Страна 45 – Домен

Обавеза информисања купаца и садржај комерцијалне поруке у е-трговини

Транспарентност услова под којима се обавља е-трговина, као и прецизност и садржајност поруке која се корисницима шаље преко интернет продавнице или платформе представља јавни интерес, због чега законодавац детаљно прописује минимум података који кориснику морају бити саопштени приликом оглашавања робе или услуга у е-трговини.

Подаци о идентитету пружаоца услуга информационог друштва

С тим у вези, законодавац прописује неопходност информисања купца о свим релевантним пословним подацима е-трговца, правилном истицању цена, као и садржају комерцијалне поруке и начину слања исте.

Најпре је е-трговац дужан да приликом обављања своје делатности обезбеди увек доступне следеће информације које се тичу његовог идентитета и пословних података:

име и презиме или назив пружаоца услуга
седиште пружаоца услуга
остале податке о пружаоцу услуга на основу којих корисник услуга може са њим брзо и несметано да оствари комуникацију, укључујући и електронску адресу
податке о упису у Регистар привредних субјеката, односно други јавни регистар
појединости о надлежном органу, ако делатност пружаоца услуга подлеже службеном надзору
порески идентификациони број (ПИБ), као и број обвезника пореза на додату вредност, ако је пружалац услуга ПДВ обвезник

Уколико услуга која се пружа потпада под посебне делатности или професије попут продаје лекова или медицинских средстава, односно обављања правних или медицинских услуга, чије обављање подлеже обавези прибављања претходне сагласности од надлежног органа, поред набројаних информација, пружалац услуга мора информисати корисника и о додатним чињеницама. На пример, о томе да ли је пружалац услуга регистрован односно учлањен у неко струковно удружење и које (ако је предметно учлањење услов за обављање делатности). Такође, уколико је за обављање неке услуге услов прибављање одобрења, потребно је учинити доступном информацију о тачном називу делатности, о држави у којој је њено обављање одобрено, по могућству којим актом и од ког органа. Кориснике је важно на видном месту упознати и са званичним правилима за обављање предметне делатности односно о интернет локацији где се иста могу пронаћи односно прочитати, уколико би њихово објављивање у оквиру странице где се нуди роба или услуга било технички захтевно или неизводљиво.

Дакле, све поменуте информације морају бити пружене на начин који омогућава њихову видљивост пре отпочињања услуге, као и сталну доступност у току и након пружања услуге. Адресати ових информација нису само корисници услуга односно купци на интернету већ и друге заинтересоване стране, као што су органи државне управе у сврхе обављања својих службених овлашћења.

Садржина комерцијалне поруке

Начин истицања цена представља важан део комерцијалне поруке, због чега је законодавац доста простора посветио правилима о њиховом истицању. Наиме, цене које пружалац услуга наводи, морају бити јасно назначене, а посебно се мора прецизирати да ли су у те цене укључени трошкови доставе, остали манипулативни трошкови, порез и други трошкови који на њих утичу. Дакле, продајна цена окарактерисана као таква мора бити коначна, по јединици робе, укључујући све порезе и друге дажбине.

Такође, визуелно посматрано, цене робе или услуге морају бити исказане непосредно поред приказа и описа производа на веб страници пружаоца услуга, како би купац са просечном пажњом могао повезати која цена се односи на коју врсту робе односно услуге.

Цена за робу или услугу која се нуди на територији Републике Србије, од стране е-трговца са седиштем на истој територији, мора бити исказана у динарима. Изузетно, у случају да се роба или услуга нуди и прекогранично, е-трговац може цену истицати и у страној валути на начин којим се потрошачу даје могућност да сам изабере валуту у којој ће се приказати продајна цена робе односно услуге из целокупног асоритимана тог трговца. Овде је важно напоменути да је трговац дужан да обезбеди техничко решење у оквиру веб-сајта како би се купцу који електронској трговини приступа из Републике Србије цена подразумевано приказивала у динарима.

Изузетно, е-трговац може истицати цену само у страној валути уколико роба или услуга није намењена купцима на територији Републике Србије.

Услови да би се комерцијална порука сматрала законито саопштеном

Комерцијална (економско пропагандна или маркетинг) порука је сваки облик комуникације у циљу промовисања робе, услуга или пословног угледа правног или физичког лица које обавља регистровану делатност, са изузетком давања информација које омогућавају непосредан приступ делатности овог лица (на пример обавештавање о адреси електронске поште), као и са изузетком давања без накнаде информација које су прикупљене истраживањима или на други сличан начин, о роби, услугама или пословном угледу лица које шаље или се у његово име шаље порука.

Да би се исказивање комерцијалне поруке сматрало законитим, исто мора испуњавати следеће услове:

да се из комерцијалне поруке недвосмислено може утврдити да је њен карактер комерцијалан, и то у тренутку када је корисник услуга прими
да се може јасно утврдити ко је субјект комерцијалне поруке односно субјект у чије је име је комерцијална порука сачињена
да сваки промотивни позив за слање понуде из комерцијалне поруке (укључујући попусте и поклоне) мора као такав бити јасно идентификован
да услови под којима се ставља понуда оглашена комерцијалном поруком морају бити лако доступни, као и да су приказани и описани на јасан и недвосмислен начин.

Важно је истаћи да комерцијална порука нема карактер понуде, већ се иста сматра неком врстом позива на понуду, а да је купац тај који одабиром робе, услуге, количине, начина плаћања и слања као и кроз прихват унапред састављених уговорних одредби врши понуду, коју након тога е-трговац прихвата и куповину потврђује слањем електронске поруке купцу.

Слање комерцијалне понуде физичким лицима електронском поштом

На законитост коришћења електронске адресе физичких лица као потенцијалних купаца и корисника услуга у сврхе слања комерцијалне поруке, паралелно се примењују одредбе више закона у Републици Србији, чија се решења у одређеном делу разилазе.

Наиме, Закон о електронској трговини условљава слање комерцијалне поруке електронским путем, прибављањем претходног пристанка лица коме је таква врста поруке намењена. Уз то налаже пружаоцу услуге да редовно проверава и прихвата повлачење већ датог пристанка уколико лице коме се упућују поруке не жели више да их прима.

Закон о оглашавању, на сличан начин регулише ово питање, јер за коришћење личног податка појединца, какав је имејл адреса, такође захтева прибављање претходног пристанка.

С друге стране, Закон о заштити података о личности не забрањује коришћење имејл адресе у сврхе директног оглашавања, и по другим основима какав је легитимни интерес, а не само након прибављене експлицитне сагласности.

Такође, Општа уредба о заштити података Европске Уније (ГДПР), односно рецитали садржани у Преамбули овог акта, појашњавају да се може сматрати да постоји легитимни интерес код обраде личних података која се врши за потребе директног маркетинга, на начин што се овај вид обраде ставља у контекст разумних очекивања на страни појединца и постојања претходних односа између тог појединца и пошиљаоца поруке – руковаоца подацима. Оваквим решењем се значајно релаксира могућност слања комерцијалне поруке физичким лицима као потенцијалним купцима. Осим ГДПР-а као општег закона на ту област се примењује и тзв. E-Privacy директива ЕУ, такође као lex specialis и детаљније разрађује оглашавање путем електронске поште и СМС порука. Наиме, E-Privacy директива иако начелно условљава слање комерцијалне поруке претходно прибављеним пристанком, већ у оквиру истог параграфа донекле ублажава ову правну норму и нуди тзв. soft opt-in решење које ипак подразумева могућност слања имејлова потенцијалним заинтересованим лицима, у ситуацијама где се њихова заинтересованост и таква врста обраде података може очекивати према редовном току ствари.

Како је Законом о заштити података о личности Републике Србије прописано да ће одредбе других закона, које се односе на обраду података о личности, бити усклађене са одредбама овог закона до краја 2020. године, остаје да сачекамо да та обавеза законодавца буде испуњена, и да се колизија правних норми која се јавља по питању могућности слања комерцијалне поруке без обавезног претходног пристанка, отклони у правцу уједначавања правила закона.

pitajte.rs вебинар: Како ускладити предузетничке и бизнис аспекте пословања

Ко је Алиса у земљи менаџмента? На ово питање одговор добијамо 4. фебруара од 20 часова током петог pitajte.rs вебинара чија је тема „Како ускладити предузетничке и бизнис аспекте пословања“ предавача Игора Лазаревића.

