Страна 44 – Домен

Како да лош наслов претворите у добар + 7 шаблона за сјајан наслов

Скенирај – прескочи, скролуј, баци поглед – прескочи, прелети оком – „Чек’, чек’ ово је занимљиво – клик.

Овако, укратко описано, изгледа понашање свих нас на интернету. На друштвеним медијима, блоговима, сајтовима и порталима само летимично прелазимо преко много тога, а притискање левог дугмета миша следи тек када нам нешто зграби пажњу. Е, то нешто што примарно доноси клик јесте наслов.

Можете имати најбољи продајни текст или блог који доноси прегршт добити за читаоца, али уколико наслов не привлачи пажњу, сав труд и време уложени у писање биће узалудни, што, сасвим сигурно, не желите да се догоди, зар не?

Зато, хајде да видимо које су најчешће грешке и како написати добар наслов за продајни текст или блог на сајту.

Најчешће грешке приликом писања наслова

Веровали или не, интернет је пун лоших наслова. Они се налазе на врху свих оних текстова које сте прескочили претражујући нешто на интернету.

Иако многи од њих садрже можда један или више неопходних елемената доброг наслова, они једноставно не хватају пажњу публике, а оно што их чини неуспешним најчешће је изостанак следећих 5 важних фактора.

Нема користи коју читалац добија

Уколико наслов не указује, макар и индиректно, који то бенефити очекују читаоца или шта је то што читалац може добити за себе, не можемо ни очекивати да ће неко кликнути на њега.

И не, уопште није неопходно да ова корист буде нешто невероватно и фантастично. Све што је потребно јесте да буде релевантна за особу којој се обраћа тако да она буде спремна да уложи своје време у читање остатка текста.

Ову грешку је изузетно лако избећи. Све што је потребно јесте да се ставите у улогу читаоца и запитате: „Шта ја имам од тога?“, а затим у наслову одговорите на то питање, и то тачно и прецизно тако да се читалац осећа добро када прочита ваш наслов. На крају крајева, сви смо спремни да учинимо много тога како бисмо се осећали добро.

Погледајмо један пример.

Ананас – воће које је добро за здравље – ово је наслов који не говори много тога ван навођења опште, свима добро познате ствари – воће је здраво. Дакле, није реч о наслову који бисмо могли назвати добрим јер нам не открива нешто посебно.

Међутим, ако га мало изменимо, можемо добити наслов који читаоцу говори о бенефиту који га чека и чини да се осећа боље.

Једите ананас и живећете дуже – мало боље, зар не?

Недостатак детаља

Када читалац наиђе на наслов, одлуку о томе да ли ће кликнути на њега или неће доноси у веома кратком року – секунд или два. То значи да је потребно олакшати му процес доношења одлуке и учинити да се, на неки начин, повеже са насловом и помисли: „Хм, ово је занимљиво“. То се лако може учинити навођењем неког детаља.

Тако претходни пример – Једите ананас и живећете дуже можемо освежити навођењем детаља о томе колико често треба јести ову воћку.

Тада добијамо наслов: Поједите 3 ананаса недељно и живећете дуже.

Овај наслов сада имплицитно сугерише да бенефите можемо убирати на једноставан начин и без неког посебног оптерећења.

Нема буђења знатижеље

Често се дешава да, иако се у наслову наводе бенефити за читаоца, то буде учињено на погрешан начин. На пример, једна од грешака је када се у наслову одмах исприча читава прича.

Уколико то урадимо, публици смо већ пружили комплетну информацију, што значи да нисмо пробудили знатижељу читаоца, па нема неког посебног разлога да кликне и прочита текст.

Да се вратимо на претходно наведени пример – Поједите 3 ананаса недељно и живећете дуже.

Ух. Па овде смо баш то урадили. Пружили смо одмах читав „рецепт“, одузели сву „мистерију“ и омогућили публици да лако и брзо донесе одлуку да прескочи читање текста.

Онда је боље да унесемо још једну измену и решимо овај проблем.

Како?

Прво, да видимо где је тачно проблем. У „ананасу“, зар не, будући да је управо он тема наслова.

Дакле, наслов можемо побољшати ако уклонимо ову реч на следећи начин – Само 3 пута недељно поједите ову воћку и живећете дуже.

Е, сада имамо „удицу“ која побуђује знатижељу, пружа специфичан детаљ, наговештава користи и повећава број кликова.

Бенефити нису на почетку

У нашем наслову можемо да поправимо још једну ствар. Наиме, током скенирања, не читају сви све наслове од почетка до краја. То значи да је неопходно што пре ухватити њихову пажњу, ако је могуће већ првим речима наслова.

Како смо већ навели, потенцијалног читаоца највише интересује коју корист може добити. Зато је логично да бенефите ставимо на почетак наслова. У финалној верзији нашег примера онда добијамо: Живећете дуже ако само 3 пута недељно поједете ову воћку.

Наравно, није неопходно да користи увек буду на почетку да би наслов привлачио пажњу. Али, уколико је бенефит нешто неочекивано или до сада непознато, свакако је препорука започети наслов његовим навођењем.

Превише компликован наслов

Приликом писања наслова потребно је бити опрезан како се не би претерало у навођењу бенефита или предности. Опет, уколико креирамо наслов који је компликован, садржи превише информација или користи ускостручне изразе, биће узалудно што садржи друге добре елементе.

Зато је препорука да се у наслову треба држати лако разумљивог речника уз фокусирање на главне или најјаче бенефите и некомпликоване детаље.

Замислите да прочитате овакву варијацију наслова из нашег примера: Само 3 пута недељно поједите 100 грама ове ситно сецкане тропске воћке из породице Bromeliaceae богату аскорбинском киселином, бромелином, дијетним влакнима, пантотенском киселином, робофлавином и ниацином, и живећете дуже и здравије.

Тешко да бисте овакав наслов прочитали до краја, а камоли кликнули на њега.

Како брзо доћи до доброг наслова

Из онога што је до сада наведено можда вам се учини да је писање доброг наслова веома компликована и замршена работа. Заправо уопште није тако. Једино што је потребно јесте уложити време и ревидирати наслов све док се не дође до финалног решења.

Одаћу вам овде малу тајну – када напишете један добар наслов, у суштини сте написали хиљаде добрих наслова. Како?

Након што сте „провалили“ формулу наслова који „ради“ и привлачи публику, за следећи је довољно само да замените кључне речи и имате нови. Наравно, имајте у виду да не треба претеривати како наслови не би превише личили један на други.

Дакле, на овај начин можете рециклирати доказано добре примере и уштедети себи време знајући да користите успешан наслов.

Погледајте 7 примера сјајних наслова које можете прилагодити својим потребама (ако нисте приметили ово би био први):

Не купујте (уписати производ или услугу) пре него што прочитате ово – можда бацате 200 евра:

Не купујте нови iPhone 12 Маx Pro пре него што прочитате ово – можда бацате 200 евра

Само за (навести циљну групу) који желе да (навести одговарајући бенефит):

Само за самохране мајке које желе да се заиста одморе на летовању

(Навести ауторитет) је за само 3 месеца (навести посигнуће). Погледајте како

Сајт domen.rs је за само 3 месеца привукао 50.000 посета. Погледајте како

Како да (навести проблем који циљна група жели да реши;у другој варијанти може се навести бенефит) и притом (навести додатни бенефит; у другој варијанти навести нешто негативно што се избегава)?

Како да се за 15 дана заувек ослободите главобоља и притом изгубите 5 кг

5 ствари које не знате о (навести производ, услугу или проблем), а могу вас скупо коштати

5 ствари које не знате о трговини криптовалутама, а могу вас скупо коштати

(Навести ауторитет) је немоћан пред овим (навести производ или услугу)

Чак је и хакер Владимир Левин немоћан пред овим антивирус програмом.

Дакле, сада имате две опције како да од лоших направите добре наслове за продајни или блог текст. Уложите мало рада и времена, а публика ће вам узвратити кликом.

