Обавеза информисања купаца и садржај комерцијалне поруке у е-трговини

FacebookLinkedinEmail
24/11/2020
е-трговина

Транспарентност услова под којима се обавља е-трговина, као и прецизност и садржајност поруке која се корисницима шаље преко интернет продавнице или платформе представља јавни интерес, због чега законодавац детаљно прописује минимум података који кориснику морају бити саопштени приликом оглашавања робе или услуга у е-трговини.

Подаци о идентитету пружаоца услуга информационог друштва

С тим у вези, законодавац прописује неопходност информисања купца о свим релевантним пословним подацима е-трговца, правилном истицању цена, као и садржају комерцијалне поруке и начину слања исте.

Најпре је е-трговац дужан да приликом обављања своје делатности обезбеди увек доступне следеће информације које се тичу његовог идентитета и пословних података:

  • име и презиме или назив пружаоца услуга
  • седиште пружаоца услуга
  • остале податке о пружаоцу услуга на основу којих корисник услуга може са њим брзо и несметано да оствари комуникацију, укључујући и електронску адресу
  • податке о упису у Регистар привредних субјеката, односно други јавни регистар
  • појединости о надлежном органу, ако делатност пружаоца услуга подлеже службеном надзору
  • порески идентификациони број (ПИБ), као и број обвезника пореза на додату вредност, ако је пружалац услуга ПДВ обвезник

Уколико услуга која се пружа потпада под посебне делатности или професије попут продаје лекова или медицинских средстава, односно обављања правних или медицинских услуга, чије обављање подлеже обавези прибављања претходне сагласности од надлежног органа, поред набројаних информација, пружалац услуга мора информисати корисника и о додатним чињеницама. На пример, о томе да ли је пружалац услуга регистрован односно учлањен у неко струковно удружење и које (ако је предметно учлањење услов за обављање делатности). Такође, уколико је за обављање неке услуге услов прибављање одобрења, потребно је учинити доступном информацију о тачном називу делатности, о држави у којој је њено обављање одобрено, по могућству којим актом и од ког органа. Кориснике је важно на видном месту упознати и са званичним правилима за обављање предметне делатности односно о интернет локацији где се иста могу пронаћи односно прочитати, уколико би њихово објављивање у оквиру странице где се нуди роба или услуга било технички захтевно или неизводљиво.

Дакле, све поменуте информације морају бити пружене на начин који омогућава њихову видљивост пре отпочињања услуге, као и сталну доступност у току и након пружања услуге. Адресати ових информација нису само корисници услуга односно купци на интернету већ и друге заинтересоване стране, као што су органи државне управе у сврхе обављања својих службених овлашћења.

Садржина комерцијалне поруке

Начин истицања цена представља важан део комерцијалне поруке, због чега је законодавац доста простора посветио правилима о њиховом истицању. Наиме, цене које пружалац услуга наводи, морају бити јасно назначене, а посебно се мора прецизирати да ли су у те цене укључени трошкови доставе, остали манипулативни трошкови, порез и други трошкови који на њих утичу. Дакле, продајна цена окарактерисана као таква мора бити коначна, по јединици робе, укључујући све порезе и друге дажбине.

Такође, визуелно посматрано, цене робе или услуге морају бити исказане непосредно поред приказа и описа производа на веб страници пружаоца услуга, како би купац са просечном пажњом могао повезати која цена се односи на коју врсту робе односно услуге.

Цена за робу или услугу која се нуди на територији Републике Србије, од стране е-трговца са седиштем на истој територији, мора бити исказана у динарима. Изузетно, у случају да се роба или услуга нуди и прекогранично, е-трговац може цену истицати и у страној валути на начин којим се потрошачу даје могућност да сам изабере валуту у којој ће се приказати продајна цена робе  односно услуге из целокупног асоритимана тог трговца. Овде је важно напоменути да је трговац дужан да обезбеди техничко решење у оквиру веб-сајта како би се купцу који електронској трговини приступа из Републике Србије цена подразумевано приказивала у динарима.

Изузетно, е-трговац може истицати цену само у страној валути уколико роба или услуга није намењена купцима на територији Републике Србије.

