Страна 46 – Домен

Шта је копирајтинг и зашто је контент маркетинг важан за сваки бизнис

Чим сте почели да читате овај текст, значи да вас занима шта су то копирајтинг и контент маркетинг и зашто су најважнији елементи сваког успешног бизниса, ма колико он велики или мали био.

На почетку је важно да одмах направимо јасну разлику између ова два појма. Наиме, копирајтинг и контент маркетинг су „браћа по матери” и ваши највећи савезници у непрекидној борби за тржиште. Копирајтинг служи као средство фронталног напада, док контент маркетинг надире с бока освајајући публику индиректно и ненаметљиво.

Па, да видимо чему служе ова два алата, шта све обухватају и на који начин вам омогућавају да увећате свој профит.

Копирајтинг – вештина писања продајних текстова

Копирајтинг се обично дефинише као писање продајних и маркетиншких текстова, као и различитих промотивних слогана и огласа. Реч је о вештини компоновања текстова који читаоце подстичу на жељену акцију и претварају их у купце.

Сигурно се питате зашто компоновање, а не само писање текстова.

Копирајтинг на једном веб-сајту значи много више од пуког збира речи у тексту. Њиме се посетиоцима сајта појашњава чиме се ви то заправо бавите. За разлику од других стилова писања – креативног, уметничког, академског… – копирајтинг је примењена психологија која има јасан циљ – привлачење и задржавање пажње публике на вашем сајту или профилу на друштвеним мрежама, али уз изазивање њиховог емоционалног одговора на ваш производ, услугу или бренд.

Како се то постиже и зашто је важно?

Најбоље је да, за почетак, пођете од себе и запитате се како се код вас одвија процес куповине? За пример можете узети било шта – што би се рекло, од игле до локомотиве,.

Узмимо, на пример, куповину хлеба. Када дођете у продавницу или пекару, пред вама се увек налази више различитих врста хлеба од којих би требало да одаберете. Бели, црни, ражени, багет, погача… На основу чега доносите одлуку о томе који хлеб ћете купити?

Чинилаца је више – од укуса, врсте брашна од којег је направљен, цене, до тога има ли додатих семенки. Међутим, без обзира на то које факторе узимате у обзир у датом тренутку, сваки од њих појединачно тиче се искључиво вас лично и емоција које изазива у вама. Без обзира на то да ли га постављате свесно или подсвесно, у том тренутку постављате питања – „Шта ја имам од тога? и „Које задовољство ми овај производ/услуга пружа?”. Та питања су најважнија за ваш коначан избор.

Да ли ће корица бити хрскава тако да ћу уживати у сваком залогају када намажем џем од кајсије који обожавам? Да ли ће састојци утицати позитивно на моје и здравље моје породице? Да ли је вредно одвојити толико новца који може бити потрошен и на нешто друго?…

Процес одлучивања сваки пут је исти, без обзира на то да ли је реч о аутомобилу, хаљини, летовању, четкици за зубе или нечем петом. Питање „Шта ја имам од тога?” и „Које задовољство ми овај производ/услуга пружа?” понављају се упорно и тврдоглаво из једне куповине у другу, а једино што се мења јесте то да ли ће нека услуга или производ испунити моје жеље.

Шта из овога можемо да закључимо?

Приликом куповине, сви људи се примарно воде својим емоцијама и бенефитима које ће остварити. Уколико су осећања купца довољно снажна, цена и приступачност одређеног производа или услуге постају потпуно неважни. Зато смо и спремни да подигнемо кредит или дуго штедимо новац како бисмо себи приуштили нешто што нам није лако доступно.

Где је ту копирајтинг?

Копирајтерски текст у фокусу увек има питање „Шта клијент добија и/или остварује куповином производа или услуге?”. Користећи психолошке окидаче попут персонализације, друштвеног доказа, стварања осећаја хитности или знатижеље, истицања добити, који људе покрећу на акцију, текст читаоцу пружа одговор на питање „Шта ја имам од тога?” и сваким пасусом га лагано претвара у срећног и задовољног купца.

У копирајтингу се зна да обично навођење чињеница или карактеристика производа или услуга није нешто што ће остварити емотивни одговор читаоца јер људи не купују производе и услуге због себе самих.

„Побогу, каква је ово сад небулоза? Па, наравно да их купују. Хоћу да оперем зубе, а за то ми треба четкица. Само одем и купим је, нема ту неке филозофије.” Уколико сте ово помислили, онда се нисте заиста задубили у промишљање свог процеса куповине.

Заправо, нико не купује четкицу за зубе због четкице за зубе, већ купује средство које ће га поштедети потенцијалног бола, уштедети му новац и време које би потрошио на зубара, и сачувати здравље, а у данашње време и екологију.

То што су чекиње четкице направљене уз коришћење неке „свемирске технологије и револуционарних материјала” купцу је потпуно небитно. Та информација представља само једну чињеницу која суштински не говори ништа.

Оно што му је важно јесте одговор на питање „Шта ја имам од тога?”, а то је нпр. информација да „револуционарне” чекиње, поред уклањања остатака хране, током прања стварају и негативан напон на површини на којој се користе, што доводи до уклањања плака и безболног и здравог бељења зуба.

Према томе, купујемо бенефит који нам четкица доноси, а не четкицу ради четкице. У супротном, изузев етикете и цене, не би постојала разлика између четкица различитих брендова.

Исти тај принцип је, рецимо, компанија Apple искористила промовишући ајпед (iPad) – производ који јој је променио историју. Наиме, уместо да само наведу да уређај поседује 1 GB меморије, као и многи други MP3 плејери које је продавала конкуренција, употребили су оригиналан копирајтерски слоган „1.000 песама у твом џепу”.

Резултат? Довољно је рећи да данас сви знају за компанију Apple.

Дакле, као примењена психологија усмерена ка продаји и остваривању конверзија, копирајтинг помаже сваком бизнису да своје производе и услуге, путем различитих медија, представи публици на најбољи могући начин. Као такав, копирајтинг је незамењиво продајно оружје које морате имати у свом арсеналу.