У свету предузетништва постоји једна заблуда која гласи – све је уживање. Ова заблуда се најчешће испољава кроз нереално очекивање предузетника да ће се бавити само оним што воли да ради и да ће у свом послу максимално уживати. А онда, када се сусретне са стварним светом бизниса и свим изазовима који уз њега долазе, дешава се „хладан туш“ и почетничко разочарање.

Циљ вебинара је да помогне предузетницима да разумеју шта подразумева бизнис аспект и које све изазове са собом носи менаџмент у пракси, да уравнотеже своја очекивања, да се не заљубе у своје производе и да не полете превише са великим очекивањима. Такође, да им се предочи друга страна предузетничке медаље – бизнис страна.

Коме је намењен вебинар? Пре свега предузетницима и свима онима који започињу нове пословне подухвате. Такође, намењен је и онима који већ имају послове које воде, али и онима који желе да прошире своја знања и искуства у области менаџмента и бизниса.

Овај вебинар ће сагледати следеће теме:

Шта све подразумева вођење бизниса?
Које су разлике између менаџера, лидера и предузетника?
Како уравнотежити технолошке и бизнис аспекте пословања?
Како се усклађују „стратегија“ и „структура“ бизниса?
Које су фазе у животном циклусу једног бизниса?
Како да иноватор и бизнисмен коегзистирају?
Како избећи замку превелике комплексности?
Како направити систем који ће подржати развој?
Како делегирати послове, а задржати контролу?
Како скалирати бизнис, а избећи колапс?
Како градити одрживи бизнис?

Шта још желите знати о односу предузетништва и менаџмента? Поставите питање предавачу на овом линку!

Игор Лазаревић је магистар економије и пословни саветник са више од 20 година искуства и учешћем у преко 100 пројеката у областима стратешког планирања, пословне трансформације, корпоративног управљања, организационог развоја, M&A, управљања процесима, маркетинга, HR менаџмента, рада са ЕУ фондовима, фармацеутског менаџмента, развоја стартапа, локалног развоја и развоја цивилног друштва.

Радио је у секторима фармације, информационих и комуникационих технологија (ИКТ), производње, медија, енергетике, невладиним организацијама, локалним самоуправама, сектором малих и средњих предузећа (МСП) итд, као и са ЕУ и иновативним стартапима. Сарађивао је са субјектима као што су Хемофарм, Галеника, Феринг, Медисон, АЛИМС, Mobilkom Austria, Puzzle Software, Делта холдинг, Европска комисија, Ekonom:east, Conference Republic, Cards Print, Линк група итд.

Председник је удружења Сви за науку и члан је Удружења за унапређивање клиничких испитивања (КЛИНИС), Удружења е-Развој и Алумни клуба Економског факултета у Београду. Похађао је већи број стручних усавршавања у земљи и иностранству. Аутор је преко 150 стручних текстова у неким од водећих портала и часописа у региону. У последњих неколико година ради и као професионални тренер и предавач.

Пратите вебинар на Јутјуб каналу РНИДС-а:

О pitajte.rs вебинарима

Организујемо их са циљем да понудимо одговоре на бројна питања о пословању на интернету. Сваког првог петка у месецу од 20 часова можете да пратите вебинаре на којима ће изабрани стручњаци говорити о различитим изазовима које онлајн бизнис доноси, али и одговарати на конкретна питања из области за коју су стручни, а која постављате ви!

Поставите питања и предложите предаваче за предстојеће pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs, објаве на друштвеним мрежама и Јутјуб канал РНИДС-а да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Када самостално правити сајт а када тражити услугу професионалца

Пре него што уопште кренемо у причу ко треба да направи ваш сајт, ево неколико разлога зашто уопште у 2020/2021. години треба да га имате:

1. Ако склапате послове или клијенти треба да вас контактирају, прво место где ће вас потражити јесте Гугл претрага.

Да ли бисте желели да неко са ким тек треба да сарађујете схвати да не може да провери основне податке о вама? Данас када се све убрзано премешта на интернет, поверење између две стране јесте приоритет модерног пословања. Стога, не дозволите да прва слика о вама буде негативна.

Имати свој сајт чини, у најмању руку, да изгледате професионалније.

2. Заблуда: „Имам профил на друштвеним мрежама, не треба ми сајт“.

Доста људи је у претходном периоду направило пословне успехе користећи само друштвене мреже. Тако имамо прилику да видимо разне странице, профиле, налоге који врше услуге или продају производе на друштвеним мрежама. И добро им иде. Међутим, свака друштвена мрежа има своје циклусе: у почетку стимулише креаторе садржаја, има велики органски рич (досег), да би, када достигне одговарајући број корисника, почела да домет смањује и уводи институцију плаћеног оглашавања.

Значи, ви ту радите и прихватате услове које вам други намећу и на које не можете да утичете. Сходно томе, не треба се увек ослањати на ресурсе који нису ваши, већ треба навикавати купце или клијенте да користе медије које ви имате и чији садржај ви контролишете, а то је управо ваш сајт.

3. Ви уређујете приказ својих услуга и производа на начин на који ви желите.

На вашем сајту ви одређујете изглед, стављате акценте на одређене производе или услуге, пратите своју циљну групу, оптимизујете садржај и још много тога. Многе ове ствари нисте у могућности да радите ако сајт немате, самим тим повећавате себи трошкове а смањујете потенцијалне резултате.

4. Сајт може да вам привуче нове клијенте преко Гугла.

Оптимизација за претраживаче (SEO) је нешто што је данас постало must have када говоримо о изради сајта. Она вам омогућава да, ако имате добру позицију за одређене кључне речи, клијенти сами проналазе вас кроз претрагу. Овакви клијенти су такозвани hot leads, односно клијенти који су већ заинтересовани за услуге које нудите, па је тако и стопа конверзије далеко већа. То је начин да ваш сајт даноноћно ради за вас.

5. Тестимонијали су веома битна ствар.

Мада се често заборавља, искуства других људи, ако су аутентична, могу да наговоре посетиоце да потраже ваш производ или вашу услугу. Формат, структуру или позицију тестимонијала на сајту можете сами одредити.

Сходно свему горенаведеном, да ли можемо сајт да урадимо самостално или нам је потребна услуга професионалца?

Крећем у израду самостално

Храбар потез. Хајде да видимо бенефите и мане. На нету се данас налази доста платформи које нам, уз помоћ page builder (едитор за креирање страница) принципа, омогућавају да брзо и једноставно саставимо сајт. Ту су Squarespace, Weebly, Wix. Ту је такође Вордпрес (WordPress) који, иако није page builder платформа већ систем за управљање садржајем (CMS – Content management system), у новије време све више има могућност да инсталацијом одређених тема или page builder додатака добијете управо ову функцију.

Потребно вам је само мало креативности, хостинг и домен, или претплата, и имате свој сајт. Једноставно, зар не?

Е, сада овде стоји зачкољица. Ви сте направили нешто, али с обзиром на то да најчешће не знате како се структура сајта прави, не знате ништа о оптимизацији за претраживаче (правилима по којима нас Гугл позиционира у претрагама) или немате смисла за дизајн, нећете имати бенефите које смо навели – професионални изглед сајта или лако проналажење на Гуглу.

Наравно, можда вам ово није у почетку толико ни битно. Све ове платформе пружају вам могућност да инсталирате готов дизајн и да само промените текстове и слике.

Све у свему, израда сајта самостално сигурно ће коштати мање него да сајт ради професионалац или агенција, али будите спремни да уложите доста времена у упознавање самих платформи, као и начина на који се сајтови постављају и одржавају.

У процес самосталне израде најчешће улазе људи који праве сајтове за блог, појединци чије су фирме у самом старту када је прилив средстава неизвестан, појединци којима су потребни портфолио сајтови.

Резултат који на крају добијамо најбоље осликава она народна: Колико пара, толико музике.

Шта треба да знамо пре него што ангажујемо професионалце

Прва ствар када се одлучите за израду сајта на овакав начин, морате знати да то није процес „дао сам вам паре, сутра ми испоручите сајт“. У овом послу ћете морати и ви да учествујете. Најбоље познајете свој посао, познајете своје клијенте, а агенција, односно појединац кога сте ангажовали треба све те податке које ви поседујете да уобличи у једну смислену, структурирану и, на крају, функционалну целину.

Сходно томе, будите спремни да проведете извесно време попуњавајући детаљно упитнике или на састанцима одговарајући на бројна питања, јер, што ви дате бољу слику, то ће финални резултат бити бољи.

