Страна 40 – Домен
LATINICA

За претрагу назива домена кликните овде

Пријављивање садржаја на друштвеним мрежама и поступање по пријавама

Да би омогућиле корисницима и трећим лицима да остварују и штите своја субјективна права, али и јавни интерес, интернет платформе су предвиделе низ опција и корака уз помоћ којих се може приговорити на објављени садржај, односно истаћи захтев поводом објављеног садржаја. На примерима две велике платформе, Фејсбука и Јутјуба, приказаћемо из којих све разлога се захтеви могу истаћи, односно који садржај се може пријавити и захтевати његово уклањање.

 

ФЕЈСБУК 

Корак бр. 1 – пријава и разлози за пријаву садржаја/корисника

У горњем десном углу сваке објаве, а у оквиру падајућег менија, постоји опција пријаве (report) од стране заинтересованог лица. Неки од разлога за пријављивање неприкладног садржаја, односно оног садржаја који није у складу са постављеним правилима коришћења на друштвеној мрежи Фејсбук јесу следећи:

  • насиље;
  • узнемиравање;
  • суицид или самоповређивање;
  • дезинформације;
  • спам;
  • неовлашћена продаја;
  • говор мржње;
  • тероризам;
  • повреда права интелектуалне својине;
  • превара;
  • злоупотреба деце/животиња;
  • сексуална активност;
  • промоција употребе дроге и других недозвољених средстава;
  • дељење приватних фотографија.

Наведена листа разлога није коначна, већ представља најчешће разлоге за пријављивање садржаја, а заинтересованом лицу стоји на располагању и “something else” опција, односно могућност да сами опишу разлог због ког садржај сматрају неприкладним.

Корак бр. 2 – Поступање платформе

Након што корисник пријави садржај, Фејсбук ће извршити прелиминарну проверу и уколико утврди да садржај заиста није у супротности предузеће једну од прописаних мера (упозорење, уклањање садржаја, забрана објављивања садржаја на одређено време, суспендовање профила). Одабир мере највише зависи од историје понашања предметног корисника на мрежи. Уколико дакле корисник који је објавио спорни садржај и раније кршио правила платформе или како би се кривичноправним жаргоном рекло – повратник је, изречена мера ће бити тежа.

 

Фејсбук без одлагања обавештава и лице које је пријавило садржај о предузетим корацима (нпр. да ли је садржај уклоњен), а такође даје могућност том лицу да, уколико се не слаже са одлуком коју је по пријави донео Фејсбук, затражи нову анализу предметног садржаја у смислу кршења правила друштвене мреже. У случају поновљене анализе, Фејсбук ће обавестити лице које је поднело захтев и о коначној одлуци.

Корак бр. 3 – комуникација са лицем које крши правила платформе, односно које је поставило неприкладан садржај

Уколико Фејсбук утврди да је постављени садржај супротан правилима друштвене мреже, обавестиће лице које је га је поставило о томе, а садржај ће учинити невидљивим за друге кориснике мреже. Такође, том приликом ће бити образложено кориснику зашто се предметни садржај сматра неприкладним, односно који од разлога за уклањање постоји у конкретном случају.

 

Фејсбук даље оставља две могућности кориснику. Да прихвати одлуку, односно да се сложи да предметни садржај није у складу са утврђеним правилима (уколико је то случај, садржај ће остати невидљив за друге кориснике мреже) или да се изјасни да се не слаже са одлуком, те образложи зашто, а све како би Фејсбук искористио ово искуство за унапређење система функционисања по пријавама. Предметно образложење зашто корисник сматра да је предметни садржај прикладан или да је одлука погрешна може бити различито:

  • у складу је са правилима мреже, по мишљењу корисника;
  • Фејсбук је погрешно протумачио намеру или контекст садржаја;
  • већ постоји сличан садржај који се слободно дели на мрежи;
  • одлука (нпр. уклањање садржаја или онемогућавања постављања садржаја на одређено време) је престрога;
  • друга образложења.

Такво образложење ће Фејсбук размотрити и након поновног прегледа садржаја одговорити на образложење и констатовати да ли нове аргументе прихвата или остаје код претходне одлуке.

Упозорења за друге кориснике

Уколико одређени садржај није у потпуности сагласан са правилима мреже, али није уклоњен, Фејсбук може поставити упозорење (warning screen) пре него што корисници тај садржај виде, односно дати им могућност да одлуче да ли ипак желе да га погледају упркос упозорењу. То упозорење ће садржати и разлоге зашто је постављено (нпр. да је узнемирујући садржај, да су fact-checker-и утврдили да је садржај измењен и др.).
 

ЈУТЈУБ

Корак бр. 1 – пријављивање и разлози за пријаву

Могући разлози за пријављивање неприкладног садржаја, односно садржаја који није у складу са правилима друштвене мреже:

  • сексуални садржај;
  • насилан или неприкладан садржај;
  • садржај који промовише мржњу или увредљив садржај;
  • узнемиравање или малтретирање;
  • штетне или опасне радње;
  • злоупотреба деца;
  • промоција тероризма;
  • непожељан (спам) или обмањујући садржај;
  • повреда права лица које пријављује садржај;
  • проблем са титловима.

Након одабира једног од разлога, лице које пријављује садржај може, у зависности који је разлог у питању, прецизирати тај разлог (нпр. одабиром разлога насиља отвара се нова листа која садржи: туче одраслих, физички напад, малолетничко насиље и злостављање животиња. Неки разлози немају додатна појашњења у том смислу, нпр. злоупотреба деце).

 

Када корисник прецизира разлог и евентуално појашњење тог разлога, даље има могућност да наведе додатне детаље у слободној форми и образложи зашто сматра да предметни садржај није у складу са правилима друштвене мреже. Такође, може навести и временске ознаке и тако прецизирати тачне тренутке у којим се правила крше.

Јутјуб и повреда субјективних права

Треба напоменути да Јутјуб има посебну процедуру када се садржај пријављује из разлога повреде субјективног права – интелектуална својина, приватност итд. У том случају се попуњавају посебно прописане форме (конкретна форма зависи од тога које право је повређено). Предметне форме служе за достављање релевантних информација у погледу лица чије је право повређено, давања додатних објашњења и образложења на који начин је до повреде дошло, као и свих других информација и захтева. Форме су међусобно веома сличне, с тим што свака поседује одређене ствари које су карактеристичне за повреду права која се пријављује и доказивање те повреде.

Корак бр. 2 – поступање по пријави

Уколико Јутјуб утврди да је дошло до повреде његових правила, он ће уклонити предметни садржај и обавестити лица које су га поставила о томе. Поред уклањања садржаја, могу се изрећи и додатне мере које зависе од ранијег понашања корисника који је садржај поставио.

 

Уколико је у питању прво кршење правила, Јутјуб ће издати само упозорење без последица (warning with no penalty). Након једног издатог упозорења, кориснику ће следећи пут бити онемогућено постављање садржаја на период од једне недеље (strike). Уколико корисник добије три strike-а, односно ако му три пута буде привремено онемогућено постављање садржаја у периоду од 90 дана, Јутјуб канал тог корисника ће бити суспендован.

 

Поред тога, Јутјуб задржава право да одмах суспендује оне канале за које процени да константно крше правила или да су макар једном извршили озбиљну злоупотребу платформе, односно задржава право да на њих не примењује претходно описани систем.

 

Такође, свим корисницима којима су издата упозорења, онемогућено постављање садржаја или им је суспендован канал, омогућено је улагање жалбе на ту одлуку, након чега ће Јутјуб је поново размотрити.

 

Правна анализа је урађена уз коауторство Бориса Мољевића, дипломираног правника

Зашто је пожељно лагати креативце?

За креативце обично кажу да су „у свом свету“, а то је крунски доказ да свет креативаца ипак постоји. У том свету на снази су посебна правила и тамо је врло лако, чак и пожељно, одлутати. Мозак у ком се свакодневно рађају идеје никад није до краја фокусиран на једну ставку. У мозгу креативаца владају дигресије, разни рукавци и асоцијације, и дешава се да мисао скрене на првој раскрсници, или да искочи из прве кривине.

 

Зато креативце бије глас да су неорганизовани, често неодговорни, али јасно је да су неопходни због својих талената и нестандардних, другачијих и неконвенционалних идеја и размишљања (out of the box). То што неки дизајнери на десктопу свог рачунара имају милион иконица, то не значи да нису фантастични и талентовани дизајнери и да неће испоручити савршено решење за билборд, Инстаграм пост или неку анимацију.

 

За креативце постоји само „њихов“ свет који их окружује, зато сви који са њима уско сарађују треба да имају на уму једну рогобатну и не толико честу реч. Прокрестинација! То је термин који означава одлагање у бескрај, одлагање не само најмањих обавеза, већ редом свих задатака који су предвиђени чак и на дневном нивоу. У овом тексту је прецизно анализиран тај феномен бескрајног одлагања.

 

Управо прокрастинација је чест узрок кашњења креативаца, без обзира на то да ли је реч о дизајнерима, копирајтерима, аниматорима или композиторима. Илузија креативаца је да има времена чак и кад га нема, што доводи до чувеног проклизавања, или пробијања задатог рока (deadline). Пословица „кућа се гради циглу по циглу”, или „Рим није саграђен за један дан” креативцима не значи много. Они у ту причу не верују. Они заправо верују да су велика идеја и једна или две непроспаване ноћи довољне за чудо.

 

Кашњење и креативност обично иду руку под руку. Многи су покушавали да пронађу везу између та два феномена. Веза постоји.

 

Управо зато људи који сарађују са креативцима треба да имају на уму да обећани визуал, видео или текст можда неће добити на време. Да ли се са тим треба помирити? Никако!

 

Како би предупредили ту непријатност, креативцима се обично прећуткује стварни рок, па им се зада посебан датум. Пласира им се лаж, али за њихово добро. Обично је то неколико дана раније. Рок се за креативце помера како би се наручилац обезбедио, а креативац у тих неколико дана урадио посао до краја. Та трик техника није непозната многим организаторима посла (акаунтима) који су запослени у адвертајзинг агенцијама.

