Страна 14 – Домен

Живот пре интернета

На данашњи дан пре 39 година, 15. марта 1985. (скоро 23 године пре нашег .rs), регистрован је први интернет домен, симболичног назива – symbolics.com. Регистровала га је технолошка компанија из Масачусетса Symbolics Computer Corporation и тиме отворила врата новој дигиталној ери.

Током наредних неколико деценија, интернет домени постали су неизоставан део наше свакодневице. Од приватних веб-сајтова, преко онлајн продавница, до корпоративних и медијских портала, интернет домени су кључни за идентификацију свих веб-локација на глобалној мрежи. С временом, број регистрованих домена експоненцијално је растао, док су се интернет и повезане технологије шириле светом.

Данас постоји око 360 милиона регистрованих домена, а интернет је постао неопходан део наших живота. Неопходан за комуникацију, едукацију, забаву, пословање и још много тога.

Kолико је живот пре интернета био другачији?

Многи који су преживели то „мрачно доба” рећи ће вам како су тада људи били мање заузети, док је живот изгледао мање стресан и, некако, пријатнији. Али колико је другачије могло бити?

1. Амазон је био само река: Пре него што је постао познат као велика онлајн продавница, Амазон је био само назив реке у Јужној Америци, притом, највеће реке на свету.

Снимали сте музику са радија: Пре Спотифаја и mp3 формата, морали сте да чекате сатима да бисте са радија снимили жељену песму. Ко то није доживео, никад неће разумети задовољство савршеног темпирања снимања, како би се изоставили увек сувишни коментари музичких уредника који су ту музику пуштали.
Излазили сте из куће да бисте се дружили: Пре интернета, нисмо имали Јутјуб, Ибеј, Гугл и друштвене мреже. Због тога смо морали да излазимо из куће да бисмо се дружили, куповали потрепштине, гледали филмове и лично се упознавали са људима.
Енциклопедије су биле извор информација: Некада су постојале књиге које су се звале енциклопедије. Била су то мрачна времена када сте морали да претражујете и читате мноштво текстова у потрази за информацијама. Данас постоји Гугл.
За навигацију су биле неопходне карте: Возити кола кроз непознате пределе била је авантура за себе. Сама вожња по таквим пределима је изазов, а додатни изазов било је ширење карте преко шофершајбне и решавање дилеме – да ли гледати у пут испред себе или у пут на карти, и како успешно упарити та два пута. Данас постоје Гугл мапе и џи-пи-ес.
Губљење времена у канцеларији било је упадљивије: Живот у канцеларији пре интернета био је много тежи него данас. Било је врло тешко читати новине или буљити кроз прозор а да и даље изгледа као да радите. Данас, уз интернет, губљење времена је много лакше и дискретније.7. Објаве су постављане на прави зид: Пре интернета, ако сте желели да поставите неку информацију да је сви виде, морали сте да је одштампате или напишете, однесете и физички залепите на зид или неку другу површину. Нису постојале друштвене мреже. Наравно, и тад би се нашао неко ко би испод ваше објаве нажврљао неки безвезан коментар. Неке ствари се никад не мењају.
За игре са више играча био је потребан сто: Да бисте играли друштвене игре за више играча, пре интернета сте морали да се нађете са пријатељима, седнете за сто и прострете по њему коцкице, фигурице, велике и мале картоне, папире, оловке, и шта већ све треба. Данас за тако нешто не морате да будете ни на истом континенту, а камоли за истим столом.
Тролови су били митска бића: Пре интернета, трол је био биће из дечјих прича. Данас тролови живе на друштвеним мрежама. Анонимност неких платформи открива мрачну страну људских бића и претвара их у тролове.
Адресе нису имале тачку: И пре интернета су постојале адресе које воде до физичких локација и биле су у формату „назив улице + број”. Данас на интернету постоје адресе које воде до веб-локација и у формату су „назив + доменска екстензија”, са тачком која дели та два дела.

Напомена

Немојте бркати интернет и веб. Иако се често користе као синоними, они то нису. Интернет може постојати без веба, али веб без интернета не може. Веб (World Wide Web) јесте интернет сервис који омогућава да се преко веб-прегледача приступи сајтовима који се налазе на интернету, на интернет доменима. Гугл претражује веб, али користи интернет за свој Џимејл. Притом, и Џимејлу треба домен, али му не треба веб.

Како оптимизовати исплату варијабилног дела зараде

Високе плате, варијабиле, бонуси, као и друге сличне теме су слатка мука, јер значи да у компанијама постоји неког кајмака који се дȃ расподелити, а, опет, траже додатно ангажовање у смеру трошковне оптимизације већих исплата, које нарочито буду често присутне у ИТ сектору, као и на менаџерским позицијама.