Такође, тражите да добијете на увид прву ствар која се буде урадила. Рецимо ако је урађен дизајн почетне странице, затражите је на увид ако вам је не доставе. Ово је веома важно, јер у случају да вам нешто не одговара (није то порука коју ваша фирма шаље), то је прави тренутак за реаговање. У супротном, изгубићете много времена на изменама када цео сајт буде завршен.

Друга ствар коју треба да знате јесте да постоји велика разлика између custom дизајна, custom теме (за одређене CMS-ове који су већ на тржишту) и на крају, custom CMS-а.

Custom дизајн вам омогућава да имате јединствен дизајн на тржишту. Ово значи да вам није инсталиран неки template, већ је дизајн дошао код вас на ауторизацију, ви сте мењали нешто и на крају је то направљено. Најчешће се раде уз помоћ page builder платформе, што у неким околностима може негативно утицати на брзину учитавања сајта ако се сајт не оптимизује. Креатори оваквог сајта најчешће нису програмери или имају основно или средње знање у програмирању. Они вам неће направити уникатну тему (која осим дизајна садржи и одређене функционалности), већ ће се наслонити на неко већ постојеће бесплатно или премиум решење.

Добра ствар код оваквог приступа јесте та што нећете морати да плаћате надоградњу (upgrade) теме за нове верзије Вордпреса, већ ће то радити компаније које су те теме и направиле.

Custom теме се често помињу када говоримо о сајтовима на Вордпресу. То су теме које су програмиране само за вас са функционалностима намењеним вама, које су у највећем обиму већ постављене у тему. Ви тада добијате уникатну тему, уникатан дизајн, али такође добијате и обавезу да ту тему одржавате. То значи да, ако желите да вам сајт дугорочно буде сигуран и стабилан, морате са креаторима теме да договорите њено одржавање које подразумева периодичне надоградње, како се не би догодили сигурносни пропусти.

Custom CMS значи да вам се направи платформа преко које ћете ви управљати садржајем, а онда ће се на тој платформи даље развити сајт. Иако важи за доста сигурније решење, овакав приступ вас, као и претходни, у још већој мери везује за програмера или програмере који су вам ово направили, те ће измене и додавање неких функција у будућности ићи компликованије, а неретко и скупље.

Трећа ствар нису сви исти. Можете имати велике фирме које ће оманути на вашем пројекту, а можете имати мале фирме или фриленсере који ће се поломити око вас како бисте на крају били задовољни. Када бирате, узмите препоруке у обзир, али такође и приступ који та особа или агенција има већ на првом састанку према вама. Инсистирајте на роковима, али преузете рокове и ви испоштујте.

Четврта ствар, ништа се не подразумева. Све што сматрате да ваш сајт треба да има или желите, морате то и да кажете. Ако сматрате да су одређене кључне речи веома битне за ваш посао, то морате да кажете јер друга страна без тога то неће знати. Зато је битно да договорене ствари увек имате написане, како би се избегао било какав неспоразум.

И на крају, одговор на питање када ангажовати професионалца сматрам да сам дао још у уводу: Ако желите да ваша презентација изгледа професионално, ако желите да вас људи лако могу пронаћи на Гуглу, ако желите да своје пословање држите у свом власништву а не на туђим платформама, ако желите да искористите све маркетинг алате доступне данас, потребан вам је професионалац.

Цена ће сигурно бити већа, али су бенефити које ћете остварити добро и квалитетно направљеним сајтом бити далеко веће. Ако то посматрамо са економске стране, сајт који вам буде доносио више посла и квалитетније клијенте, увек ће бити повољније решење него креирати нешто што вам неће доносити никакав бенефит.

pitajte.rs вебинар: Водич за предузетнике кроз бизнис аспекте пословања

Шта чека предузетника када се упушта у пословни подухват? Да ли ће се бавити само послом који воли – развојем софтвера, производњом текстила, производњом хране, пружањем туристичких услуга, односом технолошким аспектом пословања, где заправо ужива у струци? Неће, јер сваки посао подразумева и бизнис аспекте пословања који су предузетницима често мање пријатни у односу на струку којом се баве. Један произвођач сокова мора да брине не само о томе да понуди одличан, укусан и здрав производ – а у процесу производње таквог производа ужива, већ и да тај производ рекламира, прода, али да „покрије“ и друге аспекте – бизнис аспекте, јер мора да сарађује са књиговођом, пореском управом, са програмером ако жели да развије веб-шоп преко ког продаје на интернету.

Постоји више бизнис аспеката који предузетник желео, не желео мора да обавља. Пре свега, ту су рачуноводствени и административни послови, рад са људима (од регрутације до решавања проблема), продаја и маркетинг, пословно управљање (организација рада, решавање проблема са запосленима и сл), пословно умрежавање (од запошљавања до изградње односа са добављачима, партнерима, велепродајама, малопродајама). Једна од најстреснијих области је управљање финансијама – од ликвидности (исплаћивања зарада и обавеза према држави) до обезбеђења улагања у бизнис.

Током петог по реду pitajte.rs Игор Лазаревић, говорио је о бизнис аспектима о којима предузетници често не размишљају када покрећу нови бизнис, о пет модела за усклађивање предузетничких и бизнис аспеката пословања, али и о животом циклусу организације – припремајући предузетнике и стартапе на оно што их чека како им се пословање буде развијало.

Преузмите презентацију Игора Лазаревића са pitajte.rs вебинара.

Током вебинара Игор је одговорио на следећа питања публике:

Доста малих бизниса брзо пропадне. Шта је узрок код нас и у свету?
Како смислити неку идеју? (За покретање бизниса)
Годинама сам водила велике пројекте и како да сада те вештине употребим у вођењу сопственог бизниса?

Снимак pitajte.rs вебинара предавача Игора Лазаревића „Како ускладити предузетничке и бизнис аспекте пословања“ можете погледати на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Поставите питања и предложите предаваче за предстојеће pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs, објаве на друштвеним мрежама и Јутјуб канал РНИДС-а да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Водич за детаљну SEO анализу сајта пред почетак оптимизације

Најзад сте се одлучили да се посветите вашем сајту и да унапредите његов учинак на претраживачима? Ускоро ћете остварити скок на више позиције у резултатима претраге, добити већи прилив посета и увећати број клијената или побољшати продају ваших производа и услуга.

Већ смо раније представили SEO факторе који позитивно утичу на процес позиционирања сајта на Гуглу, попут писања квалитетног садржаја, постављања сајта на неки од националних домена (.rs ili .срб) или изградње долазних линкова, а овим текстом вам приказујемо методе за анализу сајта.

Приметан скок на Гуглу се добија ако целом послу оптимизације приступите плански. У наредних неколико пасуса следи опис најбитнијих корака.

Истраживање кључних речи

Ово је корак који може да одлучи да ли ћете успети или нећете. Ако се фокусирате на речи које нико не тражи, онда нећете добити посете. Ако се фокусирате на речи које се много траже, па су стога конкурентне, онда нећете моћи да достигнете високе позиције, и опет ћете остати без саобраћаја. Савет је да урадите свеобухватну анализу питања, фраза и кључних речи које претражује ваша циљна група, да их сегментирате по приоритетима и направите план напада. Сам поступак није превише компликован и у процесу вам могу помоћи многобројни SEO алати.

Анализа трендова

Неке кључне речи се траже током целе године, док друге имају сезонски карактер. За ваш бизнис је важно да знате да ли ћете се рангирати за тзв. евергрин фразе, или ћете константно јурити позиције на речи које су актуелне на краћи период.

На примеру изнад видимо анализу броја месечних претрага за неколико кључних речи. Уједно видимо промене у трендовима за фразу „полице за књиге“. Претраге нису уједначене током године већ постоји раст тражње у току јула и августа.

Истраживање намера корисника

Гугл најбоље зна какву намеру има корисник када тражи неку кључну реч. Да ли жели да се информише, да купи производ/услугу или да пронађе компаније и појединце у онлајн или офлајн свету. За било коју од ових намера (informational, transactional, navigational intent) Гугл даје оптималне резултате претрага.

Тако, на пример, Гугл зна да је за упис „канцеларијске столицеˮ најбољи резултат мапа са локацијама фирми које се баве продајом столица. Шта то говори вама? Битније је да имате добро оптимизован Google My Business налог него да пишете комплексан садржај на тему канцеларијских столица.

За све ваше најбитније кључне речи и фразе погледајте како изгледају резултати претраге и направите план напада. Неке фразе траже текст, неке видео-снимак, неке позицију на мапи.

Истраживање конкуренције

Коришћењем алата лако можете видети на које се све кључне речи рангира ваша конкуренција, а на које плаћа огласе. Урадите скенирање десетак конкурената и сигурно ћете пронаћи фразе које вам иначе не би биле у фокусу.