 

Кад већ постоје беле лажи (white lies) није ни страшно скратити креативцима рок неколико дана. Јер, то је за свачије добро. Беле лажи се и по дефиницији изговарају како се не би повредила осећања људи.

 

Организовани људи су попут Ексела (Excel) и прецизни су у потпуности, док су креативци више налик Пауер поинту (Power Point), увек се мењају и воле да мењају.

 

Креативци данас раде истовремено на више пројеката (мултитаскују) и често су расејани. Зато је пожељно са њима правити макар недељне састанке рекапитулације. „Чисто да видимо како нам иде”, то је чаробна реченица упућена креативцима. Након сваког од тих састанака који служе као пресек стања, пожељно је креативцима као напомену послати сиже или рекапитулацију (recap). Они морају да имају писани траг о свему што се договара, јер ће ненамерно заборавити ако им се само усмено пренесе.

 

Све то се ради у циљу континуитета, како бисмо са креативцима одржали контакт и како би се пратио развој пројекта. Перцепција времена није иста код свих људи, односно, код креативаца је време прилично релативна ствар.

 

Уколико је ове недеље изашла нова сезона серије Stranger Things или Peaky Blinders, или је изашла нова верзија неке популарне игрице, врло вероватно да ће креативци прво испратити тај садржај, а за посао ће рећи „има времена”. Одлагаће финализацију пројекта до последњег тренутка, односно док не упадну у цајтнот.

 

Зато је креативце потребно суптилно напомињати и пратити, али никако узнемиравати. Таква је игра, таква су неписана правила. Креативцима је лако ући под кожу. Само треба бити стрпљив.

 

П. С. Аутор овог текста је проклизао три дана.

Електронска трговина − како постићи добар резултат попустима или акцијама?

Акције и попусти су моћан алат за сваког трговца, било да су на интернету или се продаја одвија физички. Заправо, од почетка пандемије постало је готово незамисливо да неко ко тргује производима не ради то и путем интернета. Има изузетака, наравно, али многи који нису могли ни да замисле да ће имати електронску продавницу, данас од ње живе/данас су им то бизниси.

Но, да се вратимо на тему. Акције и попусти су идеалан начин да се ослободимо нагомиланог лагера или да краткорочно побољшамо стање готовине на свом рачуну. Ипак, уколико се не користе пажљиво, акције и попусти могу да изазову низ проблема у пословању, од којих неки могу имати дугорочне негативне последице.

 

А шта то лоше може да се деси?

Приметићете да многи пружаоци комерцијалних услуга (рецимо по моделу месечне претплате) редовно стимулишу нове кориснике сјајним акцијама и попустима, али се (бар код нас) готово никада не одлуче да лојалне кориснике награде на сличан начин.

 

Такође, приметићете да се повремено дешава да они који редовно плаћају услуге по пуној цени не добијају попусте, а да они који не плаћају редовно добијају повољности да нагомилане дугове отплате. Некада добију отпис камата, некада добијају рате, или попуст уколико укупан дуг измире.

 

У овим случајевима, лојални корисници пролазе лошије од нових или оних који нису редовне платише.

 

То су екстремне ситуације, али и свака ситуација у којој неко ко је нов купац добије попуст и прође повољније од редовних купаца може потенцијално бити проблем.

Како онда конципирати попусте?

Сваки бизнис је јединствен, али постоје нека правила која се односе на велику већину. Свакако, идеалан механизам за ваш специфични случај доћи ће временом, након много тестирања и експериментисања.

 

Постоји неколико типова акција и попуста који се најчешће користе и о којима је добро размишљати:

    1. Празнични и сезонски попусти

У идеалним околностима, почетком сваке године правимо календар акција овог типа. Најчешћи датуми уз које се везују акције су: Дан заљубљених, 8. март, Ускрс, почетак школе, Црни петак, Божић и Нова година.

 

Сезоне су обично везане за годишња доба или неке ствари које се дешавају у одређеним периодима године као што су активности везане за школске распусте, летовања и зимовања, сезону слава, матурске и апсолвентске прославе и слично. 

 

Већина продаваца који су агилни труди се да има испланиране акције у овом случају. Купци то очекују, и обично нико неће имати негативне реакције на попусте у оваквим ситуацијама.

 

Попусти и акције овог типа су идеалне да одржавамо редован контакт са својим купцима. Ако се бавите електронском трговином, извесно имате базу досадашњих купаца и публике на друштвеним мрежама, а овај тип информације обрадоваће сваког ко је заинтересован да производ купи, а они који можда нису, неће се наљутити, а можда ће чак и неком од пријатеља послати информацију. 

    2. Упознавање са производом, дегустације, промоције, проба производа

Свест купаца се мења и све више њих је спремно да купи производ који није држало у рукама или пробало. Не тако давно, већина људи није могла ни замислити, посебно у случајевима када купују нешто што је скупље, да ипак не оде да види, пипне и проба производ. 

 

Дешавало се често да, у случају куповине технике или гардеробе, људи оду у продавницу да виде и пробају, а затим од куће наруче са сајта на коме је најповољније.

 

Уколико имате производ за који је значајно да га људи чулно искусе пре куповине, дајте им прилику да дођу у контакт са њим. То није класичан попуст, али јесте нешто што може да се буџетира на сличан начин. Закупите штанд на месец дана у неком шопинг-центру и обавестите све пратиоце. Уколико немате физичку продавницу, направите сарадњу са неким ко има, ко вам може дати једну полицу или сличан начин да изложите свој производ.

 

Где је то могуће, понудите људима да производ дегустирају (храна или пиће) пре него што га купе, или пробају (рецимо, уколико постоји неколико величина, а нису сигурни која им одговара). На тај начин ви желите да решите блокаде које потенцијални купци имају. 

    3. Посебне понуде за нове и старе купце

Сваки бизнис који продаје производе или услуге које су нам потребне више од једном у животу мора истовремено да ради на привлачењу нових купаца и на изградњи односа са постојећим, уколико жели да расте.

 

Зашто морамо стално тражити нове купце? Зато што ма колико добро радили свој посао, природно је да се база купаца временом осипа из разних разлога. Уколико не радимо на привлачењу нових, временом се број може смањити толико да угрози пословање. 

 

А зашто је битно сачувати старе купце? Истраживање Канцеларије за заштиту потрошача Беле куцће од пре неколико година, спроведено на великом узорку америчких бизниса, открива нам да лојални купци временом продавцу оставе у просеку десет пута више новца него (што су то учинили) приликом прве куповине.

 

Америчка државна агенција за мала предузећа процењује да је довођење нових купаца у просеку пет пута скупље од задржавања постојећих. 

 

Како се онда поставити? Врло обазриво. Не смете фаворизовати нове купце толико да стари буду незадовољни. Препорука је да идете са симболичним попустом или ваучером (купоном) за попуст за наредну куповину који могу искористити сами или поклонити неком. Старе купце стимулишите посебним понудама које неће бити јавно доступне, већ ће бити комунициране само ка њима. Тако ћете имати тему за разговор, а они ће се осећати повлашћено, што и заслужују. 

 

Такође, добра идеја је да старим купцима дамо попуст на нове производе уколико желе да их пробају међу првима. Код попуста на старе производе треба бити пажљив, јер купац који је купио производ по пуној цени а сада има попуст може да се осетити изневерно и доживети да производ мање вреди. То не мора бити случај уколико кроз поруку купцима пренесемо и контекст и разлоге због којих добијају попуст.

 

Наредни корак у овом сегменту је лојалти (loyalty) програм, односно предвидљив систем бенефиција за редовне купце. 

    4. Временски и количински ограничене понуде 

Уколико их користимо повремено и паметно, могу бити врло добар алат. Уколико их користимо стално, изгубиће ефекат, посебно код купаца повратника. 

 

Ограничење код потенцијалних купаца изазива потребу да куповину заврше што пре, иако би је у другим околностима вероватно оставили за касније.

 

Ограничења је могуће повезивати са попустима, па тако до одређеног датума или за одређени број првих купаца цена за производ може бити умањена за одређени проценат. 

 

На пример, за догађај који се одржава 30. септембра, цена карата је до 1. септембра са 30% попуста, до 10. септембра са 20% попуста, до 20. септембра са 10% попуста, а након тога карта се купује по пуној цени. 

 

Такође, прве купце можемо стимулисати неким наградама. Обично је добро да ове награде немају високу комерцијалну, али имају емоционалну вредност. На пример, првих 100 купаца карата добиће уз карте и фотографију са аутограмом извођача, или могућност да преслушају нови албум пре осталих. 

    5. Пакети и сетови производа

Један од најчешћих начина да повећамо просечну потрошњу корисника јесте да им понудимо сетове (више различитих производа који добро функционишу заједно) или пакете производа (више комада истог производа са знатним попустом на количину).

 

Сетови су иделна прилика да производе који слабије иду или који су нови испромовишемо купцима без додатних трошкова. Они их можда не би купили, али уколико их добију „бесплатно” неће их одбити.

 

Што се тиче пакета, једноставно је − већи промет, једна достава, једно паковање и могућност да се једном продајом приходује кумулативно знатно више, уз процентуално мању маржу. Када се у обзир узму бенефити, мањи профит по комаду буде углавном прихватљив.

 

Шта никако не радити?

Уколико имате физичке производе или услуге, немојте давати велике попусте јер ће људи посумњати у квалитет и вредност. Такође, када једном купе по тим условима, тешко ће наредни пут платити пуну цену.

 

Искуство нас учи да понуде које делују „превише добро да би биле истините” обично или нису толико добре, или нису истините. 

 

Изузетак су производи којима ускоро истиче рок или имају оштећење, или спадају у неку претходну колекцију од које је остало свега неколико комада и само праве пометњу.

На који начин комуницирати са купцима?

