Sivo tržište internet domena

FacebookTwitterLinkedinEmail
14/04/2020
Sivo tržište internet domena
Izvor: Pexels.com

Kao i svako tržište, tako i tržište naziva domena nije neiscrpno. Sve je manji broj slobodnih, a atraktivnih naziva domena, što je posebno uočljivo kod registara koji imaju veliki broj registracija. Posledično, javljaju se određene zloupotrebe u ovoj oblasti i preduzimaju razne aktivnosti kako bi se nanela šteta konkurenciji. Redovan sudski postupak je način da se odgovori na te probleme, međutim, u Srbiji postoji mogućnost da se sporovi ove vrste rešavaju i alternativnim putem.

U poslovnom svetu se dešava da određena lica ili kompanije registruju nazive domena koji sadrže nazive drugih kompanija, organizacija ili proizvoda. Neretko se to radi planski, samo radi zloupotrebe. U praksi se takođe dešava da se ciljano registruju nazivi domena sa nazivom određene kompanije, kako bi joj se ponudili po ceni koja je daleko viša od redovne, ali niža od ukupnih troškova u postupku vođenja spora pred Komisijom.

Tako su zabeleženi slučajevi da neko, ko poseduje informacije o skorom ulasku neke kompanije na određeno tržište, registruje naziv domena sa njenim imenom kako bi je ucenjivao oko preprodaje, ili pokrenuo negativnu marketinšku kampanju protiv nje. Takođe, postoje i slučajevi kada se svesno registruju nazivi domena koji podsećaju na imena poznatih kompanija ili brendova, samo sa slovnom greškom kakvu korisnici često prave prilikom kucanja. Oni se najčešće koriste za adrese sajtova koji prodaju lažnu robu brendova na čije nazive liče. Sa druge strane, registruju se i nazivi domena koji sadrže generičke pojmove koji ne uživaju pravnu zaštitu. U inostranoj praksi su zabeleženi brojni slučajevi da su takvi nazivi domena prodati za ogromne sume novca. Domaći mediji su takođe izveštavali o prodaji takvih naziva u okviru .RS domenskog prostora, samo za značajno manje sume.

Kada se kompanije suoče sa ovim problemom, posežu za različitim rešenjima. Jedno od njih je pokretanje spora povodom naziva domena.

Alternativno rešavanje domenskih sporova

Shodno ustaljenoj praksi u svetu, da se ova vrsta sporova može rešavati i vansudskim putem, RNIDS i Privredna komora Srbije obezbedili su mogućnosti za rešavanje sporova pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena. Rok koji je propisan da se ovaj spor reši pred Komisijom je, po pravilu, šezdeset dana od pokretanja postupka, što ga čini značajno efikasnijim od sudskog, a pritom je i znatno ekonomičniji. U Srbiji se pred Komisijom vode tri do četiri spora godišnje, a neki od tužilaca bile su i veoma poznate kompanije.

Tako je kompanija Google dobila spor za naziv domena googlesrbija.rs, koji je tužena strana registrovala za izazivanje zabune kod korisnika. Takođe su i druge poznate kompanije dobile sporove, poput kompanije Pirelli koja je dobila spor za pirelli.rs, pirelli.co.rs i pirelli.in.rs, dok je Intesa Sanpaolo dobila spor po tužbi koju je pokrenula protiv fizičkog lica za registraciju naziva ćiriličkog domena bankainteza.срб. Zabeleženo je i da su pojedine kompanije izašle kao pobednici u sporovima koje su pokrenule zbog korišćenja njihovog imena sa slovnom greškom. Recimo, Tehnomanija je dobila spor povodom tužbe za nazive domena tehnomania.rs i tehnomania.co.rs, koji su imali za cilj da posetioce dovedu na sajt konkurentske kompanije.

Sa druge strane, dešavalo se i da tužioci izgube spor. To se dogodilo poznatom lancu hotela Hyatt koji je podneo tužbu povodom naziva domena hyatt.rs. Međutim, arbitražno veće je zauzelo stav da nije dokazano da je registrant registrovao i koristio naziv domena hyatt.rs protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja. Poslednji slučaj je ujedno primer da, i pored toga što postoji alternativan i efikasan način rešavanja sporova, ipak treba biti svestan rizika i naziv domena registrovati na vreme.

Kao što je pomenuto, nije retkost da se pojedini nazivi domena registruju zarad preprodaje, na osnovu insajderskih informacija o namerama određenih kompanija da uđu na neko tržište ili da plasiraju neki svoj proizvod. Dešava se da zaposleni takve informacije otkriju nenamerno, kada dele poslovne ideje sa bliskim osobama, ne razmišljajući dovoljno o riziku da one potom dospeju i do osoba koje su sklone da ih zloupotrebe. Dakle, kad god je to moguće, u ranijoj fazi razvoja poslovnih planova, čak i pre registrovanja firme, treba proveriti da li je slobodan naziv domena koji sadrži naziv buduće firme. Za .RS i .СРБ domene to je moguće proveriti na RNIDS-ovom sajtu preko whois upita.

Broj domena koji se preprodaju i broj tužbi pred telom za alternativno rešavanje sporova zavise od veličine tržišta i broja registrovanih domena u okviru određenog registra. Kada i do spora dođe, tek manji broj firmi zaista podnese tužbu, a o razlozima se može samo nagađati. Uvek postoji mogućnost da je u međuvremenu postignut dogovor koji odgovara obema stranama, ili je registrant pristao da izvrši prenos nakon što je primio opomenu pred tužbu. Ako po okončanju spora pred Komisijom tužilac ili tuženi nisu zadovoljni odlukom Komisije, postupak može da se pokrene pred sudom i time odloži izvršenje odluke koja je doneta. Dovoljno je da se RNIDS-u dostavi dokaz o tome u roku od deset dana od dana okončanja postupka pred Komisijom.

FacebookTwitterLinkedinEmail