Истражите оцене корисника, примедбе, похвале, позитивне и негативне коментаре које добија ваша конкуренција. На тај начин се додатно упознајете са вашом циљном групом и откривате шта они очекују од конкуренције, па самим тим и од вас.

Да ли имамо садржај за најбитније кључне речи?

Ово је једноставан корак. У једној табели поред сваке речи ставите коментар о томе да ли је потребно писање садржаја или је кључна реч већ покривена.

За које речи се сада рангирате на резултатима претраге?

Овај корак је у директној вези са претходним. Једна анализа овог типа помаже вам у одређивању приоритета при одабиру кључних речи за које ћете креирати садржај или унапређивати позиције.

Пример 1: Имате садржај и већ сте на врху прве стране. Та кључна реч је ОК.
Пример 2: Имате садржај, али сте на другој, трећој страни Гугла. Радите на архитектури сајта, линковима и мета подацима.
Пример 3: Немате садржај и нисте на Гуглу. Наравно, овде је приоритет израда садржаја.

Да ли сајт поседује XML мапу сајта?

XML мапа је документ који предамо Гуглу преко алата Search Console који помаже претраживачу да брже дође до свих страница нашег сајта. Гуглу је лакше да прати промене у овом фајлу него да пописује садржаје директним проласком кроз линкове сајта.

Требало би да се XML мапа често ажурира и, наравно, да је предата и доступна претраживачу.

На примеру овог сајта видимо да је предато нешто више од 1.400 страница у XML мапи и да девет страница има грешку, а да је Гугл изузео само 24 странице.

Да ли директиве robots.txt и meta robots блокирају приступ садржају?

Контрола процеса пописивања (crawling) и стављања у Гуглову базу (индексирање) врши се помоћу директива robots.txt или meta robots. Често се догоди ситуација да се грешком поставе лоша правила која спречавају претраживаче да несметано пролазе кроз сајт. Корисно је погледати каква је ситуација по овом питању и елиминисати евентуална правила која ремете процес пописа и индексирања битних садржаја.

Унутрашњи мртви линкови или редирекције

Мртви линкови који воде на странице 404 су сасвим нормална појава на сваком сајту. Ствари се мењају, бришу… и често се догоди да неки садржај буде недоступан. Корисно je повремено проверити постојање мртвих линкова и редирекција, посебно ако недоступни садржаји имају долазне линкове са других сајтова. Ако та SEO снага остане на страни 404, онда ће се једноставно изгубити, што за SEO перформансе сајта није добро.

Интерно линковање и број кликова од насловне до других битних страница сајта

Већа количина ауторитета и снаге вашег сајта налази се на насловној страни. Насловна добија највећи број долазних линкова, и она ту своју снагу може интерним линковањем да пренесе даље у дубину сајта. Ако се ваш битан садржај налази на три, четири или више кликова од насловне стране, онда неће добити велику количину SEO снаге. Такође, такав садржај ће бити далеко од очију посетилаца јер велики број кликова имплицира комплекснију структуру сајта и отежано проналажење жељеног садржаја.

Унапредите интерно линковање и обезбедите што краћи низ кликова од насловне стране до битних страница сајта, што ће вам помоћи да остварите боље SEO резултате.

Како су написани мета подаци?

Meta title и meta description имају огроман утицај на SEO учинак. Добар наслов ће нас рангирати на резултатима претраге, а добар опис привући пажњу и призвати клик корисника на наш садржај, а не на садржаје конкуренције. Проверите ваше наслове и описе и утврдите да ли имају битне кључне речи прилагођене садржају страница.

Каква нам је брзина учитавања битних страница?

Брзина учитавања је фактор рангирања како за десктоп тако и за мобилне резултате. Помоћу алата за анализу брзине можемо проверити наше најбитније странице и установити шта све успорава учитавање. Можда имате превелике слике, можда непотребно учитавате вишак CSS и JavaScript скрипти… Уз одређене интервенције и побољшања брзине сигурно ћете добити већи степен конверзије, испуњење ваших битних циљева и боље позиције на Гуглу.

На слици изнад видимо које је све сугестије предложио алат Google Site Speed Insights. Након што ваш програмер одради измене, сајт ће се брже учитавати.

Да ли сајт има појаву дуплог садржаја?

Гугл не воли да константно анализира један те исти садржај. Без обзира на то да ли се налази код вас на сајту или се исти текст приказује широм интернета, Гугл ће дупликате игнорисати. Због тога је корисно да проверите да ли се којим случајем ваш садржај може пронаћи на две или више веб-адреса. Ако је то случај, онда примените правило canonical или неки други метод елиминације дуплог садржаја.

HTTPS

Корисници и претраживачи поклањају веће поверење сајтовима који су безбедни. Гугл се чак изјаснио да даје благу предност у позицијама оним сајтовима који имају SSL. Зато је корисно да проверите да ли су сви захтеви ка серверу под HTTPS протоколом, а уколико нису, да то подесите.

Како изгледа досије долазних линкова нашег сајта?

Ако имате сајт старији од пар месеци, онда сте сигурно добили или изградили одређен број линкова са других сајтова који упућују ка вама. Они вам дају SEO снагу и помажу претраживачима да оцене квалитет вашег сајта. Већи број и квалитет долазних линкова доноси боље позиције на резултатима претраге.

Зато је штета да линкови долазе на стране које сте временом обрисали. Препорука је да направите листу долазних линкова да бисте знали које стране морате да редиректујете ако у процесу редизајна сајта будете желели да мењате URL-ове.

Закључак

Ова детаљна SEO анализа сајта помаже вам да видите тренутно стање сајта, али и стање на тржишту. Знаћете шта ради ваша конкуренција, а шта ваши корисници. Коначно, моћи ћете да направите стратегију наступа која гарантује више посета са претраживача, а уједно и боље пословне резултате настале услед веће продаје ваших производа или услуга.

10 ствари које мора имати продајни текст на вашем веб-сајту

Интернет је једно незамисливо огромно место. Међутим, упркос гигантским размерама, на вебу влада поприлична гужва. Број сајтова који се на њему налазе мери се милијардама, а бројач претрага у сваком минуту достиже готово четири милиона. У оваквој конкуренцији, сваки сајт мора да се бори за пажњу публике. Најбољи начин за то су квалитетни текстови.

Добро написан садржај који је притом и ваљано оптимизован, како за претраживаче тако и за читаоце, може се пробити у сам врх резултата претраге, освојити и задржати пажњу публике. Све ово може учинити да ваш сајт буде темељ доброг пословања.

Како бисте то лакше постигли, погледајте 10 ствари на које је потребно да обратите пажњу када пишете текстове за сајт.

Дефинишите своју циљну публику

Није свако купац за све. Напротив, сваки производ или услуга има своју специфичну циљну групу, и то је оно што је неопходно имати у виду када се пише текст за веб-сајт. И не, текст не пишете тако да се допада вама и буде вама разумљив, већ се обраћате својим потенцијалним клијентима. То значи да је неопходно да размислите ко су особе које ће га прочитати, који проблем имају и како им га баш ви можете решити.

Зато је, и пре него што откуцате прво слово текста који ће се наћи на вашем сајту, потребно да себи поставите следећа два питања (на која ћемо одмах дати и одговор):

Ко чини моју примарну публику којој желим да се обратим? Примарна циљна група су особе које су лично заинтересоване за производ или услугу коју ви нудите и желе да постану купци таквог производа/услуге.
Ко чини моју секундарну циљну групу? Секундарна публика су особе које вас могу препоручити примарној, затим они којима ће у будућности затребати оно што нудите, као и потенцијални клијенти који имају неки проблем, али још не знају да је управо ваш производ/услуга решење које им је неопходно.

Део ваше примарне циљне групе могу бити девојке које планирају своје венчање и особе које припремају своју рођенданску прославу.Ваша секундарна публика могу бити младине другарице које будућој невести могу препоручити вашу торту, сватови који нису сигурни шта би то још, изузев коверте са новцем, могли да поклоне младенцима, затим особе које можда тек за годину дана планирају свадбу, као и рођенданске званице или рођаци и пријатељи слављеника.

Према томе, потребно је да на вашем сајту текст о свадбеним и рођенданским тортама буде такав да се обраћа и примарној и секундарној циљној групи, да им буде занимљив и одговори им на сва питања која их интересују – на колико спратова може бити торта, да ли можете направити торту за пет или за 150 особа, колико би то оквирно коштало, какве врсте торти правите, да ли достављате на жељену адресу итд.