Постоје неке правилности које често дају добре резултате, али и њих је пожељно да тестирате. Ево неколико конкретних примера:

 

Ми нисмо увек савршено логична и рационална бића и постоје психолошке препреке које често спречавају купце да заврше куповину. Примера ради, уколико производ кошта 990 динара, уз поштарину од 250 динара, многи ће одустати јер не желе да слање плате као четвртину производа. Али, уколико производ кошта 1.240 динара уз бесплатно слање, ове препреке неће бити. За оне који се одлуче да купе два комада, понудите процентуални попуст који је приближан уштеди коју имате због тога што само једном шаљете, и сви ће бити задовољни. 

 

Бесплатна достава, бесплатно поклон паковање које ћете урачунати у цену производа је често веома добра идеја. 

 

Такође, уколико постоји опција да производ купе на вашој електронској продавници, а преузму у радњи, можете их стимулисати попустом јер не морате да шаљете производ, а особа која дође у радњу можда потроши још неки новац на лицу места. 

 

Исту ствар често можемо рећи на више различитих начина. Финансијски је исто, али је потпуно другачији доживљај за купца. На пример, производ који кошта 50.000 динара је на 20% попуста, и то делује прихватљиво, али није претерано атрактивно. Међутим, ако комуницирамо да је попуст 10.000 динара, то делује веће и значајније. Такође, могуће је представити и на овај начин − уз два купљена производа на трећи нудимо 50% попуста, или да за четири купљена производа пети добијате гратис.

 

Попуст 20% на прву куповину преко 5.000 динара, можете конципирати и тако да уз куповину од 5.000 динара дајете купон од 1.000 динара које купци могу искористити приликом наредне куповине. У првом случају, продали сте уз мањи профит, иако сте корисника стимулисали да потроши преко 5.000 динара, а потрошио би можда 3.500. У другом, продали сте по пуној цени, а ако корисник одлучи да поново дође, имаће попуст, али ћете ви имати прилику да поново приходујете од његове куповине.

 

За сам крај, још једна ствар о којој треба да размишљате јесте да покушате да комуницирате позитивне вредности. Позитивно је увек боље од негативног када причамо о продаји. На пример, боље је рећи купцу „искористите прилику” него „уштедите новац”.

 

Када му кажете „искористите прилику”, он има осећај да је нешто добио, а када му кажете „уштеди новац”, има осећај да је преварен јер свакако новац мора потрошити.

 

Дакле, драги читаоци, искористите прилику и већ данас почните да развијате добар однос са својим купцима тако што ћете ове алате користити да њихово корисничко искуство и задовољство унапредите. 

 

Истражујте, пратите шта раде други у вашој, али и другим областима и размишљајте на који начин можете то да искористите у вашем случају.

 

Дестилерија Пруна: Производи који шире љубав при сваком гутљају

На пола пута између Голупца и Кучева, у селу Вуковић налази се дестилерија и винарија „Пруна”, породична фирма чија традиција датира још из давне 1934. године. У своје производе са љубављу и пажњом, власник Слободан Илић и извршни директор Александар Новаковић, уз помоћ свог тима, уграђују снагу Ђердапске клисуре и свежину плодних воћњака, шљивика и винограда браничевског округа.

 

Како је започела прича по имену Пруна?

 

Александар Новаковић: Дестилерија „Пруна” отворена је 2014. године, као наставак породичне традиције која је започела пре безмало читав век. Те 1934. године је деда Богица, наш заштитни знак и прадеда Слободана Илића, купио први казан у селу и почео да пече ракију за себе, али и услужно, за друге.

 

Дестилерија је назив добила по влашкој речи за шљиву – пруна, а ми управо највише и радимо са шљивом. Иако су почеци били релативно скромни, дестилерија данас има 15 хектара воћног засада под шљивама, крушком виљамовком, облачинском вишњом и лесковачком дуњом, и све се користи за производњу.

 

Ја сам се „Пруни” придружио још као студент. Наиме, била ми је потребна додатна пракса и желео сам да научим све тајне добре капљице. Када сам дошао у дестилерију, за мене су се све коцкице посложиле. Полако сам напредовао, учио сам, а данас сам ту у улози извршног директора и помажем у чувању аутентичних мириса и укуса овог поднебља.

Који су све производи Пруне?

 

Александар Новаковић: Производимо premium ракије, single barrel ракије, џин и вина. Годишња производња ракије креће се између 10 и 15 хиљада литара, а вина између пет и осам хиљада литара, што зависи од приноса и тога каква је година.

 

Џин производимо од нашег воћа, тако што се воће прочисти више пута кроз дестилацију да би се добио што чистији алкохол. Додатке за укус и мирис џина правимо сами – ми то зовемо „зачин”. На пример, мацерат поморанџе прави се тако што се свежа поморанџа убаци у алкохол и стоји неко време, недељу-две, па се та смеса дестилише.

 

Правимо и остале зачине од цитруса, рузмарина, камилице, бибера, кардамона, коријандера, боровнице и многе друге. Можемо сами да произведемо који год укус желимо.

 

Поред постојећег, колико често проширујете асортиман?

 

Александар Новаковић: Једном годишње пласирамо нове производе. Имамо једну серију ракија која се зове single barrel, једно буре, и сваке године имамо макар једну потпуно нову етикету. Ове године смо избацили девет нових, међу којима су две шљиве, виљамовка, вишња, јабука и дуња. Први пут смо избацили дуњу single barrel. Наиме, до сада нисмо имали дуњу која је била у бурету већ у иноксу, дакле, безбојна.

По чему је пиће single barrel специфично?

 

Свако буре увек има своју етикету, и то је ограничена серија. У производњи оваквог пића све зависи од бурета у коме сазрева. Ми не користимо никакве појачиваче укуса и модификаторе, не поправљамо укус већ пуштамо да буде онакав каквим га природа дȃ у комбинацији воћа са буретом.

 

Једино што радимо након вађења пића из бурета јесте разблаживање на жељену концентрацију алкохола и филтрирање након хладне стабилизације. Ракију држимо на температури испод нуле неко време, после тога пролази кроз филтере и спремна је за употребу два до три месеца након филтрирања.

 

Поред производње пића, пружате и занимљиву могућност за сарадњу са клијентима.

 

Александар Новаковић: Имамо могућност креирања посебног производа за клијента. Рецимо, фирме често купују од нас одређене количине производа које можемо специјално за њих да брендирамо посебном етикетом. Такође, правимо и пића која имају укус по жељи клијента. Рецимо, има оних који у укусу желе више рузмарина или мање клеке. Дакле, у сарадњи са оваквим клијентима, кроз заједнички рад где клијенти пробају различите укусе, стварамо потпуно јединствен производ. Ово је нешто што често правимо као поклон који фирме и компаније дарују својим радницима и пословним партнерима за различите прилике.

 

У понуди је и једноставнија варијанта, када већ постојећу ракију коју имамо упакујемо у етикете са логом фирме и жељеним исписом.

 

У понуди дестилерије је и обрада воћа: ако имате 2-3 тоне, можемо то услужно обрадити.

Фирме имају и могућност да својим запосленима приуште и долазак код вас на једну туру уживања?

 

Александар Новаковић: Тако је. Правимо мање тим-билдинге за максимално 18 особа које, овде код нас, уз квалитетно пиће и храну, могу да се опусте уз поглед на природу, вртове и брдовити предео. Људи заиста уживају у чистом ваздуху, а занимљиво је да нам често траже да не пуштамо музику јер желе да уживају у цвркуту птица.

 

Наш специјалитет који нудимо за ручак је прасе или јагње, или прагње, спремљено на посебан начин у влашкој фуруни старој преко сто година. Специфичан начин припреме огледа се у томе што се у фуруни прво наложи ватра како би се подигла температура, а затим се избаци пепео, и та топлота која је задржана унутра заправо пече прасе а истовремено га и прокува. То прасе које изађе из фуруне је толико сочно да се просто топи у устима. Има занимљив укус, али не типичан као што је класично печење на које смо сви навикли.

 

У дестилерији Пруна добродошли су и сви који желе да дођу у сопственој режији. Шта је то што још очекује госте када дођу?

 

Александар Новаковић: Путем нашег сајта Pruna.rs постоји могућност заказивања дегустација. Наравно, наши посетиоци пролазе кроз читав производни погон, упознају се са свим фазама производње, након чега следи дегустација. У склопу свега је и закуска са посебно изабраном храном − италијанском саламом, сармицама од винове лозе, каламата маслинама, чварцима од мангулице, грисинима и локалним влашким сиром. Све је разноврсно, тако да излазимо у сусрет и веганима и особама које воле месо. Уједно, ова храна служи како би гости могли да прочисте чула између пробе пића и заиста осете укус на прави начин.

 

Организујемо и обилазак воћњака, а уколико је тада производња у току, обично је то крајем августа и почетком септембра, може се видети на који начин се ради прерада воћа, пресовање грожђа, дестилација. То су веома занимљиве ствари.

 

Посете се заказују путем сајта или телефоном. Углавном смо увек ту, у обилазак се може доћи и викендом, радимо и суботом и недељом, али је пожељно најављивање како бисмо гостима могли да приредимо најбољи угођај.

Која тржишта покривате својим производима?

 

Александар Новаковић: Највећи део производа пласирамо у Београду где се наша пића продају у ресторанима и хотелима, а добар део продаје се дешава и овде на кућном прагу где је сама производња.

 

Пића извозимо у Швајцарску и у Аустрију, али нам то није у фокусу, иако на њиховом тржишту имамо могућност да продамо све количине које произведемо, јер нам је домаће тржиште примарно.

 

Шта је оно што ваш производ издваја на тржишту од остатка конкуренције?

 

Александар Новаковић: Оно што нас издваја јесте наш приступ производњи. Ми у све улажемо 101%. Нама су и воћњаци под травом која је покошена тако да изгледа као она на фудбалском терену. Најбитније у свему томе је да се одреди прави тренутак бербе. Када беремо, одмах се на лицу места, пошто се берба ручно ради, издвајају неодговарајући плодови. Увек их има, али то буде веома мали проценат јер све радимо како треба. Воће се прерађује што пре да се не би губило на квалитету. После тога дајемо времена пићу да одстоји. Кад наша ракија изађе на тржиште, већ је стајала сигурно пет година. Изузетак су ракије из резерва линије, које не иду у буре. То су ракије које могу после две до три године да се конзумирају.

