих конверзија. Говорио је о неколико параметара на основу којих се може закључити да ли кампање раде у корист бизниса који их реализује – да ли постоји ликвидност, да ли се остварује зарада, да ли је и колико пута враћен износ уложен у оглашавање (ROI, ROAS) итд.

Александар је одговорио на следећа питања публике:

Како ће се најава Гугла о укидању third party cookies одразити на интернет оглашавање какво данас познајемо, када више не буде могуће класично таргетирање?
Због чега Ads manager на Фејсбуку више не ради свој посао као и пре и које су солуције за ову годину?
Шта мислите о коришћењу софтвера попут Social Bladе и сл. као помагала за боље таргетирање, хештаговање и сл.
Како се долази на органски начин до пратилаца на Инстаграму и Фејсбуку?

Преузмите презентацију са вебинара 9 савета за паметно оглашавање на друштвеним мрежама.

Погледајте снимак вебинара:

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs, објаве на друштвеним мрежама и Јутјуб канал РНИДС-а да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Иновативност подстакнута новим Законом о иновационој делатности

Дигитализација српске привреде је у пуном замаху, а доказ томе јесте чињеница да се наша земља, према извештају Startup Genome, нашла међу првих пет у категорији приступачности талената, а стартап еко-систем том приликом је оцењен као један од перспективнијих. Ради побољшања перспективе раста домаћег дигиталног тржишта, прошле године је Влада Републике Србије донела Стратегију научног и технолошког развоја за период од 2021. до 2025. године чији је мото „Моћ знања”. Део ове стратегије јесте, између осталог, и доношење новог Закона о иновационој делатности.

Закон о иновационој делатности доноси бројне новине посебно значајне за прогрес дигитализације српске привреде, а преглед најбитнијих следи у наставку текста.

Дефинисање иновативних субјеката

Појмови start up, spin off или investment angel потпуно су се одомаћили у нашем свакодневном говору и пословању, али их српско право до доношења новог Закона о иновативној делатности није препознавало, односно нису били законски дефинисани.

Стартап (енг. start up)

Стартап смо раније дефинисали прихватајући најзаступљенију његову дефиницију − да је то компанија која је: а) нова; б) иновативна и ц) скалабилна.

Сада први пут од законодавца добијамо свеобухватну дефиницију стартапа која у себе инкорпорише све ове битне елементе. Дакле, стартап је новоосновано привредно друштво или предузетник који развија иновативни производ/услугу и који при томе има потенцијал брзог и великог раста. И сама дефиниција нам говори да стартап није било каква новооснована компанија. Примера ради, отварање традиционалног ресторана или пекаре не може се поистоветити са стартапом. Тако, стартап може бити само она нова компанија, која је иновативна (у нашем примеру ресторан или пекара која врше продају и доставу своје робе онлајн, путем апликативног софтвера) и при томе има велики потенцијал раста.

Спиноф (енг. spin off)

Са друге стране, чест је случај да раније основана компанија оснива нову ћерку-компанију са намером развоја и комерцијализације специфичног иновативног пројекта.

Тако, компанија која се бави развојем софтвера за симулацију људских покрета (нпр. за медицинске потребе), може одлучити да део својих ресурса уложи у гејминг индустрију и за ту потребу оснује компанију која ће се бавити развојем видео-игара у којима су покрети од пресудног значаја (игре са спортском тематиком: фудбал, кошарка, хокеј). Реч је о нарочитој подврсти стартапа која се назива спиноф.

Инвестициони анђео

Такође, за младе иновативне компаније, које се на самом почетку свог пословања суочавају са великим трошковима развоја будућег производа, од огромног значаја су потенцијални инвеститори, па тако долазимо и до дефиниције пословног анђела. То су инвеститори који су спремни да улажу финансијска средства у развој иновативног пројекта.

Поред наведеног, закон говори и о другим иновативним субјектима као лицима која се баве иновационом делатношћу и која су уписана у регистар субјеката националног иновационог система. Наведено значи да закон не затвара круг иновативних привредних субјеката, већ оставља простора и за оне који евентуално настану у будућности.

Научно-технолошки паркови (НТП) и формирање њихове мреже

Србија има неколицину научно-технолошких паркова (НТП), међу којима су најпознатији они у Београду, Нишу, Новом Саду и Чачку. У иновативној делатности њихова функција је веома значајна, с обзиром на то да подстичу економски развој кроз промоцију и прогрес иновационе делатности. Они уједно и стимулишу и управљају токовима знања и технологија између тржишта, привредних субјеката, научноистраживачких организација и академске заједнице. Научно-технолошки паркови пружају подршку младим иновативним компанијама тако што представљају инкубатор знања, обезбеђују и приступачно коришћење пословних просторија (coworking space), одржавају различите обуке и тренинге и сл.

