Страна 11 – Домен
LATINICA

За претрагу назива домена кликните овде

Lovers: Модни бренд који је настао од срца

Ако „за љубав треба имат душу”, онда је Марија Страјнић има на претек. Наиме, ова дипломирана архитекткиња је своју страст према илустрацијама, уз пуно рада и труда, преточила у бренд Lovers. Њен почетак је био скроман. Кренула је с белим мајицама на којима је штампала цртеже Loversa – бесполних карактера које је измислила и показивала на друштвеним мрежама. Њен рад наишао је на одушевљење публике, па је Маријин посао, за кратко време, почео да „цвета”.
Данас, Lovers има свој изложбени простор у београдској Вишњићевој улици, а у свом асортиману, поред мајица, има преко 150 производа, који су пронашли свој пут ка готово свим континентима.

Како се родила идеја за Lovers?

Марија Страјнић: Све је почело пре једно 15 година, када сам почела да цртам бесполне карактере, Loverse, како сам их назвала, док сам била у вези на даљину с једним момком из Лондона. Убрзо сам схватила да тај процес делује врло терапеутски на мене, па сам наставила да цртам и након окончања те везе. Тим цртежима се никоме нисам обраћала, већ сам испољавала нека своја интимна осећања, која су се после ширила ка универзалнијим истинама.

Те цртеже сам, тек 2015. године, почела да качим на Инстаграм, без икакве жеље да од тога нешто направим. Међутим, недуго затим, почела сам да добијам прве упите за мајице с тим мотивима. Након безброј упита, решила сам да направим једну едицију – била је то бела мајица с мојим цртежом у тиражу од 50 комада. Искрено, мислила сам да се ништа неће догодити, али, за тили час, све мајице сам продала.

Наравно, махом су пријатељи куповали како би ме подржали, али пазарили су и мени непознати људи. Тако сам одлучила да наставим – како би се продала једна едиција, тако бих направила наредну. Када сам дошла до десете серије, проширила сам асортиман на дуксеве и чарапе и испоставило се да су се и ови артикли допали публици.

Да ли назив бренда има везе с претходном везом?

Марија Страјнић: Сада, када боље размислим, да. Када сам направила Инстаграм профил, од почетка се звао Lovers, а ја нисам ни разматрала да променим име. Зато што је он настао из илустрације два мала бесполна створења која се разликују само по дужини косе и осликавају емотивне међуљудске односе.

У складу с тим називом, изродио се и лого – срце. Морам признати да сам се мало нећкала у почетку, с обзиром на то да је тај симбол толико распрострањен, али ипак једино он може да опише ту љубав од срца. Отуда сам га ставила на све производе, фасаду радње, а и генерално читав мој живот је обојен срцима.

Када сте се у потпуности посветили Loversima?

Марија Страјнић: Миц по миц, почела сам схватати да се толико бавим својим брендом да немам више времена за било које друге ствари, па сам преломила. Отуда ми се јавила и идеја за отварање локала, где бих могла изложити све своје производе како би људи могли да уживо виде моје производе и осете их под прстима.

И тада је избила пандемија.

Знам да ће звучати грозно, али мој бизнис је у то време цветао зато што су сви седели код куће и наручивали, подржавајући локалне брендове. Готово сваки дан сам ишла у Пошту с препуним кесама, што је била додатна потврда да ми је неопходан физички локал и продајни простор.

Почела сам да тражим локал и, сасвим случајно, догодило се да је локал поред радње моје другарице с којом сам планирала колаборацију био слободан. Тако да смо од децембра 2021. овде, у Вишњићевој 2а, а сада ми је план да отворим и још један простор, који би био много већи и мало другачије конципиран – у њему би се одржавале и неке радионице, дружења…

Који је највећи пословни изазов с којим сте се сусрели?

Марија Страјнић: Мислим да је сарадња с произвођачима универзални проблем за мале брендове, јер су поруџбине малих брендова занемарљивог обима за произвођаче. И онда долази до пробијања рокова, што је мене у потпуности излуђивало, јер, рецимо, тих 50 мајица за њих буквално није ништа. Чак кад испоруче на време, дешавало да производи дођу с грешком, па се онда губи време да би се све исправило…

То су неке од ствари које сам лично искусила, а мислим да то није јединствено само за нашу земљу. Но, постоји решење за то. Када уђете у овај посао, повежете се с другим предузетницима, а онда делите између себе контакте поузданих произвођача и добављача. Испрва ми је била стресна помисао о било каквој промени, али, данас, након што три пута дође до неке грешке или проблема, одлазим код другог произвођача и уопште се не осврћем.

У будућности бих волела да имам сопствену производњу, али говоримо о далекој будућности. Тренутно скалирање свега је неизводљиво, првенствено због потребе за великим простором, машинама и људством.

У читав овај подухват сте кренули сами. Колико данас људи број тим Loversa?

Марија Страјнић: Тако је, све је почивало на мојим плећима до отварања продавнице, када добијам велику помоћ у виду младих сарадница. Укључујући мене, тренутно нас има четири. Иако се оне баве продајом, ја их увек „регрутујем” да ми помажу и око креативних ствари. То су све младе и креативне жене које се труде и раде током студија.

Како изгледа процес израде мајице?

Марија Страјнић: Све мајице правимо „од нуле”. То су бејзик мајице, с нашим кројем, који смо развили са прошлим произвођачем. Сада радимо с фирмом Фермини, односно сјајном кројачницом из Пријепоља, која нам шије 70% ствари. Остали сарадници, који су сви из Србије, задужени су за израду етикета, амбалажа, печата којима обележавамо амбалажу, папира у које пакујемо мајице.

У принципу, од самог старта је сваки детаљ у потпуности осмишљен и дизајниран с љубављу, тако да, када купац отвара паковање, добије несвакидашњи угођај. Зато се често дешава да људи, поред тога што их купују за себе, узимају наше ствари и као поклон за драге особе.

Шта све имате у понуди?

Марија Страјнић: Поред мајица, којих има преко 30 различитих, имамо 10-ак врста дуксева, имамо огртаче, чарапе, али и неке атипичне производе, попут флекица, које сам осмислила пре годину и по дана. Овај популарни производ је, заправо, фолија разних облика која се лепи пеглом на исфлекано или подерано подручје на гардероби и тако удише нови живот старом одевном предмету. Иако су флекице првенствено биле намењене за децу, испоставило се да их и одрасли немилице купују за себе.

Такође, имамо срца од клирита која се стављају на пертле, као и три публикације: фанзин с цртежима, бојанку за одрасле и књигу илустрација „Сто љубавних ситуација”. Недавно је изашла, а на њој сам радила претходне две године, цртајући три дана у недељи по једну ситуацију. Део нашег асортимана су и артикли који су настали у колаборацији с другим брендовима, као што је Срце на тањиру, производ који смо израдили здруженим снагама с Јеленом из студија Made of Dust.

Све у свему, имамо преко 150 производа, а све што смо икада произвели остаје део нашег асортимана све док постоји потражња.

Ко су ваши купци?

Марија Страјнић: Искрено говорећи, половина су наши људи, а друга половина су странци, односно туристи. У неком тренутку ми се чини да других има више него Београђана. Штавише, они и када дођу у радњу, тачно знају шта желе да купе, јер су претходно погледали све на сајту.

Таква је ситуација с физичким купцима. Када је реч о онлајн наруџбинама, опет имамо доста куповина ван граница наше земље. Заправо, мислим да смо до сада слали на све континенте сем у Африку, али верујем да је само питање тренутка када ће неки Lovers производ тамо завршити.

Колико рекламама привлачите купце?