 

Ракије које одлеже, морају да сазру у бурету, а након тога, кад се изваде, обично их чувамо три до пет месеци пре него што их пустимо у продају, дакле, тек када је завршен процес стабилизације.

 

На који начин долазите до клијената?

 

Александар Новаковић: Репутација коју имамо и препорука су наш примарни начин рекламирања. Не радимо агресиван маркетинг већ нас клијенти проналазе, често и преко интернета, зову и траже одређено пиће које су већ негде пробали.

 

Колико вам сајт и друштвене мреже користе у пословању?
 
Александар Новаковић: Веома. Преко сајта све може да се наручи, шаљемо брзом поштом о нашем трошку, и то већ пар година добро функционише. Трудимо се да на Инстаграму иде бар један пост на два дана. Добијамо комплименте на друштвеним мрежама, хвале нас да смо једна од најбољих страница на Инстаграму у Србији.

 

Мреже користимо за промоцију, изузетно смо активни, али алкохол тамо не сме да се продаје, па заинтересоване усмеравамо на наш .rs сајт. Овај домен смо одабрали јер живимо у Србији и зашто не бисмо користили потпис своје земље. Pruna.rs је наш сајт, а кад бисмо рекли Pruna.com, већ не звучи пријатно. Али, промовишемо нашу земљу пошто смо веома популарни и у иностранству. 

 

Какви су вам планови за даље?

 

Александар Новаковић: Наш главни циљ за ову годину и оне које следе је да што више људи дође да види дестилерију, да доживи место и саму производњу и увери се колико водимо рачуна, како о хигијени тако и о свим деловима процеса производње. Наравно, и да људи производе пробају директно из бурета и танкова. Да осете да се ради са много посвећености и пажње.

 

У плану нам је и ширење засада. Желимо да подигнемо нови виноград и повећамо површину под осталим засадима и, наравно, настављамо да чувамо традицију.

 

Погледајте причу Слободана Илића и Александра Новаковића на Јутјуб каналу РНИДС-а:

Интернет као спас и катализатор домаће туристичке индустрије

Једна од ствари која је људима најтеже пала током пандемије била је немогућност одласка на летовање на обали мора. Понекад непромишљено и исхитрено, а понекад и под понижавајућим условима уласка које прописује држава-домаћин, људи су током протекла два лета, са више или мање успеха, покушавали да се из Србије домогну најближих приморских дестинација. Ванредно велико интересовање за лето 2022. има своје специфичне рефлексије и на збивања у домаћој онлајн сфери.

 

Помама за летњим смештајем корисна за све

Недавним укидањем свих рестрикција на улазак у Грчку и боравак у њој, али и у другим земљама, наступила је навала на резервације смештајних капацитета, а невиђену помаму кад је реч о тражњи пожурили су да искористе сви: глобални системи за резервацију смештаја, домаће туристичке агенције, формални и неформални самостални предузетници, али и – директни преваранти. И док у агенцијама још увек звоне фиксни телефони и људи у пословницама прелиставају папирне летке и каталоге са понудом, заједничко свим играчима на овом пољу је интензивна употреба интернета тј. онлајн медија. 

 

Пажњу домаће онлајн јавности, али и традиционалних медија, изазивају примери летњих сезонских интернет превара, у којима се преваранти служе лажним налозима на друштвеним мрежама отвореним посебно за те намене. На тим налозима не постоји (право) име и презиме особе која издаје смештај, не постоји назив, као ни тачна локација апартмана. Налогом доминирају фотографије туђег смештаја преузете са интернета и позив посетиоцу да се путем поруке јави оглашивачу у инбокс „ради даљег договора”. 

Превара – цена у инбокс, уплата авансно

Заинтересованој особи се на упит у е-сандуче шаљу додатне фотографије неког апартмана више категорије, његова цена и генерички опис. У почетку су ови непостојећи апартмани нуђени по нереално ниским ценама, што је код људи побуђивало сумњу, тако да нове верзије преварних понуда подразумевају да су оне истовремено ценовно прихватљиве и реалне, али да ипак спадају у нешто повољније, нарочито јер је реч (по фотографијама и опису) о смештају који наше тржиште третира као „лукс”. Уз то, жртве привлачи и то што су непостојећи апартмани расположиви и у самом шпицу сезоне, а то је битна ставка преваре. У стварности готово сви атрактивнији капацитети за смештај туриста одавно су распродати.

 

Комуникација се све време одвија искључиво преко порука, а од жртве се обично тражи да уплати аванс или чак читав износ летовања путем Вестерн јуниона (Western Union) или неке друге међународне платне институције намењене електронском трансферу новца. После извесног времена, налог се гаси, а жртве које се „упецају” до краја и оду на назначену фантомску дестинацију тек на лицу места схвате да су преварене и да су остале и без новца и без летовања. 

Хетерогена природа друштвених мрежа

Многи наши медији који су преносили овакве вести заузели су веома оштар став према друштвеним мрежама  окривљујући их као извор проблема. Међутим, индикативно је да прве корисне и правовремене реакције на ове покушаје злоупотребе нису дошле ни од државних органа ни од агенција и њихових асоцијација, већ управо од других корисника тих истих друштвених мрежа, који су преко тематских група размењивали корисне информације и упозоравали неискусне посетиоце на опасности. 

 

Тиме се, заправо, потврдила хетерогена природа друштвених мрежа − иако могу да послуже у злонамерне сврхе, оне су вишеструко корисно средство не само за чланове формираних онлајн заједница (група), већ и за легитимне привредне субјекте, који их користе за маркетинг, паралелно са употребом других медија, од којих је свакако најзначајнији веб-сајт. 

Примена интернета у пословању агенција

За разлику од преварних или легитимних индивидуалних понуђача смештаја, туристичке агенције су у прошлости доста тешко и са оклевањем своју понуду и пословање преносиле на интернет. Уз инерцију, разлог за то је прилично специфичан пословни модел који, између осталог, подразумева дугорочни закуп капацитета власника некретнина, који агенцијама гарантује могућност да њихова понуда буде повољнија него преко глобалних сајтова за резервације, па чак и онда када гост затражи појединачну понуду директно од власника виле или хотела. 

 

Но, иако власницима агенција и некретнина можда није преко потребан, интернет је туристима постао главни извор информација. Заменивши одласке у просторије агенције или позивање десетина бројева телефона агената задужених да пронађу жељени смештај, потенцијални клијенти се сада информишу путем веб-сајтова понуђача, али и специјализованих тематских сајтова и група на друштвеним мрежама. 

 

Увидом у текућу понуду двадесетак најпознатијих домаћих агенција, можемо се уверити да је на њиховим сајтовима велика предност дата функционалности науштрб дизајна и лакоће коришћења. Иако су информације о аранжманима детаљно презентоване, често их није лако пронаћи на сајту, а није ретка ни упитност њихове актуелности. Ипак, календарски преглед расположивости смештаја је углавном присутан и функционалан, као и њихови описи са пратећим информацијама. 

Уштеда времена за све

На основу свих информација посетилац формира свој став о укупној понуди на тржишту, упоређује понуде и креира конкретан упит агенцији. Нажалост, наше агенције углавном немају заокружен и финализован процес продаје преко веб-сајта који би се окончао плаћањем картицом, али је тренд такав да очекујемо да и то ускоро буде доступно као опција. 

 

Без обзира на изостанак овог сегмента на пољу електронског пословања, пренос укупне комерцијалне понуде и продајних информација из папирних каталога у канцеларијама агенција на њихове сајтове, њима (као и њиховим клијентима) штеди небројене хиљаде радних сати које су се некада трошиле у бесконачним телефонским позивима на линији купац−агенција−надоператер−менаџер дестинације, током којих се није губило само много времена, већ је често мучан процес налажења адекватног смештаја резултирао одустанком клијента од куповине аранжмана. 

Интернет и сопствени веб-сајт спасли су агенције пропасти

Интернет и компанијски веб-сајтови су, заправо, спасли агенције. Ширење популарности глобалних система за резервацију навео је многе да изразе мишљење према којем агенције, у доба процвата наведених система, постају чист вишак и тржишна непотребност, нарочито уз пораст интернет писмености. Десило се, међутим, да су агенције (иако иницијално невољно) прихватиле и искористиле могућности које им даје интернет и тиме створиле услове за вођење отворене тржишне утакмице, где се сви учесници боре ценом и квалитетом, а  „побеђују” некад једни некад други.

 


Уз још много учења о електронском пословању, креирању и вођењу сајтова и присуству на друштвеним мрежама, које им неминовно предстоји, домаће туристичке агенције су одличан пример како се једна традиционална индустрија може извући из амбиса и ревитализовати у неповољним условима. Уколико би овај пример следиле и неке друге нише, то би домаћу економију учинило снажнијом, а дигитално присуство не би било доживљавано као имагинарни појам, већ као врло конкретан (па и релативно једноставан) скуп поступака примене интернета и електронског пословања у циљу унапређења маркетинга и продаје.

pitajte.rs вебинар: Водич за повећање продаје на онлајн продавници

 „Бројеви причају најлепше приче“ ,  рекла је током pitajte.rs вебинара Ивана Петровић, експерткиња за  Google Ads, која је током предавања дала прегршт корисних савета и упутства како продавати више на онлајн продавници.

 

У протекле две године видели смо да е-комерц доживљава „бум“, да све више предузећа има онлајн продавнице и ослања се на онлајн продају, међутим, немају сви подједнако добре резултате, нити добијају максимум у односу на уложено време и новац.

 

Ивана је објаснила кључне принципе, али и показала конкретне примере и поступке који праве разлику и воде до повећања продаје.

 

Ивана је говорила о 13 кључних метрика које сваки е-шоп треба да прати и принципима на које се треба фокусирати приликом онлајн продаје (правило 80-20, стопа конверзије од 10%, правило 90-10, принцип „једноставно, али добро“, итд).

