Утицај менаџмента на рачуноводство у савременом пословању

Рачуноводство у компанијама је један од кључних информационих система. Његова основна функција је прикупљање, обрада и презентовање финансијских података о пословним променама.

Иако се често посматра као стриктно нормирана област, уређена законским прописима и стандардима, рачуноводство у пракси није изолован систем. Оно је повезано са информационим захтевима руководства фирми, које има значајан утицај на његову организацију и примену у пракси.

Рачуноводство је истовремено и законска обавеза и алат за управљање. Управо због те двоструке улоге, оно мора задовољити и захтеве регулаторног оквира и потребе менаџмента за квалитетним информацијама.

Улога рачуноводства између закона и менаџмента

Основни задатак рачуноводства јесте да обезбеди тачно, поуздано и правовремено евидентирање свих пословних промена у складу са важећим законима и рачуноводственим стандардима (МРС, МСФИ…). Међутим, поред формалне усаглашености, рачуноводство као функција мора обезбедити и информације које су корисне за доношење пословних одлука.

Менаџмент користи рачуноводствене податке за:

• планирање и контролу пословања
• доношење инвестиционих одлука
• управљање трошковима и приходима
• процену финансијских ризика.

Због тога рачуноводство мора бити прилагођено потребама менаџмента, али без одступања од законских оквира.

На питање руководствима фирми, почевши од власника/директора, прве линије менаџмента: „Да ли знате да имате, и ако већ знате, шта пише у Правилнику о рачуноводству и рачуноводственим политикама?”, најчешћи одговор јесте: „Немам појма”, „Шта је то?”, „Не могу да се бавим бирократијом” и сл. И то је потпуно погрешан приступ. Иако назив овог обавезног интерног акта делује превише бирократски, административно, он и те како има упориште у природи пословања сваке компаније.

За тек настале фирме то је нормално, али за оне са каквом-таквом историјом и није. Најчешће иницијално овај акт буде прилично штур и обухвата једноставан пренос одредби закона (о рачуноводству, порезу на добит правних лица, привредним друштвима….). Иницијално је сасвим у реду да буде препуштен рачуновођама, али како се фирма развија, ту треба да ступи на снагу тај шмек менаџмента.

Утицај менаџмента на избор рачуноводствених политика

Правилник о рачуноводству је основни интерни акт којим се уређују: рачуноводствене политике, поступци евидентирања, одговорности у вођењу књига и извештавању.

Рачуноводство обезбеђује стручну усклађеност правилника са законима и стандардима, док менаџмент обезбеђује његову функционалност у пракси.

Једна од најважнијих области утицаја менаџмента јесте избор рачуноводствених политика. Иако су основна правила дефинисана законима и стандардима, они често дозвољавају више метода и приступа.

Менаџмент доноси одлуке о примени конкретних решења, као што су:

• метода обрачуна амортизације, као и амортизационе стопе
• начин вредновања залиха (ФИФО или пондерисани просечни трошак)
• избор између набавне и фер вредности.

Ове одлуке директно утичу на висину трошкова, резултат пословања, вредност имовине, висину резервисања и сл.

Применом конзервативнијег или оптимистичнијег приступа мења се финансијска слика предузећа. Ипак, избор рачуноводствених политика мора остати у оквирима закона и професионалних стандарда како би се обезбедио истинит и објективан приказ пословања. Иако су правила књижења јасно дефинисана, менаџмент утиче на начин њихове практичне примене.

Узмимо пример амортизације. Стопе амортизације су дефинисане Законом о порезу на добит правних лица, али оно што је једино зацементирано јесте да се те стопе морају користити за обрачун пореске амортизације (за потребе утврђивања пореза на добит). Али, амортизација нема једину импликацију на порезе. Њена основна улога јесте да обрачунским путем сваке године одвоји одређену количину средстава и да је похрани у амортизациони фонд, како би компанији омогућила нову набавку након истека животног века.