Правила која одређују уговор у електронској форми, понуда и прихват понуде

Позитивно право Републике Србије изједначава уговоре закључене у електронском облику, са уговорима исписаним у материјалној – папирној форми или усменим договорима, у свим ситуацијама где неки други закон не намеће обавезу испуњења посебне форме (као што је овера потписа или солемнизација). Дакле, на ове уговоре се примењују општа правила грађанског односно облигационог права.

Међутим, с обзиром да електронска форма подразумева своје специфичности које се огледају у њеној нематеријалности и закључивању „на даљину“ путем средстава електронске комуникације, на уговоре у електронској форми се примењују и додатна правила, са циљем заштите јавног интереса, али и интереса корисника услуге информационог друштва односно купца у процесу е-трговине.

Обавезан садржај уговора у електронској форми

Пружалац услуга је дужан да потенцијалном кориснику услуга који се појављује у својству потрошача, пре закључења уговора односно прихвата његових одредби од стране корисника јасно предочи, на разумљив и недвосмислен начин следеће информације:

О поступку који се примењује код закључивања уговора
О уговорним одредбама
О општим условима пословања, ако његове одредбе нису унутар уговора, а уговор упућује да су његов саставни део
О језицима на којима уговор може бити закључен
О кодексима понашања у складу са којима поступају пружаоци услуга и упућивању на интернет странице где се ти кодекси могу прегледати електронским путем

Пружалац услуга дужан је да потенцијалном кориснику услуга, пре закључења уговора, обезбеди и техничка средства за препознавање односно могућност за исправљање погрешног уноса података у поруку пре њене предаје или слања. Дакле, кориснику се мора дозволити да исправи погрешно унет текст или да се врати унатраг ради исправке или другачијих одабира услова, пре него што изабере опцију потврђивања.

У циљу разумевања правног дејства наведених правила из претходна два пасуса текста, важно је раздвојити ситуације у којима се на месту купца јавља потрошач, дакле физичко лице које робу или услугу прибавља у својству крајњег корисника, или с друге стране купац који није потрошач, односно који је физичко или правно лице које робу односно услугу купује у сврхе које су намењене његовој пословној или другој комерцијалној делатности.

У односну на уговорни однос где се на другој страни појављује потрошач, правила о обавезном садржају уговора у електронској форми имају снагу императивне норме и закон не дозвољава њихову измену на штету потрошача чак ни сагласношћу воља уговорних страна, док су промене у корист потрошача дозвољене, односно пружалац услуга може пружити и више информација него што закон прописује. Уколико је уговорна страна купац који нема својство потрошача, уговорне стране сагласношћу воља могу мењати правила.

Такође, уколико су уговорне стране свој споразум креирале путем електронске поште или на други начин који подразумева лични односно директни контакт, правила о обавезном садржају уговора такође се не примењују.

Садржај уговора у електронској форми мора бити лако доступан

Пружалац услуга дужан је да обезбеди да текст уговора и одредбе општих услова пословања које су саставни део уговора закључених у електронском облику буду лако доступни корисницима услуга. Доступност подразумева омогућавање њиховог преузимања, складиштења на уређај корисника као и репородуковање. Садржај уговора би требао бити доступан пре пружања услуге, као и након извршења уговора. Дакле, текст уговора у електронској форми може да буде доступан у форми текста на интернет страници пружаоца услуга, с тим што пружалац треба да омогући и његово преузимање на пример у ПДФ формату.

Потврда закључења уговора у електронској форми

Закон пружаоца услуга обавезује да без одлагања слањем посебне електронске поруке, дакле имејлом, потврди пријем или прихват понуде за закључење уговора у електронској форми, односно потврди да је уговорни однос закључен. У случајевима када корисник услуга у својству уговорне стране није потрошач, обе стране могу уговорити другачије, односно одрећи се права односно обавезе да пружалац услуга мора путем електронске поруке потврдити закључење уговора. Такође, уколико пружалац и корисник услуга своју сагласност воља уговарају путем електронске поште или неким другим видом личне комуникације, пружалац услуга такође нема обавезу слања посебне електронске поруке.

Тренутак закључења уговора у електронској форми

Посебна електронска порука коју пружалац услуга шаље кориснику који има својство даваоца понуде, а којом пружалац врши прихват исте, сматра се тренутком закључења уговорног односа.

Понуда/прихват понуде и закључења уговора

Правила о потврди закључења уговора односно времену од када исти има правно дејство од значаја су због права и обавеза које од тог тренутка почињу да се примењују на уговорне стране. Важно је истаћи да комерцијална порука односно оглашена продаја неке робе или услуге на интернету нема својство понуде (осим ако пружалац услуга не изјави другачије), већ корисник/купац/наручилац услуге својим одабиром опције куповине, као и изјавом да је сагласан са садржином предлога уговора, шаље понуду пружаоцу услуга, који је врши прихват исте слањем електронске поруке. Тек пријемом такве електронске поруке, уговорни однос ће се сматрати успостављеним.

По општем правилу, да би комерцијална порука имала карактер понуде иста мора бити истакнута као предлог за закључење уговора учињен одређеном лицу, који садржи све битне састојке уговора тако да би се његовим прихватањем могао закључити уговор. Међутим, слање каталога, ценовника, тарифа и других обавештења, као и огласи учињени путем штампе, летака, радија, телевизије или на који други начин, не представљају понуду за закључење уговора, него само позив да се учини понуда под објављеним условима. Међу набројане начине слања порука које немају карактер понуде, можемо додати и комерцијалну понуду учињену и путем веб-сајта.

Дакле, у својству даваоца понуде се могу наћи и пружалац услуге и корисник, зависно од начина формулације позива на склапање уговора, као и да ли исти има све битне елементе уговора који се том приликом закључује. Уобичајено је да означена роба или услуга на вебсајту, заједно са ценом и условима не значи и понуду јер купац сам одабиром врсте робе, услуга, количине и начина преузимања фактички шаље понуду пружаоцу услуге, који електронском поруком врши прихват исте, чиме и уговор формално ступа на правну снагу.

Реинкарнације домена и компликације у пословању

Закупили сте одговарајући назив домена, онај који сте одавно желели. А да ли је он коришћен? Ма, кога је брига ко је био претходни власник…

Проблем и лежи у томе што то питање често може бити врло значајно. Када закупите нови назив домена, он са собом уме да донесе многе ствари из претходног живота. У првом реду, домени који су већ били коришћени повући ће стари саобраћај. Ево једне занимљиве приче реинкарнираног назива домена.

Иза седам клауда и седам сервера…

Назив домена који је користио произвођач кућних сервера за складиштење података (NAS – Network Attached Storage), наравно у сврху продаје у Србији, вероватно услед преуређивања свог онлајн наступа и централизације свега на свега на назив .com, није обновљен. Једноставно, неко у фирми је одлучио да тај назив .rs домена није потребан и да га надаље неће плаћати јер је вишак. Штеди се, свакако, када се укидају непотребни локални називи домена.

Баш та савршена комбинација слова уклопила се новом власнику у назив његове нове маркетиншке агенције, који је исти назив домена регистровао неколико месеци касније. Пресрећан, региструјући тај назив домена, није ни слутио шта му је претходни власник оставио у аманет.

Онлајн жмурке

Наиме, тај назив домена је у претходном животу постао врло важан у фирми, што, изгледа, многи нису знали. У неком тренутку, неко у тој фирми за производњу сервера дошао је на извесну идеју да за освежавање (апдејт) фирмвера на свим производима искористи управо овај назив домена. Да зло буде веће, ова адреса је „хардкодована“ (уписана за стално) на овим кућним серверима, није промењена, и сви сервери и дан-данас траже апдејт на том називу домена. А он поносно служи сада власнику маркетиншке агенције.

Неочекивани саобраћај на домену, где кућни сервери траже нови апдејт, проузроковао је да се сваке секунде појаве четири захтева за страницом која не постоји на сајту. Погађате – сви захтеви су идентични, отприлике domen.rs/server-update/new. Апдејта нема, али има саобраћаја.