Марија Страјнић: Оно што могу са сигурношћу рећи јесте да сам до сада само два пута спонзорисала објаве на Инстаграму и то није имало никакву тракцију, сем повећег броја лајкова. Тако да, све муштерије су, у ствари, људи који су нас запратили, стварајући тако, нехотице, једну заједницу. Стога, ја волим с њима да поделим процес настајања свих тих наших производа, што наилази на велико одушевљење код њих. Наравно, поред Инстаграма, доста клијената долази због препоруке.

Да ли сте учествовали на неким сајмовима или базарима?

Марија Страјнић: Прошле године сам почела да практикујем излагање на базарима, и то на наговор другарице Ане Поповић, која држи истоимени бренд обуће. Гостовала сам на базару у Силосима и то ми је отворило очи ка овом сегменту пословања. Након тога сам била излагач и на једном загребачком базару, где ме је изненадила њихова култура према локалним брендовима.

Колико вам значи сајт у пословању?

Марија Страјнић: И те како нам значи, поготово откако смо увели плаћање картицама. Наиме, рачунала сам на то да је људима мрско да трче до банкомата по готовину колико и мени, и то се испоставило као сјајан пословни потез. Такође, до отварања радње, сајт је био један од главних канала продаје. Да, обим пословања се мало смањио у међувремену, али и даље свакодневно имамо поруџбине ван Београда и Србије.

Зашто сте одабрали .rs домен?

Марија Страјнић: Ја све некако радим спонтано и непланирано, па је тако било и с одабиром домена. Иницијална идеја је била да адреса, у складу с називом бренда, буде love.rs, али, нажалост, била је заузета. Пробала сам да је откупим, али тражена сума је била суманута. Но, нисам желела пропустити то да „суфикс” буде .rs, поготово што он означава одакле потиче бренд.

Какви су вам планови за даље?

Марија Страјнић: У последње време се осећам као да сам дошла до крајњих капацитета када је ова радњица у питању. У ових 16 м2, са све кабином, развио се бренд до изузетних висина, остварено је безброј невероватних сарадњи, али некако мислим да је достигнут плафон у сваком погледу. Отуда имам огромну потребу да отворим нови простор, где ћу моћи да се више „размашем”.

Како сам већ споменула, план је да средином 2025. свечано отворим кафе-бистро Lovers у Београду, где ће моћи да се окупља Lovers свет – ту ће моћи да купују Lovers производе и присуствују догађајима, радионицама, трибинама и предавањима оријентисаним ка љубави, а ја ћу имати свој засебан кутак за креативни рад.

Напредне стратегије за конвертовање посете у продају

У динамичном свету е-трговине, где конкуренција свакодневно јача, висок број посетилаца сајта може заварати. Ипак, искусни менаџери су свесни да кључни показатељ успеха није у броју посета, већ у ефикасности претварања тих посета у праве конверзије.
Стога, уместо да се фокусирате само на број посетилаца, важно је обратити пажњу на акције које посетиоци предузимају на вашем сајту. Конверзија, односно претварање посетилаца у купце или претплатнике кључ је успеха.

Анализа понашања посетилаца

Први корак у постизању успеха је разумевање да посета сама по себи није довољна.

Разумети понашање посетилаца вашег сајта подразумева дубинску анализу њихових акција, путања кретања кроз сајт и тачака на којима одлучују да напусте сајт или предузму жељену акцију.

Алати попут Гугл аналитике (Google Analytics) омогућавају детаљан увид у ове податке, приказујући, на пример, које странице имају највишу стопу напуштања, где посетиоци проводе највише времена, као и које путање кретања најчешће доводе до конверзије. На основу ових информација можете прилагодити садржај, али и дизајн сајта, како бисте побољшали корисничко искуство и повећали шансе за конверзију.

Важно је идентификовати странице које су кључне за конверзију и оптимизовати их за лакшу навигацију и брже остваривање циљева.

Постављање мерљивих циљева

Други корак је разликовање различитих кампања и постављање циљева. Нису све кампање исте, нити треба да имају исте циљеве.

Постављање циљева за вашу интернет трговину не треба да се односи само на бројеве продаје; треба размотрити и друге циљеве, као што су повећање свести о бренду, унапређење корисничког искуства или проширење базе (потенцијалних) купаца.

Ови циљеви доприносе стварању дубљих односа са посетиоцима и градњи основе за дугорочне конверзије. Важно је да су циљеви у складу са генералном стратегијом вашег пословања и да се могу лако пратити и измерити.

Праћење поврата инвестиције

За е-комерц бизнисе, праћење поврата инвестиције (ROI или ROAS) није само у бројању зараде од продаје. Исто укључује анализу како различити аспекти вашег онлајн присуства − од маркетиншких кампања до оптимизације сајта − доприносе укупном профиту.

Данашњи алати омогућавају вам да видите колико ефикасно ваши огласи привлаче пажњу, како се садржај сајта конвертује у продају, али и како се промене у дизајну сајта или понуди производа одражавају на ваше приходе. Праћење поврата инвестиције (ROIили ROAS) може да вам помогне да правилно расподелите буџет и фокусирате се на стратегије које доносе најбоље резултате.

Праћење поврата инвестиције омогућава вам да идентификујете које маркетиншке тактике и продајне стратегије најефикасније доприносе вашем пословању. Уз помоћ детаљније анализе можете прецизно одредити где да усмерите своје ресурсе да бисте увећали профит.

Ово такође укључује анализу трошкова аквизиције клијената и животне вредности купца (Customer Lifetime Value − CLV), што су кључни показатељи за разумевање колико вам се инвестиције у маркетинг и аквизицију исплате на дуге стазе.

Иновација за дугорочан успех

Иновација у е-комерцу не осноси се само на технологију, већ и на начин на који приступате тржишту, разумете потребе купаца и креирате искуства која их привлаче. Ово може укључивати персонализацију корисничког искуства коришћењем података о понашању посетилаца, са циљем да се купцима прикажу производи који одговарају њиховим интересовањима или имплементација четботова за побољшање корисничке подршке. Иновација такође значи истраживање нових канала продаје и маркетинга, који на ефикасан начин могу допрети до нових сегмената купаца.

Стално истраживање, примена нових технологија и стратегија држе вашу интернет трговину корак испред конкуренције. То може укључивати све, од развоја мобилних апликација, које побољшавају искуство куповине, до коришћења напредне аналитике и вештачке интелигенције за персонализацију понуде. Иновације вам омогућавају да креирате јединствена корисничка искуства, што може знатно повећати лојалност купаца и њихову спремност да ваш бренд препоруче другима.

Закључак

Конверзија посетилаца у купце је срж успешног е-комерц пословања. То захтева разумевање понашања ваших посетилаца, постављање конкретних циљева, ефикасно праћење поврата инвестиције и сталне иновације у приступима продаји и маркетингу.

Кроз континуирано учење и прилагођавање можете не само да повећате број конверзија већ и да изградите снажан, препознатљив бренд који ће привлачити лојалне купце. Успех у е-комерц свету није само у продаји. Успех се огледа у стварању вредних односа са купцима, разумевању њихових потреба и жеља и константном трагању за начинима да им пружите изузетна искуства, дан за даном.

Профил, страница и група

Линкедин је пословна социјална мрежа која је постала важан део живота како пословних људи тако и фирми. Основали су је, 5. маја 2003. године, Рид Хофман и Ерик Лy.
У децембру 2016. Линкедин је продат Мајкрософту за 26 милијарди долара.

Као и на осталим мрежама, и на Линкедину постоје:

  • профил који се односи на особу (физичко лице)
  • страница коју имају фирме
  • групе које окупљају људе са сличним интересовањима и у којима се размењују информације.