Новим законом предвиђена је могућност удруживања више НТП у тзв. мреже научно-технолошких паркова чија је функција саветодавна, што ће довести до бржег протока информација, олакшаног праћења и координације рада унутар сваког НТП, итд. Циљ је да се кроз размену информација спречe двоструки напори компанија које истражују и развијају исти или сличан производ, а уколико се то деси, подстицаће се синергија и размена знања ради повећања конкурентности на светском тржишту.

Успостављање посебног регистра субјеката националног иновационог система

У овај регистар уписују се иновативни субјекти, као и субјекти иновационе инфраструктуре ради вођења бројчане евиденције. Међутим, главни разлог увођења овог регистра јесте олакшано финансирање иновационе делатности, као и спровођење економских подстицајних мера и предузимање других стимулативних процедура и поступака.

Посебан режим интелектуалне својине

Између иновативних компанија и права интелектуалне својине постоји јака корелација. У највећем броју случајева иновативни субјекти развијају производ који се може штитити неким правом из корпуса права интелектуалне својине као што су: патент, мали патент, ауторско дело (рачунарски програм) итд.

Битно је указати да права интелектуалне својине настала као резултат истраживања у акредитованој научноистраживачкој организацији финансираној средствима из буџета Републике Србије уживају посебан правни третман, с обзиром на то да се у овом случају примењује Закон о науци и истраживањима.

Шта то значи?

Када је резултат истраживања финансиран средствима из буџета Републике Србије, у виду проналаска (патент и мали патент), право на стицање патента и малог патента има реализатор истраживања (акредитована научноистраживачка организација), док проналазач има право да му то својство буде признато, односно да у пријави буде назначен као проналазач.

Са друге стране, уколико је патент или мали патент економски искоришћаван, проналазач има право на накнаду у износу од најмање 50% од добити коју је реализатор истраживања остварио искоришћавањем патента, односно малог патента.

Такође, када је више учесника у истраживању створило проналазак, њихово учешће у добити зависи од појединачног доприноса у стварању проналаска, а ако се појединачни доприноси не могу утврдити, тада сви проналазачи имају право на подједнаке делове.

Ко контролише ваше пословање на интернету?

Да ли сте већ платили „бесплатан ручак“ поверавања свог комплетног пословања на интернету друштвеним мрежама? Уколико нисте, рачун ће пре или касније стићи. Немали број фирми своје пословно путовање на интернету започне искључиво на некој од друштвених мрежа. То је одлука због које се пре или касније покају. На почетку, друштвене мреже изгледају врло примамљиво. Без иницијалних трошкова омогућавају предузећу да окупља заједницу, информише, едукује актуелне и потенцијалне купце, пружају могућност релативно повољног оглашавања и релативно брзо, уз довољно труда или одређена средства, може се постићи какав-такав резултат.

Све док не дође до невоља у рају. Док платформа коју предузеће користи за информисање својих купаца и продају не промени услове коришћења, док „алгоритам“ не одлучи да више неће приказивати ваше садржаје публици коју сте окупили, да сте прекршили неко од безброј, не свима сасвим и до краја јасних, правила оглашавања на популарним платформама. У најгорем случају док налог/страница не буду из неког разлога угашени, а фирма ускраћена за свој интернет капитал – за све што је до тада створено на некој мрежи, за базу контаката, канал комуникације са купцима, јер тако је одлучила компанија у чијем је „мрежа“ власништву.

Ако је фирма зависна од било чије „бесплатне“ услуге, она није равноправан бизнис партнер, већ само корисник, као и било који приватни корисник.

Сервис који је годинама бесплатно коришћен може да одлучи да ипак жели да наплаћује своју услугу. Данас то може бити ограничење простора за cloud складиштење, сутра то може бити ограничење слања бесплатних мејлова. То је одлука компаније у чијем је сервис власништву, одлука коју корисник услуга не може да контролише.

Прочитајте текст: Колико кошта бесплатна имејл адреса

Иако се „нултог дана“ наступа на интернету предузећу може учинити да је регистрација домена, закуп хостинг пакета и израда сајта гломазна инвестиција наспрам бесплатног налога на друштвеној мрежи, таква инвестиција се и те како исплати. Док год обнављате регистрацију назива домена, плаћате услугу хостинга и не објављујете споран садржај на сајту, ви контролишете како ће ваше пословање на интернету да тече. Све зависи од вас, ваших напора и развоја пословања. Не од пословне политике компаније која контролише мрежу на којој је ваш налог.

Успоставите контролу над својим пословањем на интернету – проверите да ли је слободан назив домена који желите за адресу сајта свог предузећа.

Кораџија: Домаће коре по рецепту наших бака

Сећате се времена када су наше баке ручно развијале коре за питу и пуниле их разним надевима? Било је да прсте полижемо, зар не? „Кораџија” је ту да изнова проживимо те дане. Иза овог бренда стоје млада предузетница Сара Петровић и њен партнер Андреја Атанасијевић, чија породица већ 60 година израђује коре за питу, резанце и све друге традиционалне производе од теста. Мотив због ког су покренули овај бренд сасвим је једноставан − на савремени начин приближити овај стари занат данашњим генерацијама и омогућити свима да се, на лак начин, хране здраво.

