Pojava digitalnih tehnologija je za mnoge kompanije bila poput udara asteroida za dinosaure – izumrle su. Neke su jedva preživele. Kao „Kodak”. Kompanija osnovana 1888. godine, koja je 1976. kontrolisala 95% tržišta filmova i 85% tržišta kamera, 2012. je podnela zahtev za bankrot. Iako su još 1975. godine izmislili prvu digitalnu kameru, odlučili su da ne razvijaju ovu tehnologiju i da ne menjaju svoj poslovni model. Nesposobni da prepoznaju značaj novih tehnologija i promena u ponašanju potrošača, prepustili su digitalno tržište drugim kompanijama. „Soni” i „Kenon” su takav poklon rado prihvatili.

„Kodak” je preživeo. Nekako. Ali je sad daleko od onog što je nekad bio. Kompanija je posedovala i tehnologiju i znanje, ali i izraženu inerciju u promeni poslovnog modela. Ta inercija odložila je neophodnu digitalnu transformaciju i izazvala katastrofalne posledice.

Šta je digitalna transformacija?

To je proces uvođenja novih tehnologija u sve aspekte poslovanja. Ona nije samo tehnološka promena, već strateška evolucija načina na koji kompanije funkcionišu (poslovni procesi), komuniciraju sa kupcima (upotreba digitalnih kanala) i nude svoje usluge ili proizvode (onlajn prodaja). Pre samo nekoliko decenija, poslovanje se odvijalo u fizičkom svetu – radnje, izlozi, katalozi, pa čak i telefonski imenici bili su ključni alati za privlačenje kupaca. Danas, zahvaljujući tehnologiji, pravila igre potpuno su se promenila. Poslovanje više nije ograničeno geografijom, radnim vremenom ili fizičkim prostorom. Digitalna transformacija omogućila je firmama svih veličina da postanu vidljive na globalnom tržištu, rade 24 sata dnevno i brzo odgovaraju na potrebe svojih klijenata.

Gde je u svemu tome internet?

Internet je osnova digitalne transformacije. On omogućava povezanost između kompanija i klijenata, pristup različitim tržištima i korišćenje digitalnih alata i platformi. Bez interneta, većina savremenih tehnologija ne bi bila moguća, jer je on infrastruktura koja omogućava komunikaciju, razmenu podataka i dostupnost usluga.

A gde je internet domen? I zašto je važan?

Internet domen je prva tačka kontakta između preduzeća i interneta. S jedne strane. S druge strane, on je most između firme i njenih klijenata. Domen nije samo tehnička stvar – on definiše veb-adresu kompanijskog sajta i imejl adresu firme i stoga je izuzetno važan element kompanijskog internet identiteta.

Prema istraživanju iz oktobra 2021, za 80% internet korisnika veb-sajt kompanije je glavno mesto na kome se informišu o kompaniji i njenoj ponudi, a za 77% onlajn kupaca takav sajt je i mesto gde najradije kupuju, jer u tu internet lokaciju imaju najviše poverenja. Kada firma nema zvaničan veb-sajt, kupci se žale da imaju problem da potvrde njen identitet, da pronađu način da je kontaktiraju i da im je problem da je uopšte pronađu na internetu.

Poput veb-sajta ili fizičke adrese, i brendirana imejl adresa (adresa koja u sebi sadrži internet domen firme) jasno identifikuje jedno preduzeće i decidirano govori ko stoji iza njega. Prema već pomenutom istraživanju, 79% internet korisnika više veruje preduzeću koje koristi takvu imejl adresu, nego onom koje koristi besplatne servise, kakav je, na primer, gmail.com.

Domeni i onlajn poslovanje u Srbiji

Istraživanje iz oktobra 2024. pokazuje da većina e-komerc sajtova u Srbiji, čak 84,5%, funkcioniše isključivo na domaćem tržištu. Ako je tako, koji internet domen bi bio pravi izbor naših e-trgovaca? Isto istraživanje govori da čak 79,8% njih koristi .rs domen. Da ne bismo ostali samo na konstataciji, pogledajmo razloge za takav izbor.

Osnovna prednost odabira nacionalnog domena je u tome što on komunicira lokalni karakter poslovanja. Sajtovi na .rs domenu se prepoznaju kao domaći, pravljeni namenski za domaćeg korisnika, što on ume da ceni. Pritom, to ceni i Gugl, koji i dalje tvrdi da u rezultatima lokalnih pretraga prednost daje veb-sajtovima na lokalnim, nacionalnim domenima, kakav je .rs.

Osim toga, .rs domen ima i sledeće prednosti:

• Veliki je izbor slobodnih naziva domena.
• Podržava slova sa dijakritičkim znacima iz latiničkih pisama jezika koji se govore u Srbiji.
• Može se zaštititi od hakovanja na čak tri različita načina.
• Sve naknade se plaćaju u dinarima.
• Komunikacija sa korisničkom podrškom je na srpskom jeziku.
• U slučaju bilo kakvog spora, arbitraža je u Srbiji.
• Kada je registrovan na pravno lice, moguće je, preko RNIDS-ovog WHOIS servisa i sajta APR-a, proveriti firmu koja stoji iza njega.

Zaključak

U proces digitalne transformacije treba ući na vreme, prihvatiti nove tehnologije i investirati u svoj digitalni identitet i svoje onlajn poslovanje. A pri izboru domena treba uzeti u obzir ciljno tržište, Guglove algoritme, stavove potencijalnih kupaca i objektivne prednosti određenog domena na odabranom tržištu. Pravilnim odabirom domena, uz kvalitetan sadržaj i dobru optimizaciju za pretraživače*, može se doseći veća vidljivost i relevantnost kompanijskog sajta, što će se pozitivno odraziti i na samo poslovanje.

* U veb pretragama se AI alati koriste sve više, posebno za neke specifične upite, ali prema istraživanju s početka 2025. oko 79,8% internet korisnika i dalje preferira Gugl ili Bing za opšte informativne pretrage. Treba u vidu imati i brojke koje kažu da je u 2024. godini Gugl obrađivao preko 14 milijardi pretraga dnevno, dok ih je ChatGPT obrađivao oko 37,5 miliona, što znači da je Gugl dnevno obrađivao 373 puta više pretraga nego ChatGPT. Zato SEO treba da ostane u fokusu, dok se intenzivno pripremamo za AEO.