Контент маркетинг – ефикасни инструмент индиректне продаје

За разлику од копирајтинга, који се користи за продају конкретних производа и услуга и усмерава на директно остваривање конверзија, контент маркетинг се фокусира на остваривање интеракција са публиком. Овакав вид активности постиже се кроз текстове на блогу, видео-клипове, постовe на друштвеним мрежама и слично.

Циљ свега је придобијање поверења потенцијалних клијената и успостављање кредибилитета вашег бизниса кроз пружање решења за одређене проблеме, дељење информација и знања, и едукацију.

Другим речима, контент маркетинг је начин да другима покажете да сте махер у свом послу. У том смислу, ова врста промоције иде раме уз раме са копирајтингом, има улогу агента индиректне продаје и представљања онога чиме се бавите.

Значај контент маркетинга

Улога коју контент маркетинг има у пословању и развијању једног бизниса огледа се у повећању броја квалитетних посета веб-сајту, увећању свести о вашем бренду, стварању базе потенцијалних купаца и расту саме продаје. Другим речима, добро постављена и реализована, контент маркетинг стратегија може привући ваше потенцијалне купце, омогућити вам да остварите добру комуникацију са њима, створите заједницу око свог бренда и на тај начин добијете базу сталних клијената која се константно проширује.

”Садржај је краљ”

Ову паролу сте засигурно већ раније чули. Она представља суштину контент маркетинга, а преведено на свакодневни језик значи да добар садржај увек нађе себи пут и не може остати непримећен.

Шта значи када се каже да је неки садржај добар?

Кључ успешног контент маркетинга или маркетинга кроз садржај огледа се у томе да он истовремено мора бити релевантан и истицати вредност коју доноси циљној групи којој се обраћате, а све то на забаван начин. Овде је неопходно применити тзв. принцип реципроцитета – кроз контент маркетинг ви пружате вредност својој публици, а након што изградите стабилан однос са њом, онa вам узвраћа тако што купује ваше производе и услуге.

Наравно, за изградњу оваквог односа неопходно је константно пружање квалитета у дугом временском периоду и улагање знатних напора. Али, када уложено почне да се враћа, не постоји стабилнији и сигурнији извор профита.

Можемо то да илуструјемо на једном примеру.

Рецимо да волите да поправљате ситне кварове у кући и тако уштедите новац. И деси се да процури чесма на лавабоу. Наравно, нико се није научен родио, па како бисте сазнали шта вам је чинити, потражићете на интернету. Укуцате шта вас интересује и… искочи блог пост „Како заменити гумицу на чесми?” на сајту, рецимо, мајстора Крлета.

Прочитате, све лепо пише уз објашњење корак по корак. Ви примените, и све је сређено.

Недељу дана касније, запуши се сливник у купатилу. Ви правац на сајт мајстора Крлета, и поново нађете решење. И тако још два-три пута. Чим нека мука стисне, Крле вас извуче из невоље и сачува вам новац у џепу.

Е, онда вас задеси неки велики квар, или желите да реновирате купатило. Ког мајстора ћете ангажовати? Наравно, мајстора Крлета. Човек вам је већ у неколико наврата бесплатно помогао и тако вас задужио. Уз то је показао не само да зна посао, већ и да уме да објасни другоме, што значи да му се може веровати.

Е, то је оно чему служи контент маркетинг – да у својој бранши ви будете мајстор Крле.

Бонус – бенефити контент маркетинга

Контент маркетинг, као што је већ споменуто, може се спроводити на различитим каналима – блог, Јутјуб, Фејсбук, Инстаграм… Да ли ћете користити све или само неке, зависи искључиво од тога где се налази ваша циљна група.

Међутим, уколико имате веб-сајт, неопходно је да контент маркетинг користите кроз писање текстова на блогу.

Оваквом праксом:

обезбеђујете константан прилив новог и квалитетног садржаја за свој сајт
дајете посетиоцима сајта разлог да се стално враћају – што више времена неко проведе на вашем сајту, већа је вероватноћа да ће постати купац
поспешујете SEO и проширујете листу кључних речи за које се ваш сајт рангира
повећавате могућност најбољег бесплатног маркетинга, будући да сви радо деле квалитетан садржај са својим пријатељима

Када је реч о друштвеним мрежама, добар контент маркетинг:

доноси већи број пратилаца
поспешује интеракцију са вашим објавама и тако чини да алгоритам ради у вашу корист и повећава органски досег (reach) објава
све већи број људи ће чути за ваш бренд и оно чиме се бавите.

Из свега наведеног можемо закључити да комбинација копирајтинга и доброг контент маркетинга, као ултимативних маркетиншких алата, омогућава вашем бизнису да се непрекидно развија и увећава профит. Без ових савезника, нарочито данас када је интернет постао место на коме сви траже све, сваки бизнис се излаже беспотребном ризику и свакодневно губи драгоцену позицију у пословној трци.

Можда ће вас занимати и:

10 ствари које мора имати продајни текст на вашем веб-сајту

5 обавезних елемената продајног текста + 1 бонус ставка

Како на прави начин радити истраживање кључних речи?

5 савета за бољи SЕО учинак у е-трговини

Хигијена података

Набацани папири на радном столу видљиви су сваком пролазнику и овакав манир је, осим онима који разумеју рад у креативном хаосу, и питање уредности. Политика чистог стола присутна је довољно дуго да је можемо применити независно од области канцеларијског рада. Она је уједно и једна од мера спровођења политикe безбедности података, чак и кроз ИСО стандард (ИСО 27001).

Улазећи дубље у наш рад који подразумева рачунаре и друга технолошка средства, политика чистог стола обухвата и политику чистог екрана. За многе непрегледан екран испуњен иконицама некима открива чиме се бавимо и, са становишта безбедности информација, није добра пракса. Но, и ова појава је лако решива. Политика чистог екрана може да се успостави брзо, а провера поштовања ове обавезе је лако проверљива.

За разлику од хрпа папира на столу/поду, или иконицама обојених екрана, подаци у електронском облику далеко су од очију, па тиме и свести посматрача. Неопипљива форма њиховог постојања у раду на било ком електронском уређају чини да често нисмо ни свесни колико података производимо, какав траг остављамо и где се они складиште. У међувремену, ово гомилање података уједно је и гомилање обавеза, па чак и одговорност која може бити и прекршајна, бар у случају када се подаци односе на неко физичко лице.