Када се родила идеја о „Кораџији”?

Када је избила корона, попут многих других, и ми смо били приморани да проводимо време код куће. Пошто се производња налази у склопу куће, имали смо шта да видимо. Када се готово сваки бизнис мучио или био на издисају, ми смо радили пуном паром. Одмах нам је било јасно − овом бизнису ни пандемија не може ништа.
Међутим, нисмо хтели да брзамо. Желели смо да поставимо бизнис на здраве ноге и то на идеалној локацији. Почетком прошле године почели смо да развијамо цео бренд, а у септембру смо отворили радњу.

Какве производе имате у понуди?

Имамо шест врста кора. Мимо класичних кора за питу и за гибаницу, развили смо коре од четири зрна. Као што сама реч каже, то је микс четири интегрална зрна: хељдиног, спелтиног, раженог и интегралног. У понуди се налазе коре од 100% хељдиног брашна, као и коре од 100% спелтиног брашна, које су погодне за дијабетичаре, спортисте и људе које воде рачуна о исхрани из разноразних разлога.

Ту је и суви програм. Поред обичних и интегралних резанаца, имамо и четири врсте таљатела: од спанаћа, сипиног мастила, шаргарепе и цвекле. Наравно, све то постоји у интегралној верзији, тј. од спелтиног и хељдиног брашна. Такође, не смемо заборавити ни неизоставне домаће млинце.

Однедавно у нашој продавници могу се наћи и замрзнуте пите. Ја, као млада предузетница и заузета жена, из прве руке знам колико је тешко имати брз, укусан и здрав оброк у ужурбаној свакодневици. Стога сам дошла на идеју о замрзнутим питама које су за 20 минута спремне за јело.

За све оне који би да се засладе, ту је традиционални бакин колач. Он се прави по рецепту баке Цвете, без које све ово не би постојало.

Од свих тих производа, који је најтраженији?

Без премца, то су пите. Оне су ручно прављене, без адитива, налик онима какве су наше баке некада правиле. Користимо искључиво првокласне сировине: од воћа и поврћа, преко сира, до јунећег меса. Примера ради, сир нам долази директно са Овчара и Каблара.

Имате ли у плану да проширите асортиман производа?

Да, свакако. Планирамо да остваримо сарадњу са једном млекаром са Овчара и Каблара, и да уз питу у земљаним посудама послужујемо њихове производе у нашим будућим локалима.

На памети су нам и вегетаријанци, па намеравамо да правимо посебне пите од хељдиног и спелтиног брашна само за њих. На тај начин свака муштерија би нашла понешто за себе.

Ко су вам клијенти?

Ја волим да кажем да су то особе од 7 до 77 година. Свраћају основци и средњошколци, те овдашње запослене жене и бакице из комшилука.

Поред малопродаје, радимо и велепродају. Сарађујемо са свим водећим ланцима хотела у Србији, као што су „Краун плаза”, „Хилтон”, „Хајат” и многи други. Ресторани и кетеринг сервиси су, такође, наши клијенти.

Какви су вам планови за даље?

С обзиром на то да се наши производи ручно израђују, циљ нам је да проширимо производњу, запошљавањем и едукацијом младих људи. Тиме желимо да дамо пример да у Србији и даље може да се живи од тих старих заната.

Истовремено, у плану нам је отварање два-три објекта како бисмо могли да покријемо и друге делове града. Тренутно имамо доставу коју вршимо на територији целог Београда, те шаљемо пакете путем курирских служби на територији целе Србије.

У коначници, наша највећа визија јесте да се у ланцима маркета не купују увозне тестенине, већ домаће без адитива од „Кораџије”.

Како сте се у почетку рекламирали?

Прва реклама је била билборд са бака Цветом у околини продавнице. Иначе, она је и дан-данас активна − надгледа и контролише производњу. Након тога смо покренули сајт и канале на друштвеним мрежама, које воде људи из маркетиншке агенције „Витамин студио”. Они од првог дана сарађују са нама и осмислили су наш лого и све ствари у вези са брендом.

У рекламирању су нам доста помогле и даме које се баве food blogging-ом, које сарађују са већим брендовима. Недуго затим препознали су нас и медији. И, једноставно, све је дошло на своје.

Колико вам сајт значи у пословању?

Сајт нам је од непроцењивог значаја зато што на њему можемо да пласирамо информације које можда нису погодне за друштвене мреже. На сајту се може прочитати цела наша прича и замисао.

Такође, много нам значи и веб-продавница путем које велики број људи пазари. Он садржи све информације о производима, од састојака и нутритивних вредности до цена.

Све у свему, сајт нам много значи, иако многи други у Србији не полажу наде у то.

Зашто сте одабрали .rs домен?

