Kada i kako je nastala Froncla?
Tijana Lazarević: Bilo je to 2019. godine. Ja sam radila u banci, suprug je studirao veterinu, a svekrva je već duži niz godina bila nezaposlena pošto je ostala bez radnog mesta u tekstilnoj industriji. Stoga, odlučili smo da ono što imamo u glavama prebacimo na ruke i kreiramo proizvode.
Svekrva je bila ta koja je prva „povukla nogu”, kad je počela da šije, sa svega dve rolne materijala na raspolaganju. Ja sam se pridružila crtajući i baveći se marketingom, a suprug se uhvatio ukoštac s izradom sajta i cele naše digitalne prisutnosti.
Zbog čega ste brendu nadenuli ime Froncla?
Tijana Lazarević: Zato što verujemo da se svako od nas u nekom trenutku osetio kao končić koji štrči, čiji se glas katkad utopi u galami. I Froncla je tu da vam kaže da je sasvim u redu ukoliko niste savršeni – dovoljno dajete svaki dan sve od sebe.
Koji ste prvi komad odeće napravili?
Tijana Lazarević: Reč je bila o majici. Iz svekrvine bivše firme angažovali smo deo tima, kao i modelarku, koja nam je uradila kroj. Onda se sve svodilo na nabavku materijala, krojenje, šivenje majice i štampu na njoj.
Isprva smo imali jedan model u četiri veličine, ali kako se posao zahuktavao, uveli smo veći broj modela, pa smo počeli da uvozimo materijal, jer nismo bili zadovoljni ovdašnjim izborom. Ali čitava proizvodnja je ostala na istom mestu – u dvorištu naše porodične kuće na Umci.
Koji poslovni izazovi su bili najveći?
Tijana Lazarević: Kad tek krećete i defakto ste mali, niko neće da sarađuje s vama. Hoću reći, da, radiće, ali vi morate, recimo, za svaku boju da uzmete po rolnu materijala, a da ne znate da li će ona biti prijemčiva kupcima ili ne. Tako da, bilo je izuzetno izazovno naći saradnike, a jednom kada to učinite, onda cenite tu kooperaciju. Stoga, i ne treba da čudi što mi gotovo i ne menjamo saradnike – oni koji su s nama, tu su od prvog dana.
Potom, činjenica da ste mali za posledicu ima to da ste ograničeni ponudom materijala, kao i njegovim kvalitetom, što je, kao što rekoh, bio slučaj kod nas. Tek kada malo porastete i oslonite se na sopstvene noge, možete da istražujete druga tržišta, te da uvozite materijale. Onda, kad krenete da se širite, morate da pronađete odgovarajući kadar, koji će primereno predstavljati vaš brend.
Dalje, kurirske službe su još uvek neprevaziđeni izazov. Ne bih o njima poimence, jer su sve, manje-više, iste – svima je zajedničko gubljenje paketa, što vam odvlači resurse u vidu vremena i pažnje, jer vi kupcu morate da objasnite zašto paket kasni, iako, u suštini, vi niste odgovorni.
Da li imate uspone i padove u prodaji?
Tijana Lazarević: Znate kako, ja uvek u šali kažem da je pravilo da nema pravila. Recimo, septembar bude spor zato što deca kreću u školu, pa je potrebno njih opskrbiti rančevima, priborom, itd. Stoga smo pre dve i po godine počeli da izlazimo na bazare i noćne markete, gde izlažu naše kolege, jer na taj način možemo da se povežemo s nekom trećom ciljanom grupom i podignemo prodaju u kritičnim periodima.
Koliko vas ima u timu?
Tijana Lazarević: Na početku smo ti bili samo svekrva, suprug i ja. U međuvremenu, tim je osetno porastao, pa tako Fronclu danas čini nas šestoro zaposlenih, ali imamo i mnoštvo spoljnih saradnika, poput proizvodnje u Zaječaru, te malih domaćih brendova s kojima sarađujemo na izradi novčanika, notesa i sličnih predmeta.
Danas je Froncla poznata i kao brend dečje odeće.
Tijana Lazarević: Tako je, to se dogodilo sasvim prirodno. Iskreno, nismo razmišljali u tom smeru, ali kad smo otvorili prodavnicu u Delta sitiju i postali komšije velikom lancu dečje odeće i igračaka, primetili smo da kod nas sve više svraćaju roditelji u potrazi za dečjim i bebi-stvarima.
Nakon bezbroj upita, prionuli smo na posao modelovanja bodića za bebe. Za početak, napravili smo tri bodića, koji su odmah planuli. Potom smo u ponudu uvrstili majčice, duksiće, pidžamice, itd., gledajući da ih imamo u bojama i za nju i za njega, ali i u neutralnim nijansama.
Kako ste odlučivali da proširite asortiman?
Tijana Lazarević: Zapravo, ponajviše smo osluškivali publiku. Upijate to što pričaju i traže, šta bi da izgleda drugačije, itd. Na primer, jedan model je nastao tako što su dame smatrale da rukavići treba da se prošire, jer su se nekima usecali. Mi smo to uzeli u razmatranje i zaključili da su klijentkinje zaista u pravu, te smo korigovali rukaviće tako da svima odgovaraju.