А онда је бака појела вука

Оног тренутка када овај произвођач сервера сазна за ову причу, уштеда коју су направили укидањем само овог назива домена претвориће се у трошак великих размера. Наставак приче ће то објаснити. Ревносни хостинг провајдер приметио је спорни саобраћај и све пријавио ЦЕРТ-у, који је, не часећи часа, пријавио све фирми. Фирма је кренула у испитивање и уочила грешку на хиљадама својих сервера. И сада следи операција да се сви ти сервери оспособе да траже апдејт на правој локацији, на свом сајту. Да ли ће та операција бити скупа или временски опсежна питање је за фирму. Али, како се каже, свега овога не би било да је Перица одмах отишао у полицију – да су назив домена задржали и обновили га на неколико година, макар га и не користили.

Такође постоји и једно отворено питање – сигурност кућних података. Сасвим сигурно је да овакви погрешни захтеви откривају тачну IP aдресу кућних сервера. Поред тога, упитно је колико кућни власници оваквих сервера знају да га закључају. Дакле – потенцијално, угрожена је приватност самих корисника тих сервера и могуће је цурење њихових података.

Боље домен у руци, него проблем на грани

Веће компаније и организације морају да науче да, иако се чини као трошак да се постојећи називи домена обнављају, чак и ако се не користе, требало би да их задрже неколико година како би били сигурни да стварно нису потребни. Некада о томе одлучују недовољно стручна лица, некада су стручна лица сигурна да им тај домен неће требати, али се заправо ово мора схватити као правило. Мислите о томе сваки пут када се одлучите да промените свој онлајн наступ.

Да зло буде веће, одлука да се самозвани непотребни назив домена „откачи” може да отвори велику сигурносну рупу која и компанију и њене кориснике може коштати много више, како пара тако и живаца.

Рвање слободним стилом за домене – „дроп-кечери“

Да нема оваквих домена, не би постојали ни такозвани дроп-кечери. Називе домена који са собом из прошлог живота доносе саобраћај утркују се да региструју и лове одређени људи, а из тог саобраћаја наплаћују вишеструке износе кроз SEO и друге оптимизације. „Дроп-кечинг“ је, у ствари, брзо регистровање истеклог назива домена, када му прође грејс период (обично 30 дана након истека, где право обнове задржава дотадашњи власник). Уколико је назив домена интересантнији, и носи са собом доста саобраћаја из претходног живота, „дроп-кечери“ се утркују ко ће га пре регистровати, и то може да буде и само пар секунди након што назив домена постане слободан за регистрацију.

„Дроп-кечери“, или „домејнери“ не наплаћују само саобраћај. Они, на пример, региструју назив домена који је неко пропустио да обнови, па му га нуде (на секундарном тржишту) назад по вишеструко већој цени. Али то је већ нека друга прича.

Колико кошта бесплатна имејл адреса?

Бесплатну мејл адресу, често и више њих, на неком од популарних сервиса као што је Џи-мејл (Gmail) има свако од нас. Користимо је за логовање на различите сервисе, за приватну кореспонденцију, преко ње приступамо бројним услугама. Глобалне компаније које нам их суштински дају на коришћење солидно воде рачуна о безбедности наше поште, па смо прилично задовољни. Вођени том логиком, бесплатне мејл адресе људи веома често користе и за пословну комуникацију, размишљајући да нема потребе да плаћају регистрацију назива домена и мејл хостинг ако бесплатна услуга коректно ради. И то је све у реду, док се не догоди „али“.

Пре свега неколико недеља, компанија Гугл (Google), глобални гигант у пружању бројних бесплатних сервиса, као што су сервис е-поште, складиштење података и др., објавила је да се услови коришћења тих сервиса знатно мењају. Наиме, од јуна 2021. више неће бити могуће чување фотографија високог квалитета/високе резолуције у неограниченом обиму, како је тренутно. На искоришћеност простора на Гугловом клауду сада утичу само фотографије које су сачуване у оригиналном формату, који често захтева много простора, у зависности од квалитета камере. Након наведеног датума, кориснику на располагању остаје 15 гигабајта простора за све податке које чува на Гугловом клауду, укључујући документе које сачува из имејл порука или на други начин, фотографије, видео-записе, уз могућност да докупи простор или да избрише одређене податке када стигне до лимита. Такође, када корисник искористи сав бесплатан простор, њему сервис практично неће радити све док не обрише довољно података или докупи још простора.

Шта нам говори све ово?

Бесплатне ствари некад (читај: углавном) скупо коштају. Услови овог сервиса су овим промењени до те мере да неким корисницима није прихватљиво да наставе да их користе. Ствар чини сложенијом баш то што овде није реч о простом складиштењу података, већ о комплекснијем сервису. Неко ко га је дугорочно користио своје пословне активности фокусирао је на одређен налог и адресу е-поште коју је користио, а уколико жели да напусти овај сервис и пређе на неки други, треба да обавештава контакте о промени адресе. Ти контакти треба да упамте на којој адреси могу да га нађу. Међутим, то није најтежа ствар коју треба да промени. Чека га и ажурирање података на свим сервисима којима управља путем те имејл адресе. Укратко – обиман посао.

Можда је у целом случају најбитнија чињеница да један овакав интернет гигант може једнострано да промени услове у сваком тренутку и тиме погоди милионе корисника. Сада су промењени услови складиштења података, али сутра могу бити промењени услови коришћења сервиса е-поште. Рецимо, компанија може поставити лимит у погледу количине примљене поште или почети и тај сервис да наплаћује. Могућа је и драстичнија ситуација: да компанија потпуно обустави пружање одређеног сервиса, у ком случају долази до губитка садржаја и података. Гугл је већ угасио на десетине својих сервиса, рецимо Google+ или Google URL shortener, и питање је који је следећи.

Какве све то везе има са интернет доменима?

Размена електронске поште један је од постулата модерног пословања. Не само што је сваком бизнису неопходна адреса е-поште за обављање пословне кореспонденције, већ је та адреса и својеврстан амбасадор фирме, али и средство за успостављање контакта са фирмом. Непроменљивост пословне имејл адресе је изузетно важна у пословању. Зато је важно да се онлајн комуникација одвија са сопственог назива домена, јер корисник управља њиме док год је уредно регистрован, а самостално се опредељује и који ће пакет повезаних услуга користити, чиме своју пословну е-пошту држи под својом контролом. Тржиште хостинга је велико и лако је променити хостинг провајдера ако је потребно, а услови коришћења назива домена се не мењају тако драстично као услови коришћења бесплатних сервиса, тако да је тешко замислити околности које би неког корисника одвратиле од даљег коришћења адресе е-поште на властитом називу домена. Регистри назива домена имају дефинисан уговорни однос регистранта (корисника) и регистра, и корисник је заштићен од једностраних одлука. Тако РНИДС-ови Општи услови о регистрацији назива националних интернет домена уређују услове, поступак регистрације и начин коришћења назива .rs и .срб домена, али и односе РНИДС-a, као организације која управља регистром, и регистраната назива домена.

Сервиси повезани са регистрацијом назива домена, као што је хостинг, нису нераскидиво повезани са регистрацијом домена, па је сасвим могуће променити пружаоца овог сервиса без икаквог утицаја на назив домена и адресу е-поште. Чињеница је да је реч о више сервиса које корисник треба да повезује и усклађује једне са другим, али то кориснику оставља и одређену аутономију. Оно што је најзначајније јесте то да регистрант има право самосталног коришћења назива домена које није повезано са неком другом услугом, чиме је слободан да на тржишту пронађе услове који њему највише одговарају за услуге попут хостинга, складиштења података и сл.

Општи услови о раду овлашћених регистара РНИДС-а су крајње експлицитни у циљу гаранције одређених права корисника. Tако овлашћени регистар има право да послове регистрације назива националних интернет домена нуди са својим другим производима и услугама, али је дужан да регистрантима омогући и појединачну регистрацију назива интернет домена, без везивања за друге своје производе или услуге. Регистранту је гарантовано право да може да промени овлашћени регистар кад год зажели, а наведеним документом је одређено да је тренутни овлашћени регистар дужан да у том процесу безусловно сарађује са регистрантом, новим овлашћеним регистром и РНИДС-ом.