Пословна страница на Линкедину

Овде се бавимо пословном страницом на Линкедину, са акцентом на то како да као администратор странице повећамо број пратилаца.

Како да отворите пословну Линкедин страницу можете погледати у Јутјуб туторијалу на каналу Регистар националног интернет домена Србије.

Пратиоци на пословној страници

Квалитетан садржај у виду новости из бранше, прослеђивања информација са релевантних извора, прављење упитника, писање артикала, промовисање производа или услуга, едуковање циљне групе и остали видови активности на зиду странице доводе до природног пораста броја пратилаца.

Ово је свакако здрав начин сакупљања пратилаца. Mали проблем настаје када је страница нова и нема ниједног или има двоцифрени број пратилаца. Тада су и страница и сав садржај који се на њој налази практично невидљиви.

У овом случају потпуно је легитимно да искоритите могућност позивања контаката са вашег личног профила да запрате страницу на којој сте администратор.

Како се позивају контакти да запрате Линкедин страницу

Основне информације у вези са страницон и кредитом за позивање:

  • Свака страница мора да има бар једног, а није ретка ситуација да има и више администратора.

  • Страница има 250 кредита за позивање пратилаца и тај број деле сви администратори.

  • Администратори не виде међусобне позиве, зато је неопходна комуникација.
  • Број кредита за позивање пратилаца се допуњује на два начина:

✔ Прихватање од стране позваног контакта

✔ Почетак следећег месеца када се број кредита допуњује до 250

Како се контакти позивају

Постоји више начина како можете да позовете контакте.

Један је са дугмета у горњем десном углу на страници.

 

Други начин је да из сегмента анализа у филтеру пратилаца искористите дугме за позив.

 

Било који начин да изаберете, одвешће вас на исто место, а то је списак ваших контаката.

Са списка изаберете особе које желите да позовете, и оне ће вам се пребацити у десни део прозора.

Када треба позивати људе

Особа коју сте позвали ваш позив ће видети у нотификацијама, а имајући у виду да Линкедин постаје све популарнији и да га све више људи активно користи, било би добро направити стратегију када да упућујете позиве.

Дани празника, викенди или касни вечерњи сати можда и нису погодни за позивање јер су тада људи мање на интернету и може да се деси да ваша нотификација буде потиснута са великим бројем других, као и да особа којој сте упутили позив једноставно не види тај позив.

Према неким статистикама, то и јесте најчешћи разлог зашто позиви нису прихваћени.

Желимо вам велики број пратилаца на пословној Линкедин страници.

Како креативци решавају проблеме?

Када замислимо креативце у једној просторији, окупљене око некаквог задатка, вероватно их видимо усред „брејнсторминга” (енг. brainstorming). Свуда су празне шоље кафе, разбацани папири, на табли је неко нацртао прасе, и ко зна колико сати су ту провели затворени. Требало би да неко отвори прозор.

У бизнису смо склони да мистификујемо креативне процесе, замишљамо их као некакве ритуале дозивања кише (инспирације), често их описујемо као „порођајне” процесе, непредвидиве, дивље и аутодеструктивне.

Често у организацијама, када се појави неки проблем, чујемо: „Могли бисмо неки брејнсторминг да организујемо, да се мало затворимо негде, да промислимо, да удружимо снаге”. И некако верујемо да је то интуитиван процес у којем ћемо се сви снаћи, и можда опасније, да је то једини начин да радимо заједно на смишљању нечега новог.

Истина је заправо да већина креативаца не верује у брејнсторминге, или је, у најмању руку, свесна њихове крхке природе и веома ограничене употребе. Мане free form брејнсторминга су у теорији познате већ деценијама, али се мало говори о алтернативама и начинима на који је могуће успешно организовати различите људе око истог проблема; начинима који ће свима обезбедити допринос креативном процесу, који ће створити осећај јасноће, емотивну безбедност неопходну креативцима, и на крају, дати бољи резултат, вредније решење.

Овде говоримо управо о томе – о неопходном минимуму структуре који ће учинити креативан процес бољим. А цела прича почиње једним састанком. Зваћемо га „небрејнсторминг”.

1. „Небрејнсторминг” или први сусрет чланова тима

Први састанак тима није састанак на којем ћемо решити проблем. То је састанак на којем ћемо само разговарати о томе како да приступимо решавању проблема: Зашто баш тако; која је сврха; шта ће бити „слика успеха”; шта нас лично, и као групу, мотивише да се бацимо на решавање проблема; која знања имамо, а шта нам фали; како ће ко допринети; како ћемо комуницирати; колико ћемо се често виђати; имамо ли нека правила групе.

Ако вам све ово звучи мекано или непотребно, присетите се претходног креативног процеса и тренутка када сте се осетили исфрустрирано, немоћно, немотивисано. Пробајте да призовете разлог због ког сте се тако осећали. Скоро да могу да се опкладим да би јасни одговори на питања изнад, једном изговорени и „обелодањени” унутар тима, предупредили немили догађај.

Зашто нам је неопходан овај састанак формализације? Најједноставније речено, креативан процес, тј. смишљање нечега новог већ у својој суштини носи огромну количину неизвесности и лутања, па је последња ствар која нам треба још један слој неодређености, магловитости у смислу процеса и организације заједничког рада. Контраинтуитивно, више структуре и јасноће у процесима обезбеђује више слободе и спонтаности у креативном раду.

Било би добро да овај први састанак фацилитира природни вођа групе, неко ко има највише искуства, неко ко ће нас водити кроз цео процес, неко ко веома добро познаје проблем који решавамо, неко коме група верује. Идеално, лидер који групи улива сигурност.

Са првог састанка чланови групе излазе са јаснијом сликом како ће изгледати наредни период и њихов заједнички подухват. Нешто што је до јуче било бриф и гомила неизвесности сада полако поприма облик, назире се, па не баш решење проблема, али у најмању руку терен за игру, ограђен жицом да нам не одлети лопта. Тада смо спремни за наредни корак − истраживање.

2. Истраживање и важност артикулације знања

Истраживање је готово увек прво велико брдо које морамо да препешачимо. Разлог је једноставан − ми као група немамо знање које нам је потребно да решимо проблем. Око тога смо се сложили на првом састанку. Сетите се питања: „Шта не знамо?” У контексту маркетиншких агенција, примера ради, не знамо довољно о бренду, ако раније нисмо радили на њему. Не знамо довољно о индустрији, категорији. Никада раније нисмо размишљали о друштвеном контексту који је важан за тај производ. Дакле, време је за учење.

Учење је индивидуалан рад и може трајати прилично дуго. Понекад није лоша идеја да се поделимо унутар тима на области у којима ћемо пробати да постанемо инстант експерти. Можемо прогласити ко је задужен за коју област, чиме ћемо и распоредити одговорност да се знање о конкретној теми стекне, али и много важније од тога − подели са свима у тиму.

Истраживање се завршава када се сви осећамо да можемо са самопоуздањем да разговарамо о проблему за столом, и идеално, када једва чекамко да једни са другима поделимо оно што смо „открили”. Ово је суптилан тренутак који би требало да осети лидер групе. Када се креативци „узврте” и када крену да спонтано деле сазнања на ходнику, успутно, време је за интерне презентације.

Интерне презентације су најчешће превиђен и збрзан корак у истраживању. Имплицитно знање није корисно тиму, и зато нам треба састанак где ћемо једни друге да брифирамо, упутимо у ствари које смо научили. Неопходно је да овај тренутак буде схваћен озбиљно. Најважнији принцип је: „Нема млаких презентација”. Саветује се да сви чланови тима припреме презентацију која сумира, артикулише и сабира најважније увиде до којих се у истраживању дошло. Презентација мора бити убедљива, на високом нивоу разраде, финална и самоуверена.