Хигијена података, концепт којим смо се већ бавили из угла корисника, представља континуирану праксу да подаци којима располажемо буди релевантни. Уколико је реч о подацима о личности, а може се претпоставити да је без изузетка реч (и) о њима, хигијена података подразумева конкретне обавезе. Како је фокус овог текста заштита података о личности, примери правилне хигијене података односе се на ове податке, а свакако су примењиви и на друге, у складу са интересом и доступним средствима.

Примерена хигијена, укратко, подразумева да се подаци обрађују у јасно одређене сврхе, на законит начин, у обиму који је неопходан за остварење сврхе, да су подаци тачни и, ако је релевантно, ажурирани, и да се чувају ограничено и безбедно, као и да је руковалац подацима одговоран за поступање. Све ове обавезе уједно су основна начела дефинисана и чланом 5 Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ).

Процес хигијене података лако је спровести када успостављамо фирму и тек почињемо да обрађујемо податке. Тада хигијена може да се успостави као уобичајена радња, уграђена у сам начин рада. У терминологији заштите података овај приступ се назива инкорпорисана и интегрисана приватност – privacy by default и privacy by design.

Међутим, за већину је ЗЗПЛ усвојен након оснивања фирме, а за неке и након вишедеценијског рада. Дакле, хигијена података је у тим многобројним случајевима и велик посао који захтева не само одлуку, иако је пресудна, него и ресурсе ради спровођења, како људске, тако и финансијске.

Општа обавеза

Хигијена података о личности општа је обавеза свих компанија као руковалаца подацима. Како је то уређено чланом 42 ЗЗПЛ, руковалац је дужан да примени одговарајуће техничке, организационе и кадровске мере, које имају за циљ обезбеђивање делотворне примене начела, као и да обезбеди примену неопходних механизама заштите у току обраде, како би се испунили услови за обраду и заштитила права и слободе лица на која се подаци односе.

Ово руковалац чини узимајући у обзир ниво технолошких достигнућа и трошкове њихове примене, природу, обим, околности и сврху обраде, као и вероватноћу наступања ризика и ниво ризика за права и слободе физичких лица који произилазе из обраде.

Дакле Закон намеће обавезу руковаоцу независно од тога када је започео обраду података. Према истом члану, руковалац је дужан да, сталном применом одговарајућих техничких, организационих и кадровских мера, обезбеди да се увек обрађују само они подаци о личности који су неопходни за остваривање сваке појединачне сврхе обраде.

Хигијена података у корацима

Сваки приступ може бити једнако успешан, докле год постоји логика приступа и његова свеобухватност. Приступ који следи само је илустративан и дат на основу логике ауторке. Наравно, претпоставка је да је одлука о хигијени података донета савесно, као и многи процеси који захтевају усклађивање са законским обавезама.

1. Идентификација података

За многе компаније испоставиће се да заправо немају прави увид у обим и врсту података који се у њено име обрађују. Подаци су толико дисперзивни да, управо зато што су неухватљиви, немамо представу да сваки понаособ и сви заједно представљају одговорност руковаоца, и одговорног лица у њему. Примера ради, подаци могу да се налазе у разноразним секторима – од људских ресурса (област донекле већ уређена законима), преко маркетинга (о њему смо већ писали), до појединачних односа са клијентима, рекламацијама. Сви ти подаци, без обзира на то када су настали, макар се налазили на рачунару једног запосленог, јесу обавеза руковаоца.

Идентификација података истовремено значи и њихово мапирање.

2. Утврђивање сврхе обраде

Након идентификације података, следи кључно питање – чему служе. Обрада података никад није сама себи сврха, она је инструментална. Стога је разумевање сврхе основно питање сваке обраде података о личности. На основу одговора на питање, можемо установити и да ли можемо/смемо да обрађујемо податке, по ком основу, које податке, какве податке, колико дуго и како и, наравно, каква је наша одговорност. Један од лако објашњивих начина да утврдимо да ли обрађујемо податке законито јесте да, одговарајући на ово питање, две особе, независно једна од друге, дају исте одговоре у погледу правног основа обраде, сразмерности података, тачности и, у знатној мери, подударан одговор у погледу начина заштите.

Сврха мора да буде одређена, јасна, али и дозвољена. Уколико сврха није јасна, или је јасна а није дозвољена јер ми нисмо овлашћени да је остварујемо (нпр. оператор електронских комуникација обрађује податке о здравственом стању клијената ради пружања прве помоћи), такве податке смо у обавези да бришемо.

3. Основ обраде

Након што смо утврдили сврху обраде података, потребно је да дефинишемо шта је основ за њихову обраду. Закон о заштити података о личности прописује неколико правних основа значајних за привредне субјекте. Према редоследу значаја, ови основи односе са на правну обавезу руковаоца (примера ради, обавезе из закона који уређују радне односе), уговора са лицем (нпр. подаци релевантни за онлајн куповину, а нису већ обухваћени правном обавезом), легитимни интерес (нпр. анализа безбедносних колачића код онлајн продаје) и пристанак лица (за директни маркетинг према важећим законима).

Уколико је основ за обраду података легитимни интерес, онда га морамообразложити. Уколико нисмо у стању да образложимо интерес на начин прописан Законом о заштити података, не постоји правни основ обраде и све податке у вези са њим дужни смо да обришемо.

4. Сразмерност, тачност и ограниченост чувања

Сразмерност података нераскидиво је у вези са сврхом обраде. „Вишак“ података бришемо, јер је, у супротном, реч о прекомерној обради података. Могуће је да је до прекомерне обраде дошло услед измена неког закона који прописује обраду у мањем обиму и са којим се нисмо још усагласили.

Сама природа пословања претпоставља да рукујемо подацима који су тачни, па уколико имамо нетачне податке о клијенту, проблем није само заштита података о личности. Нетачне податке, мада постоје изузеци, у обавези смо да обришемо. Могуће је да је податак тачан, али није ажуриран, нпр. имејл који је клијент раније користио. Засигурно у појединачним мејлбоксовима негујемо бројне такве адресе особа која одавно више не раде у некој фирми. За оне који послују дуго, не би било изненађење ни да међу адресама нађу чак и оне на називима домена .yu.