Замислимо да имамо фирму А, која се бави превозом путника, и фирму Б, која је из области пољопривредне производње. И једној и другој, велика је вероватноћа, треба неки комби. Вероватно би фирма А, да би била конкурентна, мењала комби на сваке, рецимо, четири године, а фирма Б може сасвим нормално да користи комби (да превезе раднике до плантажа) и десет година. Првој би амортизациона стопа за ову врсту возила била 25%, а другој 10%. Кад смо код амортизације, на питање ко би требало да одређује стопе, одговор би требало да буде: „Онај ко их најбоље познаје, онај ко их користи, ко је одговоран за њихово стање”. У шали бисмо могли рећи да рачуновођа не мора ни да зна како изгледа основно средство, али у фирми мора да постоји неко ко то зна и да објасни рачуновођи логику функционисања и занављања.

Утицај менаџмента на израду контног плана

Контни план је основ за систематско евидентирање пословних промена. Иако постоји прописана структура, свако предузеће развија сопствени контни план. Прописана структура се односи на контни оквир.

Контни оквир је нешто што прописује држава као ауторитет у области рачуноводства. Ниво калибрације контног квара иде до нивоа конта. Класе (нпр. класа 5 – расходи), групе конта (ужа категорија унутар класе, нпр. 50 – набавна вредност) и конта (конкретне позиције где се књиже промене, нпр. 501 – набавна вредност продате робе) чине хијерархијску лествицу контног оквира. Оваква хијерархија обезбеђује упоредивост финансијских извештаја на територији једне државе.

Менаџмент утиче на:

• детаљност конта
• увођење аналитичких конта
• прилагођавање структуре пословним потребама.

На пример, предузеће које жели детаљно праћење трошкова по пројектима мора имати разрађенији контни план. Рачуноводство притом мора обезбедити његову усклађеност са стандардима финансијског извештавања.

Ако одемо на страну расхода, можемо сагледати све ово на примеру конта 614 – приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту. Узмимо и да имамо фирму А и Б. Такође, претпоставка је да је фирми А интересантан додатни детаљнији поглед по, рецимо, географском принципу, а да је фирми Б интересатнији поглед који у обзир узима врсту клијената.

Фирма А ће додатно специфицирати и рашчланити тај конто, па ће, на пример, отворити аналитички конто 6141, где ће евидентирати приходе од фирми из Војводине, на 6142 ће евидентирати приходе из Београда, а на 6143 приходе из остатка Србије. Фирма Б ће отворити аналитички конто 6141, где ће евидентирати приходе од нпр. фирми из хотелске индустрије, на 6142 ће евидентирати приходе од клијената из ресторанске делатности, а на 6143 од осталих делатности. Дакле, свако ради додатну калибрацију у складу са информационим захтевима које диктира менаџмент сваке фирме. Тај исти менаџмент даје сугестије, инпуте и сл. рачуноводству које треба да их инкорпорира у пословању. Упоредивост података о продаји се дешава на нивоу конта 614, и то је оно докле је држава (Контни оквир) ишла…

Етички аспект и ограничења утицаја менаџмента

Иако менаџмент има значајан утицај, он не сме угрозити основна начела рачуноводства као што су веродостојност, тачност, објективност, транспарентност…

Рачуновође имају професионалну одговорност да одбију примену решења која би довела до искривљавања финансијских извештаја. Рачуноводство не сме бити средство манипулације, већ гарант поузданих информација.

Закључак

Рачуноводство у савременом предузећу функционише на пресеку два кључна захтева – законске регулативе и потреба менаџмента. Док прописи одређују оквир, менаџмент кроз своје одлуке обликује начин примене рачуноводства у пракси.

Његов утицај огледа се у избору рачуноводствених политика, начину књижења, изради правилника и креирању контног плана. Тиме рачуноводство постаје не само евиденциони систем, већ и важан инструмент управљања.

Ипак, овај утицај мора бити јасно ограничен професионалним стандардима и етичким принципима. Само баланс између захтева менаџмента и законских обавеза може обезбедити поуздане финансијске информације и квалитетно управљање пословањем.