Тон обраћања и изражавања

Након што сте дефинисали коме се обраћате, односно, за кога пишете текст на веб-сајту, потребно је да одредите тон којим ћете им се обратити кроз текст, као и који речник ћете користити. Другим речима, начин на који нешто кажемо једнако је важан као и оно шта кажемо. Веома је важно да постоји корелација између ове две ствари.

Универзално правило гласи: Пиши језиком и стилом који циљна група уобичајено користи и разуме.

На овај начин постиже се осећај разумевања и блискости, што доводи до лакшег успостављања емоционалне повезаности између потенцијалног купца и производа, чиме се олакшава сам процес куповине.

Ако, рецимо, продајете гардеробу за урбане младе људе, слободно у тексту можете да користите жаргон којим ваша циљна група свакодневно комуницира. У овом случају са читаоцима можете бити на „ти”. Међутим, уколико нудите скупа одела за пословне људе, потребно је да тон текста буде формалнији уз обавезно персирање господину или госпођи који читају ваш текст.

Такође, избегавајте стручне изразе. Радије пишите лако разумљивим језиком објашњавајући компликоване ствари на једноставан начин.

Узмите у обзир скенирање текста

Наша пажња на интернету је веома кратка, и то никако не смемо да изгубимо из вида. Сви ми, у само пар секунди, одлучујемо да ли сајт на коме се налазимо има или нема информације које нас интересују.

Треба обратити пажњу на чињеницу да посетиоци сајта пре читања текст прво скенирају, односно прелете погледом како би брзо „покупили” информације и утврдили има ли ту онога што их занима. Оно што овде такође можете употребити јесу краће реченице и разбијање текста на пасусе како би био лакши за читање.

Замолићу вас да замислите да сте дошли на страницу сајта где видите неку слику, наслов и чаршав од текста који се простире без одвојених пасуса и поднаслова. Шта бисте ту скенирали? Да ли бисте ишта могли да закључите и без додатног удубљивања?

Наравно да не бисте могли.

Управо је ово разлог због ког је неопходно правилно форматирати текст, односно…

Примена формуле обрнуте пирамиде приликом писања текста за веб-сајт

Шта је обрнута пирамида и шта она подразумева?

Овакав начин структурирања текста значи да најважније информације износимо на почетку текста, односно на врху странице сајта. Затим, у наставку наводимо специфичније информације и појашњења у вези са производом/услугом о којој говоримо, и тек на крају пружамо податке о начину и условима под којима купац може извршити куповину или поручивање.

Веома је важно да сваку од ових целина одвојите одговарајућим поднасловом чиме се:

читаоцу олакшава скенирање садржаја
постиже груписање логичких целина у тексту
омогућава лако проналажење специфичних информација.

Писање наслова

Када пишете текст за веб-сајт, наслов је најважнији елемент. Будући да је то прво што ће потенцијални купац прочитати, потребно је посветити посебну пажњу баш овом елементу вашег чланка. Приликом креирања наслова, потребно је да наведете:

који проблем ваш производ/услуга решава
које бенефите и резултате ће купац остварити након куповине.

Поред тога:

потрудите се да наслов не буде предугачак. Неписано правило каже да најбоље резултате дају наслови који садрже до седам речи
у наслову користите цифре када је то одговарајуће. Наиме, бројеви на подсвесном нивоу привлаче пажњу читаоца, убрзавају читање и означавају специфичну и прецизну информацију
наслов увек пишите у садашњем времену
будите афирмативни
покушајте да будете оригинални и занимљиви. Све може да се каже на више различитих начина. Зато унесите свежину у свој наслов и разликујте се од конкуренције.

SEO – оптимизација за претраживаче

Када пишете текст за веб–сајт, од највеће је важности да водите рачуна о његовој оптимизацији за претраживаче. То значи да је потребно да истражите које кључне речи су везане за тему о којој пишете, те да их имплементирате у свој текст.

Зашто је SEO важан?

Хајде да направимо овакав приступ:

Написали сте сјајан текст препун корисних информација и поставили га на сајт. Како ће неко моћи да чује за њега? За то постоји више опција. Погледајмо које су најчешће три.

Једна опција је да га поделите на друштвеним мрежама. У том случају, постоји вероватноћа да ће један део ваших пратилаца видети објаву, кликнути на њу и прочитати текст. Можда ће га чак и шеровати и тако довести и нове читаоце, али све то ће бити кратког даха. Након неколико дана „прашина ће се слећи”, и ваш текст ће кренути пут заборава.

Наравно, тада можете да уложите новац како бисте повећали досег односно „рич“ (reach) своје објаве, односно како би је видео већи број људи. Тако ћете свом тексту продужити век трајања, али само док трошите новац на ову кампању.

Други начин је да, уколико је имате, искористите своју мејлинг листу и нови текст проследите људима који су на њој. Ипак, и овај начин прикупљања посета биће кратког даха.

Трећи начин јесте да вас људи пронађу претрагом на интернету. Другим речима, када неко откуца одређену фразу која је у вези са тематиком о којој сте писали, у резултатима се појављује ваш текст. На дуге стазе, а овде говоримо о месецима и годинама, ово је најефикаснији и најефективнији начин да вас публика нађе током што дужег временског периода.

Правопис

Пре објављивања текста, обавезно га пажљиво прочитајте како се не би поткрала нека правописна или стилска грешка.

Вероватно вам највећи део публике неће замерити уколико вам промакне нека грешчица, али, како стара пословица каже: Боље спречити, него лечити.

Текст у коме се налазе словне грешке на читаоца може оставити утисак да сте ствари збрзали и отаљали, а то оставља последице по ваш кредибилитет.

Интерни линкови

Захваљујући интерним линковима на сајту, посетиоце је лако усмеравати са једне странице на другу.

Због овога постављајте линкове на одговарајућим местима у тексту и помозите својој публици да пронађе друге квалитетне и повезане садржаје и понуде на вашем сајту.

Интерно линковање нарочито је важно да користите код блог текстова, како би се читаоци усмерили ка страницама на којима им нудите своје производе или услуге.

Важна ставка овде је и то да интерни линкови имају своју улогу у SEO организацији самог сајта, тако да су благодети ове праксе вишеструке, али само уколико су линкови релевантни и корисни.

Користите визуелни садржај

Да ли сте знали да је 90% података који нађу пут до нашег мозга заправо визуелне природе? Уз то, визуелне садржаје мозак обрађује чак 60.000 пута брже него информације које прочитамо.

Какав значај то има за писање текста за веб–сајт?

Посетиоци сајта ће лакше разумети, запамтити и радије погледати добар визуал (фотографију, графику, GIF или видео) него ли три пасуса текста.

Поред тога, визуали помажу да текст буде занимљивији за читање, могу продужити време задржавања на сајту и имати пресудну улогу у процесу продаје.

Признаћете да је далеко значајније да видите како ће изгледати ваша торта за венчање него ли да прочитате четири пасуса текста који је описује.

Позиви на акцију

Без обзира на то да ли је реч о продајном или блог тексту, убацивање позива на акцију, или скраћено CTA (call to action), повећава могућност мотивације циљне публике да предузме тачно ону активност коју од ње очекујете. Ова акција може бити куповина, позивање телефоном, пријава на писмо о вашим новинама (newsletter)… Сам позив на акцију може да буде формулисан на различите начине, може бити различите дужине, али и поседовати различита визуелна решења.

Заправо, многи маркетари верују да је баш CTA најважнија ставка продајних текстова и огласа.

Када је у питању продајни текст, на сајту је CTA потребно навести на самом крају, као логичан корак у коме се наводи шта је то што би купац требало да уради како би дошао до производа или услуге.

Међутим, на самој страници требало би да постоји чак неколико (2-3) позива на акцију које ће дизајнерски решити особа која је направила сам сајт.

Где ће стајати ови позиви на акцију?

Сетите се да смо раније навели како је потребно да на почетку текста кажемо оно што је најважније. То, заправо, читаоцу може бити сасвим довољно да се одлучи за куповину. Стога је потребно да испод овог блока текста убацимо CTA – он рецимо може гласити „Позовите телефон 06*/ и поручите”. На овај начин потенцијалног купца можемо да поштедимо скроловања до дна странице. Тако можемо убрзати процес извршења акције коју желимо да читалац предузме.

Имајте на уму да је формулисање успешног позива на акцију, уосталом као и све везано за интернет маркетинг, нешто што је неопходно тестирати. Не постоји универзална магична формула која „ради” увек и свуда, већ само правила која су се доказала кроз праксу.

