Emodži naziv domena – za i protiv

FacebookLinkedinEmail
05/05/2021
Emodži naziv domena

Današnju digitalnu komunikaciju na dnevnom nivou ne možemo da zamislimo bez korišćena smajlija, srca i sličnih emodžija (eng. emoji). Oni nam pomažu da brže i slikovitije izrazimo da nam se nešto sviđa ili ne sviđa, da nas je nešto nasmejalo ili pak rastužilo. Možemo donekle reći i da su emodžiji u digitalnoj komunikaciji ono što bi neverbalna komunikacija bila u realnom životu.

Kako je korišćenje smajlija i ostalih vizuelnih karaktera postao sastavni deo naše svakodnevne onlajn komunikacije, ne čudi i činjenica da je danas moguće registrovati i domen koji sadrži emodži u svom nazivu. Ova informacija može na prvu loptu delovati čudno, imajući u vidu da, kada govorimo o odabiru naziva domena, uglavnom pomislimo na tekstualnu kombinaciju reči ili fraze koja oslikava naziv brenda, proizvod ili uslugu.

Od smajlija do emodži naziva domena

Na početku beše samo emotikon. Reč ”emoji“ potiče od japanskih reči 絵 (slika) i 文字 (karakter). Prvi emotikon  ”: - )” kreiran je sada već davne 1982. godine od strane profesora Skota Fahlmena, koji je radio na Univerzitetu u Pitsburgu, dok je krajem devedesetih godina prvi set emodžija krenuo da se koristi na japanskim mobilnim telefonima. Međutim, svetsku popularnost i široku upotrebu emodžiji su doživeli 2007. godine, kada je kompanija „Epl“ (Apple) uključila emodži tastaturu na svojim ajfon (iPhone) telefonima, što je ubrzo ispraćeno i na android telefonima  i Majkrosoftovim (Microsoft) telefonima sa operativnim sistemom Vindouz.

Kada govorimo o emodži nazivima domena, prvi domeni registrovani su čak i pre nego što su emodžiji doživeli veliku popularnost. Devetnaestog aprila 2001. godine registrovana su četiri emodži domena:

1. ♨️.com (xn--j6h.com)

2. ☮.com (xn--v4h.com)

3. ♂️.com (xn--g5h.com)

4. ♨️.net (xn--j6h.net)

Tokom godina, registracija emodži naziva domena je postepeno rasla da bi 2015. godine kompanija „Koka-kola“ (Coca-Cola) u svojoj marketinškoj kampanji iskoristila naziv domena koji sadrži emodži, dajući time veliki podstrek u daljoj registraciji i upotrebi u marketinške svrhe.

Do 2018. godine registrovano je oko 25.000 emodži naziva domena.

Kako emodži nazivi domena „rade”?

„Svaki emodži karakter je definisan u okviru Junikod (Unicode) kodne tabele, a sam naziv domena koji u sebi sadrži emodži mora da bude konvertovan u tzv. Punycode. Punycode je metod kodiranja znakova koji se koristi za internacionalne nazive domena (IDNs). Iako zvuči komplikovano, na prostom primeru to bi značilo sledeće - naziv domena „i❤️.ws“ bi se preveo kao „xn--i-7iq.ws“.

Prednosti i mane emodži naziva domena

Jedna od prednosti naziva domena koji u sebi sadrži emodži jeste premošćavanje jezičke barijere. Jezik smajlija je univerzalan i percipira se isto bez obzira na jezik kojim se govori. Pa tako, lanac brze hrane može u nazivu svog domena imati emodži burgera, ili cvećara emodži cveća. Blogeri i mala preduzeća mogu emodži domenima skrenuti pažnju na sebe i istaći se u odnosu na konkurenciju.

Čini se da je lista razloga zašto izbor emodži naziva domena i nije baš dobra odluka daleko veća.