Уколико нам је неки неажуриран податак и даље неопходан да бисмо остварили одређену сврху (нпр. као доказ да смо извршили услугу), можемо да га чувамо, и тада је реч о тзв. ограниченој обради. Међутим, уколико нам неажурирани подаци нису потребни, у обавези смо да их бришемо.

Чување података је ограничено временски. Рок чувања може бити унапред одређен, кроз године или месеце, а у неким случајевима као трајно чување (нпр. према законима који уређују евиденције из области радних односа). Рок може бити одређен и према критеријумима, када се везује за неку наступајућу околност (нпр. извршење уговора). У сваком случају након одређеног рока, подаци морају да се бришу.

5. Безбедност података

Како ћемо чувати податке зависи од тога у које сврхе их обрађујемо. Логика: што осетљивији подаци (важнији за појединца и његова права), то веће обавезе у погледу мера заштите. Мере заштите су разноврсне. Организационе мере односе се на приступ подацима појединим лицима (нпр. неко ко није у продаји или маркетингу нема ни потребу да зна појединачне податке о клијентима, као што сва лица ван људских ресурса не могу да имају приступ дознакама за боловања). Техничке мере тичу се физичких и технолошких начина заштите и односе се како на ограничавање приступа подацима (нпр. закључавање просторија или постојање персонализованих шифри), тако и утврђивање одговорности у случају кршења безбедности (нпр. бележење лог фајлова).

Псеудонимизација и енкрипција података неке су од посебних начина заштите података. Међутим, важно је истаћи да није циљ да се енкриптују сви подаци. Посебно у овом кораку треба бити свестан ресурса којима располажемо.

Закључак

У многим случајевима ће примерена хигијена података о личности имати добар резултат у спектру различитих успеха: усклађивање са законским обавезама, друштвено одговорно понашање према правима и слободама лица, уклањање правне несигурности, умањење ризика по репутацију, као и смањена непотребна брига и одговорност.

За разлику од политике чистог стола, уобичајене мере безбедности података, а за коју постоје и ставови да негативно утиче на креативност, хигијена података је сама по себи креативан процес. Ипак, уколико је нисмо одржавали од почетка рада, она захтева време, ангажовање лица, као и новац. Како ћемо је успоставити, чему ћемо дати приоритет, у оквирима законских обавеза, јесте наша слобода. Докле год је процес промишљен и аргументован, на добром смо путу да остваримо усклађеност са правом заштите података о личности (ЗЗПЛ и добром праксом).

Шта подразумева електронскa трговинa и који je закони регулишу?

Прилагођавање веб-сајта пословању преко интернета, као и отпочињање тог вида пословања не подразумева само програмерску или дизајнерску подршку. Да би се промет роба и услуга на мрежи обављао на законит начин, потребно је узети у обзир одредбе најмање неколико закона који у виду lex specialis прописа детаљно регулишу ову област, а зависно од врсте робе или услуге која је предмет понуде, у конкретном случају се могу примењивати и закони који регулишу различите облике пословања, а њихове одредбе могу бити веома рестриктивне.

Електронска трговина према Закону о трговини

Иако је трговина као привредна делатност прилично широко постављена – у својој законској дефиницији представљена као скуп пословних активности у вези са набавком и продајом робе, као и пружање услуга са циљем остваривања добити – електронска трговина је само њен ужи део. Подела на продају на велико и на мало од важности је и за електронску трговину из разлога што је е-трговина подврста даљинске трговине као облика малопродаје.

Трговина

↓

Трговина на мало

↓

Даљинска трговина

↓

Електронска трговина

Дакле, Закон о трговини (ЗОТ) регулише електронску трговину на општем нивоу, и то тако што јој додељује место унутар мреже свих облика трговине, односно дефинише је као вид даљинске трговине која се остварује на начин да се робa/услуга нуди, наручује и продаје путем интернета.

ЗОТ електронску трговину даље дели на три подврсте, односно прописује да се иста може обављати у следећим облицима:

Електронска продавница
Електронска платформа
Дроп-шипинг (dropshipping – директна испорука) платформа

Електронска продавница представља основни облик електронске трговине, где продавац или вршилац услуга нуде своју робу односно услуге преко интернета. Овај облик електронског пословања уједно је и најзаступљенији облик електронске трговине, с обзиром на то да све више е-трговаца, поред традиционалних канала за пласирање роба или услуга, користе и своје интернет продавнице, често имплементиране на постојеће компанијске веб-странице или странице за промоцију бренда.

Од е-продавнице, ЗОТ разликује е-платформе које имају улогу да повезују продавце и пружаоце услуга на интернету са њиховим потенцијалним клијентима, као посебан облик интернет пословања. Исти пропис електронску платформу дефинише као средство путем којег лице које има својство пружаоца услуге информационог друштва, у смислу закона којим се уређује електронска трговина, пружа услугу повезивања странама које тргују електронским путем (продавац и купац робе, пружалац и наручилац услуге итд). Дакле, због своје специфичне, посредничке улоге е-трговца, из чега произилазе и другачији облигационоправни односи, ова форма заслужује да буде третирана на посебан начин. Важно је напоменути да лице које управља електронском платформом може такође обављати и продају сопствене робе/услуге преко те платформе, из чега се може закључити да ЗОТ е-платформу посматра шире од е-продавнице. Примери оваквих платформи били би Ибеј, Букинг итд.

Трећи облик електронске трговине представља дроп-шипинг, чија специфичност се огледа у томе што понуђач на интернету, дроп-шипер, не долази у контакт са робом, већ примљену наруџбину прослеђује произвођачу односно трговцу са налогом да робу испоручи на адресу купца. Од дроп-шипера треба разликовати дроп-шипинг платформе, које служе за организовање, оглашавање великог броја дроп-шипера којима ове платформе дају одређену технолошку и организациону логистику. Такав је, на пример, Алиекспрес. Поред обезбеђивања дроп-шипинг подршке, поменуте велике платформе могу и саме да се нађу у функцији дроп-шипера. Ова форма посредовања при интернет трговини је последњих година постала веома популарна, па је њихов развој пратила и експанзија интернет компанија са платформама које, између осталог, нуде услуге оглашавања дроп-шипинг посредника.