Звучи као бављење формом уместо суштином, али искуство говори да многи тимови имају културу интерног презентовања. Када знамо да ћемо разговарати о стварима озбиљно, одговорно, онда и размишљамо амбициозније од најранијих корака, припремамо се „као да је веома важно” и, једноставно речено, истражујемо боље и намештамо се боље за све наредне кораке. То свакако није сувишна формализација. Презентујемо сви, једни другима, као да је најважније на свету – требало би да буде правило успостављено на првом састанку. Понекад чак кажемо да једни другима „продајемо” концепте. Што да не.

Једном када сви у тиму пуцају од знања (и самопоуздања), након истраживања и размене, спремни смо за први брејнсторминг. Да, тек тад.

3. Брејнсторминг, али да буде добар

У основи, то је заједничко смишљање ствари, и то у исто време. За неке може бити стресно, јер ствара велики притисак да се допринесе. (А замислите тек колики би то притисак био да се нису десила прва два корака.) Срце лупа, глас дрхти, а онда ипак одлучиш да не кажеш ствари које су ти пале на памет, јер ти је „глупо”. Или те прекине неко гласнији или харизматичнији. Ма нема везе, други пут.

Постоји неколико принципа који ће брејнсторминг учинити квалитетнијим и умањити негативне ефекте описане изнад.

Мислимо насамо, дискутујемо заједно је вероватно најважнији. У пракси, то значи да ће фасцилитатор групе прогласити тему, и дати свима 10 минута да размисле и запишу своје асоцијације, идеје, примере на папириће. Дакле, неће „прозивати” људе, већ ће им дати минимално неопходно време да се припреме пре него што крену да номинују своје папириће, тј. идеје. Пракса је показала да ових 10 минута прави велику разлику у квалитету рада.

Папирићи на таблама као главно заједничко трајно платно за рад. Просторност и физичко присуство идеја су важан концепт у креативном раду. Идеално, тим има своју просторију коју пуни, тј. насељава знањем, идејама, прототипима, референцама. Дакле, идеје се не записују у свеску, већ на лепљиве папириће и слажу на таблу, по некој раније договореној форми. Пише се крупним словима, а цртежи су добродошли.

Потрага за увидима основна је сврха овог дела процеса. Једном папирима, тј. идејама и концептима напуњена табла постаје својеврсна колективна мапа ума целог тима. Једном када станеш испред те инсталације, у тишини, као да гледаш слику у музеју, кроз трепавице… почеће да се помаља нека заједничка нит, нешто што прожима све главне концепте, нешто што буди машту и узбуђује чланове тима, нешто што се понавља, нешто чему се контантно враћамо у процесу, нешто неочекивано а одједном тако очигледно. То би, уз мало среће, могао бити увид.

Брејнсторминг можемо замислити као једну сесију, али то је најчешће серија састанака. На некима размишљамо, на некима пунимо таблу, на некима гледамо кроз трепавице, на некима скидамо неважне папириће и остављамо само „главну нит”. Понекад све ове фазе пролазимо више пута. Зависи од тога колико је велик и комплексан проблем који покушавамо да решимо.

4. Конвергенција VS дивергенција

Креативни рад је серија наизменичних дивергентних и конвергентних сесија. Нажалост, ни ово није интуитивно и захтева додатно објашњење. Често кажемо, у жељи да охрабримо креативце: „Нема глупих идеја”. Као људска бића, ми знамо да ово није тачно. Осећамо неистинитост у овој изјави, и то нам ствара нелагоду.

Прецизније би било рећи да нема глупих идеја током дивергентног дела процеса. То је онај део рада у којем покушавамо да проширимо терен за размишљање до максимума, да сагледамо сва могућа решења, али и асоцијације, идеје, референце везане за наш проблем, без анализе релевантности појединачних идеја. Дакле, то је део процеса у којем нашу таблу попуњавамо из тачке три. Хајде да сагледамо све што постоји, уз пуну свест да неће све бити корисно.

Дивергенција има смисла само онда када знамо да ће је пратити конвергенција, супротан процес у ком сагледавамо све што смо скупили на гомилу, све наше „глупе” и „неглупе” идеје, и одлучујемо шта нам је вредно за даљи рад. Супротно од дивергенције, где смо демонстрирали потпуну отвореност за идеје, сада разговарамо и вредносно се одређујемо спрам појединачних уноса, бирамо и оцењујемо, одбацујемо и сечемо бескорисне низове и размишљања. Остаје само оно што узбуђује, што нас води решењу, што информише даљи рад.

Током креативног процеса у креативној агенцији, примера ради, дивергенција и конвергенција ће се сменити бар неколико пута. Први пут у фази стратегије, где описујемо апстрактно проблем и решење, тј. територију решења; други пут у фази креативе, где трагамо за конкретним изводљивим решењима на стратегијом дефинисаној територији; и трећи пут када уђемо у продукцију и кренемо да мозгамо о конкретном извођењу решења.

Ако је реч о процесу који укључује видео-продукцију, примера ради, када уђемо у монтажу након снимања, поново ћемо у одабиру материјала имати мали дивергентни процес − прегледање свега снимљеног, бирање најбољег материјала, а одмах након тога и мали конвергентни процес − слагање првог тајмлајна видеа. Ово илуструје важан принцип креативног рада: дивергентно-конвергентна динамика се остварује на најапстрактнијем нивоу, у фазама пројекта, али и на микро нивоу, у оквиру сваког појединачног задатка. Зато је важно да те динамике будемо свесни.

5. Прототиписање, што раније у процесу

Најкориснији савет остављамо за крај. Замислимо да се први састанак десио, тим је урадио истраживање, табла је постављена и пуна је папирића. Брејнсторминзи иду добро и помаљају се прве узбудљиве идеје и увиди. Најбоља ствар коју тим може да уради у овај фази јесте да крене да прототипује могућа решења која делују најближа ономе за чим трагамо. Прототиповати значи правити, тј. производити решење са минималном количинином информација, и са ресурсима које имамо на располагању. Quick and dirty.

Прототиписање је, можда и важније, експеримент у којем се тим прави да има све потребне информације да произведе решење проблема. Практично, сви се претварамо да је креативан процес завршен, да знамо и разумемо све што треба знати и разумети и − градимо решење, реализујемо идеју. Правимо основну, ружну и склепану верзију нашег решења што пре, што раније у процесу из два разлога:

  1. Да бисмо имали могућност да своју идеју, тј. решење што пре сагледамо у свој њеној ружноћи и да је одбацимо: „Ово је било губљење времена!”
  2. Да бисмо идеју валидирали и припремили је за даљи развој и серију дивергенција и конвергенција: „Океј, ово би заправо могло да ради…”

У оба сценарија тим добија. Рани прототип је прилика за нас да засучемо рукаве и упрљамо руке, да се на једном дубљем нивоу повежемо са проблемом који решавамо, док радимо на могућим решењима. Даје нам могућност да се што раније у процесу сусретнемо са ограничењима и проблемима, али и да видимо остварене идеје које нас узбуђују у реалном светлу и простору.

Прототиписање је, заправо, начин да се тим у безбедном окружењу, где улози нису велики, сусретне са неуспехом, и да га преброди. Или, у бољем случају − да добије прву верзију нечега што ће бити решење проблема због којег смо се и окупили. Мотивишући је то тренутак, јер претвара теорију у праксу, анксиозност у јасноћу, а неартикулисану енергију у заједнички напор. Осим тога, људи једноставно воле да се играју и да праве ствари. Понекад је толико једноставно.

Једном направљен прототип по правилу ће окинути нову серију дивергентних и конвергентних процеса који ће водити или некој врсти рестарта креативног процеса или његових делова, или даљем итерирању поменутог „успешног” прототипа.