Generički domen najvišeg nivoa (gTLD) ne prihvata emodži domene

Ukoliko želite da registrujete naziv domena koji sadrži emodži, to nećete moći da učinite sa generičkim domenima najvišeg nivoa, poput .com, .net ili .org. Korišćenje grafičkih simbola zabranjeno je prema ICANN-ovom protokolu IDNA2008 još 2011. godine.

Takođe, ICANN-ov Savetodavni komitet ѕa bezbednost i stabilnost (SSAC) bavio se emodži domenima u svojoj preporuci  objavljenoj 2015. godine koja, između ostalog, zaključuje da odbor ICANN-a odbaci bilo koji TLD koji sadrži emodžije i obeshrabri njihovu registraciju. Za registrante domena ukazano je pak da nazivi domena koji u sebi sadrže emodžije možda neće funkcionisati kako treba ili neće biti univerzalno dostupni.

Limitiran broj internet domena za registraciju

Trenutno postoji četrnaest domena najvišeg nivoa (TLD - Top-level domain) koji omogućavaju registraciju emodži naziva domena: .cf, .ga, .gq, .la, .ml, .tk, .st, .fm, .to, .je, .gg, .kz, .com.kz, .org.kz, i .ws. Najveći broj emodži domena registrovan je na domenu .ws, što je ujedno i nacionalni domen Zapadne Samoe.

Sigurnosni rizik za krajnje korisnike

Iako sastavni deo svakodnevne digitalne komunikacije, korišćenje emodžija u sklopu naziva domena sa sobom može doneti i probleme.  Ovom tematikom se posebno bavio i ICANN, ukazujući pre svega na problem vizuelne sličnosti i dvosmiclenosti. Nedostatak standardizacije u upotrebi doveo je do toga da su brojni emodžiji vizuelno veoma slični i da ih je teško razlikovati, posebno kada se prikazuju u različitim pregledačima i koristeći male fontove.

Iz tog razloga, može se lako dogoditi da krajnji korisnik umesto sajta koji želi da poseti, a zbog svoje nepažnje, bude preusmeren na fišing (eng. phising) sajt koji pritom sadrži sličan emodži u svom nazivu domena.

Problem vizuelne prezentacije

Emodži karakteri, pa samim tim i emodži nazivi domena, mogu izgledati drugačije u zavisnosti od aplikacije, veličine fonta ili operativnog sistema. Primera radi, Gugl hrom (Google Chrome) i Fajerfoks (Firefox) u svom baru za pretraživanje prikazuju emodžije konvertovane u Punycode, dok su u Safariju (Safari) emodžiji vidljivi u adresnom baru.

Takođe, društvene mreže različito prikazuju emodži nazive domena. Dok su oni podržani na Tviteru i Linkedinu, društvene mreže Fejsbuk i Instagram ne podržavaju ove domene.

Umesto zaključka – da li emodži nazivi domena imaju (svetlu) budućnost?

Glavni potencijal emodži naziva domena jeste u dodavanju vrednosti brendu i probijanju jezičkih barijera. Međutim, njihova dosadašnja upotreba ukazuje da oni ni na koji način nisu zauzeli prostor regularnim nazivima domena, već da pre svega služe kao novi element u onlajn predstavljanju, pored glavnog naziva domena, pa tako imamo primere gde kompanije poput „Badvajzera“ (Budweiser) i „Mejlčimpa“ (MailChimp) imaju svoje emodži domene 🍺🍺🍺.ws i 💌.ws.

Brojna ograničenja i zabrinutost zbog bezbednosti i dalje predstavljaju glavne nedostatke registracije ovakvih naziva domena. Da li će se u budućnosti nešto promeniti ostaje nam da vidimo.

 

Možda će vas zanimati i:

Naziv domena kao roba 21. veka

Put do veb-sajta: veb-hosting i naziv domena

Vodič za izbor naziva domena

Zašto odabrati nacionalni domen?

FacebookLinkedinEmail