Одговор је сасвим једноставан − то је домаћи домен. Као што и сами видите, наш бренд промовише куповину домаћих производа и сајт нам је на ћирилици, па зашто онда то не бисмо чинили на домаћем домену. Додатан разлог било је и то што се сајтови на .rs домену лакше позиционирају у локалној претрази, тако да око тога није било двоумљења.

Погледајте пручу о koradzija.rs:

Како знате да SEO ради? 5 кључних метрика које пратимо

Да ли сте сигурни да ваше SEO кампање доносе резултате? Шта уопште вреди мерити и које индикаторе успеха пратити? Област оптимизације је веома широка и врло лако можете изгубити фокус и поклонити пажњу мање битним стварима.

Писање садржаја, техничка оптимизација сајта, грађење долазних линкова и остале SEO активности имају специфичне метрике и овим текстом желимо да вам помогнемо да утврдите да је оптимизација квалитетно одрађена и да идете у жељеном смеру.

Такође, уколико оптимизацију уместо вас ради дигитална агенција, савети који следе могу отклонити дилему да ли они раде добар посао за који сте их ангажовали.

Шта све можемо мерити?

Мерење учинка је кључна компонента у оцени успешности SEO активности. То је систем контроле који нам помаже да лако уочимо тренд и смер кретања. Такође, овај систем помаже надређенима да кроз реалне пословне резултате боље разумеју утицај SEO на пословање.

Најбитније метрике категоризујемо на следећи начин:

Пословни учинак и мерење конверзија
Учинак кључних речи
Метрике за процес изградње линкова
Мерење корисничког искуства
Бренд метрике

1. Пословни учинак и мерење конверзија

Профит. Нема бољег показатеља од профита. Ако вам константно звоне телефони, стижу упити или наручивања преко сајта, онда сте апсолутно сигурни да SEO доноси ефекте. Лепо је хвалити се бројем посета или високим позицијама кључних речи, али је још лепше ако све то може да се осети кроз увећање профита.

Намерно не спомињемо укупан обрт или укупне приходе већ искључиво профит. Разлог је тај што SEO кошта. Било кроз ваше време или кроз ангажовање треће стране (SEO консултант, дигитална агенција…). Ако вам уложени трошак и укупни приходи дозвољавају да остварите профит, онда се може тврдити да ваша оптимизација доприноси пословном учинку.

Раст органских конверзија. Kако добијамо више органског саобраћаја на рачун наших SEO активности тако би требало да добијамо и већи број конверзија. Ако немамо раст конверзија, то онда значи да додатне SEO посете немају вредност и значај за наш бизнис. Оптимизовали смо ствари и израдили садржај на теме које не доносе пословне резултате.

Ово је добра метрика да видите учинак дигиталне агенције коју сте ангажовали. Неке агенције се само фокусирају на посете и органски саобраћај. Од њих ћете добити графиконе посете који из месеца у месец приказују раст, али које су за вас готово безвредне.

Утицај органског саобраћаја на укупне конверзије. Понекад се конверзија не одигра на рачун органске посете, али се може утврдити да је органска посета учествовала у процесу конверзије. Ово је случај у ситуацијама када је корисницима потребно неколико посета сајту пре него што се одлуче на конверзију. Битно је да видимо да ли SEO посете служе као прва тачка интеракције корисника са сајтом или су можда спона која помаже да потенцијални клијенти и купци не испадну из ланца посета и конверзију обаве на сајту конкуренције.

Слика изнад показује утицај органских посета на конверзије које захтевају више посета сајту. Јасно се види да је SEO била прва тачка додира посетилаца са нашим сајтом. Без те посете конверзије се не би догодиле.

2. Учинак кључних речи

Позиције кључних речи које доносе 60% прихода. Вероватно се ваш сајт рангира за стотине кључних речи. Нису све битне. Уместо опсесивног праћења позиције сваке фразе, много је боље да пратите само неколико битних упита који вам доносе највећу количину конверзија и прихода. То су речи које желите да буду „прве на Гуглу“.

Позиције нових кључних речи. Тржиште се константно мења. Погрешно је ослањати се само на познате, старе кључне речи. Kорисници увек имају нешто ново што траже, а што је блиско вашем пословању. Због тога се препоручује да пратите тржиште, објављујете актуелне садржаје и радите на добијању добрих позиција на све те нове кључне речи. Тако ћете бити неколико корака испред конкуренције, остаћете у складу са дешавањима у вашој ниши и брже ћете успети да привучете потенцијалне клијенте.

Раст органских импресија. Ако имате приказе на Гугловим резултатима претраге, онда сте увек испред очију ваше циљне групе. Ово је секундарна метрика, али је корисно да је пратите. Раст приказа имплицира да се ваш бренд/сајт нуди корисницима када траже информације на Гуглу.

Органски CTR (click-through-rate) за битне кључне речи. Ово је однос кликова и приказа. Ако увећате CTR, то онда значи да за исту количину приказа добијате више посета. Праћење ове метрике указује на то да је приказ вашег сајта на Гуглу примамљив корисницима и да они желе да вас посете. Постоји корелација између title и description тагова и CTR-а. Што боље напишете title и description, то ћете бити уочљивији на приказу резултата претраге на Гуглу.