Поред поменутих одредби о е-трговини, ЗОТ је значајан и из разлога јер се правила о начину оглашавања и истицања цена, декларацијама, продајним подстицајима, али и механизмима за заштиту тржишта попут забране нелојалне конкуренције, такође у пуном обиму примењују и на електронску трговину.

Закон о електронској трговини

У односу на Закон о трговини, који као генерални закон регулише тржиште роба и услуга, електронска трговина заслужује и свој lex specialis, који ће бити скројен посебно за потребе трговине у специфичном онлајн окружењу. Управо Закон о електронској трговини (ЗЕТ) додатно регулише услове и начине склапања уговора у електронској форми који су предуслов за електронску трговину, у чему се огледа и његов највећи значај.

ЗЕТ нас већ у својим уводним одредбама информише да је његов циљ, између осталог, уређење услова и начина пружања услуга информационог друштва, обавезе информисања корисника услуга, комерцијална порука, правила у вези са закључењем уговора у електронском облику, као и одговорност пружаоца услуга информационог друштва. Ова правна норма одмах намеће и потребу дефинисања појма услуга информационог друштва, ради бољег разумевања и прецизније примене закона. Дакле, услуга информационог друштва подразумева услугу која се пружа на даљину, по правилу, уз накнаду путем електронске опреме за обраду и складиштење података на лични захтев корисника услуга, а посебно трговину путем интернета, нуђење података и оглашавање путем интернета, електронске претраживаче, као и омогућавање тражења података и услуга које се преносе електронском мрежом, обезбеђивање приступа мрежи или складиштење података корисника услуга. С тим у вези, можемо закључити да ЗЕТ, под услугом информационог друштва подразумева, између осталог, и трговину путем интернета.

ЗЕТ у својим одредбама ставља акценат на регулисање комерцијалне поруке и уговора у електронској форми, и изједначавања дејства истог са традиционалним формама уговора, попут писане и усмене. Наравно, са изузецима које прописују посебни закони.

Закон о заштити потрошача

Уколико се е-трговина обраћа физичким лицима као крајњим купцима, с обзиром на њихов статус потрошача, е-трговац мора обратити пажњу и на прописе који регулишу њихову заштиту, а која је, услед дејства императивних норми (правила закона које уговорне стране не могу мењати сагласношћу воља) које је регулишу, веома стриктна.

Закон о облигационим односима

Као што и сам ЗЕТ упућује, Закон о облигационим односима супсидијарно се примењује на све ситуације које нису регулисане посебним прописима који регулишу трговину. Овај закон је нарочито важан за уређење права и обавеза између е-трговца и корисника услуга информационог друштва које није потрошач.

Закон о заштити података о личности

Иако није директно везан за електронску трговину, овај закон, чија је актуелна верзија преузела решења европског ГДПР-а, намеће низ обавеза е-трговцима у погледу прикупљања, обраде и складиштења података о личности физичких лица који се појављују у својству корисника.

Зависно од претежне делатности за коју се е-трговац определи, поред наведених, требало би узети у обзир и посебне законе који регулишу поједине специфичне области. Такође, продаја појединих роба или услуга намеће обавезу прибављања претходног овлашћења надлежног органа или подразумева другачија правила пословања у односу на она која важе за делатности у општем режиму.

Импулсивна куповина на интернету

Импулсивност!

Неразумно понашање, без размишљања, вођено искључиво емоцијама.

Неспособност рационалне контроле својих жеља, импулса. Kао карактерна особина – непредвидљива и понекад опасна за околину.

Не брините, у овом тексту се не бавимо психолошким анализама него једним сличним, опет и потпуно различитим феноменом, феноменом импулсивне куповине. Зато ми је било битно да на почетку дефинишемо импулсивност, да бисмо схватили са колико снажним нагонима имамо посла.

Шта је импулсивна куповина и зашто да се њоме бавимо?

Да бисмо добили одговор на ово питање, потребно је да сагледамо ширу слику. Kада причамо о понашању купаца на интернету, постоје две врсте нагона. Kуповина са сврхом, планирана, у складу са крајњом потребом купца и она друга, непланирана, изненадна куповина, такозвана импулсивна куповина. Истраживања показују да je чак 40% онлајн куповинe на свету импулсивна куповина.

Посматрано из угла маркетинга, прва ствар којом се бавимо при креирању стратегија наступа брендова на интернету јесте проучавање и анализа потреба крајњих купаца. Покушавамо да лоцирамо и анализирамо факторе који утичу на понашање људи. Те факторе интегришемо у стратегију. Настојимо да креирамо тактике и акције којe ће утицати на понашање потрошача. То је захтеван посао с обзиром на то да су наведени фактори променљиви и да се заправо не могу контролисати, баш као ни људско понашање. Kод планиране куповине имамо нека правила. Углавном квалитетна промоција бренда, коришћење продајног левка, квалитет самог производа, као и његова цена чине језгро куповине са намером. Пратећи ове смернице велика је вероватноћа да ће се куповина и десити.

Сада долазимо до великог изазова: до импулсивне куповине као једне од најбитнијих одлика купаца. У суштини, циљ нам је да је иницирамо, да побудимо нагон код човека да купи нешто непланирано, да купац осети снажну потребу за куповином. Неки аутори кажу да се импулсивни потрошач понаша хедонистички, са осећајем задовољства, у циљу чак и забаве и подизања расположења. Усудићу се да кажем да покушавамо да креирамо један процес или кампању где нам је куповина контекст, и ово су све фактори на које морамо да обратимо пажњу приликом планирања.

У којим категоријама производа купци најчешће импулсивно купују онлајн?

Постоје категорије производа које чешће од других буде импулсивну куповину. Велику улогу игра и популарност самог бренда. Што је бренд познатији, веће су шансе за куповину.