Ово није коначна листа савета нити принципа који могу помоћи у креативном раду. Ово је листа пет најочигледнијих, које је лако применити. Сваки од њих носи са собом доста дилема и нијанси у примени, али могу бити добар почетак промишљања креативног процеса.

Сви савети настали су из угла некога ко цео живот ради у креативној индустрији, тј. у маркетиншкој агенцији. Због тога, они ће бити најприменљивији управо у том контексту, али верујем да имају и ширу примену и да могу помоћи и другим пословним системима и другачијим проблемима од оних које агенције најчешће решавају.

За крај, не треба заборавити да не постоје два иста проблема, нити два иста тима. Неки од савета биће применљиви у потпуности, неке одмах баците у канту, ако нису за вас. Артикулишите и опишите свој принцип уместо тог баченог. То ће бити корак у добром правцу. Тако почиње демистификација креативног рада.

А када следећи пут замислите креативце окупљене у једној просторији око некаквог задатка, нећете их замислити усред брејнсторминга. Можда ће правити прототип или ће једни другима презентовати истраживања. Радиће дивергенцију. Или ће скидати папириће са табле. Неће призивати кишу. Биће вам јасно шта раде. Креативци у овој фантазији биће ваш тим, и ви са њима.

Милош Скокић, суоснивач @ Жишка

Jош пуно корисних савета релевантних за ваше пословање можете погледати на снимку вебинара:

 

Интервју: Изазови оснивања свог бренда/агенције

Јунско издање domen.rs интервјуа посветили смо личном бренду и изазовима оснивања свог бренда или агенције.
Гошћа нам је била Тања Васојевић, предузетница и власница ТаДааа агенције.

Тања Васојевић је током своје каријере успешно реализовала бројне пројекте – у корпоративном свету на различитим позицијама и као директор комуникација једне од највећих приватних компанија у Адриа регији, потом у агенцијском свету, али и у грађанским иницијативама. Учесник и кокреатор бројних конференција, а кажу да је и истакнут говорник и модератор, предавач из области комуникација, маркетинга и (личног) бренд(инг)а, председник и члан различитих стручних жирија, активан креатор садржаја на мрежи LinkedIn. Један је од оснивача и члан награђиваног Удружења за промоцију туристичких потенцијала Србије – Путујућа петорка, које је на друштвеним мрежама, још од 2016. године, познато под именом TrippinSrbija. Ово удружење заслужно је за већу видљивост и побољшање туристичке слике Србије на друштвеним мрежама. Данас предузетница, и консултант из области комуникација и брендинга.

Од Тање смо добили одговоре на следећа питања:

1. Шта те је навело да оснујеш свој лични бренд/агенцију?

2. Предности и мане поседовања личног бренда

3. Контрасмер – из корпорације у агенцију

4. Која је разлика између руковођења у корпорацији, у систему, и у предузетништву?

5. Како се изборити за своје место под сунцем?

 

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

 

  1. Шта те је навело да оснујеш свој лични бренд, односно агенцију?

Што се тиче личног бренда мислим да сам га основала давно, само сам га некако, одрастајући, заправо прихватила и надограђивала, а агенцију сам основала зато што сам 10 година радила у корпорацијама и нисам имала појма ни о чему другом. Зато сам решила да тестирам и видим шта могу сама без оног домена који прати свако име и презиме, да видим колико сам снажна у мојим вештинама и знањима и то је, заправо, била иницијална каписла. И ево, годину и нешто дана касније, баш уживам у томе.

  1. Које су то предности и мане личног бренда?

Мислим да не постоје мане, објаснићу зашто. Мана може да буде она тамна страна Месеца личног бренда, а то је заправо хвалисање. Људи често греше, и оправдани су разлози таквог мишљења, али лични бренд је много другачији, много позитивнији од онога што је пуко хвалисање. Тако да, у том смислу, јако је важно за све који почињу бизнис да пораде на личном бренду, да се тиме позабаве и некако детектују своје снаге, слабости и вредности јер ће им то помоћи у представљању. Посебно ако сте власник стартапа или предузетница, људи углавном поистовећују вашу агенцију, ваш бизнис, производ или услугу са вама тако да ту треба искористити све најбоље ствари које можете да поклоните и подарите другима. У том смислу, лоша страна личног бренда је само одлазак у пуко хвалисање и немање контекста мере и те неке релевантности које дајете другима.

  1. Углавном људи оду из агенције у неки корпоративни свет, а ти си урадила управо супротно. Испричај нам више о разлозима, мотивима и како је све то изгледало.

Када сам завршила факултет нисам имала ништа друго до тога да се крене одмах у неку велику компанију да се ради. И то није, заправо, лоше.

Десет година искуства у корпорацијама ми је донело много знања, много искустава, сјајних контаката. Научила сам шта је тамна страна Месеца корпорације и негде када сам желела да видим шта могу да радим стварно самостално, када се појавила та мала жишка у мени, одлучила сам се да је тренутак да одем из корпоративног света најбољи могући и, у принципу, то је то. Нека знатижеља и радозналост су ме одвели у предузетничке воде и не бојим се свега што доноси предузетништво – и оно лепо и оно мање лепо – али се надам да ћу истрајати у томе јер мислим да је, посебно у 21. веку, ово занимљив начин рада и да ће корпорације морати да промисле о свом личном бренду убудуће и кога ће запошљавати, и да ли ће имати кога да запосле.

  1. Ти ниси отишла из корпорације зато што си тамо била незадовољна. Напротив, ти си тамо била на руководећој позицији. Која је разлика у вођењу тима у једном корпоративном систему и у вођењу агенције?

С обзиром на то да сам ја предузетница, овде је најбоља ствар што руководим сама собом. То уме да буде олакшавајућа околност јер лидерство није и не може бити лако. Пречесто се само тако китимо тим титулама – лидер, директор… а да иза тога нема фактичког разумевања шта значи руководити људима. То је изузетно тешко, тако да у том смислу, највећа разлика ми је што сам сада одговорна сама за себе. Волела сам да будем ту и мом тиму, али ме је то исцрпљивало много на свакодневном нивоу иако смо били сјајан тим, сјајно смо радили, имали смо велике пројект, велике резултате смо остварили, али ме је то исцрпело. У том смислу нисам сигурна да ли у скорије време желим да водим било који тим до себе, а у предузетништву је то симпатично зато што можете и да сарађујете са више различитих људи што, опет, доприноси некој динамици. Тако да, у том смислу, то су неке главне разлике.

   Ту се некако чешће мењају сарадници. Овде имаш стално запослене који су ти увек ту

    и са којима имаш неки устаљен режим рада, али је динамика, опет, другачија.

И то може да буде добро. Кажем, нису навике лоше. Оне нас држе усклађенима и сигурнима, али ово ми се сада допада иако сам, кажем, волела свој тим, волела сам свој посао, али сада ми ово, у овом периоду живота, баш годи и надам се да ће то и да потраје.

  1. Што се тиче предузетништва, све је више предузетника, све је више шанси и места за предузетнике и доста њих упливава у те, предузетничке воде. Самим тим конкуренција је доста велика. Како се изборити за своје место под Сунцем?

Мислим да је лични бренд заправо та диференцијација зато што нема пет тебе, ти си једна и на послу и у овом разговору и у приватном животу. Мислим да је зато добра ствар мало се више удубити у лични бренд као алат за диференцијацију на густо посејаном тржишту различитих производа и услуга.

Што се каже, ако вам је потребна помоћ, ја сам ту. Мислим да је то стварно један мали зачин јер: производи, услуге, брендови… тога има на претек. А овако када своје вредности, снаге, своју аутентичност ставите на тржиште, онда много лакше буде јер немате замену.