 

У наставку вебинара Ивана је говорила о бустерима конверзије:

  • неизоставним елементима „првог екрана“;
  • значају наслова производа који се продају;
  • опису производа који поред карактеристика мора да садржи бенефите производа;
  • значају адекватног CTA дугмета;
  • важности мотивације купаца да остављају рецензије;
  • како структуирати корпу и уклонити непотребне кораке до финализације куповине.

Ивана је дала и напредне савете за повећање стопа конверзије које можете потражити у презентацији са вебинара или погледати на снимку.

Преузмите презентацију.

Погледајте снимак вебинара и потражите саветe за повећање продаје на својој онлајн продавници.

Четири врсте е-комерц лендинг страница које лако конвертују

Леп је дан и шетате се градом. Пролазећи улицом наиђете на два локала, један поред другог, који продају гардеробу. Оба бутика имају јакну која вам се баш допада и коју већ дуже време планирате да купите. Цена? Одговара вам и једнака је у обе продавнице. Ето прилике да обрадујете себе.

Погледате излоге оба бутика и видите да је у првом гардероба набацана без неког посебног реда, па је практично немогуће да вам било шта западне за око. У другом је све уредно сложено, а и атмосфера у локалу чини да се купци осећају пријатно.

У коју продавницу улазите? Највероватније у другу јер, како вам се чини, само искуство куповине у њој биће пријатније, зар не?

Ситуација је потпуно иста и са е-комерц лендинг страницама на вашем сајту. Оне су попут онлајн излога и имају задатак да привуку пажњу потенцијалних купаца и позову их да уђу, обећавајући сјајно корисничко искуство. Према томе, добро направљене е-комерц лендинг странице значајно утичу на повећање продаје, чине да се сви напори и средства које сте уложили у маркетинг исплате и подстичу купце да вам се изнова враћају.

 

А како направити е-комерц лендинг странице које лако конвертују купце?

 

То, заправо, није тако тешко и у наставку ћемо вам открити 4 начина на која то можете урадити.

 

Али, пре тога, да видимо…

Шта је е-комерц лендинг страна

Реч  је о засебној, самосталној страници на вашем сајту која је направљена искључиво у рекламне сврхе како би се повећала конверзија. Ова страна не садржи мени и не пружа могућност одласка на друге странице сајта, већ је фокусирана само на један производ или услугу. Суштина је да корисници на ову страницу примарно долазе након што кликну на рекламу коју сте поставили на Гугл, Јутјуб, друштвене мреже или је послали путем њузлетера.

 

Да би е-комерц лендинг стране биле успешне, потребно је да буду фокусиране на један јасан циљ (на пример продају одређеног производа или групе повезаних производа) и да садрже:

  • Наслов који ће читаоце мотивисати и усмерити ка куповини;
  • Квалитетне фотографије које до детаља приказују оно што се нуди;
  • Текст персонализован за одређену циљну групу који јасно и сажето изражава добити и представља производ(е);
  • Друштвени доказ, односно сведочанства и рецензије задовољних купаца;
  • Јасан позив на акцију коју желимо да потенцијални клијент предузме.

У реалности ствари се одвијају следећим током: Особа која редовно одлази у теретану и обожава планинарење жели да купи квалитетан мултифункционални ранац, а затим на интернету наиђе на вашу рекламу са насловом: „Савршен ранац за спортисте и људе који воле праве авантуре“. Оглас, наравно, садржи адекватну привлачну фотографију и позив на акцију са промо кодом за остваривање 25% попуста.

 

Купац, потом, заинтересовано кликне на линк где га чека лендинг страна на којој сте поставили фотографије ранца у теретани, у природи, на излету, планинарењу… праћене одговарајућим текстом, истакли његов квалитет, описали на који начин ће новом власнику бити од користи, затим поновили могућност остваривања 25% попуста, и све то доказали кроз сведочанства особа које су већ купиле тај ранац и користе га.

 

На тај начин, потенцијалном клијенту смо омогућили да брзо нађе тачно оно штo је тражио, и то кроз садржај који му је прилагођен, a уз потврду истинитости онога што сте навели. Све у свему, доношење одлуке о куповини максимално му је олакшано.

Четири врсте е-комерц лендинг страна

У зависности од тога на ком кораку продајног левка су особе којима се обраћате, разликујемо 4 врсте е-комерц лендинг страна, односно оних које служе за:

  • подизање свести о бренду или производу,
  • ретаргетирање публике,
  • upselling – понуду додатних производа,
  • поновно ангажовање.

Свака од ових лендинг страна фокусира се на различит циљ због чега се њихов садржај и позив на акцију разликују.

Да видимо шта је то што је карактеристично за сваки тип е-комерц лендинг стране.

Страница за почетак продајног левка

Њена сврха је да новим потенцијалним клијентима представи ваш е-комерц сајт и може се користити, на пример, за Фејсбук оглашавање где ћемо направити lookalike публику која наликује већ постојећим клијентима.

 

Имајући то у виду, садржај лендинг странице за почетак продајног левка требало би да укључује причу о вашем бренду, навођење које то проблеме потенцијалних клијената решавате и на који начин, шта ће све клијент добити уколико вас одабере, као и сведочења постојећих задовољних клијената.

 

Такође, будући да се ваша циљна група налази тек на почетку свог корисничког путовања, вероватноћа да ће се одмах одлучити за куповину је релативно мала. Због тога позив на акцију треба усмерити ка њиховом подстицању да предузму неки наредни корак. На пример, може јој се понудити одређени попуст/поклон приликом прве куповине или затражити да вам оставе своју мејл адресу.

Лендинг страна за средину продајног левка

Овде се обраћамо особама које су већ чуле за нас и посетиле сајт, али још нису обавиле куповину. Ове лендинг стране одличне су за рекламне кампање у којима ретаргетујемо купце и потребно је да путем њих публици понудимо нешто што ће их погурати   да се покрену и обаве куповину.

 

Лендинг стране за средину продајног левка управо из тог разлога требало би да имају садржај који се односи на тачно одређени производ или мању групу уско повезаних производа, створе осећај хитности или изазову „страх од пропуштања нечег доброг“ и, наравно, презентују позитивне рецензије постојећих корисника.

 

На овом нивоу можемо очекивати да ће особе којима се обраћамо извршити куповину, па је позив на акцију потребно формулисати  тако да  садржи дугме са натписом „Купите сада“, „Поручите“ или нешто слично.

На дну продајног левка

Имате посетиоце сајта који су већ нешто купили или прегледали шта имате у понуди, напунили своју онлајн корпу a затим, из неког разлога, одустали од куповине? Ово је права публика за е-комерц лендинг страницу за дно продајног левка и upselling.

 

Имајте на уму да су ове особе спремне да потроше новац и зато је прави тренутак да им понудите додатне производе који их могу интересовати. Из тог разлога у овакву лендинг страницу потребно је укључити пакете производа, навести производе који су повезани са оним који су већ купили или поручили и понудити додатни попуст или неку врсту бонуса, чиме ће се подстицајно деловати на то да куповина буде остварена.

 

Овде позив на акцију фокусирамо на остваривање примарне продаје, а затим покушавамо да понудимо и друге ствари. На пример, текст на дугмету за позив на акцију може гласити: „Завршите своју куповину“, док испод тога можемо излистати неколико повезаних скупљих производа или пакета производа.

Поновно ангажовање

Е-комерц лендинг страницу можемо искористити и када желимо да подстакнемо лојалност купаца и приволимо их да поново посете наш сајт и остваре нове куповине. Будући да се овде обраћамо особама које су већ добро упознате са брендом/производима и услугама/понудом, нема потребе да им се посебно представљамо, већ ћемо се концентрисати на то да их задржимо као клијенте/купце.

 

То можемо урадити тако што ћемо им понудити садржај у коме их обавештавамо о лојалти програму (нпр. сакупљање бодова како би се остварио попуст), презентовати тизере/видео-садржај о новим производима/услугама, пружити неку веома повољну понуду, пружити могућност да остваре неку погодност уколико нас препоруче и слично.

 

Позив на акцију на оваквим лендинг странама не треба да буде фокусиран директно на продају већ на неку од погодности које им нудимо. Тако, уместо „Поручите“, потребно је да искористимо изразе попут „Остварите попуст“ или „Преузмите свој бонус“.

 

Дакле, е-комерц лендинг странице су веома снажан продајни алат, уколико их правилно користите. Имајте увек на уму да се оне увек обраћају само ужем кругу клијената те је стога неопходно да их максимално персонализујете и прилагодите интересовањима и жељама циљне групе којој се обраћате.

 

То значи да, уколико имате производ који може бити интересантан за 10 различитих циљних група, потребно је да имате 10 лендинг страница од којих ће свака бити прилагођена једној циљној групи.

 

Лендинг странице су такође погодне за тестирање начина на који презентујете своју понуду и помоћу њих можете испробати различите ствари и утврдити који су то најбољи начини и канали да дођете до своје публике, ко је ваша главна циљна група, на шта најбоље реагује…

 

Све што је потребно јесте да направите своје лендинг стране и мало експериментишете.

 

pitajte.rs вебинар: Како до више продаје на онлајн продавници?

Онлајн продаја узима све више маха, како глобално, тако и у нашој земљи. Есенцијално питање које се свакодневно поставља је: како до више продаје на онлајн продавници?

Одговор на њега као и савете за успешно онлајн пословање чућете од Иване Петровић, Google Ads експерта на вебинару који ће се одржати 1. јуна у 19h, а који можете да пратите на Јутјуб каналу РНИДС-а. Поред наведеног, Ивана ће причати о кључним индикаторима пословања, као и о „бустерима“ продаје који су лако примењиви у готово свакој продавници. Уколико послујете минимално годину дана, правите промет и улажете у више од једног канала продаје, можете се номиновати за преглед сајта током вебинара и добити конкретне савете за побољшање пословања.

 

Поставите питање Ивани и номинујте свој сајт/страницу за преглед и коментар на линку.

 

Ивана Петровић је водећи Google Ads стручњак, не само у региону, већ и глобално. Годишње располаже са више милиона долара за Google оглашавање. Прве кампање за оглашавање направила 2008. године, а данас је скалирање онлине продавница кроз плаћено оглашавање њена главна активност. Фокусирана је на тестирање, креирање експеримената, тумачење података и унапређење процеса. Током времена, Google Ads кампање донеле су клијентима и партнерима 75+ милиона долара у промету.