Зато будите спремни да испробавате ствари и усавршавате их тако што ћете сваку од споменутих ставки прилагођавати свом бизнису и циљној групи.

Припрема радног окружења за кризне ситуације на примеру РНИДС-а

Свака криза представља озбиљан пословни изазов, без обзира да ли се ради о малим предузећима или великим корпорацијама. Проглашење пандемије, која пре свега представља здравствену кризу, имало је огоман ефекат и на глобалну економију. За многа предузећа то је значило и активирање планова за управљање кризним ситуацијама и наставак пословања (BC – Business Continuity). Међутим, ова криза има степен непредвидљивости, неизвесности и географске раширености, који превазилази све раније предвиђене сценарије. Осим тога, криза је имала различит утицај на различите економске секторе, од борбе за опстанак предузећа до реаговања на неочекивано повећање потражње.

Без обзира о којој групи предузећа се ради, спремност предузећа да прилагоде своје ИКТ системе новонасталој ситуацији значајно је утицала на успешан наставак пословних активности и превазилажење изазова који прате ову кризу.

Осим стабилног рада интерних рачунарских система, на шта, у већини случајева, пандемија не би требало да има значајног утицаја, било је потребно омогућити систем администраторима и запосленима несметан рад од куће. Удаљени приступ ИТ ресурсима компаније за многе је представљао посебан изазов јер такав начин рада раније није био практикован, а такође је требало обезбедити несметан приступ интернету и рад интернет сервиса. Наравно, сталну интернет конективност је било могуће обезбедити ангажовањем неколико интернет провајдера, али хијерархијска структура DNS сервиса не оставља такву могућност када су у питању називи интернет домена.

Улога РНИДС-а

Када би системи РНИДС-а заказали, сви српски називи домена били би недоступни, веб странице на .rs и .срб доменима не би биле видљиве, веб продавнице не би радиле, корисници назива домена не би могли да размењују електронску пошту и сви остали сервиси били би недоступни.

Задатак РНИДС-а је да управља и одржава Регистар националних интернет домена (.rs и .срб) и инфраструктуру од посебног значаја која омогућава да све услуге и садржаји који су везани за те домене буду доступни и видљиви на интернету. Из тог разлога кључни сервиси РНИДС-а морају бити оперативни 24/7, јер и интернет ради без прекида.

Из тог разлога, примарни циљ РНИДС-а је да сервиси од којих зависи функционисање домаћег интернета буду отпорни на кварове, отказ дела опреме или изненадни губитак комуникација. РНИДС је ову своју улогу схватио веома озбиљно и благовремено је развио планове и процедуре за превазилажење кризних ситуација.

Шта обухватају планови и процедуре за наставак пословања и опоравак од катастрофе

Приликом израде планова за наставак пословања и опоравак система и услуга узет је у обзир велики број различитих сценарија и анализирани су ризици за сваки од њих. Иако ни најмаштовитији од нас нису предвидели могућност глобалне кризе коју је изазвала пандемија COVID-19, већина планираних активности омогућила је несметан наставак пружања услуга корисницима и рада свих сегмената РНИДС-а.

План за наставак пословања и опоравак од катастрофе (BC и DR) РНИДС-а израђени су у четири корака:

Анализа утицаја

Идентификација и предвиђање могућих утицаја уколико нека од ИТ услуга престане са радом или ако нека пословна активност не може бити обављена. Овом анализом обухваћене су све заинтересоване стране укључујући кориснике, запослене и пословне партнере РНИДС-а.

Израда сценарија

Полазећи од најгорег могућег случаја (када ништа не ради) до случајева који ће се највероватније десити, развијен је велики број могућих ситуација које могу имати утицај на пословне активности РНИДС-а.

Анализа ризика

Мапа сценарија и могућих утицаја омогућила је идентификацију потенцијалних ризика и вероватноћу да се они догоде. Анализа ризика обухватиила је финансијске и оперативне ресурсе који су потребни за њихову минимизацију или потпуно елиминисање.

Израда плана за наставак пословања (BC plan)

Водећи рачуна о усклађености плана за организационим и пословним задацима РНИДС-а, израђена је мапа приоритетних услуга и процеса, и идентификовани кључни ресурси који обухватају запослене, опрему, резервне локације за рад, као и потребна финансијска средства за инцидетне ситуације.

У оквиру плана за опоравак од катастрофе (DR plan) детаљно су описане активности сваког учесника, као и начини комуникације за различите сценарије.

—
Паралелно са израдом планова за наставак пословања и опоравак од катастрофе, РНИДС је радио на изградњи одговарајућих система који омогућавају реализацију планова и гарантују наставак рада у случају да се неки од идентификованих сценарија догоди.

Изградња таквог система је веома сложен задатак, који је РНИДС у потпуности испунио.

Увек доступни и поуздани

DNS сервис РНИДС-а је од оснивања до данас био доступан 100% времена, а и сви остали сервиси су пројектовани да за све највероватније сценарије омогућавају доступност већу од 99,99% времена (недоступни 54 минута годишње).

Узимајући у обзир потребе и очекивања корисника и истовремено водећи рачуна о трошковима и ресурсима којима РНИДС располаже, изграђен је систем који обезбеђује непрекидно пружање кључних услуга и омогућава висок степен гаранције да називи српских националних интернет домена, заједно са свим сервисима и садржајима који су на њима – буду увек доступни.

Безбедност

Све кризне ситуације имају још један битан елемент, а то је безбедност података и сервиса. У ванредним околностима циљ је да се послови и услуге обављају несметано, а безбедност је, због притиска корисника и менаџмента у таквим ситуацијама, у другом плану.

Имајући то на уму, РНИДС је у оквиру својих планова за наставак пословања и опоравак пословних активности у кризним ситуацијама водио рачуна о безбедности система и података. Планови, а онда и имплементација система РНИДС-а, рађени су на начин који обезбеђује једнак степен безбедности и у ситуацијама нормалног рада и када је у питању кризна ситуација.

У случају кризе коју је изазвала пандемија коронавируса, запослени у РНИДС-у су без већих проблема могли да наставе свакодневне пословне активности на било којој локацији која омогућава приступ интернету. Сви сервиси су и даље били доступни 100% времена, а корисници назива .rs и .срб домена могли су у потпуности да се ослоне на услуге РНИДС-а.

Шибицари из поштанског сандучета

Преваре на интернету су честа појава. Стижу путем имејлова као нежељена пошта, а има их и доста софистициранијих – рецимо лажни сајтови, лажне Фејсбук странице и слично. Све ове преваре само су копија старих опробаних метода, као што су разни лажни рачуни које смо налазили у поштанским сандучићима. Занимљиво је да преваранти, упркос дигитализацији, нису заборавили преваре путем „обичне“ поште, штавише, и дан-данас их обилно употребљавају. Ево неколико прича:

Случај 1: Обнова назива домена

Као и код електронске поште, писмо преваре се прави да буде уверљиво и да изгледа као да га је послао званични пошиљалац. У овом случају, 2012. године, канадске поштанске сандучиће преплавило је писмо које је послао “Domain Registry of Canada“. Скидајући податке преко WHOIS сервиса, фирма је направила свој регистар адреса регистраната и написала свима рачуне за обнову назива домена. Дизајн је давао утисак да је реч о државној агенцији – браон коверта са „прозорчићем“ какве шаљу канадске власти – и да је некако повезана са правим канадским регистром CIRA .Штавише, коришћен је печат праве канадске поште на коверти, наравно израђен у Фотошопу, како би цео утисак био што уверљивији.

Процес прикупљања података о регистрантима из јавно доступног WHOIS-а одавно има своје име – whois data mining, и њиме су се многи користили, иако је у супротности са правилима коришћења тог сервиса. Наравно, када је канадски регистар добио велики број притужби, променио је начин приказивања података у сервису WHOIS.

Интересантно је шта се десило са преварантима. Они су варали клијенте скоро деценију, представљајући се као „Internet Registry of Canada“, „Domain Registry of America“, „Domain Renewal Group“, „Domain Registry of Europe“, „NameJuice“, „Brandon Gray Internet Services“, или „Domain Registry of Canada“. Успели су да преваре многе, који су платили непостојеће обнове назива домена. Канадска полиција је похапсила ову групу инвентивних превараната.

Наравоученије: Kако одећа не чини човека, тако ни коверта не чини писмо.