Улога сигнала са друштвених мрежа у SEO рангирању

Говорити о модерном друштву без узимања у обзир друштвених мрежа практично је немогуће.

Још од раних двехиљадитих и платформи као што су Friendster и Six Degrees, а касније и My Space, Фејсбук и Линкедин, свима, од аналитичара до крајњих корисника, било је јасно да поседујемо технологију која ће заувек променити јавни дискурс и начин на који користимо интернет.

Друштвене мреже су заувек промениле и начин за дистрибуцију различитих врста интернет садржаја. Уколико сте у последњих неколико дана прочитали неки квалитетан чланак или погледали неки виралан видео-клип, велика је шанса да сте га открили управо на неком од ваших омиљених профила на друштвеним мрежама. Ове платорме такође представљају све популарније веб-претраживаче, продавнице и места за таргетирано оглашавање.

Узевши све ово у обзир, било би веома лако претпоставити да „отисак” који поједини садржаји стварају на друштвеним мрежама и сигнали које добијамо са њих имају огроман утицај на SERP рангирање, као и на SEO (оптимизацију за претраживаче).

Ствари су ипак мало сложеније.

Шта су то сигнали са друштвених мрежа?

Да би све било јасније, морамо да потрошимо пар редова да бисмо дефинисали шта су то заправо сигнали са друштвених мрежа. У најкраћим цртама, ови индикатори представљају мерљиве описе који изражавају колико је неки садржај популаран међу корисницима. То су најчешће:

  • Број дељења на друштвеним мрежама
  • Број интеракција остварених са корисницима (лајкови, коментари, итд.)
  • Број пратилаца профила на којима је садржај подељен
  • Број помињања бренда
  • Број прегледа.

Дакле, можемо да приметимо да метрике којима се изражава домет неког садржаја на друштвеним мрежема није у потпуности компатибилан са факторима које обично повезујемо са SERP рангирањем. Док Гугл и остали веб-претраживачи стављају фокус на акције и искуство корисника након посете неком сајту, сигнали друштвених мрежа изражавају искључиво интеракције након дељења.

Да ли сигнали са друштвених мрежа утичу на SERP рангирање?

Одговор на ово питање је доста компликованији него што се може учинити на први поглед. Уколико бисмо се строго држали фактора које Гугл користи за SERP рангирање, он би био недвосмислено: „Не!” Иако су до 2010. године поједини званичници компаније тврдили да сигнали са друштвених мрежа јесу веома битан фактор за рангирање, они данас, по свему судећи, то више нису.

Бар не званично.

Наиме, 2018. године, запослени компаније Hootsuite (платформа за менаџмент друштвених мрежа) спровели су независно истраживање које је утврдило да су садржаји који су добили велики број подела на друштвеним мрежама забележили у просеку 22% бољи SERP пласман него странице које нису имале сличну промоцију. Узорак на ком је вршено ово истраживање и његова методологија остају под знаком питања, али нам дају добру идеју да стратегије које Гугл користи „иза затворених врата” нису увек исте као оне о којима воле да јавно дискутују.

Затим, треба узети у обзир да Гугл јесте далеко најпопуларнији веб-претраживач, али никако није једини. Његов „најјачи” конкурент Бинг тренутно заузима 3,01% овог тржишта. То може звучати као веома мали удео, али чак и он износи 900 милиона дневних претрага и 100 милиона активних корисника. Ове бројеве не треба олако одбацити. Мајкрософт је у последње време уложио доста напора да постави Бинг као релевантног такмичара у овој трци, а његова ВИ компонента је у последње време изазвала доста пажње. Оно што је битно за овај разговор јесте да Бинг врло отворено користи сигнале са друштвених мрежа у сопственим алгоритмима.

Можемо закључити да, иако Гугл сигнале са друштвених мрежа званично не сматра релевантним фактором за рангирање, добар учинак на друштвеним мрежама може имати веома позитиван ефекат на коначно SERP рангирање. Тим пре ако узмемо у обзир да учестало дељење садржаја на друштвеним мрежама исти садржај ставља на зелену грану и пружа му шансу да оствари интеракцију са новим корисницима током дужег периода. О повећаном обиму саобраћаја који један сајт може да добије на овај начин не треба трошити превише речи.

После свега реченог, уколико бисмо променили контекст питања које смо раније поставили и питали: „Да ли треба да покушате да зарадите сигнале са друштвених мрежа како бисте побољшали SERP рангирање?”, одговор би овај пут био недвосмислено: „Да!”

Како унапредити сигнале са друштвених мрежа?

Напослетку, било би добро да ову расправу не завршимо само на празним речима. Као што смо видели, сигнали са друштвених мрежа могу да унапреде SERP рангирање. Време је да видимо на који начин то може бити остварено:

Учестало дељење садржаја

Профили на друштвеним мрежама који желе да изграде лојалну групу пратилаца морају да деле садржај у учесталим и правилно одмереним интервалима. Наравно, при томе треба узети у обзир специфичности сваке друштвене мреже и њене публике.

Интеракција са корисницима

Учестала и двосмерна комуникација са корисницма није само добар начин да се унапреди јавна перцепција једног бренда и самим тим повећа његов отисак на друштвеним мрежама. Ове кратке интеракције дају нам и битне повратне инфомације о квалитету садржаја и интересовањима корисника.

Оптимизовање постова за SEO рангирање

Објаве на друштвеним мрежама пролазе процес SEO рангирања на исти начин као и све друге интернет странице. Не само то, друштвене мреже као што су Фејсбук, Пинтерест и Редит често заузимају веома висока SERP места. Оптимизовање у складу са општим SEO смерницама овај садржај може учинити лакше доступним корисницима који још увек не прате одговарајуће профиле на друштвеним мрежама.

Коришћење линкова ка друштвеним мрежама

Ове линкове треба користити на свим нивоима. Почетна страница сајта једног бренда може да садржи линкове ка одговарајућим профилима на друштвеним мрежама, док би све странице требало да садрже линкове за лако дељење. При томе треба покрити све популарне опције. Међусобно повезивање профила на различитим друштвеним мрежама уједно води ка највишем могућем степену интеграције.

Константно праћење учинковитости

Као и дигиталне платформе, друштвене мреже пружају обиље индикатора учинковитости које је веома лако пратити уз помоћ бесплатних или плаћених алата. Ови индикатори могу нам дати сјајне смернице за даљи развој стратегија на друштвеним мрежама.

Коришћење игара и интерактивних кампања

Такмичење за најбољу фотографију, додела поклона, разне врсте онлајн изазова, као и маркетиншке герила акције представљају одлично средство за краткорочно повећање видљивости једног профила на друштвеним мрежама. Иста ова средства могу бити подједнако успешно коришћена за пласирање онлајн садржаја.

Завршне речи

Када се све сабере и одузме, можемо закључити да, када је реч о приближавању неког садржаја крајњим корисницима, свако средство које пружа добре резултате јесте пожељно средство. Друштвене мреже које имају немерљиво велик отисак у виртуелном простору то дефинитивно јесу. Стога, без обзира на то да ли Гугл третира сигнале са друштвених мрежа на посредан или непосредан начин, они јесу вредан алат за повећање саобраћаја на једном сајту. Логична последица тога је бољи учинак у погледу фактора које Гугл званично користи за SERP рангирање.

Оставити овако вредан ресурс по страни јесте велики пропуст, чак и уколико друштвене мреже уредно користимо за изградњу позитивне перцепције бренда или креирање квалитетног корисничког искуства.