Будућност дигиталних услуга у ЕУ: О предлозима Европске комисије

Европска комисија је, 15. децембра 2020. године, утврдила Предлог уредбе о јединственом тржишту за дигиталне услуге и Предлог уредбе о контестабилним и правичним тржиштима у дигиталном сектору (надаље: Предлог уредбе ЕУ о дигиталним услугама и Предлог уредбе ЕУ о дигиталним тржиштима). Ова два прописа ће, уколико буду усвојена, знатно изменити правни оквир у којем ће пословати интернет компаније, уводећи више конкуренције на дигиталним тржиштима, већу транспарентност у раду онлајн платформи и јачајући права корисника услуга на интернету. Предложено је да нова правила буду усвојена у облику уредбе, што значи да ћемо имати јединствена правила за све државе чланице Европске уније. До сада су европски прописи у овој области углавном били усвајани у облику директива (нпр. Директива ЕУ о електронској трговини из 2000. године), што је подразумевало усаглашавање националних прописа са одредбама директиве и као резултат имало двадесет седам сличних али не сасвим истих правних режима. Шта заправо предлаже Европска комисија у вези са дигиталним услугама и тржиштима?

Предлог уредбе ЕУ о дигиталним услугама

Предлогом уредбе о дигиталним услугама (који је познат и под скраћеним енглеским називом Digital Services Act) задржавају се постојеће и уводе неке нове обавезе интернет посредника. Полазећи од одредаба важеће Директиве ЕУ о електронској трговини, предлаже се да пружаоци услуга информационог друштва не одговарају за садржај чији пренос нису иницирали, нити су информацију током преноса мењали. Пружаоци услуга информационог друштва и даље неће одговарати за садржај који постављају корисници уколико нису знали да је он незаконит и уколико су га уклонили или му онемогућили приступ чим су за то сазнали (сложенија правила пак постоје у вези са ауторским делима и прописана су Директивом ЕУ о ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту). Изричито се наводи да интернет посредници немају обавезу општег надзора над интернет саобраћајем, што донекле отклања опасност од нарушавања приватности на интернету. Интернет посредници ће имати обавезу да уклоне незаконит садржај на захтев националног суда или органа управе, а биће успостављен и систем координатора за дигиталне услуге, чији задатак ће бити да, без одлагања, примерак такве судске или административне одлуке доставе координаторима у другим државама чланицама ЕУ. Интернет посредници ће бити дужни да, на захтев националног суда или органа управе, доставе тражене информације о одређеном кориснику услуге, у складу са правом ЕУ.

Интернет посредници биће дужни да одреде особу за контакт ради непосредне и несметане комуникације (електронским путем) са органима држава чланица, Европском комисијом и Европским одбором за дигиталне услуге. Интернет посредници који немају своје седиште у Европској унији, али пружају своје услуге на њеној територији, биће обавезни да одреде свог представника у једној од држава чланица у којој пружају своје услуге. Интернет посредници биће дужни да макар једанпут годишње објаве подробан извештај о свим изменама садржаја које су предузели у претходном периоду. Тај извештај мораће да садржи податке о томе ко је наложио измену/уклањање садржаја, као и у ком року је поступљено по захтеву.

Пружаоци услуге хостинга, укључујући онлајн платформе, биће дужни да успоставе једноставан механизам електронске пријаве незаконитог садржаја. Пружалац услуге хостинга имаће обавезу да обавести корисника услуге о уклањању спорног садржаја или онемогућавању приступа спорном садржају најкасније у тренутку уклањања/онемогућавања приступа. Одлука пружаоца услуге хостинга мора бити образложена и садржати поуку о правном леку (интерни жалбени поступак, алтернативни начин решавања спорова или судски поступак). Предлаже се да онлајн платформе хитно поступају по пријавама за уклањање садржаја које подносе сертификоване организације (енгл. trusted flaggers). Најзад, уколико оператори онлајн платформи сазнају за информације које указују на то да ће бити извршено, да је извршено или да је у току извршење тешког кривичног дела којим се угрожава живот или безбедност лица, дужни су да о томе обавесте надлежне органе држава чланица.

За операторе великих онлајн платформи – а то су оне платформе које имају преко 45 милиона корисника – предвиђају се додатне обавезе транспарентности и процене ризика. На пример, велике онлајн платформе биће дужне да успоставе репозиторијум онлајн рекламних порука, у којем ће бити доступне информације о оглашивачу, садржају огласа, периоду доступности огласа, броју корисника којима је оглас приказан и начину на који су адресати огласа одабрани. Ове информације ће бити јавно доступне, уз поштовање свих мера заштите података о личности, у периоду од годину дана од дана када је оглас последњи пут саопштен.

Предлог уредбе ЕУ о дигиталним тржиштима

Предлог уредбе ЕУ о дигиталним тржиштима (који је познат и под скраћеним енглеским називом Digital Markets Act) има за циљ увођење више конкуренције у онлајн пословању. Европска комисија овим предлогом таргетира пре свега оне компаније које пружају кључне интернет услуге, као што су онлајн трговина, претраживање интернета, друштвене мреже, платформе за размену видео-записа, услуге рачунарства на клауду, услуге онлајн оглашавања… Реч је, дакле, о компанијама које представљају својеврсна чворишта на интернету (енгл. gatekeepers). Уредба ће се примењивати на оне компаније које кумулативно испуњавају следећа три услова:

имају значајан утицај на унутрашње тржиште ЕУ;
представљају значајну спону између привредника и „обичних“ корисника интернета;
имају стабилно и дуготрајно пословање.

Како би се лакше утврдило да ли компанија испуњава наведене услове, уводе се одређени квантитативни критеријуми (нпр. компанија мора имати више од 45 милиона активних крајњих корисника месечно у ЕУ, као и више од 10.000 активних пословних корисника годишње у ЕУ).

Компаније за које Европска комисија утврди да испуњавају наведена три услова мораће да у свом пословању испуне читав низ обавеза прописаних Уредбом, као и да се придржавају одређених ограничења. На пример, компаније неће смети да рангирају сопствену понуду изнад понуде конкурената на сопственим платформама. Такође, компаније неће смети да користе податке пословних корисника који нису јавно доступни како би се такмичиле са њима на повезаним тржиштима. Неће бити допуштено онемогућавање брисања преинсталираних апликација на уређајима. У случају да компанија не поштује ове и друге обавезе прописане Уредбом, Европска комисија ће моћи да утврди повреду и изрекне новчану казну у висини до 10 одсто укупног годишњег прихода.

Шта следи?

Предлози Европске комисије би драстично могли погодити пре свега америчке компаније које послују на територији Европске уније (Гугл, Амазон, Фејсбук, Епл, Мајкрософт). Обе уредбе тек треба да буду усвојене у редовном законодавном поступку који подразумева поделу надлежности између Савета Европске уније и Европског парламента. Следи, дакле, период лобирања у коме предложена правила могу бити измењена.

5 обавезних елемената продајног текста + 1 бонус ставка

Да би један продајни текст обављао своју функцију, односно квалитетно представио ваш производ/услугу и створио код читаоца жељу да купи оно што нудите, поред тога што описује оно што нудите, неопходно је да:

буде занимљив и изазове емотивну реакцију код потенцијалног купца;
говори о проблему који купац има и створи уверење да ће ваш производ/услуга решити тај проблем;
изгради поверење у ефикасност и поузданост решења које нудите;
опише вашу понуду, али не пуким навођењем карактеристика и чињеница већ истицањем добити које ће читалац остварити;
одговори на најважнија питања која купац има.

Уколико било која од ових ставки изостане из текста, потенцијални купац ће бити принуђен да информације потражи на неком другом месту и оде са вашег сајта. А једном када кликне црвени „иксић”, тешко да ће се поново вратити.

Како то спречити и осигурати да продајни текст садржи наведене ставке?

Заправо, то уопште није тако тешко. Потребно је само да у свој продајни текст убаците елементе које наводимо у наставку.

Креативан наслов продајног текста

Једна од најчешћих грешака на сајтовима јесте покушај да се производ или услуга продају одмах, насловом. То је као да спопаднете непознату особу на улици и понудите јој брак. Не иде то тако, зар не?

Улога наслова није да прода (та улога припада читавом тексту), већ да привуче пажњу купца и створи у њему жељу да настави читање.