Људи на интернету најчешће импулсивно купују храну и одећу. Ту имамо добру могућност да артикле на сајту представимо као пожељне и неодољиве. Скрећемо пажњу купцима да су производи баш такви каквим се приказују.

Реално, купци по изгледу процењују ствари које ће купити. Самим тим, ако те производе представимо пожељнијим, понашање потрошача ће се променити и постоји велика вероватноћа за импулсивном реакцијом. Иако куповину одеће можда сматрамо врло планираном акцијом, у пракси се показало да се висок проценат продајe дешава спонтано.

Како да иницирамо импулсивност код потрошача на сопственим каналима комуникације?

Идеја је да свој сајт представимо као место где људи купују спонтано, доносе одлуку брзо, са емоцијама, без додатног размишљања. Овакав тип купца воли осећај куповине нечег новог са много интеракције и хваљења на друштвеним мрежама.

Логички се намеће пар ствари на које треба да обратимо пажњу приликом креирања садржаја и прилагођавања продајног левка тим особама. Они су субјективни у доношењу одлука. Садржај који им се пласира мора да има изражен визуални дојам.

Импулсивни купци су нестрпљиви приликом куповине, све на сајту мора да се дешава уједначено, customer journey мора да тече глатко, без сметњи на путу.

Kорисничко искуство мора да буде на веома високом нивоу. Сајт треба да буде оптимизован, редовно одржаван, да нема багова ни уских грла. Такође, треба да буде респонзиван, прилагођен мобилним уређајима или креиран превасходно за њих. Фактички, треба да примењујемо тактику „два клика и готово”, што нам даје потребу за креирањем специфичних одредишних страна које импулсивни нагон купца задовољавају на буквално истом екрану. Kликни и купи, нема скроловања нити додатног објашњавања.

Особе које купују импулсивно су брзе, узбуђене, па ако је садржај на сајту досадан, одлазе даље. Све треба да буде забавно. Визуални елементи које користимо треба да садрже исте такве енергичне, узбуђене особе. Текст треба директно и недвосмислено да их позива на акцију са истакнутим дугметом за кликтање. Треба да створимо осећај ургентности. У суштини, ако сама одредишна страница не комуницира снажне емоције, неће се десити куповина.

Следеће на шта треба да обратимо пажњу јесте креирање посебне акције, ограничене понуде која комуницира уникатну вредност свакој особи која види садржај. Тиме стварамо осећај посебности, ексклузивности. Да нам је баш та особа важна. Kонстантна комуникација снижења је нешто што додатно интригира и буди пажњу, али уме и да се обије о главу. Размислите да увек имате неки попуст, али не на све и не увек на исте артикле. Импулсивна куповина умногоме зависи и од доба године, актуелних трендова и маркетинг момената. Маркетинг моменти су тренутни догађаји или теме у свету који иницирају велику пажњу људи. Наш задатак је да то употребимо у реалном времену у своју корист, да преко тог момента скренемо пажњу на себе. Треба размишљати о варијанти додатне продаје људима који су већ куповали (upsell) са комуникацијом: допуни колекцију или искористи тренутак. Ово ћемо додатно образложити у наставку текста.

Врло битна ствар коју треба да понудите потрошачима јесте бесплатна достава производа. То купци гледају као додатну вредност. За додатну вредност треба оставити и могућност рекламације производа и повраћаја новца ако им се производ не свиди. Имајте на уму и додатна снижења на евентуално сервисирање и одржавање производа. Такође, на сајту треба да се налазе и рецензије и оцене производа. Пожељно је да имате доступну корисничку подршку јасно истакнуту.

Улога продајног левка код импулсивне куповине

Све елементе које смо помињали можемо да убацимо у пројектовање продајног левка и да их дефинишемо као конкретне тактике спровођења дигиталне стратегије са продајом као крајњим циљем. Кад је реч о продајном левку, импулсивност можемо да изазовемо у било ком сегменту, од фазе свесности до фазе прихватања и конверзије. Треба да смањимо фазу учења, да је максимално интегришемо у фазу прихватања и да глатко уђемо у фазу конкретне акције. Процес треба да буде брз и да тече глатко, без оптерећења. Огласне платформе нам дају могућност да на иницирану потребу одговоримо одмах. Уколико корисник дође на наш сајт, ми можемо у року од пар минута да му пласирамо оглас и вратимо га у левак. За ово користимо remarketing pixel. Фактички, ми шаљемо инстант подсетник већ заинтересованим купцима и користимо још свеж моменат да их вратимо на нашу одредишну страницу, канал под нашом контролом. Kад купци дођу на наш сајт, на основу њиховог понашања можемо додатно да креирамо нове аудиторијуме са подударањем интересовања и понашања, и тиме поново иницирамо процес продајног левка укруг.

Стижемо до следеће битне тактике. Треба да радимо на конвертовању постојећих купаца у импулсивне. Такође, оне потрошаче који су плански и циљано дошли код нас треба да задржимо и покушамо да иницирамо додатну импулсивну куповину. Овде долазимо до креирања левка поверења који је специфичан по томе што креирамо такозвани customer centric приступ и крећемо да се примарно бавимо потрошачима после куповине. Покушавамо да изградимо однос са њима, радимо на њиховом задржавању. Друштвене мреже су одличан алат за то. После тога идемо и корак даље, па од лојалних купаца, а они су истовремено и импулсивни купци, креирамо амбасадоре нашег бренда који органски шире нашу причу додатно активирајући потенцијалну импулсивност код својих пратилаца и пријатеља на друштвеним мрежама. Уколико особа види позитивну причу о бренду од особе у коју има поверење, вероватноћа импулсивне куповине је већа. Идеја је чак и да људе који су се идентификовали са нашим брендом повежемо међусобно. На пример, у једну Фејсбук групу.

Велику улогу игра и лајковање различитих објава од стране познатих особа. Ту долазимо до приче: ако је неко нама познат реаговао на садржај, то је добро и за нас, и то је довољна информација да бисмо кренули у процес куповине. Људи купују оно што је популарно, свеже и што добија пажњу већег броја људи из њиховог окружења, круга људи у ком се крећу.