 

Пратите на Јутјуб каналу РНИДС-а:

 

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре. 

 

Пратите наше садржаје на domen.rs, објаве на друштвеним мрежама и Јутјуб канал РНИДС-а да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

pitajte.rs вебинар: е-фискализација – одговори на ваша питања

Мајско издање pitajte.rs било је посвећено изузетно актуелној теми – новом моделу фискализације.

О обавезама које доноси примена новог модела фискализације, концепту, роковима али и отвореним, спорним питањима говорио је Урош Преочанин, директор сектора за пореско саветовање у BDO Србија.

 

Презентацију коју је Урош одржао можете да преузмете на линку.

 

Погледајте снимак вебинара

Ово су одговори на питања публике која је пратила вебинар.

  1. Да ли ће удружења грађана као непрофитне организације (организације на бази учлањења) и имати обавезу да имају касу?

Чланарине не представљају предмет фискализације, међутим, ако се кроз уплаћену чланарину наплаћује нека услуга или продаје неко добро физичком лицу, онда се такав промет мора евидентирати преко фискалног уређаја.

  1. Ко све мора да има касу?

Обвезник фискализације је сваки обвезник пореза на приходе од самосталне делатности у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана и сваки обвезник пореза на добит правних лица у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица, који врши промет на мало, а чија делатност није изузета Уредбом од евидентирања промета преко фискалних уређаја.

  1. Будући да се више не извлаче дневни извештаји, да ли је остављена могућност остављања фискалног уређаја у онлајн режиму или мора да се пали и гаси свакодневно?

Не постоји потреба гашења касе. Каса остаје укључена и у периоду када малопродајни објекат не ради.

  1. Наша фирма се бави трговином на мало посредством поште или преко интернета, шифра дел. 4791. Како имамо потписан уговор са курирском службом АКС која врши испоруку и која нам новац од поруџбина уплаћује на рачун након испоруке крајњим купцима, да ли можемо као и до сада за купце којима АКС испоручује наше пакете да шаљемо фактуру или мора ићи фискални рачун? Ово питам јер 98% нашег бизниса се заснива на наведеном моделу, где купци плаћају поузећем, а касније нама АКС уплаћује тај новац на рачун фирме. Само мали број купаца плати картицом. Појавила се информација да баш у овом случају, уколико имамо уговор са неком од курирских служби, можемо слати фактуре крајњим купцима као и до сада?

Шифра делатности 4791 није изузета евидентирања промета на мало преко фискалног уређаја. Сходно томе, фактуре неће представљати релеватан документ у смисли Закона о фискализацији. Наиме, постојаће обавеза издавања фискалног рачуна и приликом продаје робе путем курирске службе. Свака продаја робе физичким лицима мора бити евидентирана преко фискалног уређаја.

  1. Шта да радимо када купац који одустане од куповине и тражи повраћај новца не жели да достави ЈМБГ или број личне карте? Шта онда уписати у поље за идентификацију купца на промету рефундације. И како да се потпише на тај рачун кад је у питању куповина на даљину (онлајн продавница)?

Повраћај новца купцу за већ купљену робу или услугу или одустајање од куповине у случају претходно плаћеног аванса, обвезник фискализације евидентира издавањем фискалног рачуна Промет Рефундација или Аванс Рефундација, при чему уноси:

 

• Идентификацију купца (број личне карте или други документ у складу са шифрарником за идентификацијом купца)

 

• Референцу на Промет Продаје или Аванс Продаје или други референтни рачун. Уместо Налога за Исправку, обвезник фискализације после ПР или АР издаје КР (копију рефундације) на коме се купац који прима назад новац својеручно потписује.

 

Дакле, број личне карте је обавезан податак и без тог податка се не може извршити повраћај новца.

 

Што се тиче онлајн куповине, рачун Копија Рефундација са потписом купца издаје се само у случају када се новац враћа на лицу места, док у случају када се новац враћа купцу на картицу или друге безготовинске начине, обвезник фискализације не издаје рачун Копија Рефундација.

  1. Да ли је неопходно издавање фискалних рачуна страним физичким лицима за услуге?

Да. Промет робе и услуга физичким лицима, били они домаћа или страна физичка лица, мора да се евидентира преко фискалног уређаја.

  1. Да ли треба да изда фискални рачун буџетски корисник другом буџетском кориснику? Или је довољно само е-фактура или фисклани рачун и е-фактура?

Промет између правних лица није предмет фискализације.

Међутим, сваки промет добара и услуга у малопродајним објектима, независно од тога да ли је корисник физичко лице, правно лице или предузетник, укључујући и промет извршен путем самонаплатних уређаја – аутомата, сматра се прометом на мало и тада постоји обавеза издавања фискалног рачуна.

У случају када је за промет издат фискални рачун не постоји обавеза издавања електронске фактуре.

  1. Касу сам наручила и платила, али није стигла, не знам шта сада да радим, продавци касе кажу да куцамо у стару касу, шта и како радити док каса не стигне?

Не постоји други начин евидентирања промета на мало у складу са законом о фискализацији, сходно томе од првог маја (2022. године), сав промет на мало се мора евидентирати путем (нових) фискалних уређаја. Наиме, постоји ризик утврђивања како новчане казне тако и изрицање забране вршења делатности уколико се за извршене промете не издају фискални рачуни.

  1. Речено је да ће и продаја преко самоуслужних аутомата морати да има фискалну касу (досада су били изузети од те обавезе). Како би то тачно изгледало у пракси?

Да. Приликом продаје робе на мало преко самонаплатних уређаја – аутомата, аутомат мора имати могућност издавања, штампања фискалних рачуна. На сајту Пореске управе у делу са регистром одобрених елемената електронских фискалних уређаја, постоје и одобрени елементи за аутомате.

  1. Шта се ради када је неколико дана празник или смо одмору па не можемо да откуцамо фискални рачун за уплате које су стигле на рачун тих дана? Хвала!

У случајевима када Вам је купац вирмански уплатио робу или услугу, а нисте добили евидентирану уплату на банковном рачуну истог тог дана, или је уплата извршена за државни празник или други нерадан дан, дужни сте следећег радног дана да издате фискални рачун Аванс Продаја који садржи датум уплате.

 

ESIR Време је обавезан у случају да је обвезник фискализације евидентирао уплату аванса раније. ESIR може преименовати ово поље у Уплаћено на дан, или слично.

 

Колективни годишњи одмор законодавац још увек није разјаснио као могућност каснијег евидентирања промета, односно за сваки извршени промет или примљени аванс у обавези сте да издате фискални рачун.

 

  1. Како се фактурише, куца вирман фирмама ако си паушалац. И кога обавестити уколико идеш на одмор дуже од 5 дана, а да не будеш у прекршају?

Промет који се врши правним лицима се не евидентира путем фискалних каса.

 

Међутим, сваки промет добара и услуга у малопродајним објектима, независно од тога да ли је корисник физичко лице, правно лице или предузетник, укључујући и промет извршен путем самонаплатних уређаја – аутомата сматра се прометом на мало и тада постоји обaвеза издавања фискалног рачуна. Напомињемо да је приликом издавања фискалног рачуна фирмама обавезан податак ПИБ купца.

 

У складу са законом о фискализацији не постоји обавеза обавештавања Пореске управе као органа који врши надзор над спровођењем Закона, о периоду када радња не ради. У складу са новом фискализацијом не постоји обавеза штампања периодичних извештаја.

 

  1. Поставила сам питање за предшколску установу која фактурише целодневну наставу, али организацију спортских активности наплаћује од родитеља у кешу и уплати као пазар. Моје питање је било да ли смо у обавези за овакву услугу да имамо фискалну касу обзиром на то да је наша делатност 8510 изузета од фискализације.

Шифра делатности 8510 јесте изузета Уредбом од евидентирања промета путем фискалних уређаја, међутим, ако обављате делетност ван те шифре, морате то и да евидентирате преко фискалног уређаја.

 

Дакле, обвезник фискализације који обавља делатности ослобођене од обавезе евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја Уредбом, а истовремено обавља и делатности које нису изузете, односно ослобођене од обавезе евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја, дужан је да сваки појединачни промет на мало код обављања делатности које нису обухваћене Уредбом, евидентира преко електронског фискалног уређаја. Наиме, у конкретном случају неопходно је дефинисати да ли се ради о активностима које представљају саставни део плана и програма предшколске установе или не.

 

  1. Добро вече, ми смо добављачи ESIR-а. Питање, како ћемо регулисати тип плаћања КАРТИЦА,ЧЕК..као готовина, када предузетници, власници радњи, морају да знају колико пазара да уплате сутра?

Начин плаћања прописан је правилником и њиме је дефинисано да се на рачуну као ГОТОВИНА исказује – ако се плаћање врши готовим новцем (новчаницама и кованим новцем), инстант трансфером одобрења на продајном месту, платном картицом и чеком.

 

Подаци који се исказују у пољу за рекламу на крају фискалног рачуна, испод линије која обележава крај рачуна, у складу са Техничким упутством Пореске управе је део рачуна у ком би се могао конкретније описати начин плаћања. Наведени приступ би евентуално био неки алтернативни механизам како би се конкретне информације раздвојиле.

 

  1. Да ли је довољно да ESIR само шаље на СУФ све прописане начине плаћања као ГОТОВИНА, али да и на фискалном пише, ГОТОВИНА (картица) и да се у софверу раздвоји за корисника по начинима плаћања?

Начин плаћања прописан је правилником и њиме је дефинисано да се на рачуну као ГОТОВИНА исказује – ако се плаћање врши готовим новцем (новчаницама и кованим новцем), инстант трансфером одобрења на продајном месту, платном картицом и чеком.