3. Метрике за процес изградње линкова

Проценат успешности ступања у контакт са власницима сајтова. Ступање у контакт са власницима сајтова и договарање објаве блог чланака је метода која доноси линкове високог квалитета.

Логично је да желимо више позитивних одговора на предлог сарадње. Зато препоручујемо да мерите успешност и константно унапређујете овај процес. Покушајте да пронађете релевантније сајтове, власницима приступите на персонализован начин или понудите чланке већег квалитета.

Укупан број добијених линкова. Пратите линк метрике SEO алата и трудите се да ваш сајт добија више линкова. Наравно, увек гледајте да су ти линкови са извора јачег ауторитета. Генерално је правило да квантитет линкова није пресудан за SEO, али се у пракси показало да на рачун веће количине линкова са већег броја домена брже добијате скок позиција.

Свакако, квалитет линкова је увек доминантан фактор за мерење успешности активности грађења линкова. Никако вам не препоручујемо да зарад количине прибегнете линковању са такозваних „фарми линкова”. То су места на којима се линк лако унесе, али су, нажалост, погођена спамом и садржајима дискутабилног квалитета. Дефинитивно не желите да се линк ка вашем сајту нађе у таквом друштву.

Број линкова ка унутрашњим странама сајта. Ваша почетна страна ће бити најчешће линкован ресурс. Међутим, почетна страна не може да се рангира на све кључне речи које су вам битне. Било би одлично када би и унутрашње странице сајта добијале „SEO снагу“ путем линкова са других домена.

Тај однос „home vs deep“ линкова указује Гуглу да имате природан линк досије и да не постоје шаблони у расподели линкова. Спољни линкови који упућују на велику количину страна вашег сајта су гарант дуготрајности и постојаности високих позиција кључних речи за које се рангирате.

4. Мерење корисничког искуства

Брзина учитавања битних страница. Недопустиво је да корисници чекају да се странице вашег сајта учитају. Ако уместо садржаја испред себе виде само бео екран, онда је велика вероватноћа да ће одустати од чекања и напустити ваш сајт. Пада у воду сав труд да се високо позиционирате на кључне речи које доносе посете тим страницама. Савет је да редовно тестирате и оптимизујете брзину отварања страница.

Време проведено у току посете. Веома битна метрика корисничког искуства јер вам даје податке о квалитету садржаја. Једна је ствар задовољити алгоритам и остварити високе позиције, а потпуно друга ствар задовољити живу особу која посећује сајт и конзумира ваш садржај. Ако у алатима за аналитику посета видите да корисници проводе свега неколико секунди на вашем сајту, онда дефинитивно вреди анализирати да ли је ваш садржај/понуда у складу са очекивањима тржишта.

Bounce rate битних страница. Bounce rate представља податак о проценту посета које прегледају само једну страницу вашег сајта. То је груба дефиниција. Мало финија би била да, осим прегледања само једне странице, ти корисници не чине никакву акцију на вашем сајту. Јасно је зашто желимо да умањимо вредност за bounce rate.

Ово је још једна метрика која показује какав је квалитет рада дигиталне маркетинг агенције или SEO консултанта. Чему стотине органских посета ако је bounce rate висок? То значи да добијате скоро па безвредан саобраћај.

5. Бренд метрике

Проценат брендираних кључних речи у односу на све кључне речи. Замислите ситуацију у којој сте се позиционирали у свести циљне групе до те мере да они више не куцају опште кључне речи већ директно назив вашег бренда. За те упите нема конкуренције. Они не желе друге сајтове него баш вас.

Број конверзије на брендиране кључне речи. Ова метрика је у вези са претходном. Показатељ је да корисници гуглају назив вашег бренда онда када су спремни на конверзију. Ако видите да постоји раст фраза које у себи садрже име ваше компаније у процесу извршења конверзије, онда будите сигурни да радите одличан посао.

Репутација на првој страни Гугла на брендиране упите. Ако корисници претражују назив вашег бренда, онда би било веома добро да сви приказани резултати о вама говоре у позитивном или неутралном тону. Најмање вам је потребно да се прикажу коментари који на негативан начин портретишу вашу фирму. Предлог је да пратите какав је сентимент јавности на брендиране упите и да радите на јачању страница које о вама говоре у позитивном и неутралном контексту.

Закључак

Надам се да сте и сами уочили да SEO показатељи могу бити варљиви. Раст органских посета не мора да са собом доноси раст прихода. Раст прихода не мора да указује на профитабилност. Високе позиције кључних речи нису гарант квалитетног корисничког искуства.

Зато проблематици мерења SEO учинка приступите посвећено и отвореног ума. Не дозволите да вас позитивни резултати са једне стране заслепе и спрече вас да видите евентуалне мањкавости са друге стране.

Поставите систем тако да имате јасан показатељ напретка вашег сајта и онлајн пословања у односу на ваше шире компанијске циљеве.