Kako ste dolazili do tih informacija?
Tijana Lazarević: Pretežno putem društvenih mreža. Zato što se nama prodaja ne završava kad je komad odeće dostavljen, jer mi uvek apelujemo da nam jave utiske. I 70% kupaca nam se javi, a nama te povratne informacije, kao što rekoh, i te kako znače.
Takođe, još dok nismo imali prodavnicu u Delta sitiju, razgovarali bismo s mušterijama na bazarima, slušali šta im se dopada kod, recimo, majice, a šta ne kod ilustracija. Dok osluškujete njih, osluškujete i sebe, i onda radite, hajde da kažem, po nekom osećaju.
Jedan od sledećih proizvoda biće futrole za laptop, koje ćemo uraditi u saradnji s kruševačkom firmom koja nam pravi novčanike. Na ideju za to sam došla kad sam uvidela da nema onakvih futrola kakve sam ja zamislila.
Tako da, nove ideje dolaze i od kupaca, ali i kad mi vidimo da nečega nema u dovoljnoj meri ili u zamišljenoj izvedbi. Naravno, to zna da bude mač s dve oštrice, ali ako ne probate, nikada nećete znati da li to ima prođu ili ne.
Pored garderobe, imate i tzv. gift program, koji uključuje knjige. Kako je do toga došlo?
Tijana Lazarević: Ukratko, sasvim slučajno. Vodili smo se onim nepisanim pravilom da na društvenim mrežama, pored prodajnih postova, treba da bude i zabavnih i/ili edukativnih objava. Stoga smo krenuli da postavljamo priče o neustrašivim i inspirativnim ženama koje su ostavile traga u Srbiji, a da se o njima nimalo ne priča.
Ja sam crtala ilustracije, izvlačila citate, te pripovedala po čemu su te dame bile odvažne. To je nailazilo na sjajne reakcije kod publike, koja je lajkovala i delila takve objave, pa su neke od njih postale viralne.
Nakon dvocifrenog broja takvih postova, pratiteljke su počele da se javljaju, predlažući da sve te objave stavim na jedno mesto kako ne bi morale da ulaze na društvene mreže. Igrom slučaja, moja dobra drugarica radi u izdavaštvu, pa smo, uz njene smernice, sastavili knjižicu, koju smo naposletku objavili.
Pošto smo tri godine revnosno objavljivali, bilo je dovoljno materijala i za drugu knjigu, koju smo uradili u drugačijem stilu. Ona je interaktivna, gde svako završava knjigu na svoj način, crtajući i pišući o svojoj inspirativnoj ženi.
Dakle, vi ste zaslužni za sve ilustracije?
Tijana Lazarević: Da, iako se nisam formalno školovala za to. Ja sam završila novinarstvo, a dar za crtanje je došao do izražaja dok sam radila kao kopirajter u marketinškoj agenciji, gde bih neretko ručno napravila skicu ilustracije kako bih donekle olakšala posao dizajneru.
I onda, kad smo započeli ovaj poduhvat, rekoh što da ne probam sama da radim ilustracije. Crtala bih običnom olovkom na papiru, a suprug bi potom radio pripremu za štampu. Vodila sam se time da je dovoljan talenat I Jutjub, ali vreme je pokazalo da se ljudi sa svrhom školuju za to. Tako da sam upisala kurs za Procreate, te dostigla nivo da zaista žmureći mogu da crtam.
Koliko vam znače sajt i društvene mreže u poslovanju?
Tijana Lazarević: Puno, to su naši prvi kanali prodaje. Zanimljivo da je isprva sajt imao primat kad govorimo o internet prodaji. Verovatno zato što je naš sajt bio krajnje sveden. Bez ikakvog prijavljivanja, u svega nekoliko klikova mogli ste da naručite majicu, duks ili pak nešto treće. Takođe, prodaji putem sajta je umnogome doprinela pandemija, kad se publika gotovo preko noći digitalno „opismenila”.
Zašto ste za svoj sajt odabrali .rs domen?
Tijana Lazarević: Mi stvaramo i radimo u Srbiji, svesni sebe i svojih početaka. Ne pravimo se da smo nešto što nismo, već smo vrlo realni. Sveukupno gledano, bliži smo fići nego džipu, pa samim tim je logično da budemo registrovani na domaće table.
Gde se sve može kupiti Froncla odeća?
Tijana Lazarević: Pored sajta, tu je sada i lokal, koji smo pre godinu i nešto dana otvorili u tržnom centru Delta siti. Ta prodavnica beleži rast prodaje otkako je poskupela poštarina na preko 500 dinara, pa mušterije sve radije žele da protegnu noge i pazare.
Kakvi su vam planovi za dalje?
Tijana Lazarević: Trenutno razmatramo otvaranje nove lokacije u Beogradu, najverovatnije opet u tržnom centru, te proširenje asortimana, uz povezivanje s drugim malim, domaćim brendovima, što bi im najzad dalo osećaj kako je to prodavati svoj proizvod u šoping centru.