Топ пет најскупљих домена продатих у 2023. години

Глобално тржиште домена већ годинама бележи раст, и закључно са четвртим кварталом 2023. године има готово 360 милиона регистрованих домена (извор: Verisign).

У данашњем дигиталном добу тржиште домена је незаобилазaн део глобалне експанзије пословања на интернету, омогућавајући компанијама да успоставе своје присуство на мрежи и искористе огроман потенцијал дигиталне економије. Број регистрованих и продатих домена, у том погледу, служи и као показатељ економског раста, али и будућих трендова на интернету.

Доменска трговина на велико

Док већина домена може бити регистрована по веома приступачним ценама, постоје она доменска имена који достижу вртоглаве суме, од неколико стотина хиљада па чак и милиона долара. Називи оваквих домена су кратки и једноставни, имају високу препознатљивост и изузетну тржишну вредност, што их чини атрактивним за компаније које желе да осигурају своје место на интернету.

Ове велике куповине обављају се углавном на секундарном тржишту домена (енг. Domain Aftermarket) које појединцима и компанијама омогућава да тргују доменима који су већ у употреби или су били регистровани. Овакви називи домена често се називају и премијум домени.

Преглед секундардног тржишта домена у 2023. години

Протекла година била је веома успешна у овом сегменту, судећи према подацима које је представио сајт namebio.com. Овај веб-сајт пружа увид у тржишне трендове и вредност домена, с обзиром на то да се на једном месту може наћи свеобухватна база података о продатим доменима по годинама, укључујући информације о ценама, датуму продаје и сл.

Према доступним подацима, током 2023. године продато је 763.178 домена укупне вредности 169 милиона долара.

У наставку текста представићемо вам пет најскупље продатих домена у 2023. години, који својим ценама доказују да је тржиште домена и прошле године било динамично и уносно.

(Напомена: Како многи купци и продавци продају домена не објављују јавно, ова листа садржи само оне продаје које су биле јавно објављене.)

Најскупље продати домени у 2023. години

  1. chat.com − 15,5 милиона долара

Chat.com је најскупље продат назив домена у 2023. години и сама његова продаја изазвала је велику пажњу у индустрији домена. У марту 2023. године, Dharmesh Shah, суоснивач и CTO компаније HubSpot, купио је домен chat.com за импресивних 15,5 милиона долара.

Само два месеца касније, Shah је продао домен за непознату, али очигледно већу суму од оне коју је платио, остваривши тиме значајан профит. Иако детаљи о новом купцу и тачној продајној цени нису објављени, зна се да је Shah донирао 250.000 долара од оствареног профита за подршку онлајн образовној платформи Khan Academy.

  2. help.com − три милиона долара

Домен help.com продат је за три милиона долара, што га ставља на друго место најскупље продатих домена у 2023. години. Ову продају остварио је инвеститор Брент Оксли, а продају је организовао Дејвид Вормаз, председник компаније Above.com.

  3. max.com − 1,8 милиона долара

Домен max.com продат је за приближно 1,8 милиона долара. Tрансакцију је организовала компанија HBO као део своје стратегије за ребрендирање стриминг услуге, која је раније била позната као HBO Маx, а сада носи једноставан назив Маx.

Имајући у виду да кључна реч max генерише милион претраживања месечно на глобалном нивоу, одлука компаније HBO чини се као корак у правом смеру.

 

 

  4. hurt.com − 1,5 милиона долара

Домен hurt.com продат је за 1,5 милиона долара у октобру 2023. године. Трансакцију је обавио приватни купац, а детаљи су касније објављени на неколико платформи специјализованих за тржиште домена.

  5. gld.com − милион долара

Домен gld.com продат је за милион долара, а купац је успешан јувелирски бренд који је раније користио домене TheGLDShop.com и ShopGLD.com. Трансакцију је обавио Ричард Лау, познати инвеститор домена, а куповина је обављена како би компанија осигурала краћи и препознатљивији домен за своје пословање.

Уместо закључка

Попут претходних, и 2023. година показала је изузетан раст на тржишту домена, са неколико високопрофилних продаја које су додатно нагласиле вредност и значај премијум домена. Иако домени продати за више милиона долара могу деловати гламурозно у овом тренутку, не мора сваки назив домена да кошта баснословно да би био инвестиција вредна за ваш бизнис.

На сајту domen.rs у само три корака можете да региструјете свој .rs домен код неког од наших овлашћених регистара, и то по ценама које неће оптеретити ваш буџет.

Да ли знате шта тражи 97% интернет корисника?

Према домаћем истраживању из октобра 2023, четвртина српских фирми нема пословни веб-сајт. У томе предњаче нове и мале фирме. На пример, чак 75% фирми старости до годину нема веб-сајт. Такође, нема га више од половине предузетника. Најчешћи разлог који наводе за непоседовање сајта је – „нема потребе“. Међутим, ако погледамо светске статистике које кажу да 97% интернет корисника тражи локалне компаније, намеће се закључак да и те како има потребе, али да недостатак адекватних информација узима свој данак.

Ако није на интернету – не постоји

У 21. веку све је више купаца који свет гледају кроз интернет и сматрају да „ако није на интернету, онда не постоји”, па свесно ускратити интернету информацију да ваша фирма постоји и да је у комшилуку, што поменутих 97% интернет корисника можда никад неће сазнати, вероватно и није баш најбоља пословна стратегија.

Да би препорука „треба вам локални сајт” била веродостојнија, ево још неких светских бројки које поткрепљују ову тврдњу. На пример, не треба занемарити чињеницу да се 46% свих претрага на Гуглу односи на локалне информације. Овај податак је утолико битнији ако знамо да Гугл држи преко 90% светског тржишта веб-претраживача, док у Србији заузима 96,7% (92,24% на десктоп рачунарима и 98,6% на мобилним уређајима). Притом, 72% купаца после локалне претраге посети продавницу која је у кругу од осам километара од њихове тренутне локације. Такође, након претраге локалног предузећа на мобилном уређају, 88% купаца ће позвати или посетити ту фирму у року од 24 сата.

Да ли заиста треба занемарити све оне потенцијалне купце који, стицајем околности, не пролазе сваки дан поред ваше фирме па, сходно томе, не свраћају у њу и не знају да она у својој понуди има баш оно што је њима потребно? Или их, с обзиром на наведене статистике, ипак треба узети у обзир и пружити им бар основне информације путем интернета? Одговор се намеће сȃм.

Камен темељац интернет присуства

Ако смо се сложили да је сајт потребан, размотримо и шта треба уградити у његов темељ да би он на најбољи могући начин обавио свој посао. Наравно, реч је о интернет домену, али који домен користити? Неко би рекао „свеједно“, што је погрешно, неко би изабрао .com домен, што је у неким ситуацијама исправно, али, пошто говоримо о сајту који циља локално српско тржиште и до ког се долази кроз локалну претрагу, најбољи избор је национални .rs домен. За сваку одлуку је добро имати неколико добрих разлога, па хајде да се позабавимо њима.

На пример, Гугл и даље тврди да у резултатима локалних претрага предност даје веб-сајтовима на локалним, националним доменима, као што је .rs. У нашем случају, то је најјачи аргумент (према већ споменутом истраживању с почетка текста најчешћи разлог, 65,8%, за избор .rs домена за веб-сајт фирме је „због географског простора на који асоцира”). Такође, сајтови на .rs домену се препознају као домаћи, прављени наменски за домаћег корисника, што он уме да цени. Осим тога, .rs домен има и следеће предности:

  • Већи је избор слободних домена.
  • Може се заштитити од хаковања на чак три различита начина.
  • Све накнаде се плаћају у динарима.
  • Комуникација са корисничком подршком је на српском језику.
  • У случају било каквог спора, арбитража је у Србији.
  • Када је веб-сајт на .rs домену, могуће је проверити ко стоји иза њега.