Случај 2: Саобраћај

Метод као пресликан из Канаде, али унапређен. Талас писама фирме “Domain Registration Service SEO Company“ запљуснуо је, 2016. године, поштанске сандучиће регистраната у САД. Обавештавајући регистранта да му истиче назив домена и да треба да га обнови по вишеструкој цени, ова „фирма“ je, поред обнове, понудила и много „повољности“ ако пребаците назив домена код њих. Пажљиви читалац може видети на крају писма, написано ситним словима као код уговора у банци, да она, у ствари, не региструје нити обнавља називе домена, већ продаје софтвер за генерисање саобраћаја.

Наравоученије: Oбратите пажњу на комплетан садржај и читајте и та ситна слова на крају писма.

Случај 3: Листинг

Из случаја у случај, инвентивност превараната се повећава. Током 2018. године, у САД су се појавила писма фирме “Domain Listings”, која вам, за само 228 долара, нуди услугу „годишњи листинг веб-сајт домена“ (annual website domain listings). Они који су платили нису добили ништа, јер ова услуга не значи ништа ни на енглеском, a ни када се преведе на српски. Чак ни објашњење које су дали у одељку објашњења претплате (Annual Website Domain Listing on Internet Directory) не значи апсолутно ништа. Наравно, упутства за уплату су права, док је поштанска адреса за ову фирму – лажна. Слично писмо је слала и фирма “Web Listings“, која је за само 85 долара нудила “annual website search engine listings”, што звучи „фенси“ а у пракси не значи ништа.

Наравоученије: Немојте плаћати оно што не разумете, а посебно не оно што ништа ни не значи.

Случај 4: Промена овлашћеног регистра

Опет у САД, скоро сваке године појављују се лажна писма фирме “Internet Domain Name Services“, која нуди обнову назива домена. Осим веома високе цене обнове, ова фирма је у позамашном тексту, који ретко ко чита, нагласила да није реч о обнови већ само о промени овлашћеног регистра. И на крају, оно што чини интернет глобалном мрежом – да ли бисте поверовали у америчку фирму из Њу Џерсија, која је за свој сајт одабрала назив домена idns.ae – .ае је доменски простор Уједињених Арапских Емирата. Писмо идентичног садржаја је стизало и од фирме “Domain Renewal Group”, затим „Domain Registry of America” и многих сличних.

Наравоученије: Пазите на детаље у писмима.

Случај 5: Српска варијанта

Не, нисмо ни ми имуни на овакве преваре. Управо је прошле године на адресе многих регистраната, углавном фирми, стигло писмо једне београдске фирме у коме се, „за само“ 3.500 динара без ПДВ-а, нуди услуга „регистар веб-домена Србије, Црне Горе, Републике Српске и Федерације БиХ 2019“. Осим лажног представљања да је реч о некој врсти веб-регистра, следи објашњење које открива све: у понуди је 300.000 имејл адреса из Србије и региона, а „регистар веб-домена 2019“ обухвата правна лица и предузетнике са регистрованом веб-адресом и имејлом са комплетним подацима.

Ово је свакако збирка настала из WHOIS сервиса регионалних националних регистара, који су 2016. године, због GDPR-a/Опште уредбе о заштити података, сакрили податке о приватним лицима, те они недостају у овом „спам регистру“. Пазите, за плаћање предрачуна имате само 10 дана, и након тога можете да развијете свој мејл адресар до неслућених величина.

Многи корисници су звали или своје овлашћене регистре, или фирме које им одржавају сајтове, како би разјаснили ситуацију. Али било је и оних који су помислили да је ово регуларан рачун, и платили га.

Недавно се десио још један сличан догађај, који није имао директне везе са доменима, али се битно тиче интернета. На адресе многих српских фирми недавно је стигло писмо које нуди услугу уписа у привредни регистар. Идеја ових шибицара била је да непажљивим привредницима узму лак новац стварајући привид да је заправо реч о упису података о фирми у надлежни регистар привредних субјеката. Довољно је погледати начин на који је написан назив домена на том допису са уплатницом да се стекне утисак да је у питању несавесна радња. Наиме, цела адреса је исписана ћирилицом, укључујући и ознаку .rs. Таквој адреси је немогуће приступити, а такав ћирилички домен највишег нивоа не постоји. Медији су пренели да је поводом овог случаја реаговала полиција и ухапсила неколико особа осумњичених да су на овај начин домаће фирме оштетили у значајном износу.

Наравоученије: Нисмо ми другачији од света.

Закључак: Не купујте домен у џаку

Овакве преваре неће престати да се дешавају. Шибицари из поштанског сандучета рачунају на недовољну пажњу и едукацију власника сајтова и назива домена, које ће збунити „стручним изразима“ и официјелним дизајном, са много текста у коме ће сакрити истините ствари које би касније могле да их „извуку“ на суду. Такође, битан је и волумен – што више писама пошаљу, то ће више лаковерних муштерија и добити.

Лек за све ово је једноставан – обратите пажњу на детаље како бисте открили превару. Ако не препознајете назив фирме на рачуну, врло вероватно је по среди превара. Свакако, ако нисте сигурни, позовите вашег овлашћеног регистра код кога вам је регистрован назив домена, или вашег провајдера интернет услуге, или оног „паметног момка“ који вам одржава сајт (веб-администратор) – они ће помоћи у тумачењу. A уколико сте већ платили – остаје вам да, као и код сваке друге преваре, све пријавите полицији за високотехнолошки криминал.

Уговори у електронској форми као обавезан и саставни део сваке е-трговине

Иако законске норме имају једнако дејство према сваком облику пословања или понашања на интернету као и у традиционалним сферама друштвених односа, свест о тој чињеници још увек није довољно развијена, чак ни код свакодневних корисника услуга које се нуде преко интернета. Тако на пример, пре потписивања неког уговора у тзв. материјалној (папирној) форми, свако ће најпре такав уговор прочитати, запитати се о последицама његовог закључења или консултовати стручњака за помоћ. Међутим, када је реч о закључивању уговора на интернету, већина корисника олако пристаје на њихову садржину, често ни не читајући је и не знајући да заправо склапају договор који изражава сагланост воља уговорних страна.

Који се то уговори закључују на интернету?

Како их нисмо до сада опазили у тој мери да би им се придавала важност?

Како су корисници данашњег интернета његови активни чиниоци, и сваком њиховом радњом на мрежи долази до дељења одређених информација, умножавања садржаја или активирања других права и обавеза, они се у многим ситуацијама јављају као уговорна страна у тим односима, без обзира на то у којој форми је та сагласност воља изражена. Наиме, најчешћи начин закључивања уговора на интернету није потпис (чак ни електронски), често није ни изричит пристанак као такав састављен у вербалном смислу, већ конклудентна радња, која представља чин којим једна уговорна страна (корисник) ступа у одређени уговорни однос под често унапред понуђеним условима пружаоца услуге информационог друштва. Дакле, свака радња на интернету којом се врши одабир неке услуге, поручује роба или услуга корисника ставља у позицију уговорне стране, са свим правима и обавезама који тај статус носи у законском смислу. Корак даље у уређивању уговорних односа на интернету представљају уговори у електронском облику, који су најчешће претходно састављени и предочени кориснику који кликом на одређени линк или checkbox/дугме за обележавање потврђује сагласност са њиховом садржином и на тај начин га „потписује“.

Дуго чекане измене и допуне Закона о електронској трговини из 2019. године коначно су регулисале ову форму уговора и потврдиле његову валидност, чиме је уговор у електронској форми изашао из сиве зоне и у пуној мери постао применљив на свакодневни промет робе и услуга преко интернета. Дакле, Закон прописује да уговор може бити закључен и електронским путем, односно да се понуда и прихват исте могу дати у електронском облику, као и да се тако закљученом уговору не може оспорити пуноважност из формалних разлога. Исти пропис уговор у електронској форми даље дефинише као уговор закључен између пружаоца услуге информационог друштва и корисника услуге електронским путем употребом електронских средстава, на пример рачунара повезаног на мрежу. Међутим, дејство овог правила има и одређена ограничења, па је важно напоменути да се предметне правне норме не примењују на уговоре за које је другим законом прописано да се не могу закључити у електронској форми, попут солемнизованих исправа у случају промета непокретности или, на пример, овере потписа.

Поменути уговори су изузетно важан елемент сваког интернет пословања, јер се на тај начин постављају правила од стране продавца или пружаоца услуга која њихови купци односно корисници морају да поштују. Због тога је важно, пре отпочињања е-трговине, успоставити квалитетан и детаљан правни оквир у ком ће бити регулисана права и обавезе учесника електронске трговине.

