Uticaj menadžmenta na računovodstvo u savremenom poslovanju

Računovodstvo u kompanijama je jedan od ključnih informacionih sistema. Njegova osnovna funkcija je prikupljanje, obrada i prezentovanje finansijskih podataka o poslovnim promenama.

Iako se često posmatra kao striktno normirana oblast, uređena zakonskim propisima i standardima, računovodstvo u praksi nije izolovan sistem. Ono je povezano sa informacionim zahtevima rukovodstva firmi, koje ima značajan uticaj na njegovu organizaciju i primenu u praksi.

Računovodstvo je istovremeno i zakonska obaveza i alat za upravljanje. Upravo zbog te dvostruke uloge, ono mora zadovoljiti i zahteve regulatornog okvira i potrebe menadžmenta za kvalitetnim informacijama.

Uloga računovodstva između zakona i menadžmenta

Osnovni zadatak računovodstva jeste da obezbedi tačno, pouzdano i pravovremeno evidentiranje svih poslovnih promena u skladu sa važećim zakonima i računovodstvenim standardima (MRS, MSFI…). Međutim, pored formalne usaglašenosti, računovodstvo kao funkcija mora obezbediti i informacije koje su korisne za donošenje poslovnih odluka.

Menadžment koristi računovodstvene podatke za:

• planiranje i kontrolu poslovanja
• donošenje investicionih odluka
• upravljanje troškovima i prihodima
• procenu finansijskih rizika.

Zbog toga računovodstvo mora biti prilagođeno potrebama menadžmenta, ali bez odstupanja od zakonskih okvira.

Na pitanje rukovodstvima firmi, počevši od vlasnika/direktora, prve linije menadžmenta: „Da li znate da imate, i ako već znate, šta piše u Pravilniku o računovodstvu i računovodstvenim politikama?”, najčešći odgovor jeste: „Nemam pojma”, „Šta je to?”, „Ne mogu da se bavim birokratijom” i sl. I to je potpuno pogrešan pristup. Iako naziv ovog obaveznog internog akta deluje previše birokratski, administrativno, on i te kako ima uporište u prirodi poslovanja svake kompanije.

Za tek nastale firme to je normalno, ali za one sa kakvom-takvom istorijom i nije. Najčešće inicijalno ovaj akt bude prilično štur i obuhvata jednostavan prenos odredbi zakona (o računovodstvu, porezu na dobit pravnih lica, privrednim društvima….). Inicijalno je sasvim u redu da bude prepušten računovođama, ali kako se firma razvija, tu treba da stupi na snagu taj šmek menadžmenta.

Uticaj menadžmenta na izbor računovodstvenih politika

Pravilnik o računovodstvu je osnovni interni akt kojim se uređuju: računovodstvene politike, postupci evidentiranja, odgovornosti u vođenju knjiga i izveštavanju.

Računovodstvo obezbeđuje stručnu usklađenost pravilnika sa zakonima i standardima, dok menadžment obezbeđuje njegovu funkcionalnost u praksi.

Jedna od najvažnijih oblasti uticaja menadžmenta jeste izbor računovodstvenih politika. Iako su osnovna pravila definisana zakonima i standardima, oni često dozvoljavaju više metoda i pristupa.

Menadžment donosi odluke o primeni konkretnih rešenja, kao što su:

• metoda obračuna amortizacije, kao i amortizacione stope
• način vrednovanja zaliha (FIFO ili ponderisani prosečni trošak)
• izbor između nabavne i fer vrednosti.

Ove odluke direktno utiču na visinu troškova, rezultat poslovanja, vrednost imovine, visinu rezervisanja i sl.

Primenom konzervativnijeg ili optimističnijeg pristupa menja se finansijska slika preduzeća. Ipak, izbor računovodstvenih politika mora ostati u okvirima zakona i profesionalnih standarda kako bi se obezbedio istinit i objektivan prikaz poslovanja. Iako su pravila knjiženja jasno definisana, menadžment utiče na način njihove praktične primene.

Uzmimo primer amortizacije. Stope amortizacije su definisane Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, ali ono što je jedino zacementirano jeste da se te stope moraju koristiti za obračun poreske amortizacije (za potrebe utvrđivanja poreza na dobit). Ali, amortizacija nema jedinu implikaciju na poreze. Njena osnovna uloga jeste da obračunskim putem svake godine odvoji određenu količinu sredstava i da je pohrani u amortizacioni fond, kako bi kompaniji omogućila novu nabavku nakon isteka životnog veka.