Consumers consume… (Потрошачи троше…)

Модел савршеног импулсивног купца не постоји. Опет, сви смо ми повремено импулсивни купци. Чак 84% потрошача је повремено куповало импулсивно. Овде не можемо да причамо уопштено, јер не постоји шема нити предикција како ће протрошачи реаговати на оно што им пласирамо. Наш посао је утолико тежи јер морамо константно да пратимо реакције људи, оптимизујемо садржај који им пласирамо и уклапамо тактике.

Треба да разумемо понашање потрошача, прилагодимо се и покушамо да извучемо корист из тога. Зато то и убацујемо одмах у планирање и пројектовање продајног левка. Јер, као што је претходно речено, циљ свега је куповина. То је крајња конверзија која одговара на потребу купца, била она тренутна, изненадна или планирана.

Уколико се бавимо свим деловима продаје и покријемо све могуће нагоне потрошача за куповином, ми имамо добитну комбинацију. Ово захтева да смо стално укључени у процес и да се побринемо да свеж, релевантан садржај константно пристиже на јасно дефинисана одредишта.

Јер, consumers consume. А зашто то не би радили на вашем сајту?

Разбијање популарних SEO митова

Прошли пут смо представили скоро двадесет SEO фактора који имају позитиван утицај на ваше позиције на резултатима претраге. Овога пута се бавимо темом популарних SEO митова.

Оптимизација за претаживаче базира се првенствено на експериментима. На нашу несрећу, често се догоде такозвани “лажно позитивни резултати” наших тестова – позиције случајно скоче и дају нам лажну представу о утицају елемената које смо тестирали. Зато овим текстом желимо да укажемо на неке од тих митова.

Лајкови и коментари на Фејсбуку и Инстаграму утичу на боље рангирање на Гуглу

Постоји предрасуда да популарност на друштвеним мрежама има директан утицај на боље позиције сајта на Гуглу. Међутим, то није случај. Потпуно је небитно да ли неки текст који је подељен на Фејсбуку или Инстаграму има 5, 10 или 100 лајкова или коментара.

Гугл то не узима у обзир. Лајкови се лако могу манипулисати и нису истинско мерило квалитета. Притом, коментари могу бити тенденциозно позитивни или негативни, некад и оркестрирани. Због тога Гугл не узима директан број лајкова и коментара као фактор рангирања.

Уједно, постоји могућност да друштвене мреже системски блокирају улазак Гугловог софтвера за попис (на пример, коришћењем правила фајлу у robots.txt). Резултат тога је да Гугл не може да приступи садржају који људи пишу и деле на друштвеним мрежама.

Наравно, постоји могућност да садржаји који су популарни на друштвеним мрежама добију публицитет и већи број објава на другим сајтовима и порталима, и тада долазни линкови могу утицати на боље рангирање.

Више посета = боље позиције на резултатима претраге

Посете са других сајтова, посете са друштвених мрежа, посете са огласа или природних Гугл резултата нису фактор рангирања. Ако сајт има много посета, то не значи да ће добити скок на резултатима претраге. Прво, Гугл не може да мери и да зна колико је неки сајт посећен, посебно ако сајт нема Гугл аналитику као сервис за мерење посета.

Ево и твита представника Гугла који потврђује да посете не утичу на SEO рангирање.

Друго, посете се могу лако манипулисати софтвером, ботовским мрежама или се једноставно могу купити. Чим се неким параметром може манипулисати, онда тај параметар не улази у калкулацију позиције на Гуглу.

Ако плаћам Гугл огласе, онда ће ме Гугл наградити бољим органским позицијама

Још један од познатих митова. Овога пута је главна тема новац. Многи сматрају да онога тренутка када крену са плаћеним оглашавањем Гугл креће благонаклоно да гледа на цео сајт и даје неки скок на органским (неплаћеним) резултатима. Многи власници сајтова стоје чврсто при ставу да је то тачно.

Истина је, међутим, потпуно другачија. Google Ads и органски алгоритам раде одвојено и на потпуно другачијим принципима. Гугл је више пута давао саопштења за јавност у којима је оповргао теорију по којој они клијенти који плаћају огласе добијају скок у SEO учинку. Они кажу да то не би било фер, јер би значило да они корисници који имају новац могу да „купе“ позицију на органском алгоритму.

Зашто онда неки власници сајтова виде органски скок када крену са оглашавањем? Највероватнији разлог је увећан досег бренда (brand awareness).

Пошто је бренд видљивији, око њега се ствара интерес и увећава могућност спомињања брeнда. Некада се на порталима линкује ка сајту бренда, некада се добију нелинковани цитати, а све то позитивно утиче на процес рангирања.

Садржаји на ћирилици не могу добро да се рангирају

Постоји уврежено мишљење да је “за SEO” боље писати садржај на латиници, да Гугл боље рангира садржаје на латиници у односу на исте на ћирилици. Ово је апсолутни мит. Гугл једнако поштује оба наша писма. Не постоји предност једног писма над другим.

Постоји на хиљаде примера претрага које на највишим позицијама дају садржаје на ћирилици, чак и за конкурентне кључне речи. Ево, да не будемо скромни, и мој претходни текст је убрзо достигао високу позицију на Гуглу.

Проверите и сами. Гуглајте: сео фактори рангирања (seo faktori rangiranja).

Густина кључних речи

”Хеј, имам сјајну идеју за боље рангирање! Хајде да жељену кључну реч поновим што више пута у свом тексту и онда ће Гугл схватити о којој области мој текст говори. Још ако би погодио да је густина моје кључне речи макар 5%, па то би било идеално!”

Још једно разочарање – густина кључне речи није фактор рангирања. Гугл поседује моћни алгоритам за анализу садржаја, који је у стању да идентификује све ентитете неког текста без обзира на језик којим је написан. Алгоритму није потребно понављање неке фразе више пута да би схватио шта аутор жели да каже и о којој теми пише.

Ако сте у метанаслову (таг title), главном наслову (таг h1) и у тексту пар пута споменули кључну реч, онда будите уверени да сте Гуглу дали довољно сугестија и да нема потребе за затрпавањем текста истом фразом.