Одговорност онлајн платформи за размену садржаја и поступање корисника

Интерес технолошких интернет компанија под чијом су контролом друштвене мреже свакако јесте да преузимају што мање одговорности за садржај који корисници публикују, а по могућству да се, кроз одрицања од одговорности садржана у условима коришћења таквих сервиса, у потпуности ограде од радњи својих корисника. Међутим, такво одрицање не производи правно дејство у потпуности.

Одговорност интернет компаније која пружа услугу информационог друштва не може се избећи. Без обзира на то да ли се црпe из лекс специјалис прописа који регулишу е-трговину или права потрошача, било из општих правила по којима функционише правни систем, а такође и без обзира на то да ли је реч о јавном или приватном интересу тј. субјективним правима појединца, одређени степен одговорности мора да постоји.

Било да их зовемо online content sharing провајдерима или друштвено-информационим сервис компанијама, ови интернет гиганти попут Алфабета (Alphabet Inc.) или Мете (Meta Platphorms Inc.) нарасли су до позиција вредности и моћи које нико пре деценију-две није могао ни да замисли. Ове компаније, које своју делатност базирају на пружању услуга физичким лицима која користе интернет, ставиле су на тест традиционално скројене правне системе, не само националних држава већ и Европске уније. Одговор на тенденцију технолошких компанија да се одрекну одговорности у погледу деловања њихових корисника најпре је дошао кроз судску праксу, а убрзо затим и кроз регулативу ЕУ. Потреба да се заштити најпре јавни интерес (са нагласком на интерес малолетника), али и субјективних права појединачних субјеката (попут права интелектуалне својине), допринела је екстезивнијем тумачењу постојећих императивних норми и доношењу нових са циљем да се у што већој мери попуне правне празнине настале брзим и за бирократију неухватљивим технолошким променама.

Директиве ЕУ

Једно од примарних питања које се поставља код одговорности технолошких компанија јесте тренутак када та одговорност наступа. Тако, на пример, пружаоци услуга су становишта да њихове платформе не могу одговарати за незаконит садржај пре тренутка када су за њега сазнале односно када је треће лице учинило ту незаконитост вероватном. Међутим, како технологија напредује, а посебно савремени алгоритми које управо пружаоци услуга преко интернета поседују, намеће се и потреба да се њихова одговорност прошири на начин што ће технолошке компаније, управо користећи своје алгоритме, предупређивати велики део незаконитих објава и онемогућавати их већ код покушаја да буду објављене. На крилима те потребе и европски законодавац је, у оквиру Директиве о ауторском и сродним правима на јединственом дигиталном тржишту (Directive on copyright and related rights in the Digital Single Market 2019/790), прописао одређену одговорност пружаоца услуга за повреде ауторских права које њихови корисници учине трећим лицима, односно обавезао их на низ радњи које морају да предузму у циљу предупређивања повреда ауторског права.

Поборници слобода на интернету и противници члана 17 поменуте Директиве указивали су током и након јавне расправе о доношењу тог акта, на последице такве одговорности. А последице се могу огледати у чињеници да ће пружалац услуга, у циљу избегавања одговорности и без мотива да преузме ризик, уклањати садржај и за који није сигуран да ли је законито или незаконито постављен. То би неминовно утицало на ограничење слободе говора, доступности садржаја, ограничење права на пријем информација, па самим тим и на проток информација уопште. Jедан од главних аргумената за повећање одговорности пружаоца услуга је, између осталог, успостављање правног уређења на интернету и спречавање кршења законских норми и помоћ при остваривању субјективних права.

Ограниченост алтогитма и последице по субјективно право корисника

Услед описаних околности, сведоци смо да су платформе навелико почеле да користе алгоритме који већ код постављања садржаја указују на његову супротност са јавним моралом, законом или унапред прописаним општим правилима платформе и онемогућавају његово постављање. Поред ове прелиминарне провере на иницијативу саме платформе, појачана пажња стављена је и на разлоге због којих трећа лица могу указати на злоупотребе и поступање по таквим захтевима. Иако су интернет-платформе и раније поседовале опције за пријаву незаконитости односно садржаја којим се крши јавни интерес и морал, ред и мир, као и субјективна права других лица, услед повећања нивоа одговорности, списак разлога због којих се може пријавити неки садржај стално се шири.

Међутим, где има постављених правила, има и покушаја њихове злоупотребе и изигравања. Неминовно су присутне и последице које се огледају у ограничењу права других лица. Тако је вечно вагање између важности два права или два добра, приватног и јавног интереса, између права на приватност и права на обавештеност и слободу говора, добило ново поље расправе, овог пута на интернету и поводом интернета.