Услови да би се комерцијална порука сматрала законито саопштеном

Комерцијална (економско пропагандна или маркетинг) порука је сваки облик комуникације у циљу промовисања робе, услуга или пословног угледа правног или физичког лица које обавља регистровану делатност, са изузетком давања информација које омогућавају непосредан приступ делатности овог лица (на пример обавештавање о адреси електронске поште), као и са изузетком давања без накнаде информација које су прикупљене истраживањима или на други сличан начин, о роби, услугама или пословном угледу лица које шаље или се у његово име шаље порука.

Да би се исказивање комерцијалне поруке сматрало законитим, исто мора испуњавати следеће услове:

  • да се из комерцијалне поруке недвосмислено може утврдити да је њен карактер комерцијалан, и то у тренутку када је корисник услуга прими
  • да се може јасно утврдити ко је субјект комерцијалне поруке односно субјект у чије је име је комерцијална порука сачињена
  • да сваки промотивни позив за слање понуде из комерцијалне поруке (укључујући попусте и поклоне) мора као такав бити јасно идентификован
  • да услови под којима се ставља понуда оглашена комерцијалном поруком морају бити лако доступни, као и да су приказани и описани на јасан и недвосмислен начин.

Важно је истаћи да комерцијална порука нема карактер понуде, већ се иста сматра неком врстом позива на понуду, а да је купац тај који одабиром робе, услуге, количине, начина плаћања и слања као и кроз прихват унапред састављених уговорних одредби врши понуду, коју након тога е-трговац прихвата и куповину потврђује слањем електронске поруке купцу.

Слање комерцијалне понуде физичким лицима електронском поштом

На законитост коришћења електронске адресе физичких лица као потенцијалних купаца и корисника услуга у сврхе слања комерцијалне поруке, паралелно се примењују одредбе више закона у Републици Србији, чија се решења у одређеном делу разилазе.

Наиме, Закон о електронској трговини условљава слање комерцијалне поруке електронским путем, прибављањем претходног пристанка лица коме је таква врста поруке намењена. Уз то налаже пружаоцу услуге да редовно проверава и прихвата повлачење већ датог пристанка уколико лице коме се упућују поруке не жели више да их прима.

Закон о оглашавању, на сличан начин регулише ово питање, јер за коришћење личног податка појединца, какав је имејл адреса, такође захтева прибављање претходног пристанка.

С друге стране, Закон о заштити података о личности не забрањује коришћење имејл адресе у сврхе директног оглашавања, и по другим основима какав је легитимни интерес, а не само након прибављене експлицитне сагласности.

Такође, Општа уредба о заштити података Европске Уније (ГДПР), односно рецитали садржани у Преамбули овог акта, појашњавају да се може сматрати да постоји легитимни интерес код обраде личних података која се врши за потребе директног маркетинга, на начин што се овај вид обраде ставља у контекст разумних очекивања на страни појединца и постојања претходних односа између тог појединца и пошиљаоца поруке – руковаоца подацима. Оваквим решењем се значајно релаксира могућност слања комерцијалне поруке физичким лицима као потенцијалним купцима. Осим ГДПР-а као општег закона на ту област се примењује и тзв. E-Privacy директива ЕУ, такође као lex specialis и детаљније разрађује оглашавање путем електронске поште и СМС порука. Наиме, E-Privacy директива иако начелно условљава слање комерцијалне поруке претходно прибављеним пристанком, већ у оквиру истог параграфа донекле ублажава ову правну норму и нуди тзв. soft opt-in решење које ипак подразумева могућност слања имејлова потенцијалним заинтересованим лицима, у ситуацијама где се њихова заинтересованост и таква врста обраде података може очекивати према редовном току ствари.

Како је Законом о заштити података о личности Републике Србије прописано да ће одредбе других закона, које се односе на обраду података о личности, бити усклађене са одредбама овог закона до краја 2020. године, остаје да сачекамо да та обавеза законодавца буде испуњена, и да се колизија правних норми која се јавља по питању могућности слања комерцијалне поруке без обавезног претходног пристанка, отклони у правцу уједначавања правила закона.

 

Можда ће вас занимати и:

Право купца преко интернета на рекламације

Нежељене поруке и хигијена података

Право на одустанак код куповине преко интернета

Е-трговина се заснива на поверењу

FacebookLinkedinEmail