 

Правилником о врстама фискалних рачуна, типовима трансакција, начинима плаћања, позивању на број другог документа и појединостима осталих елемената фискалног рачуна прописано је да обвезник фискализације, преко електронског фискалног уређаја, на фискалном рачуну може да исказује и рекламне поруке, бројеве телефона и друге податке у текстуалном формату од значаја за обвезника фискализације и/или купца добара, односно корисника услуга.

 

Ти подаци, не смеју бити приказани истим фонтом као и остали подаци на фискалном рачуну, при чему сама величина фонта мора бити мања од текста којим се приказују остали подаци на фискалном рачуну.

 

Ти подаци се исказују у пољу за рекламу на крају фискалног рачуна, испод линије која обележава крај рачуна, у складу са Техничким упутством Пореске управе. У том делу рачуна могао би се конкретније описати начин плаћања. Наведени приступ би евентуално био неки алтернативни механизам како би се конкретне информације раздвојиле.

 

  1. Питање 1: У питању је вршење услуге онлајн преко интернета. Купци обично захтевају да им се услуга изврши одмах тако што нам пошаљу слику уплатнице као доказ да су извршили уплату. Новац још увек није легао на наш рачун већ ће лећи нпр. тек у понедељак (нпр. услуга се извршава током викенда). Када ми издајемо фискални рачун? Оног тренутка када нам је купац послао доказ о уплати и тим тренутком извршавамо услугу или фискални рачун издајемо тек у понедељак када уплата буде видљива на нашем рачуну или у уторак када уплата буде видљива на изводу из банке?

Приликом извршења услуге физичком лицу сте у обавези да издате фискални рачун. Према томе у конкретном случају неопходно је издати коначан рачун, након што извршите услугу. Уколико је услуга извршена пре уплате, фискални рачун се издаје приликом извршења услуге. Само у случајевима када је уплата извршена пре пружања саме услуге, мора се издати Фискални рачун АВАНС ПРОДАЈА са датумом уплате аванса.

 

  1. Питање 2: Купац нам врши плаћање путем Пејпала или картицом преко нашег сајта, процес трансфера средстава са Пејпала на наш рачун у банци траје и по неколико дана исто тако новац од наплате картицама буде расположив на нашем рачуну тек кроз неколико дана, клијенти захтевају инстант пружање услуга одмах након извршеног плаћања са његове стране. Када издајемо фискални рачун, када клијент изврши плаћање картицом или Пејпалом или кад новац буде на нашем изводу?

По пружању услуге у обавези сте да издате (коначан) Фискални рачун ПРОМЕТ ПРОДАЈА. Само ако је пре извршења услуге извршена уплата постоји обавеза издавања Авансног рачуна. Авансни рачун се издаје на дан уплате средстава или најкасније наредни радни дан са дефинисањем тачног дана уплате у пољу ESIR ВРЕМЕ.

 

Наиме, када се авансна уплата врши путем Пејпала, фискални рачун се издаје даном пријема новчаних средстава.

  1. Питање број 3: Због великог броја уплата на наш рачун у банци на дневном нивоу, мешано од стране физичких и правних лица, дешава нам се да неку уплату грешком не прокњижимо истог дана или је потпуно прескочимо па после 10-15 дана након жалбе купца увидимо грешку. Да ли тада можемо да издамо фискални рачун са даном примећивања проблема или ако не можемо тада да издамо фискални рачун, шта да радимо са том уплатом?

Правилник о врстама фискалних рачуна, типовима трансакција, начинима плаћања, позивању на број другог документа и појединостима осталих елемената фискалног рачуна у члану 11. прописује да се Авансни рачун може се издати најкасније наредног радног дана од дана пријема авансне уплате у случајевима када се плаћање врши налогом за уплату или налогом за пренос. На тако издатом фискалном рачуну уписује се и датум када су средства пренета на рачун обвезника фискализације.

  1. Уколико се на истој адреси обављају услуге које се куцају на фис. каси и обавља велепродаја и производња (везано за другу шифру делат.) само за правна лица да ли се за велепр. и производњу фактурише без фискалних рачуна?

Приликом подношења ПГЈО пријаве, региструје се малопродајни објекат са адресом и квадратуром. Том приликом би требало издвојити малопродајни простор од велепродаје (на пример одредити једну канцеларију или локал у оквиру простора где би се вршила искључиво малопродаја). Све оно што се продаје у оквиру малопродајног објекта мора бити евидентирано преко фискалног уређаја независно од тога да ли је корисник физичко лице, правно лице или предузетник.

 

Онај део промета робе и услуга правним лицима и предузетницима који се не врши преко малопродајног објекта није предмет фискализације, тј. за тај промет се не издаје фискални рачун.

  1. Имамо регистровано удружење и чланарине се уплаћују готовином или онлајн (физичка лица). Када се деси онлајн уплата, који начин плаћања бирамо и да ли је у реду да рачун откуцамо када добијемо извод од банке да је уплата легла? Када је правно лице у питању, како им шаљемо рачун? Да ли стари начин прављења фактуре и слања на имејл више не важи?  Ако имам касу са безб. елементом у SIM формату, да ли поред тога могу да имам и апликацију за мобилни телефон и како?

Авансни рачун може се издати најкасније наредног радног дана од дана пријема авансне уплате у случајевима када се плаћање врши налогом за уплату или налогом за пренос. На тако издатом фискалном рачуну уписује се и датум када су средства пренета на рачун обвезника фискализације.

 

Начин плаћања који се бира у овом случају је пренос на рачун.

 

Промет који се врши правним лицима се не евидентира путем фискалних каса.

 

Међутим, сваки промет добара и услуга у малопродајним објектима, независно од тога да ли је корисник физичко лице, правно лице или предузетник, укључујући и промет извршен путем самонаплатних уређаја – аутомата сматра се прометом на мало и тада постоји обавеза издавања фискалног рачуна. Напомињемо да је приликом издавања фискалног рачуна фирмама обавезан податак ПИБ купца.

 

Порески обвезници са малом фреквенцијом издавања фискалних рачуна по дану, се могу определити за једноставно решење које подразумева таблет, у који ће бити убачен софтверски процесор фискалних рачуна у складу са техничким упутством, картицу која представља безбедносни елемент, а поред тога и обичан или термални штампач.

  1. Па ипак колико схватам, EISR за пружање услуга преко интернета иако користи BPFR, мора бити лиценциран EISR, зар не?

Да, сви елементи електронског фискалног уређаја морају бити одобрени од стране Пореске управе.

Пореска управа је објавила своју бесплатну андроид ESIR апликацију за нову фискализацију и одговарајуће упутство. Апликација је бесплатна и намењена је за свако мало или средње предузеће.

  1. За продају путем интернета (без малопродајног објекта) – физичким лицима издајемо фискалне рачуне. Да ли правним лицима обавезно издајемо фискални рачун или само обичну фактуру тј. е-фактуру?

Још увек не постоји јавно објављено тумачење надлежних органа у вези са овим питањем, међутим, према незваничним ставовима по конкретном основу неће постојати обавеза евидентирања промета добара и услуга правним лицима и предузетницима преко фискалне касе код онлајн продаје. Наиме, у конкретном случају сматраће се да се продаја врши одвојено од малопродајног објекта.

  1. За продају преко интернета у тренутку наручивања купац добија информацију о плаћању – врши уплату преко банке и услуга се реализује након књижења извода. Е-фискални рачун издајемо са књижењем?

У обавези сте да по пружању услуге издате рачун промет продаја. У случају да су пре пружања услуге извршене уплате издаје се рачун аванс продаја. Рачун се издаје даном уплате средстава на рачун пружаоца услуге, а најкасније наредног радног дана. Ако би којим случајем услуга била пружена истог дана кад су средства и уплаћена, не постоји потреба издавања авансног фискалног рачуна, већ би се издао рачун под ознаком ПРОМЕТ ПРОДАЈА.

  1. Коју касу купити само за продају основног средства физичком лицу и да ли смо могли да се пријавимо субвенцију за фискалне касе само за ове потребе?

Уредбом о утврђивању програма финансијске подршке обвезницима фискализације за усклађивање пословања са законом којим се уређује фискализација није постојало ограничење о количини промета да би се остварило право на субвенцију, тако да по нашем мишљењу сте могли да остварите право на субвенцију, ако сте испуњавали друге услове прописане Уредбом.

 

Предлог је да, ако немате потребу за издавањем авансних рачуна набавите уређај који садржи основни ESIR.

Комлеко: Прва биљна млекара у Србији

Пријатељице, колегинице и пословне партнерке. Управо те речи најбоље описују Светлану Ћопић и Мају Надеждић, две даме које су покренуле „Комлеко”, прву биљну млекару у Србији. Идеја којом су се водиле била је да потрошачима помогну да се хране здраво нудећи им високо квалитетно, ручно прављено млеко од орашастих плодова.


Како се родила идеја о „Комлеку”?

Светлана Ћопић: Идеја нам je синула на нашем радном месту у једној адвертајзинг агенцији, где смо се и упознале. Мајина замисао је била да се, пошто већ одлично функционишемо заједно, упустимо у некакав предузетнички подухват. Требало је смислити шта би то заправо било.

 

Што се тиче саме идеје, она је потекла од мене. Од малена сам „на Ви” са месом и намирницама животињског порекла, па сам тако и почела да правим биљна млека. Млека која сам правила била су, по укусу и квалитету, небо и земља у односу на биљна млека која сам могла да пронађем у нашим продавницама. Убрзо сам „заразила” и Мају, која је и сама кренула да их прави, и схватиле смо да би било сјајно да суграђанима понудимо могућност да уживају у најквалитетнијем, свежем биљном млеку.

 

Маја Надеждић: И онда смо на почетку короне, 2020. године, решиле да покренемо бизнис. Наравно, у том моменту нисмо имале никакву представу како ће људи реаговати, с обзиром на чињеницу да је у питању била потпуна иновација не само на нашем, већ и на  регионалном тржишту.

 

Светлана Ћопић: Иронично, пандемија нам је помогла да коначно почнемо. Пре тога смо, због бројних обавеза, непрестано одлагале,: те у понедељак, те следеће недеље… Али, онда нас је корона задесила и све је на тренутак стало. Ја сам била убеђена да ће све то трајати свега месец дана, па смо се максимално убрзале и за само неколико недеља направиле сајт, дефинисале производе, урадиле амбалажу, дизајн, спремиле текстове за сајт, организовале испоруку, итд. Дословно смо штриклирале све ставке за месец дана.