Чак и ван домена пословања на интернету, односно у случају некомерцијалних иступања на мрежи, страна која чини доступним одређени садржај, постављањем ових правила у виду услова коришћења, штити себе од употребе тог садржаја против закона и воље носиоца права.

Дакле, један од правних аспеката е-трговине јесте, свакако, састављање уговора у електронском облику, чији прихват од стране купца мора претходити односно бити услов успостављања облигационог односа између две стране, интернет продавца и купца.

Овај уговор требало би да буде позициониран на веб-сајту тако да буде видљив кориснику, а е-трговац мора успоставити поступак прихватања овог уговора од стране корисника на такав начин да исти буде изричит и јасан.

Као што уговори израђени у традиционалном облику морају да буду сачувани за потребе доказивања постојања и садржине уговорног односа, исти је случај и са уговорима исказаним у електронској форми. Веб-платформа на којој се обавља е-трговина мора подразумевати и програмерско решење које омогућава чување доказа о прихвату уговора, у виду записаног consent code-а или на други адекватан начин. Том приликом се обично региструје и које странице је корисник посетио пре него што је обавио куповину, колико је времена провео читајући уговор итд.

Састављањем уговора о продаји робе или пружању услуге у електронском облику са свим својим обавезним елементима, правни аспекти е-трговине које треба узети у обзир нису исцрпљени. Прописи који регулишу заштиту података о личности такође у великој мери обавезују е-трговце да обраду података о личности купаца прилагоде начелима тог закона, као и да, између осталог, детаљно и благовремено информишу купце о свим чињеницама битним за обраду, што се у пракси чини усвајањем посебног општег акта – Политике приватности, која је, уз Уговор у електронској форми, други важан документ чију садржину купци морају да прихвате.

Назив домена као роба 21. века

Први назив домена, symbolic.com, регистрован је давне 1985. године. Данас, готово 35 година касније, свет не изгледа онако како је изгледао крајем осамдесетих година прошлог века, а закључно са првим кварталом 2020. године регистровано је преко 366 милиона назива домена.

Назив домена данас много је више од структурираног низа слова и бројева који се односе на одређену IP адресу. Како се дигитални свемир шири, потражња за добрим интернет доменом никад није била већа. Са друге стране, како број регистрација расте из године у годину, добрих и конкурентних назива домена све је мање и мање.

Иако се велики број назива домена може регистровати по веома приступачним ценама или чак добити бесплатно уз закуп веб-хостинг пакета, неки од њих, истовремено, могу вредети неколико стотина долара, па чак и неколико милиона долара. Тако је, 2005. године, домен lasvegas.com продат за 90 милиона долара, а један од најскупље продатих интернет домена 2019. године био је voice.com, који је продат за 30 милиона долара компанији која се бави блокчејн (blockchain) технологијом.

Колико вреди назив домена?

Приликом планирања и започињања бизниса, важан део целокупне слике јесте начин на који ће се фирма представљати на интернету. Назив домена ту може имати суштинску улогу, пре свега када говоримо о развоју онлајн идентитета.

Будући да је значајан за представљање, поготово у дигиталном еко-систему, поставља се питање који елементи један домен чине „вреднијим“ од другог? Сама вредност условљена је понудом и потражњом на тржишту, али не треба сметнути са ума ни значај који он може имати за потенцијалног регистранта, који је некада спреман да издвоји велике своте новца како би га регистровао.

Зашто, дакле, неки називи домена коштају више? Разлога може бити неколико, али интернет домени који у себи садрже генеричке појмове (попут insurance, lawyer и др.), назив бренда, занимљиве фразе које могу бити значајне за одређени производ, или чак географску одредницу, могу достићи износе који премашују регуларну цену регистрације.

Такође, вредност у великој мери може зависити и од тржишног тренутка. Нови производ, технолошка иновација или бренд који се појави на тржишту, могу у великој мери повећати цену назива домена који је у истом статусу био „паркиран“ годинама уназад.

Секундарно тржиште назива домена (domain aftermarket)

Особе које желе да региструју назив домена за свој пројекат или бизнис неретко се нађу у ситуацији да је име које желе већ заузето. С обзиром на то да се сваког дана региструје на хиљаде нових назива домена, у неким индустријама оних слободних а атрактивних је све мање и мање.

У складу са тим, поред основног тржишта, које се везује за регистрацију нових интернет домена, развило се и секундарно тржиште назива домена. Ово тржиште, названо и domain aftermarket, представља место на којем је могуће купити и продати већ регистроване називе домена углавном по далеко већим ценама од цене регистрације.

Групе или појединци који се баве продајом и куповином назива домена ради остваривања профита углавном се могу сврстати међу оне који:

прате називе домена који ће ускоро истећи (или који су већ истекли) да би их купили и касније препродали по већој цени пре свега оним регистрантима који регистрацију назива домена нису обновили на време;
региструју потенцијално атрактивне генеричке називе домена да би их касније продали;
региструју називе домена који садрже називе производа, фирми или брендова. Жртве овакве праксе су углавном компаније или брендови који већ послују на одређеном тржишту или планирају да свој прозивод пласирају на тржишту на којем још увек нису били. Оваква пракса је у опсегу сивог тржишта интернет домена, где се називи домена циљано региструју тако да садрже назив компаније или бренда.

Секундарно тржиште функционише захваљујући аукцијским кућама које омогућавају (често анонимну) комуникацију између купаца и продаваца назива домена ради преговарања о цени и закључења трансакције. Раст овог тржишта довео је до тога да се бројни генерички називи домена који имају маркетиншку или бизнис вредност региструју од стране препродаваца, а све ради даље продаје. Оваква професионална потрага за занимљивим и потенцијално вредним називима домена назива се још и domaining.

Поред тога, бројни веб-сајтови нуде услугу аукције интернет домена, где је могуће купити или продати назив домена по фиксној цени или по највишој понуђеној цени која победи на аукцији. Па тако и водеће компаније које се баве регистрацијом назива домена, попут GoDaddy и NameCheap, са преко 100 милиона регистрованих назива домена, на својим веб-сајтовима имају посебне секције намењене управо таквим аукцијама, где неки од назива домена у понуди достижу вредност и до 50.000 долара.

Доступна заштита

Нису сви актери који учествују у пословима регистрације интернет домена задовољни деловањем појединих група које на називима домена желе да додатно зараде. Ова пракса често спада у домен сивог деловања и упитне је етичке конотације. Чињеница је да ”ловци на домене” региструју велики број домена ради остваривања профита, те да последично ови називи домена нису доступни за регистрацију другима онда када су им потребни.

Бројне организације, а поготово организације које управљају називима домена на међународном и националном нивоу, донеле су посебне акте којима желе да регулишу сиво деловање у области трговине интернет доменима, и то кроз покретање одговарајућих поступака.

Покретање поступка даје могућност људима и компанијама да заштите своје пословање и репутацију, имајући у виду да је назив домена прва ставка са којом се сусрећу њихови посетиоци, али и конкуренција. Попут осталих ”физичких” ресурса, и назив домена као продукт савременог света значајан је пословни ресурс око ког се могу сукобити две стране, а све у жељи да поседују назив домена који је значајан за њихово пословање.

ICANN и Светска организација за интелектуалну својину (WIPO) од 1999. године пружају могућност покретања UDRP (Uniform Domain Name Resolution Policy) поступка свакоме ко сматра да му је регистрацијом домена повређено неко право.

Када говоримо о доменима .rs и .срб, Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС), са циљем спречавања оваквих активности и потенцијалних злоупотреба у домену регистрације назива домена, донео је Правилник о поступку решавања спорова поводом регистрације националних интернет домена. На основу овог правилника, такође, свако ко сматра да му је регистрацијом назива домена угрожено одређено право може покренути поступак пред Комисијом за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена при Привредној комори Србије.

Према правилима, неопходно је да буду испуњена три услова како би арбитражно веће усвојило захтев и наложило укидање или пренос регистрације назива домена на тужиоца:

да је назив националног домена истоветан предмету тужиочевог жига, или да му је сличан у мери да може створити забуну и довести у заблуду учеснике у промету;
да регистрант нема право или легитиман интерес да користи спорне називе националних интернет домена;
да је регистрант назив националног интернет домена регистровао и користио противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја.

Закључак

Као што је то случај у другим индустријама, примери лоше пословне праксе присутни су, нажалост, у мањој мери и на тржишту назива домена. Срећом, на интернационалном и локалном нивоу постоје одговарајући механизми заштите чији је циљ да смање овакво сиво понашање учесника у доменској утакмици.