А шта ако не изаберете .rs домен?

Најкраћи одговор би био – губите иницијалну предност. Направимо малу аналогију са атлетиком. Постоје атлетичари који су некад трчали и боси. Један од њих је освојио олимпијско злато 1960. Али то је усамљен случај. Сви остали олимпијски победници носили су патике. Да ли је свеједно које су патике? Наравно да није. Кад је реч о патикама за трчање, постоје такозване атлетске копачке. Процена је да за трке на 100 метара постојање посебних шиљака на таквим копачкама може трку да скрати за 0,5 до 1 секунду. Без таквих патика скоро је немогуће трчати 100 метара краће од 10 секунди.

Дакле, ако атлетичар обује патике (ваш локални бизнис, спреман за тржишну трку, добије веб-сајт), он тиме стиче озбиљну предност, а ако су те патике атлетске копачке (сајт је на .rs домену), он стиче одређену додатну предност.

Зашто свом бизнису не бисте обезбедили ту предност, ако већ знате како?

Закључак

Наравно, није све у домену. Гугл користи више од 200 параметара приликом рангирања сајтова, али ако су два сајта истог квалитета, један на .rs, а други на .com, Гугл ће у својим претрагама за упите из Србије фаворизовати онај који је на .rs домену. Дакле, ако сте на .rs, имате више шанси да Гугл прикаже баш ваш сајт интернет корисницима који траже локалне фирме, а њих је 97%. Притом, ако сте им довољно близу, 72% оних који су вас нашли свратиће и до ваше продавнице, јер сте им у комшилуку, иако обично не пролазе баш вашом улицом…

Како (ре)брендирати најслабији дан?

У свету интернет трговине, сваки дан носи са собом своје изазове и прилике. Поред безброј канала комуникације и оглашавања, циљева, сегментације, није једноставно одлучити које метрике пратитити. А још нисмо садржај и креативу споменули.

Истражујемо како унапредити резултате најслабијег дана, зашто то може да буде корисно, и пружамо вам корисне савете за активирање купаца и унапређење перформанси за дан у недељи са мањом посетом.

Срећни понедељак, шашава среда, плави петак…

Активирање купаца одређеног дана постоји одувек. У мору реклама које вас свакодневно затрпавају, и те како ћете приметити поменуте (ре)брендиране дане. Само је потребно да знате да то није нечији пуки хир, већ добро израчуната и анализирана кампања.

Оно што овде желимо да урадимо јесте да појачамо активност постојећих купаца, али можда и да досегнемо до нових, креирањем кампање која не зависи од других, која никоме „не стаје на прсте“, која нема везе са празницима и која даје нама потпуну контролу. Шта то у пракси значи?

То значи да ви одређујете правила, бенефите, па чак и дан у недељи када се акција спроводи.

Једно од питања које се поставља јесте како одабрати дан за активацију посебних акција. Иако је одговор на ово питање једноставан, потребно је заврнути рукаве и урадити „домаћи задатак”.

Анализирајте карактеристике својих купаца и идентификујте дан у недељи који континуирано бележи најслабије резултате.

На који начин активирати купце?

Поставите себи питање: „Шта је вредан бенефит за моје купце?“

У зависности од ваше делатности, размислите о посебним попустима, бесплатној достави, субвенционисању куповине, ексклузивним понудама или чак ограниченим издањима производа.

Комуницирајте са својом публиком путем друштвених мрежа и е-поште, наглашавајући јединствене предности куповине управо тог дана.

Шта нам све бројеви и анализа могу рећи?

Анализа података игра кључну улогу у великом броју кампања.

Проучите резултате како бисте идентификовали обрасце понашања купаца. Оно што може додатно да вам буде занимљиво, а сходно теми овога текста, концентришите се на бројеве који се односе на појединачне дане и истражите разлоге зашто су ти дани мање активни. То ће вам пружити одличан темељ за даље планирање кампање.

Разумевање овог обрасца омогућиће вам да циљате специфичне дане, ради повећања ангажмана и конверзија.

Креирање кампања

Када идентификујете дан с најмањом активношћу, креирајте маркетиншку кампању око тог дана.

Употребите све расположиве алате и канале комуникације како бисте најавили своју нову кампању коју ћете понављати из недеље у недељу.

Постарајте се да ваша кампања буде довољно привлачна да би привукла пажњу тренутних купаца, али и довољно атрактивна да привуче нове, потенцијалне купце.

Закључак

(Ре)брендирање најслабијег дана у недељи може бити кључ за повећање продаје и ангажовања купаца.

Покушајте да, бар на тренутак, изађете из ципела свакодневице и погледате ширу слику свог онлајн бизниса.

Анализирајте податке, идентификујте обрасце понашања и сачините паметну стратегију како бисте унапредили перформансе ваше интернет трговине.

Срећно!

pitajte.rs вебинар: Како креативци решавају проблеме?

Јун започињемо новим издањем pitajte.rs вебинара који смо посветили креативном процесу и креативном решавању проблема. О овој теми говори Милош Скокић, суоснивач агенције Жишка.

У адвертајзингу се проблеми решавају увек на исти начин. Клијент припреми бриф – опис проблема. Агенција одреди неколико стручњака који се осаме негде на више недеља. Читају бриф, читају истраживања, размишљају, раде ко зна шта… и након тога се појаве преуморни sa PPT презентацијом од 100+ слајдова који би требало да донесу решење.

Али како заправо тај процес изгледа? Шта се дешава иза завесе? Брејнсторминг сесије од осам сати? Самостални рад или рад у групи? Гомила истраживања и пешачког рада или јурење за тренуцима луде инспирације? Да ли ту постоје улоге? Јасно дефинисани кораци? Или је то процес сличнији призивању кише, мистичан, мрачан, али увек забаван?

Начин на који креативци у агенцијама раде на решавању проблема је често погрешно схваћен, али након ближег посматрања, може бити веома користан било коме, у било ком окружењу, ако покушава да схвати и обради велики број информација и да смисли нешто ново и корисно. Међутим, креативни процес није сасвим интуитиван и ако пробате да га организујете „по осећају“ можете завршити фрустрирани или са уверењем да „брејнсторминг не ради“. Не ради, јер не ради све. Ради само једну малу ствар у једном делу дивергентног процеса. И то само ако је одлично припремљен.

Питања на која одговара овај вебинар су:

  • Чему служи брејнсторминг?
  • Како се смишљају нове ствари?
  • Како се ради припрема и истраживање у креативном процесу?
  • Да ли је бољи индивидуални или групни рад?
  • Шта је конвергенција, а шта дивергенција у креативном раду?
  • Како препознати добру идеју?
  • Шта је прототиписање и мокаповање?
  • Које су нове тенденције у организацији креативног рада?

Милош Скокић је суоснивач агенције Жишка, креативни директор и креатор садржаја. Адвертајзингом се бави од 2013. године, са фокусом на дигитални маркетинг и садржај. Постао је предузетник 2016. од када се оријентише на организацију креативног рада и адвертајзинг у генералном смислу. Говорник је на регионалним конференцијама, један је од DIMAQ тренера, и често жирира адвертајзинг фестивале. Стално истражује формате и нове креативне изразе, а Жишка подкаст, његов гејминг Јутјуб канал и ТикТок профил посвећен „штреберској“ култури су неки од последњих успешних пројеката или само забавних хобија. Тешко је проценити.

Уколико вам је ова тема занимњива и корисна, погледајте 5. јуна у 20 часова премијерно издање pitajte.rs вебинара на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Милош ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре. 

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте били у току са свим корисним и занимљивим садржајима које објављујемо, као и да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.