Процена о основаности пријаве незаконитости односно повреде утолико је упитнија јер о њој одлучују интернет платформе по не увек јасним и транспарентним критеријумима, остављајући и основ сумње да ли су такве одлуке потпуно аутоматизоване без уплива било каквог људског фактора, макар и са контролном функцијом. Можда је решење у што прецизнијим правилима, корацима за остварење права према платформи и што транспарентнијем поступку са правом на другостепено одлучивање, уз присуство адекватно обучене особе или комисије од стране платформе. Арбитрирање платформе поводом пријаве у оваквим ситуацијама је свакако неопходно. Јер, уколико се остварење субјективних права остави искључиво суду, односно корисници платформи или трећа лица упуте на решавање својих захтева искључиво преко суда, такви поступци би за многе били недоступни, како из финансијских разлога, тако и због неизбежног међународног елемента који је последица глобалности интернета као његове основне особине.

WCM решења: ефикасно управљање веб-садржајима и боље корисничко искуство

Напори да се пословање привредних субјеката преведе у дигиталну сферу улажу се код нас деценијама, и то на два једнако захтевна фронта – корпоративном и оном који предводе мала предузећа и индивидуални предузетници. Вероватно најзначајнија последица дигитализације бизниса јесте масовни излазак фирми свих величина и профила на веб и следствена хиперпродукција онлајн садржаја који се пласирају на различите дигиталне канале комуникације и којима је нужно управљати на адекватан начин. За те намене посебно су креирани системи за управљање веб-садржајима (енг. WCM – Web Content Management) чија је основна сврха побољшање укупног корисничког искуства посетилаца сајта.

WCM = надоградња CMS-а намењена дигиталном маркетингу

О општим решењима за управљање целокупним дигиталним садржајем ( Content Management Systems – CMS ) већ смо писали. Однос између CMS и WCM решења је однос између општег и специјализованог.

Основни задаци CMS-а су да у својој бази складишти податке у било којој дигиталној форми и да администратору сајта омогући да на једноставан и ефикасан начин објављује те садржаје на изабраној веб-страници.

WCM је пак специјализован за управљање садржајима који су већ објављени на веб-страницама и као такав намењен је не само техничким администраторима сајта, већ и особама задуженим у организацији за дигитални маркетинг. Појава и развој WCM система једна је од последица промене парадигме онлајн присуства организација, компанија и брендова – фокус је са пуког објављивања садржаја (за шта је задужен CMS) измештен на управљање њиме у сврхе маркетинга, тј. монетизације присуства на интернету.

Као алат за публиковање на веб, CMS је прилагођен неаутоматизованој колаборацији и дизајниран тако да више овлашћених корисника може да независно креира и објављује жељене материјале. WCM са своје стране одликује висок степен аутоматизације и аутономности у раду, приликом чега се објављени садржаји посетиоцима веб-страница приказују на одређене, предефинисане начине (шаблонски) који се активирају спрам понашања самих тих посетилаца и често без икакве личне интервенције администратора.

Управо је то понашање посетиоца у најширем смислу кључно за примену WCM алата. Алат се, наиме, може програмирати тако да посетиоцу прикаже тачно прилагођен садржај у зависности од тога да ли веб-сајту приступа преко десктоп рачунара, таблет уређаја или паметног телефона са одређеним оперативним системом. Еко-систем се непрестано проширује, тако да квалитетни WCM производи морају бити у стању да адаптирају приказ садржаја и за нове класе комуникационих уређаја, попут паметних сатова, интерактивних наруквица, наочара или паметних кацига за обогаћену стварност (AR).

Надаље, унутар WCM-а могу се дефинисати методе поспешивања ангажмана и интеракције посетиоца са садржајем (engagement), што је изузетно важно у ери друштвених мрежа, када маркетари на све начине подстичу посетиоце матичног сајта да садржаје са њега „спонтано” деле на својим налозима на друштвеним мрежама.

WCM и као битна SEO ставка

Данашња WCM решења оптимизују складиштење садржаја веб-страница, метаподатака и других параметара на самом активном серверу (Core Repositorium), чиме се постиже побољшање перформанси сајта (брзине), што је један од кључних елемената за формирање позитивног корисничког искуства посетилаца, али и битан параметар при котирању сајта на претраживачима (SЕО).

Уз поменуто прилагођавање приказа веб-страница посетиоцу у зависности од тога чиме им приступа, WCM је незаобилазан SЕО алат у ери када Гугл беспоштедно анализира и оцењује да ли одређени сајт испуњава критеријуме лакоће при коришћењу.

Аутоматизовано прилагођавање приказа садржаја у вишеканалном окружењу

WCM производи нуде се као самостална софтверска комерцијална решења, као алати отвореног кода, клауд алати или као софтвер на бази преплате (SaaS). Нека од најпознатијих, према рангирању компаније Гартнер, jeсу: Progress Sitefinity, Adobe Experience Manager, Contentful, WP Engine WordPress, Drupal Portal и други.

За све њих заједничко је коришћење репозиторијума – скупа кључних података којима се организују и креирају метаподаци о самом садржају. Преточено у конкретну функционалност, ово је својство WCM-а да омогућава успешно баратање садржајима у мултиканалном дигиталном окружењу.