Zamislimo da imamo firmu A, koja se bavi prevozom putnika, i firmu B, koja je iz oblasti poljoprivredne proizvodnje. I jednoj i drugoj, velika je verovatnoća, treba neki kombi. Verovatno bi firma A, da bi bila konkurentna, menjala kombi na svake, recimo, četiri godine, a firma B može sasvim normalno da koristi kombi (da preveze radnike do plantaža) i deset godina. Prvoj bi amortizaciona stopa za ovu vrstu vozila bila 25%, a drugoj 10%. Kad smo kod amortizacije, na pitanje ko bi trebalo da određuje stope, odgovor bi trebalo da bude: „Onaj ko ih najbolje poznaje, onaj ko ih koristi, ko je odgovoran za njihovo stanje”. U šali bismo mogli reći da računovođa ne mora ni da zna kako izgleda osnovno sredstvo, ali u firmi mora da postoji neko ko to zna i da objasni računovođi logiku funkcionisanja i zanavljanja.

Uticaj menadžmenta na izradu kontnog plana

Kontni plan je osnov za sistematsko evidentiranje poslovnih promena. Iako postoji propisana struktura, svako preduzeće razvija sopstveni kontni plan. Propisana struktura se odnosi na kontni okvir.

Kontni okvir je nešto što propisuje država kao autoritet u oblasti računovodstva. Nivo kalibracije kontnog kvara ide do nivoa konta. Klase (npr. klasa 5 – rashodi), grupe konta (uža kategorija unutar klase, npr. 50 – nabavna vrednost) i konta (konkretne pozicije gde se knjiže promene, npr. 501 – nabavna vrednost prodate robe) čine hijerarhijsku lestvicu kontnog okvira. Ovakva hijerarhija obezbeđuje uporedivost finansijskih izveštaja na teritoriji jedne države.

Menadžment utiče na:

• detaljnost konta
• uvođenje analitičkih konta
• prilagođavanje strukture poslovnim potrebama.

Na primer, preduzeće koje želi detaljno praćenje troškova po projektima mora imati razrađeniji kontni plan. Računovodstvo pritom mora obezbediti njegovu usklađenost sa standardima finansijskog izveštavanja.

Ako odemo na stranu rashoda, možemo sagledati sve ovo na primeru konta 614 – prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu. Uzmimo i da imamo firmu A i B. Takođe, pretpostavka je da je firmi A interesantan dodatni detaljniji pogled po, recimo, geografskom principu, a da je firmi B interesatniji pogled koji u obzir uzima vrstu klijenata.

Firma A će dodatno specificirati i raščlaniti taj konto, pa će, na primer, otvoriti analitički konto 6141, gde će evidentirati prihode od firmi iz Vojvodine, na 6142 će evidentirati prihode iz Beograda, a na 6143 prihode iz ostatka Srbije. Firma B će otvoriti analitički konto 6141, gde će evidentirati prihode od npr. firmi iz hotelske industrije, na 6142 će evidentirati prihode od klijenata iz restoranske delatnosti, a na 6143 od ostalih delatnosti. Dakle, svako radi dodatnu kalibraciju u skladu sa informacionim zahtevima koje diktira menadžment svake firme. Taj isti menadžment daje sugestije, inpute i sl. računovodstvu koje treba da ih inkorporira u poslovanju. Uporedivost podataka o prodaji se dešava na nivou konta 614, i to je ono dokle je država (Kontni okvir) išla…

Etički aspekt i ograničenja uticaja menadžmenta

Iako menadžment ima značajan uticaj, on ne sme ugroziti osnovna načela računovodstva kao što su verodostojnost, tačnost, objektivnost, transparentnost…

Računovođe imaju profesionalnu odgovornost da odbiju primenu rešenja koja bi dovela do iskrivljavanja finansijskih izveštaja. Računovodstvo ne sme biti sredstvo manipulacije, već garant pouzdanih informacija.

Zaključak

Računovodstvo u savremenom preduzeću funkcioniše na preseku dva ključna zahteva – zakonske regulative i potreba menadžmenta. Dok propisi određuju okvir, menadžment kroz svoje odluke oblikuje način primene računovodstva u praksi.

Njegov uticaj ogleda se u izboru računovodstvenih politika, načinu knjiženja, izradi pravilnika i kreiranju kontnog plana. Time računovodstvo postaje ne samo evidencioni sistem, već i važan instrument upravljanja.

Ipak, ovaj uticaj mora biti jasno ograničen profesionalnim standardima i etičkim principima. Samo balans između zahteva menadžmenta i zakonskih obaveza može obezbediti pouzdane finansijske informacije i kvalitetno upravljanje poslovanjem.