Наслов продајног текста је место у коме је потребно бити провокативан. У њему се може налазити тзв. велико обећање, или пак рећи нешто драматично или нагласити бенефити које ће купац остварити након куповине.

Када пишете наслов, желите да потенцијални купац, након што га прочита, помисли: „То је оно што ми треба” или „Ово ми делује баш занимљиво”.

У оба случаја читалац ће бити мотивисан да настави да чита, а што више буде читао, већа је вероватноћа да ће пазарити оно што нудите.

Веран опис проблема који мучи купца

Проблем, тачније потрага за његовим решењем, оно је што нас покреће на акцију. Зато, када потенцијални клијент дође на вашу веб-страну, покажите му да одлично разумете шта је то што га мучи. Чак боље него ли он сам. Слободно укажите на могуће последице које читаоцу можда нису ни пале на памет.

Детаљним описивањем проблема који ваш производ или услуга решавају постижете две важне ствари:

Омогућавате идентификацију купца са вашим брендом. На тај начин клијент вас више не посматра као безличну фирму коју је нашао на интернету, већ као некога ко му је сличан и ко га заиста разуме.
Прецизним описом проблема доказујете да сте експерт у својој области. Читалац ће сам закључити да одлично познајете материју и самим тим лакше стећи уверење да ће му оно што нудите заиста помоћи.

Веома је важно да избегавате стручну терминологију приликом писања о ономе што мучи вашег потенцијалног купца. Пишите језиком и стилом који ваш читалац лако разуме и свакодневно користи, без предугих реченица и нејасних примера.

Овде је потребно дати једну напомену. Наиме, уколико је проблем који мучи вашег потенцијалног купца нешто што је већини људи добро позната ствар, нема потребе да се превише удубљујете у његово описивање. Сасвим је довољно да прецизно и кратко опишете како се осећа особа са тим конкретним проблемом. У супротном, читалац се може осећати као да му „солите памет”, што, наравно, не желите.

Рецимо, уколико продајете средство против главобоље, потпуно је сувишно да описујете бол који особа осећа и говорите о томе како нервоза постаје неиздржива. Сви знамо како је то. Далеко је боље да само констатујете како не постоји особа која се није сусрела са муком коју задаје главобоља и у наставку, рецимо, испричате занимљиву причу о томе како вас је, ономад, толико болела глава да су вам сузе саме навирале на очи. И умало да пропустите веома важан састанак кад, срећом, у торби сте имали средство против главобоље које је проблем решило у само пар минута и омогућило вам да на састанку бриљирате.

Како је то кад проблема нема

Како је само добар осећај кад глава престане да боли. Више вас ништа не иритира и мукама је коначно дошао крај.

Када у продајни текст убацимо део који говори о томе како ће изгледати живот купца након што реши свој проблем, читаоцу пружамо визију лепе будућности. И не само то. Дарујемо му оно о чему сања, и дајемо му обећање да ће заиста тако и бити, да ће напокон успети да осети олакшање које му је преко потребно.

Ова слика будућности ослобођене проблема од пресудне је важности у процесу одлучивања да ли нешто купити или не. Како би се ствари додатно олакшале ту су…

Сведочанства задовољних клијената

Парафразирана стара пословица каже: „Ако ти једна особа каже да грешиш, занемари је. Ако ти то каже друга – игнориши. Али, ако ти исто понови и трећа – добро размисли, можда заиста грешиш”.

Ствари слично функционишу и када је реч о куповини. Погледајмо, на пример, моду. Када, рецимо, неке патике буду проглашене за последњи модни крик и често на улици видимо да их неко носи, вероватноћа да ћемо купити баш те патике експоненцијално расте. Овај феномен зове се друштвени доказ. Својим потенцијалним купцима можете га обезбедити кроз тестимонијале, односно сведочанства задовољних купаца.

Тестимонијали код читаоца:

олакшавају стицање поверења у истинитост онога што му продајним текстом поручујете;
говоре му да није усамљен са својим проблемом;
кажу му да заиста постоји ефикасно решење које је неко већ испробао.

Међутим, уколико та сведочанства не поставите на право место, исто је као да их ни немате.

Наиме, многи сајтови тестимонијале стављају на посебну страницу на сајту или их наводе на насловној страни, што је, заправо, погрешна пракса.

Овде се обично прави још једна грешка, а то је да у својим сведочанствима купци говоре неке уопштене ствари, рецимо: „Супер искуство са љубазним продавцима. Поново ћу куповати код њих”.

Где је овде грешка?

Запитајте се каква је веза између оваквог тестимонијала и конкретног производа који продајете? Та веза, наравно, не постоји.

Оно што вам је потребно јесте да ваш задовољни клијент каже тачно како му је производ Х решио проблем и на који начин је његов живот сада бољи.

Такав тестимонијал, или боље рећи неколико њих – идеално од три до пет – потребно је поставити у посебан одељак на истој веб-страници на којој се налази и сам продајни текст за производ Х. Тек тада ће сведочанство имати свој пуни и прави ефекат.

Наравно, уколико можете да прикупите више оригиналних тестимонијала, можете их поставити на посебну страницу до које се долази кликом на дугме са натписом који нпр. може да гласи: „Погледајте и друга искуства наших клијената”, смештено испод оних неколико сведочанстава која су одмах видљива.

Описивање производа кроз бенефите

Лаптоп има 8 GB RAM, ”i7” процесор, 500 GB SSD и графичку карту од 2 GB. За потенцијалног купца те информације лако могу бити шпанско село. Међутим, оно што ће разумети јесте да на том компјутеру може истовремено да отвори 10 различитих сајтова у интернет претраживачу, пусти клип на Јутјубу и пише текст а да ништа не кочи и све ради савршено. У слободно време, потенцијални купац може још и да одигра партију своје омиљене видео-игре, а све ће функционисати брзо и уштедети му време.

Шта смо овде урадили?

Ништа посебно. Узели смо спецификацију лаптопа и објаснили шта она заправо значи за корисника и које лепе и корисне ствари му омогућава.

Дакле, када описујете производе и услуге на свом сајту, имајте у виду да њихове карактеристике треба представити као оно што купца води далеко од проблема и пружа му решење.

Такође, потрудите се да у продајном тексту одговорите макар на најважнија питања која клијент има о производу, али опет, одговоре формулишите тако да изражавају бенефите.

На пример, уколико продајете LED телевизор са екраном од 32 инча, могуће питање било би да ли поседује HDMI порт. Уместо једном речју „Да”, далеко бољи утисак оставиће, рецимо, одговор: „Овај уређај поседује HDMI порт преко ког можете повезати свој рачунар и на великом екрану уживати у видео-играма и онлајн филмовима”.

Бонус елемент – поставите видео

Гледање видео-снимака најомиљенији је начин примања информација и конзумирања садржаја. Зато не чуди да купци данас видео-снимак не очекују само на друштвеним мрежама, већ и у склопу продајних страна на веб-сајтовима.

Логика је јасна. Фотографије су статичне и приказују ствари само из једног угла, док видео пружа комплетније искуство и даје нам бољу информацију о производу или услузи. Наравно, није неопходно да имате промотивни видео на својој продајној страни. Ипак знајте да вас он може издвојити од конкуренције, а мало додатног улагања времена и напора направити велику разлику код клијената.

Да се разумемо, није потребно да видео на продајној страни буде 4К резолуције и направљен у врхунској продукцији тако да све „пршти”. Снимак мобилним телефоном, уз пристојно осветљење, биће сасвим довољан.

У зависности од тога шта продајете, видео може трајати између 30 секунди и 3 минута и требало би да садржи све елементе које има и ваш продајни текст. Од приказа производа/услуге и навођења бенефита које ће купац остварити, до тестимонијала.

Pitajte.rs вебинар: Водич за предузетнике – 10 корака до новог сајта

Шта све треба знати и урадити да би се направио леп и функционалан сајт који власнику доноси корист, током шестог по реду pitajte.rs вебинара објаснио је Петар Кордић, суоснивач и предавач у Live školi WordPress-a.