 

Маја Надеждић: То, иначе, никад не бисмо стигле!

 

Светлана Ћопић: Никад! И тако се то десило усред короне.

 

Које је прво млеко које сте направиле и какве све врсте млека имате у понуди?

 

Маја Надеждић: Од старта смо биле и те како амбициозне и кренуле смо са четири производа, повратном амбалажом, етикетом налик ниједној другој и многим другима стварима. То је било храбро са наше стране, али „Комлеко” је одмах наишло на прихватање. Након тога смо проширивале асортиман сваких пар месеци.

 

Светлана Ћопић: Прва млека су била бадем, чоко-лешник, индијски орах и црни сусам, односно црно млеко. Мислим да је лако закључити да обожавамо необичне укусе. Отуда имамо млека: коко-овас, бадем-лаванда, ајурведско златно млеко за куркумом и зачинима… Сви рецепти су наши оригинални, резултат вишегодисшњег експериментисања и усавршавања. Такође, имамо млеко реиши-рогач. Реиши је лековита гљива, тзв. „superfood“ (суперхрана), која се у традиционалној кинеској медицини користи за јачање имунитета. Та комбинација нам је пала на памет током пандемијске зиме. Рогач има укус зимских зачина, па смо му додале реиши као „суперхрану“.

 

Имамо мали милион идеја, али настојимо да се обуздамо!

 

Маја Надеждић: Истовремено треба нагласити да ми све то радимо ручно, од припреме до прављења млека, па то све захтева доста времена.

Осим млека, шта још имате у понуди?

 

Светлана Ћопић: Недавно смо у асортиман уврстили и сир и јогурт од индијског ораха. То су природно ферментисани производи рађени по истом принципу као и млеко. Дакле, чисти, природни састојци врхунског квалитета. Реч је о правом занатском производу, − сир се прави ручно, а производња једног колута траје неколико дана, како би он напослетку добио одређени облик и укус.

 

Имате две врсте паковања млека.

 

Маја Надеждић: Тако је. У понуди имамо флаше од 1 л и 0.7 л.

 

Светлана Ћопић: Иначе, веома нам је стало да имамо стаклену, повратну амбалажу. Трудиле смо се да нађемо такав облик који подсећа на старе дане када су млекаџије доносиле и остављале млеко испред врата.

 

Колики је рок трајања вашег млека, имајући у виду да у њему нема никаквих вештачких додатака и конзерванса?

 

Светлана Ћопић: Оно од чега никада нећемо одустати јесте да наше млеко стигне до купца дословно најсвежије могуће. Ми га правимо по поруџбини и у врло кратком року оно стиже на ваш праг. Време између процеса производње и доставе је свега пар сати. С обзиром на то да не садрже никакве адитиве, нити су пастеризована како би се сачували сви ензими, витамини и остали хранљиви састојци, рок трајања млека је три дана.

 

Наш темпо испоруке, понедељак-среда-петак, направљен је тако да, на пример, наш претплатник увек има свеже млеко у кући. Што се тиче ферментисаних производа, јогурта и сира, они трају доста дуже.

Обзиром да се производи праве ручно, колико унапред их треба поручити?

 

Маја Надеждић: Млеко производимо три пута недељно:, понедељком, средом и петком, и неопходно је поручити најкасније дан раније до 17 сати. Сир и јогурт треба да се поруче најкасније до недеље у 17 часова, јер њихову производњу почињемо сваког понедељка.

 

Како функционише набавка сировина?

 

Маја Надеждић: Од првог дана смо настојале да имамо проверене добављаче. Након готово две године пословања они су остали исти. Сигурно има и повољнијих добављача, али ми смо остале верне својим, јер сматрамо да квалитет не треба мењати, нити доводити у питање. Када је реч о квалитету, код нас нема компромиса.

 

Светлана Ћопић: Такође, трудимо се да сарађујемо и са малим произвођачима са којима делимо исте вредности.

 

Конкретно, непрскану лаванду набављамо од породице из Истре, са малог породичног имања где расте дивље. Са друге стране, за две врсте млека користимо сирови сунцокретов мед, који је веома редак, али има изузетан ефекат на људски организам, који производи мала породична задруга која се према пчелама опходи етички.

 

Колико месечно произведете млека?

 

Маја Надеждић: То је тешко рећи зато што варира од доба године, поготово у време поста, али у просеку 300-400 литара.

 

Известан број људи је интолерантан на кравље млеко, да ли такав проблем постоји и са вашим производима?

 

Маја Надеждић: Наши купци су често баш људи који нису толерантни на лактозу.

 

Светлана Ћопић: Такође, постоји разлика између куповног и нашег биљног млека. Ако бисте читали ситна слова на индустријском биљном млеку које можете да нађете у продавницама, открили бисте занимљиву чињеницу која гласи да, на пример, бадемово млеко има свега 2-3% бадема у свом саставу, а да остатак чине ароме, шећери, гума и разни други додаци. Исто важи и за биљне сиреве, у којима се рецептура своди на обичан скроб са трунком орашастих плодова. С друге стране, наша биљна млека имају од 15 до 26% орашастих плодова. То је буквално неупоредиво. Отуда и сама цена производа.

Маја Надеждић: И вреди напоменути да наша стаклена амбалажа чува укус, али и околину, за разлику од пластичне. Јако нас радује што много наших купаца чува амбалажу и враћа је. Људи враћају флаше, за шта их награђујемо са симболичних 30 динара попуста током следеће куповине.

 

Како се конзумирају ваша млека и каква им је све намена?

 

Светлана Ћопић: Конзумирају се као и обично млеко. Рецимо, златно млеко је најбоље подгрејати и пити увече.

 

Маја Надеждић: Лаванда добро дође пред спавање јер делује умирујуће и опушта.

 

Светлана Ћопић: Што се тиче намене, од наших производа могу да се праве каше и смутији, који су у последње време изузетно популарни, затим потажи, посластице, слана јела, сладолед.….

 

Маја Надеждић: Све што бисте радили са крављим млеком, почев од конзумирања уз оброк, па до колача, можете радити и са нашим биљним млеком.

 

Светлана Ћопић: Наше муштерије, рецимо, праве спанаћ са индијским орахом или бадемом. Док, на пример, малишани обожавају чоко-лешник због предивног укуса. Он је потпуно природан: без шећера, адитива, арома. Запахне вас мирис лешника, природне ваниле и органског какаоа и ничега другог.

 

Наша млека инспиришу наше купце да нам шаљу рецепте и идеје шта праве са њима. На пример, лети га замрзну и те коцкице стављају у кафу, правећи „ice coffee“.

 

Колико млека у просеку купци наручују и колико сте ви у могућности да испоручите?

 

Маја Надеждић: Што се просека тиче, већина наших купаца пазари два млека, гледајући да комбинују класик и егзотично млеко.

 

Светлана Ћопић: Рецимо, имали смо испоруку за отварање једне изложбе у галерији X Vitamin, где смо доставиле 100 флашица  коктела white russian са нашим млеком од бадема. Спремне смо за све изазове!

 

Ко све чини вашу клијентелу?

 

Светлана Ћопић: Ми смо доста спонтано ушле у посао, слушајући срце, а не некаква истраживања тржишта, па нам је било веома интересантно да откријвамо ко су људи који купују наше производе. Упознале смо читав један нови свет. Поред кафетерија, људи интолерантних на лактозу и оних који воде рачуна о свом здрављу и избегавају индустријске производе и адитиве, ту су и пословни људи, као и људи који из етичких разлога не желе да конзумирају намирнице животињског порекла.

 

Наши купци имају стандард и умеју да препознају квалитет, бринући тиме о себи. Важно је напоменути да, без обзира на натпросечну цену млека, наши купци нису људи који „живе на високој нози”. Не, то су људи којима је квалитет на првом месту, посебно у исхрани.

Како сте дошли до првих клијената?

 

Светлана Ћопић: Мноштво производа у продавници здраве хране су паковани и брендирани на исти калуп, сугеришући онима који нису њихова публика да нису укусни. Нама је циљ био да направимо бренд који ће сугерисати дијаметрално супротно, а то је да је биљна храна изузетно укусна, те да буде привлачан људима који се тако иначе не хране.

 

Маја Надеждић: Прво смо комуницирале путем друштвених мрежа, тј. Инстаграма. Користиле смо само дигиталне канале и, наравно, маркетинг „од уста до уста”, који је проверено један од најбољих видова препоруке.

 

Светлана Ћопић: И веб-сајт који нам је неизмерно помогао. У овом тренутку komleko.rs је наша једина и најважнија продавница. Иначе, изабрале смо .rs домен зато што смо се на самом почетку дефинисале као мала београдска млекара и хтеле смо да нагласимо то локално порекло. Стога, нисмо ни размишљале да узмемо .com, већ смо хтеле да нагласимо да смо ми одавде, из овог града.

 

У трећој години пословања обично следи експанзија. Да ли планирате нове производе или ширење пословања?

 

Маја Надеждић: Иако ми функционишемо на територији ширег центра града, непрестано добијамо упите од људи ван Београда који би желели да пробају наше производе, тако да дефинитивно размишљамо о проширењу на друге веће градове у Србији и, зашто не, у региону. Међутим, то захтева извесне промене у процесима производње и дистрибуције.

 

Светлана Ћопић: То је следећи корак, који изискује инвестиције и грантове. До сада смо радиле тзв. bootstrapping, прецизније Маја и ја смо све финансирале. Проширење тржишта захтева ипак озбиљнија средства. Индустрија биљних млека је у огромној експанзији и, чак и код нас, бележи раст од 50%  сваке године.

 

Маја Надеждић: То потврђује да будућност припада здравој, биљној храни и да се све више људи окреће производима који им доносе најбоље из природе.

 

Погледајте причу Светлане Ћопић и Маје Надеждић на Јутјуб каналу РНИДС-а: