Šta podrazumeva elektronska trgovina i koji je zakoni regulišu?

FacebookTwitterLinkedinEmail
02/09/2020
elektronska trgovina i zakoni koji je regulisu

Prilagođavanje veb-sajta poslovanju preko interneta, kao i otpočinjanje tog vida poslovanja ne podrazumeva samo programersku ili dizajnersku podršku. Da bi se promet roba i usluga na mreži obavljao na zakonit način, potrebno je uzeti u obzir odredbe najmanje nekoliko zakona koji u vidu lex specialis propisa detaljno regulišu ovu oblast, a zavisno od vrste robe ili usluge koja je predmet ponude, u konkretnom slučaju se mogu primenjivati i zakoni koji regulišu različite oblike poslovanja, a njihove odredbe mogu biti veoma restriktivne.

Elektronska trgovina prema Zakonu o trgovini

Iako je trgovina kao privredna delatnost prilično široko postavljena – u svojoj zakonskoj definiciji predstavljena kao skup poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe, kao i pružanje usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti – elektronska trgovina je samo njen uži deo. Podela na prodaju na veliko i na malo od važnosti je i za elektronsku trgovinu iz razloga što je e-trgovina podvrsta daljinske trgovine kao oblika maloprodaje.

Trgovina

Trgovina na malo

Daljinska trgovina

Elektronska trgovina

Dakle, Zakon o trgovini (ZOT) reguliše elektronsku trgovinu na opštem nivou, i to tako što joj dodeljuje mesto unutar mreže svih oblika trgovine, odnosno definiše je kao vid daljinske trgovine koja se ostvaruje na način da se roba/usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta.

ZOT elektronsku trgovinu  dalje deli na tri podvrste, odnosno propisuje da se ista može obavljati u sledećim oblicima:

  • Elektronska prodavnica
  • Elektronska platforma
  • Drop-šiping (dropshipping – direktna isporuka) platforma

Elektronska prodavnica predstavlja osnovni oblik elektronske trgovine, gde prodavac ili vršilac usluga nude svoju robu odnosno usluge preko interneta. Ovaj oblik elektronskog poslovanja ujedno je i najzastupljeniji oblik elektronske trgovine, s obzirom na to da sve više e-trgovaca, pored tradicionalnih kanala za plasiranje roba ili usluga, koriste i svoje internet prodavnice, često implementirane na postojeće kompanijske veb-stranice ili stranice za promociju brenda.

Od e-prodavnice, ZOT razlikuje e-platforme koje imaju ulogu da povezuju prodavce i pružaoce usluga na internetu sa njihovim potencijalnim klijentima, kao poseban oblik internet poslovanja. Isti propis elektronsku platformu definiše kao sredstvo putem kojeg lice koje ima svojstvo pružaoca usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, pruža uslugu povezivanja stranama koje trguju elektronskim putem (prodavac i kupac robe, pružalac i naručilac usluge itd). Dakle, zbog svoje specifične, posredničke uloge e-trgovca, iz čega proizilaze i drugačiji obligacionopravni odnosi, ova forma zaslužuje da bude tretirana na poseban način. Važno je napomenuti da lice koje upravlja elektronskom platformom može takođe obavljati i prodaju sopstvene robe/usluge preko te platforme, iz čega se može zaključiti da ZOT e-platformu posmatra šire od e-prodavnice. Primeri ovakvih platformi bili bi Ibej, Buking itd.

Treći oblik elektronske trgovine predstavlja drop-šiping, čija specifičnost se ogleda u tome što ponuđač na internetu, drop-šiper, ne dolazi u kontakt sa robom, već primljenu narudžbinu prosleđuje proizvođaču odnosno trgovcu sa nalogom da robu isporuči na adresu kupca. Od drop-šipera treba razlikovati drop-šiping platforme, koje služe za organizovanje, oglašavanje velikog broja drop-šipera kojima ove platforme daju određenu tehnološku i organizacionu logistiku. Takav je, na primer, Aliekspres. Pored obezbeđivanja drop-šiping podrške, pomenute velike platforme mogu i same da se nađu u funkciji drop-šipera. Ova forma posredovanja pri internet trgovini je poslednjih godina postala veoma popularna, pa je njihov razvoj pratila i ekspanzija internet kompanija sa platformama koje, između ostalog, nude usluge oglašavanja drop-šiping posrednika.

Pored pomenutih odredbi o e-trgovini, ZOT je značajan i iz razloga jer se pravila o načinu oglašavanja i isticanja cena, deklaracijama, prodajnim podsticajima, ali i mehanizmima za zaštitu tržišta poput zabrane nelojalne konkurencije, takođe u punom obimu primenjuju i na elektronsku trgovinu.

Zakon o elektronskoj trgovini

U odnosu na Zakon o trgovini, koji kao generalni zakon reguliše tržište roba i usluga, elektronska trgovina zaslužuje i svoj lex specialis, koji će biti skrojen posebno za potrebe  trgovine u specifičnom onlajn okruženju. Upravo Zakon o elektronskoj trgovini (ZET) dodatno reguliše uslove i načine sklapanja ugovora u elektronskoj formi koji su preduslov za elektronsku trgovinu, u čemu se ogleda i njegov najveći značaj.

ZET nas već u svojim uvodnim odredbama informiše da je njegov cilj, između ostalog, uređenje uslova i načina pružanja usluga informacionog društva, obaveze informisanja korisnika usluga, komercijalna poruka, pravila u vezi sa zaključenjem ugovora u elektronskom obliku, kao i odgovornost pružaoca usluga informacionog društva. Ova pravna norma odmah nameće i potrebu definisanja pojma usluga informacionog društva, radi boljeg razumevanja i preciznije primene zakona. Dakle, usluga informacionog društva podrazumeva uslugu koja se pruža na daljinu, po pravilu, uz naknadu putem elektronske opreme za obradu i skladištenje podataka na lični zahtev korisnika usluga, a posebno trgovinu putem interneta, nuđenje podataka i oglašavanje putem interneta, elektronske pretraživače, kao i omogućavanje traženja podataka i usluga koje se prenose elektronskom mrežom, obezbeđivanje pristupa mreži ili skladištenje podataka korisnika usluga. S tim u vezi, možemo zaključiti da ZET, pod uslugom informacionog društva podrazumeva, između ostalog, i trgovinu putem interneta.

ZET u svojim odredbama stavlja akcenat na regulisanje komercijalne poruke i ugovora u elektronskoj formi, i izjednačavanja dejstva istog sa tradicionalnim formama ugovora, poput pisane i usmene. Naravno, sa izuzecima koje propisuju posebni zakoni.

Zakon o zaštiti potrošača

Ukoliko se e-trgovina obraća fizičkim licima kao krajnjim kupcima, s obzirom na njihov status potrošača, e-trgovac mora obratiti pažnju i na propise koji regulišu njihovu zaštitu, a koja je, usled dejstva imperativnih normi (pravila zakona koje ugovorne strane ne mogu menjati saglasnošću volja) koje je regulišu, veoma striktna.

Zakon o obligacionim odnosima

Kao što i sam ZET upućuje, Zakon o obligacionim odnosima supsidijarno se primenjuje na sve situacije koje nisu regulisane posebnim propisima koji regulišu trgovinu. Ovaj zakon je naročito važan za uređenje prava i obaveza između e-trgovca i korisnika usluga informacionog društva koje nije potrošač.

​​​​​​​Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Iako nije direktno vezan za elektronsku trgovinu, ovaj zakon, čija je aktuelna verzija preuzela rešenja evropskog GDPR-a, nameće niz obaveza e-trgovcima u pogledu prikupljanja, obrade i skladištenja podataka o ličnosti fizičkih lica koji se pojavljuju u svojstvu korisnika.

Zavisno od pretežne delatnosti za koju se e-trgovac opredeli, pored navedenih, trebalo bi uzeti u obzir i posebne zakone koji regulišu pojedine specifične oblasti. Takođe, prodaja pojedinih roba ili usluga nameće obavezu pribavljanja prethodnog ovlašćenja nadležnog organa ili podrazumeva drugačija pravila poslovanja u odnosu na ona koja važe za delatnosti u opštem režimu.

FacebookTwitterLinkedinEmail