Петар је упозорио да пре упуштања у израду сајта треба најпре направити малу анализу, размотрити постојеће ресурсе и знања. Неки од ресурса могу да буду постојећи сајт, садржаји за сајт који су већ на располагању, регистрован назив домена, али и знања којима располажемо. Важно је одговорити на питање за кога правимо сајт, за себе или за клијента? Ако правимо сајт за себе, а желимо да га правимо сами, без предзнања, колико ће нам времена требати да научимо основе и колико ће нас то заправо коштати. А када одговоримо на ова питања, очекује нас поступно одговарање на следећих 10 питања која описују кораке, поступке приликом израде сајта.

Која је сврха сајта који правите (презентација, продаја, сакупљање контакта – „лидова“, информисање)? Свака врста сајта захтева одређена знања, прилагођавања, али и ангажовање око креирања садржаја.
Коме је сајт намењен, којој циљној групи? Замислите свој идеалног посетиоца сајта и запишите његове особине. То је особа којој се обраћате на сајту и тој особи је намењен садржај сајта који ћете да креирате.
На којој платформи ће ваш сајт бити направљен – Вордпрес, Друпал, Џумла или нека друга? Код избора CMS-a (content management system) важно је знати колика заједница стоји иза њега, колико дуго ће бити актуелан, колико активно се усавршава. Отуда и популарност Вордпреса, који је од „платформе за блогове“ постао платформа на којој се налази око 40% сајтова глобално.
Да ли вам је заиста потребан сајт који је „кодиран од 0“? Које су позитивне и негативне стране? Иако прилагођавање појединачним потребама има своје предности, у пракси се јављају бројни изазови, нпр. таквим сајтовима је тешко обезбедити одржавање уколико се оконча сарадња са тимом или сарадником који га је развијао.
Како одлучити ко да прави сајт – да ли га правити лично, или ће то обавити неки познаник, фриленсер или агенција која се тиме бави? Петар је објаснио колико времена и улагања који принцип може да подразумева, посебно уколико неко нема предзнање о изради сајтова.
Ко прави садржај за сајт – да ли то радите сами или ћете посао поверити неком другом? Ако немате склоности за фотографисање, писање садржаја и не знате много о оптимизацији за претраживаче, најлакша је опција унајмити неког да помогне. Међутим, и људима који креирају садржај треба дати одређена упутства.
Знате ли да дизајнирате? Да ли сте спремни да сами спремите дизајн сајта, или ћете то поверити неком другом? Зашто је mobile first врло важан аспекат о ком се мора водити рачуна?
Како тестирати сајт – приказ садржаја, брзину учитавања, линкове, функционалности, Гугл индексирање? Све ово је неопходно проверити пре него што сајт угледа светлост дана. Поред тога, неизоставно је постављање аналитике на сајт да би се стекао увид о учинку сајта на интернету.
Шта подразумева одржавање сајта, и зашто је то посао који никако не сме да буде занемарен? Шта све можете изгубити ако направљен сајт оставите без надзора, одржавања и редовних ажурирања?
На крају, шта све можете са готовим сајтом? Како приређивати садржаје за сајт и привлачити нове кориснике?

На свако од ових питања Петар је дао детаљан одговор, а предавање је доступно на Јутјуб каналу РНИДС-а

Преузмите презентацију Петра Кордића са pitajte.rs вебинара.

Током вебинара Петар је одговорио на следећа питања публике:

Сајт и блог, упоредите за и против?
Који хостинг препоручујете?
Које плагинове за Бордпрес препоручујете?
Да ли је апдејт вордпрес теме сигуран (Да ли ће променити већ направљен сајт)?
Како испитати тржиште за будући сајт, тј. жеље и хтења циљне групе?

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs, објаве на друштвеним мрежама и Јутјуб канал РНИДС-а да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Заштита пословне тајне пред судом

Превенција незаконитог прибављања и коришћења, односно покушај одвраћања лица од поступања које није законито, указивањем на могуће правне и економске консеквенце повреде нечије пословне тајне, представља најважнију сврху правне заштите пословне тајне. Међутим, када се пословна тајна противзаконито прибави или искористи, њеном законитом држаоцу стоји на располагању неколико опција за заштиту својих права.

Право на накнаду штете законитог држаоца пословне тајне

Примарни захтев који законити држалац може истаћи, свакако је захтев за накнаду причињене штете. Наиме, против лица које је повредило пословну тајну, а које је знало или је према конкретним околностима морало да зна да учествује у незаконитом прибављању, коришћењу или откривању пословне тајне, држалац пословне тајне може тужбом да захтева накнаду штете. Причињена штета се може огледати у материјалној или нематеријалној штети, зависно од тога да ли је штета нанета имовини законитог држаоца или неком другом добру, рачунајући и лично.

1) Материјална штета се може испољити као:

обична (стварна) штета, која се састоји у директном умањењу имовине због незаконитог деловања;
измaкла корист, која представља добитак који је законити држалац могао основано очекивати према редовном току ствари или према посебним околностима, а чије је остварење спречено штетниковом радњом или пропуштањем.

Суд ће приликом одређивања висине накнаде штете узети у обзир све околности случаја, као што су негативне економске последице које је претрпео држалац пословне тајне, односно стицалац лиценце, а такође ће проценити да ли је реч само о стварној штети или и о измаклој користи.

2) Што се тиче права на накнаду нематеријалне штете, основ за исту постоји у закону. Међутим, на основу општих правила облигационог права у Републици Србији, само физичко лице може имати право на накнаду нематеријалне штете због повреде угледа и части, односно страха, физичког или душевног бола. С друге стране, ово правило са уским персоналним дејством донекле је ублажено законом који регулише трговину, а који је дозволио могућност и неким другим субјектима (лица која обављају трговинску делатност) да захтевају нематеријалну штету, али не на име душевног бола због повреде угледа, већ због непоштене тржишне утакмице, односно нелојалне конкуренције.

Нелојална конкуренција представља радњу трговца или пружаоца услуге усмерену против конкурента, којом се крше кодекси пословног морала и добри пословни обичаји и којом се проузрокује или може проузроковати штета, између осталог, и стицањем, коришћењем и одавањем пословне тајне без сагласности њеног имаоца, ради отежавања његовог положаја на тржишту. Дакле, у случају нелојалне конкуренције, суд ће досудити правичну новчану накнаду нематеријалне штете, ако нађе да околности случаја то оправдавају, а нарочито значај, трајање и интензитет повреде, ефекат повреде на пословање тужиоца, значај повређеног добра и циљ коме служи та накнада штете, као и томе да се том накнадом не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.

Мере које се могу захтевати пред судом

Поред права на накнаду штете, законити држалац пословне тајне може такође истицати и захтеве за доношење мера:

утврђивање постојања повреде;
престанак повреде или, у зависности од случаја, забрану коришћења или откривања пословне тајне;
уништење у целини или делимично докумената, предмета, материјала, супстанци или електронских докумената који садрже пословну тајну или који сами представљају пословну тајну или, ако је примерено, предају тих докумената, предмета, материјала, супстанци или електронских докумената тужиоцу, у целини или делимично;
забрану производње, нуђења, стављања у промет или коришћења робе којом је извршена повреда;
забрану увоза, извоза или складиштења робе којом је извршена повреда у сврхе производње, нуђења, стављања у промет или коришћења робе;
уклањање с робе својстава која је чине робом којом је извршена повреда пословне тајне;
уништење робе којом је извршена повреда;
повлачење с тржишта робе којом је извршена повреда, под условом да се повлачењем робе не угрожава заштита пословне тајне на коју се тужба односи.

Осим таксативно набројаних мера које се могу захтевати према лицу које је незаконито прибавило и искористило пословну тајну, држалац пословне тајне може поднети тужбу и против лица са чије стране долази само непосредна претња да ће незаконито прибавити, користити или открити пословну тајну. Дакле, таквим тужбеним захтевом се може тражити забранa незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајне.

Оцена суда у погледу висине накнаде штете

Приликом одлучивања о свим поменутим тужбеним захтевима за изрицање мера, суд ће водити рачуна да мере буду у сразмери са природом и интензитетом повреде, односно цениће следеће околности:

вредност и друге карактеристичне одлике пословне тајне;
мере предузете од стране законитог држаоца ради заштите пословне тајне;
понашање лица које је повредило пословну тајну приликом прибављања, коришћења или откривања исте;
последице настале незаконитим коришћењем или откривањем пословне тајне;
оправдане интересе странака и последице које би усвајање или одбијање тужбеног захтева могло да има на њих;
да ли постоје оправдани интереси трећих лица;
да ли постоји и јавни интерес;
да ли би се усвајањем тужбеног захтева утицало на заштиту основних права.

Замена захтеваних мера досуђивањем новчане накнаде

Уколико суд нађе да околности случаја то оправдавају, може, на захтев лица које је повредило пословну тајну, наложити плаћање новчане накнаде оштећеној странци уместо законом дозвољених мера, али уколико су испуњени следећи услови:

лице које је повредило пословну тајну у тренутку коришћења или откривања пословне тајне није знало, нити је у датим околностима морало да зна да је пословна тајна прибављена од другог лица које је пословну тајну незаконито користило или открило;
извршавањем мера би се нанела несразмерна штета лицу које је повредило пословну тајну.

Ако уместо мера суд досуди плаћање новчане накнаде, њена висина не сме да премаши износ накнаде који би лице које је повредило пословну тајну платило да је законито користило пословну тајну за временски период у коме коришћење пословне тајне није било дозвољено. Дакле, закон налаже суду да примени начело правичности у погледу одлучивања о предметној замени.

Захтев за одређивање мере објављивања пресуде у јавном гласилу

Поред накнаде штете и мера прописаних законом, законити држалац пословне тајне може тужбом захтевати и да правноснажна пресуда којом су, у целини или делимично, прихваћени тужбени захтеви буде објављена, у целини или делимично, у средствима јавног информисања о трошку туженог.

Пресуда може бити објављена у целини или делимично. У случају делимичне објаве, биће публикована само изрека и део образложења пресуде из ког је видљиво каква је повреда учињена.

Приликом доношења одлуке да ли ће одредити меру објављивања пресуде и процењивања њене сразмере према учињеној повреди, суд узима у обзир вредност пословне тајне, поступање лица које је повредило пословну тајну приликом прибављања, коришћења или откривања пословне тајне, последице незаконитог коришћења или откривања пословне тајне и вероватноћу да ће лице које је повредило пословну тајну поново незаконито користити или открити исту.

Суд такође узима у обзир да ли информације о лицу које је повредило пословну тајну садрже податке о личности неког физичког лица и да ли би објављивање таквих информација било оправдано, посебно имајући у виду могућу штету коју би објављивање могло проузроковати за приватност и углед физичког лица које се у том делу пресуде помиње.

Објављивање пресуде у смислу овог члана мора бити учињено на начин да се очува поверљивост и саме пословне тајне, односно не сме додатно утицати на повреду информације са статусом пословне тајне.

Захтев за одређивање привремене мере

Ако постоји опасност по одређено потраживање уколико би се чекало правоснажно окончање судског поступка односно правноснажност мериторне одлуке, суд може одредити привремену меру пре, у току или после судског све док извршење не буде спроведено.

Дакле, уколико је дошло или постоји опасност да ће доћи до незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајне чије постојање и право над њом њен држалац учини вероватним, суд може на његов захтев да одреди следеће привремене мере:
престанак или забрану коришћења или откривања пословне тајне;

забрану производње, нуђења, стављања у промет или коришћења робе којом је извршена повреда, односно забрану увоза, извоза или складиштења робе којом је извршена повреда у сврхе производње, нуђења, стављања у промет или коришћења робе;
одузимање робе за коју се сумња да је њом извршена повреда, укључујући и увезену робу, како би се спречило њено стављање у промет и њен промет.

Суд може да одреди привремену меру одмах по пријему предлога за одређивање привремене мере и без претходног изјашњења противне странке, а нарочито ако постоји опасност да због одлагања предлагач претрпи ненадокнадиву штету.

Кривичнопранва заштита пословне тајне

Кривични законик Републике Србије у одељку о кривичним делима учињеним против привреде, у члану 240, прописује и кривично дело одавања пословне тајне, под којом подразумева податке и документа који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донетом на основу закона, проглашени пословном тајном чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за субјект привредног пословања.

С тим у вези, Закон прописује да онај ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају пословну тајну или ко прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу, биће кажњен затвором од шест месеци до пет година.

А уколико је ово дело учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података, учинилац ће бити кажњен затвором у распону од две до десет година и новчаном казном, док ће нехат бити кажњаван блаже, а у ком случају затворска казна не може бити већа од три године затвора.

Како не упропастити SEO учинак када радите редизајн сајта?

У току свог животног века сваки сајт ће проћи кроз неколико итерација. Било да је по среди промена дизајна, миграција на друго CMS решење или додавање нових функционалности, свака промена на сајту је идеална прилика да се позабавите SEO унапређењима.

Улагање у SEO показало се као добра инвестиција јер сајтови често добијају скок на резултатима претраге, већу видљивост у циљној групи, више посета и повећање броја конверзија.

Слично је као када реновирате стан. Мало ко се у току реновирања бави само козметичким и визуелним детаљима. Увек се знатан део времена улаже у јачање структурних елемената (зидови, врата и прозори, разне врсте инсталација…).

Прочитајте који су то кораци које вреди урадити да на крају процеса редизајна не бисте изгубили SEO перформансе, већ да бисте их додатно унапредили.

Анализирајте тренутно стање сајта

Нико не жели да након редизајна сајта заврши са тоном мртвих линкова који више не раде, са изгубљеним позицијама на претраживачима и гомилом незадовољних корисника. Оно што је вредно морамо да сачувамо. Због тога нам је анализа тренутног сајта од изузетног значаја.

Прво је корисно да направимо листу свих страница сајта. Један део тих страница ћемо сачувати, један део унапредити, а део потпуно елиминисати.

Прављење листе није компликован посао. Предлог је да користите SEO алате за пописивање (crawler tools). Пустите бота да прескенира сајт и добићете извештај шта је све софтвер пронашао.

Други начини су узимање листе страница из ваше тренутне XML мапе сајта или извозом листе страница из алата Google Search Console.

На слици изнад видимо приказ покривености сајта. Гугл је у своју базу унео 260 страница, док је 326 изузео. Нама је битно да знамо којих су то 260 страница у Гугловом индексу.

Потом можемо да направимо увид у тренутно SEO стање. Сакупите следеће податке:

које су то кључне речи за које имате добре позиције и добијате посете
које ваше странице се рангирају за те кључне речи
које странице се налазе дубоко у архитектури сајта а добијају посете,
које кључне речи уопште нисте покрили садржајем
направите листу долазних линкова са других сајтова.

Узмимо, на пример, трећу ставку из горње листе. Пронађите страницу која је на четири и више кликова удаљености од насловне стране а добија посете. То је страница којој би добро дошла промена позиције у архитектури сајта. Линкујте је ближе насловној страни и обезбедићете да она добије више SEO снаге, а самим тим ћете ојачати и њен учинак на Гуглу.

Оптимизујте садржаје које имате

Сада када знамо где смо јаки а где слаби, време је за измене. Прво оптимизујте постојеће садржаје. Напишите боље мета тагове, ажурирајте садржаје новијим и релевантнијим подацима, радите на изради бољих слика, додајте одговоре на честа питања итд.

Вероватно до сада сајт има велику количину историјских података које можете да искористите. Погледајте, на пример, које кључне речи се најчешће користе за долазак на ваше странице. Податке можете наћи у Search Console или у извештајима Google Ads кампања, уколико водите плаћено оглашавање.

Израдите нови садржај

Ово није обавезан корак, али помаже. Увид у тренутно стање вам је сигурно открио велику листу кључних речи коју уопште нисте покрили садржајем. Процес редизајна/изградње новог сајта је право време да се позабавите додавањем нових текстова.

Направите редирекције за све странице које мењају URL-ове

У SEO свету постоји дискусија о томе да ли је потребно радити редирекције сваке стране или је довољно да се позабавите само оним најбитнијим. Моје искуство говори да је боље уложити време и урадити што је могуће више редирекција. Та варијанта је јефтинија од паничног исправљања гомиле мртвих линкова након пуштања сајта.