Коришћење Гуглових алата (Analytics, Tag manager, Search Console)

И ово је велики мит: ако ставите неке од алата попут Google Analytics, онда ће Гугл моћи да прати ангажман корисника на сајту и да вам даје бонусе и побољшање позиција.

Као и сви претходни митови, ни овај не пије воду. Гугл би волео да сви сајтови на свету користе Google Analytics, али то је немогуће. Постоје велики брендови који имају успешне сајтове а не желе да деле пословне податке са Гуглом. Apple, BMW и многи други сајтови не користе Google Analytics, али их то не спречава да имају одличне SEO перформансе.

Период куповине домена

Раније се сматрало да спамери и манипулатори купују назив домена на краћи период (једна година), док озбиљне фирме, које имају реноме и историју бренда купују назив домена на дужи рок. По овој теорији, онај ко је купио назив домена на дужи рок вероватно је легитиман бренд и ваља му дати већу SEO важност. Нажалост, и то је мит.

Као што смо до сада више пута видели, Гугл жели да елиминише утицај новца на SEO учинак. Не би било фер да клијент који улаже више новца добије аутоматску корист за SEO. Због тога многи називи домена који се закупе на само једну годину без проблема могу да се рангирају за велику количину кључних речи.

По истом принципу, ништа не гарантује сајту чији је назив домена закупљен на 10 година да ће само због тога добити високу позицију у Гугл претрази.

Наравно, регистрација назива домена на дужи рок се увек препоручује јер елиминише опасност да се после годину дана заборави на обнову регистрације. Велики број познатих брендова се опекао јер није на време обновио регистрацију назива домена. Немојте бити у тој неславној групи.

Кључна реч у тагу meta description

Шта год од садржаја да ставите у таг meta description, то неће утицати на позицију на Гуглу. Ово важи још од 2009. године. Наравно, Гугл користи таг description да би формирао приказ вашег сајта у резултатима претраге, тако да је битно да имате лепо и концизно написан овај таг, јер то утиче на одлуку корисника да ли ће кликнути на ваш линк или неће.

Кључна реч у тагу description није фактор рангирања, али је фактор кликтања и може повећати ваш CTR (click through rate – однос кликова у односу на број приказа).

Валидни HTML програмски код

Лепо је поседовати потпуно чист HTML код, без семантичких грешака. Међутим, интернет је жива ствар, пуна рупа и грешака. Ретко који сајт има валидан HTML запис и било би илузорно захтевати да програмери, девелопери и интернет ентузијасти пишу савршен код.

Модерни прегледачи (Chrome, Firefox, Safari…) као и алгоритми претраживача (Google, Bing, DuckGoGo…) на разне начине компезују невалидан код и труде се да на најбољи начин приказују и процесуирају садржаје са интернета.

Због тога је за повеђање позиција на резултатима претраге потпуно небитно да ли имате сасвим исправан HTML код. Наравно, препорука је да се потрудите и омогућите вашим посетиоцима да без потешкоћа прегледају садржај вашег сајта, тј. да HTML код не ремети рад самог сајта.

Закључак

Ова листа нија коначна, јер је пракса показала да се језгро функционисања алгоритма мења неколико пута годишње. Питање је дана када ћемо открити на десетине нових митова. Гугл све више препушта одлуке својим системима вештачке интелигенције који узимају у обзир понашање посетилаца, сезонске трендове и персонализацију.

Такође, ови фактори које смо представили можда су данас у категорији митова, а већ сутра се може десити да добију позитиван (или негативан) утицај на SEO. Зато је најбољи савет да све наше сугестије узмете са дозом резерве и да сами тестирате и експериментишете док не дођете до правог одговора за ваш специфичан случај и ваш сајт.

ВИДЕО: Шта је DNSSEC?

Бројне претње на интернету вребају предузећа која одговарају за безбедност не само својих, већ и података својих клијената. Сигурно ниједно не жели да корисници његовог сајта или поруке е-поште заврше у рукама превараната, и зато ниједна мера заштите није сувишна. Из године у годину, умножава се број хакерских напада који експолатишу рањивости DNS сервиса, и о DNS безбедности треба максимално водити рачуна.

DNSSEC (DNS Security Extension) је технологија која обезбеђује механизме за заштиту од измене DNS одговора и преусмеравања корисника на интернет локације које могу бити опасне за њих у смислу крађе личних података, бројева кредитних картица, поверљивих пословних података или пак ширења лажних информација и вести које наводно долазе од „провереног“ извора коме корисник верује.

Како штити DNSSEC, како га имплементирати објашњава Жарко Кецић, руководилац Сектора ИКТ услуга РНИДС-а.

ВИДЕО: Заштита назива домена

Заштита назива домена је изузетно важна не само за заштиту безбедности предузећа и његових корисника, већ и континуитета пословања. Нападачи на различите начине злоупотребљавају рањивости DNS-a, а заштита назива домена је одговор на безбедносне претње. РНИДС омогућава чак три врсте заштите назива домена. Како се називи домена могу заштитити тј. закључати објашњава Жарко Кецић, руководилац Сектора ИКТ сервиса РНИДС-а.

ВИДЕО: Шта је наше на интернету?

Зашто кажете „моје“ кад мислите на туђе? Ко је власник ваше странице на друштвеној мрежи, ви или власник мреже? Како можете да останете без адресе своје електронске поште? Шта треба предузети да би ваши интернет „ресурси“ били заиста под вашом контролом?

Одговоре даје Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација РНИДС-а.

ВИДЕО: Брендирање на интернету

Зашто је назив домена важан за брендове и њихов идентитет? Шта брендовима на интернету омогућава да буду препознатљиви и јединствени у континуитету? Како штитити бренд и његов кредибилитет регистрацијом назива домена?

Одговоре даје Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација РНИДС-а.

ВИДЕО: Како изабрати назив домена?

Шта је домен, а шта назив домена? Зашто говоримо о два избора? О чему водити рачуна када се бира домен, а о чему када бирамо назив домена? Како да интернет адресу предузећа што лакше пронађу и људи и алгоритми претраживача?

Одговоре даје Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација РНИДС-а.