Под овим окружењем подразумевамо све чешћи (и интензивнији) сценарио где организација не поседује само основни компанијски/матични сајт бренда, већ и мноштво алтернативних веб-локација, попут тзв. промо микросајтова намењених ад хок кампањама, наградним играма итд.

Стручњаци су сагласни да су матични корпоративни сајт и домен и даље фундаментално место дигиталног присуства и његова средишња тачка. Међутим, количина садржаја која се размењује између њега и других канала комуникације је све већа и комплекснија по својој природи, тако да коришћење решења за управљање свим тим садржајима постаје и нужност и компаративна предност онлајн маркетара.

Које решење представља оптималан избор?

Ако се узме у обзир да, уз све карактеристично само за њих, данашњи WCM алати имају и готово све функционалности класичног CMS-а, поставља се питање који тип решења би поједина фирма требало да одабере.

CMS је општи и иницијални избор за практично све субјекте који стварају и размењују најразличитије врсте дигиталних садржаја и користе их што офлајн (унутар интранета, на пример), што као материјале које шаљу на екстерни сајт у виду објава. Уколико је количина тих садржаја релативно скромна, WCM није нужан.

Међутим, уколико организација има снажно веб-присуство, мноштво посетилаца, шаролик и динамичан веб-садржај који пласира преко свих данас актуелних канала, требало би да размисли о коришћењу WCM-а. Притом, величина организације (компаније) и њен пословни профил нису одлучујући фактор – и мања предузећа често имају изузетно интензивне онлајн активности.

Ослањајући се на мануелне методе управљања садржајима, фирме упадају у ризик да им сајтови буду лоше организовани, спори, са лошим одзивом и неинтуитивни за посетиоце, чиме се обесмишљава сав труд уложен у само креирање садржаја. У условима хиперконкурентности на вебу, таква пословна политика могла би да угрози укупну онлајн репутацију бренда у виду лошег корисничког искуства, али и лоше оцене које би претраживачи дали таквим сајтовима због неадекватно урађене оптимизације.

pitajte.rs вебинар: 9 савета за паметно оглашавање на друштвеним мрежама

Ако вам се често чини да вас „алгоритам мрзи“, да вам платформе на којима се оглашавате „једу паре“ јер нема позитивних ефеката на ваше пословање, можда није све до платформе, можда је нешто и до начина на који постављате огласе, одређујете циљеве оглашавања, начелно до начина на који обликујете свој пословни наступ на интернету. Кажу да је оглашавање на интернету лако, наравно, уколико знате како – и да се оглашавате и да добијете највише за свој новац.

Пратите ново издање pitajte.rs вебинара 1. априла од 20 часова, а Александар Радукин, перформанс менаџер и суоснивач дигиталне aгенције Homepage, иако датум налаже супротно, говориће врло озбиљно о основама оглашавања на друштвеним мрежама, пре свега Фејсбуку и Инстаграму.

Вебинар је намењен онима који се тек упуштају у оглашавање на овим платформама, било као почетници у дигиталном маркетингу или фирме које тек развијају своје онлајн пословање и настоје да постигну максималне резултате у односу на уложена средства.

Кроз девет савета, Александар даје одговоре на девет питања важних за постављање кампања које дају резултате.

Зашто морате имати сајт да бисте се успешно оглашавали онлајн?
Зашто је безбедност на првом месту?
Шта су Business и Ads менаџери и зашто се не boost-ују постови?
Шта је Pixel и како се подешава?
„Свето тројство“ – како до садржаја, позива на акцију и адекватне публике?
Публике – кога се то тиче?
Плејсменти – који формат и на којој мрежи воли ваша публика?
Циљеви – како подесити циљ кампање, а да не баците новац?
Како знати да кампање раде?

Шта још желите знати о оглашавању на друштвеним мрежама? Поставите питање предавачу на овом линку!

Александар Радукин јеDigital Performance Manager и експерт за оглашавање на интернету. Један је од пионира дигиталног маркетинга у Србији који за себе воли да каже да је има мајндсет фокусиран на високе циљеве и резултате. Специјалиста је за перформанс оглашавање, пројектовање продајних левака, примену „machine learning“ система и остваривања пословних циљева клијената. Сертификовани Google и Facebook партнер, као и LinkedIn Ads експерт. Оснивач је креативне дигиталне агенције Homepage и предавач на Homepage Academy.

Пратите вебинар на Јутјуб каналу РНИДС-а:

О pitajte.rs вебинарима

Организујемо их са циљем да понудимо одговоре на бројна питања о пословању на интернету. Сваког првог петка у месецу од 20 часова можете да пратите вебинаре на којима ће изабрани стручњаци говорити о различитим изазовима које онлајн бизнис доноси, али и одговарати на конкретна питања из области за коју су стручни, а која постављате ви!

Поставите питања и предложите предаваче за предстојеће pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs, објаве на друштвеним мрежама и Јутјуб канал РНИДС-а да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.