Наравно, није потребно радити редирекције за странице пагинација, филтера, разних архива, каноникализованих страница и свих оних нуспојава које прави сваки CMS.

Још један савет је да статус редирекција буде „301 permanent redirect„. Постоје и тзв. 302 редирекције, али њих Гугл не гледа на исти начин као и 301. Цео процес миграције URL-ова заврши се брже ако Гугл види статус 301, па је то оно што вам препоручујемо.

Унапредите архитектуру сајта и унутрашње линковање садржаја

Добра архитектура осигурава да се корисници и претраживачи могу лако кретати по вашем сајту. У сваком тренутку корисник би требало да зна где се налази и где све може са неке стране да се упути.

Главно правило добре архитектуре своди се на могућност доласка до најбитнијих садржаја на сајту у два до три клика, било да сте на насловој страни или негде у дубини сајта.

На примеру изнад видимо страницу која је удаљена више од три клика од центра сајта (насловне стране). То није оптимално решење уколико се на тој страници налази битан садржај који желимо да се добро позиционира на Гуглу.

Трудите се да међусобно линкујете релевантне садржаје. На пример, блог чланак на тему уређења дневне собе може да линкује на категорију производа на којој имамо приказане ТВ комоде, угаоне гарнитуре или полице.

Унапредите брзину учитавања страница

Брзина је одавно фактор рангирања. Брже сајтове воле и корисници и претраживачи. Оптимизација брзине је камен темељац бољих конверзија и већег прихода који остварујете од сајта, па се потрудите да урадите све што је могуће да се ваше странице отварају брзо.

Шта радити када се нови сајт објави?

Након што сте све претходне ставке квалитетно урадили, процес пуштања новог сајта ићи ће без великих потешкоћа. Гугл ће испратити редирекције и пребацити ауторитет и SEO снагу на нове URL-ове. Нова архитектура ће помоћи у томе. Битни садржаји ће добити скок на Гуглу. Унапређени садржаји ће побољшати позиције, а нови ће почети да се рангирају.

Наравно, увек треба проверити како се нови сајт понаша. Ево неких задатака:

проверите да ли имате Гугл аналитику и остале пикселе
тестирајте да ли редирекције исправно функционишу
проверите да ли имате страницу 404

У Search Console додати нову XML мапу сајта или сегментиране мапе.

У наредним данима пратите извештаје покривености у Search Console. Када овај алат прикаже грешке, реагујте или додавањем редирекције или елиминацијом садржаја. Пратите и позиције кључних речи. Пренос SEO снаге са једне на другу страницу обично траје пар недеља, након чега се ствари стабилизују и почињу скокови позиција.

Ако урадите добру анализу тренутног стања, оптимизацију и мониторинг, процес редизајна проћи ће баш онако како сте планирали – уз задовољство корисника, претраживача и вас као власника бизниса након што крену посете и конверзије.

Старт-апови – почетна фаза развоја

Шта је старт-ап?

Старт-ап нема свеобухватну и општеприхваћену дефиницију која би објединила све специфичности тог појма. Неретко, у јавности се појам старп-ап везује за било које тек основано привредно друштво, што није увек случај. По чему се онда старт-ап разликује од других тек основаних привредних друштава?

Према Ерику Рису, аутору чувене књиге Lean Startup, старт-ап је организација сачињена да испоручи нови производ или пружи нову услугу у условима екстремне несигурности.

Старт-ап се у највећем броју случајева везује за технолошке компаније, за ИТ сектор, иако то не мора увек бити случај. Оно што старт-ап чини различитим у односу на све друге компаније јесте иновативан приступ бизнису и скалабилност (перспективност), односно велики потенцијал привредног раста у будућности.

Дакле, као што видимо, новоснована компанија не мора уједно бити старт-ап (отварање кафића, ресторана, пекаре и слично никада се не може поистоветити са старт-апом). Такође, важно је поменути да старт-ап компаније, за разлику од бројних тек основаних компанија, своје пословање неретко усмеравају на глобални ниво.

Оснивање старт-апа – коју правну форму одабрати?

Наш Закон о привредним друштвима предвиђа четири форме привредних друштава, и то: ортачко друштво, командитно друштво, друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво.

Природи старт-апа (у својој почетној фази) највише одговара правна форма друштва са ограниченом одговорношћу. Наиме, друштво са ограниченом одговорношћу јесте, по својој правној природи, друштво капитала чији чланови својом имовином не одговарају за његове обавезе. Осим тога, услов за оснивање друштва са ограниченом одговорношћу јесте постојање минималног основног капитала у износу од свега 100,00 динара, што погодује старт-аповима који се на самом почетку свог пословања суочавају са бројним финансијским изазовима, будући да у том тренутку не генеришу никакву добит.

Регистрацијом старт-апа као привредног друштва код Агенције за привредне регистре, старт-ап постаје потпуно независан правни субјекат у правном поретку наше земље, што даље имплицира да моментом регистрације он стиче права (стицање уговорне способности, процесне способности и слично), али и обавезе (обавеза плаћања пореза, израда и достављање годишњих финансијских извештаја итд).

У каснијим фазама развоја, ова препоручена правна форма (д. о. о.) постаје исувише тесна и неадекватна за акумулирање новог капитала, због чега се саветује промена правне форме привредног друштва – статусном променом, односно прелазак у акционарско друштво путем иницијалне јавне понуде акција (енг. Initial public offering – ИПО).

Шта након оснивања? – прва фаза развоја старт-апа

Непосредно након оснивања, старт-ап се налази у својој примарној фази развоја. У нултој фази развоја (тзв. seed), старт-ап компанија не генерише добит и суочава се са великим финансијским изазовима. Услед тога, пожељно је смањити трошкове пословања на иоле прихватљив ниво, а све у циљу генерисања даљег привредног раста и достизања жељеног потенцијала. Млада старт-ап компанија може, на пример, уместо изнајмљивања пословног простора, радити у coworking простору или у хабовима и на тај начин смањити трошак закупнине.

Међутим, постоје нужни и незаобилазни трошкови које старт-ап компанија ипак мора сносити како би ваљано пословала. На самом почетку пословања, младој старт-ап компанији потребне су књиговодствене услуге (ради исплата зарада запосленима, пореског консалтинга и слично), као и правне услуге како би се пословање и развој кретали у законском оквиру. Такође, велики број старт-апова у свом пословном моделу има за циљ аутоматизовану обраду података о личности великог броја лица, те је услед тога нужно именовати и посебно лице за заштиту података о личности (енг. Data protection officer).

Како унапредити раст старт-апова у Србији?

Старт-ап индустрија Републике Србије налази се, регионално посматрано, на завидном нивоу, нарочито ако говоримо о ИТ старт-ап индустрији.

Међутим, раст старт-ап индустрије може бити додатно стимулисан уколико би се прихватили следећи савети:

Побољшање међусобне сарадње и комуникација старт-апова могу поспешити развој и раст старт-ап индустрије. Повезивање старт-апова чије су делатности различите али ипак сродне и размена know-how међу њима може стимулисати успон старт-апова у нашој земљи. Нпр. повезивање, односно синергија компанија које развијају верну репродукцију људског покрета, са компанијама које развијају видео-игре, односно нарочито спортски жанр видео-игара.

Присуство у дигиталном еко-систему и комуникација са сопственог, по могућности националног, назива домена важни су за повезивање са локалном заједницом и представљање пред локалним актерима. Адреса електронске поште на сопственом називу националног домена важна је и за комуникацију са релевантним државним институцијама, нпр. АПР-ом. За наступ на изабраним иностраним тржиштима, треба размотрити регистрацију назива домена који су везани за изабрана тржишта, и постављање локализованог сајта, уз коришћење језика и писма земље у којој се производ/услуга пласира.

Стварање нове вредности, односно развој сопственог производа у односу на пружање подршке развоју производа компанија из иностранства може знатно допринети расту старт-апова, па и старт-ап заједнице уопште. На тај начин би се генерисала већа вредност, односно добит (јер се продаје готов производ, а не услуга развоја), али би се додатно поспешивало запошљавање и стручњака из других делатности, нпр. маркетинга, продаје итд, који би били ангажовани на пласирању производа (видео-игре, апликације…).