За почетак анализе и гласног размишљања на ову тему потребно је увести концепт максималне основице доприноса коју, на неки начин, дефинише држава, али да не улазимо претерано у књиговодствену и пореску материју. Дакле, као што знамо, на нето зараду се обрачунава порез на доходак грађана, доприноси на терет запосленог и доприноси на терет послодавца. Све то чини целокупни трошак зарада који пада на терет послодавца. Суштински, основица доприноса јесте основица на коју се плаћа порез на доходак грађана, доприноси на терет запосленог, а оно што преостане јесте нето зарада. Споменута максимална основица доприноса на месечном нивоу јесте петоструки износ просечне зараде у Републици Србији. У тренутку писањa овог текста (2023. година), тај износ је 500.360 динара, а усклађује се на годишњем нивоу.

Потребно је запамтити још једно: колика год да је плата, доприноси се плаћају највише на износ који се добије применом одговарајућих стопа до износа максималне основице доприноса, а порез на доходак грађана се исплаћује на пун износ исплаћене зараде (наравно, узимајући у обзир умањење за месечни неопорезиви износ).

Замислите ситуацију да неко има редовну основну плату од 200.000 динара. Укупни трошкови за његову фирму су, у том случају, око 325.000 динара месечно. Годишњи трошак по овом основу би био око 3,9 милиона динара.

Такође, замислимо да ова особа по основу израчунатих варијабли: додатака, бонуса и сл., заслужује још 100.000 динара месечно на оних 200.000, што значи да месечно треба да прими 300.000 динара. То значи укупан трошак на месечном нивоу од 490.000 динара, а на годишњем нивоу од 5,9 милиона динара.

Претпоставимо да је аранжман следећи: да у 11 месеци тој особи буде исплаћено 200.000 динара месечно, што значи укупног трошка споменутих 325.000, а да бонус од 100.000 динара за свих 12 месеци буде исплаћен уз једну месечну зараду. Дакле:

200.000 + 12 x 100.000 = 1.400.000

У том случају, укупан трошак зараде за тај месец јесте 1,74 милиона динара, што значи да је ефективно оптерећење на зараду око 24-25%, уместо најчешћих око 61%. У овом случају, годишњи трошак зараде би био:

11 x 325.000 + 1.740.000, што даје укупан годишњи трошак од 5,3 милиона динара.

Поредећи са горњих 5,9 милиона, видимо да фирма, у наведеном случају, потпуно легално остварује уштеду око 600 хиљада динара. То отвара могућност да се, у оквиру овог насталог „луфта”, запосленом исплати и неки динар више, као награда за чињеницу да је „чекао” послодавца и слично (под овим претпоставкама могли бисмо се комонтно уклопити у варијабилу од 150.000 динара месечно, али исплаћених у једном месецу).

Потребно је напоменути да ова померања имају смисла за зараде које знатно надмашују највишу месечну основицу доприноса (бруто 1; тој висини бруто 1 зараде тренутно одговара плата око 355.000 динара).

Откуд ова уштеда? Па, из чињенице да је у овом случају, због високе месечне зараде, основица доприноса (нешто што зовемо „бруто 1”, или бруто зарада запосленог), математички виша од највише прописане основице доприноса од прописаног износа, па за обрачун доприноса користимо ту највишу прописану основицу. За обрачун пореза на доходак грађана користимо увек исплаћен износ, умањен за месечно пореско ослобођење које тренутно износи 21.712 динара.

Осим временског одређивања варијабила и оптимизације укупног трошковног оптерећења фирме по основу зарада, ово се може користити и код уговарања већих зарада, бонус шема, динамике исплате са новозапосленим, а са већим зарадама.

На пример: „Уместо да ти понудимо месечну плату од 350.000 динара, што значи да годишње ‘излазиш’ из фирме са 4,2 милиона динара по систему ‘радио − не радио’, хајде да овако конципирамо: месечна плата је 200.000 динара, па уместо да додатно зарадиш још 150.000, дајем ти прилику да кроз бонус шему зарадиш 200.000, али те бонусе уколико зараде исплаћујемо једном годишње. Ти имаш годишње 4,8 милиона динара, а компанија има мањи укупни трошак по основу зарада”.

Да резимирамо, потпуно у складу са законским прописима у Републици Србији, усклађивањем износа, динамике исплате, а пре свега договором на релацији послодавац–запослени, можемо једним ударцем убити две муве: оптимизовати трошак оптерећења зарада, а опет и омогућити запосленима да им на текући рачун буде исплаћено више новаца на годишњем нивоу.

pitajte.rs вебинар: Како изабрати прави домен за бизнис?

Наредно издање pitajte.rs вебинара у овој години биће премијерно приказано у среду, 6. марта у 20 часова, а овог пута бавићемо се доменима, са посебним освртом на то како да одаберете прави домен за ваше пословање.

Предавач је Миломир Драговић, директор фирме Тараба.

Придружите нам се на вебинару посвећеном свеобухватном разумевању света домена. На овом вебинару, стручњаци из индустрије ће вас провести кроз кључне аспекте одабира, регистрације, и управљања вашим интернет доменима, пружајући вам неопходно знање да донесете информисане одлуке за ваш онлајн идентитет.

Шта ћете научити:

– Разумевање домена: Од анатомије до различитих врста домена и како они функционишу

– Ћирилички домени: Предности, мане и компромиси који долазе са њима

– Одабир правог домена: Стратегије за брендирање, важност кључних речи и SЕО, утицај TLD-а, и како приступити интернационализацији

– Најбоље праксе: Савети за одржавање једноставности, заштита трејдмарка, и како подстицати раст и развој вашег бренда

– Регистрација домена: Како пронаћи и одабрати правог провајдера, важност приватности домена, и шта радити када домен истиче

– Напредне стратегије: Управљање портфолијом домена, препродаја, и увид у будућност домена

Са богатим искуством у софтверском инжењерству, предузетништву и управљању пројектима, Миломир Драговић је изградио каријеру која премошћава технологију, образовање, традицију и иновације. Директор је фирме Тараба која се бави креирањем дигиталних производа. Оснивач је Тараба Портала који представља Миломирову посвећеност очувању и промоцији ћирилице у дигиталном простору. Такође се активно бави едукацијом и креирањем стартапа Oakify који аутоматизује индуструју догађа.

Придружите нам се да заједно истражимо ове теме и опремимо вас знањем које ће вам помоћи да максимално искористите потенцијал вашег онлајн присуства!

Уколико вам је ова тема занимњива и корисна, погледајте 6. марта у 20 часова премијерно издање pitajte.rs вебинара на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Миломир ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте били у току са свим корисним и занимљивим садржајима које објављујемо, као и да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Пет примера евергрин садржаја за ваш сајт

На интернет се свакодневно поставља огроман број текстова. У таквим околностима није лако одржати корак са конкуренцијом и истовремено очувати квалитет садржаја који се презентује публици. Зато се треба сетити старе пословице која каже: „Ради паметније, а не више”.

Шта то значи?

Уместо да непрекидно истражујете нове теме и на свом сајту објављујете неколико текстова недељно, можете одабрати другачију тактику – креирање евергрин садржаја.

Шта је евергрин садржај?

Као што и само име сугерише, евергрин садржај је безвремен, увек актуелан, занимљив и користан публици. У њему се обично говори о неком учесталом проблему, пружају решења, разматрају трендови и теме које се често претражују на интернету, а све са циљем да се људима пружи прегршт корисних и проверених информација.

Још нешто, евергрин садржај није лако направити и неопходно је уложити поприлично времена у истраживање теме о којој се пише. Зато га на интернету и има релативно мало. Међутим, управо је то разлог зашто је евергрин садржај:

оно што вас може издвојити на тржишту;
од велике помоћи у бољем позиционирању вашег сајта у резултатима претраге;
извор који вам годинама може доносити повратне линкове и нове посете сајту;
сјајан начин за изградњу поверења код публике и подизање вашег кредибилитета.

Уколико вас занима како да овакав вид маркетинга искористите за себе, погледајте пет примера евергрин садржаја за ваш сајт, који ће вам читав посао олакшати.

1. Објавите истраживање које сте спровели

Спровођење оригиналног истраживања на неку тему је захтеван и компликован процес. Зато ову врсту евергрин садржаја и стављамо на сам врх листе.

Међутим, сви напори које уложите у своје истраживање и креирање оваквог садржаја могу вам се вишеструко исплатити. Наиме, добра истраживања су увек ексклузива и зато, не само да могу привући пажњу ваше циљне публике, већ и других сајтова и портала. То значи да постоји велика вероватноћа да ће и други сајтови пренети ваш текст и да веома лако можете добити повратне линкове ка свом сајту и постићи бољу позицију у резултатима претраге на интернету.

При томе, имајте у виду да вам за само истраживање нису нужно потребна велика улагања. Оно што је важно јесте да истражите неку занимљиву тему која је повезана са делатношћу којом се бавите.

Тако, на пример, уколико се бавите продајом гардеробе и опреме за бебе, можете обрадити питање: „Који су најчешћи проблеми са којима се новопечене мајке срећу и како их решавају”. Довољно је да, уз помоћ Гугл обрасца, направите анкету и, преко друштвених мрежа и одговарајућих група, замолите жене које имају бебу да је попуне.

Добијене резултате анализирајте и све склопите у један текст који ћете објавити на свом сајту, и добили сте одличан евергрин садржај.

2. Презентујте статистичке податке

Добра алтернатива истраживању јесте да прикупите статистичке податке о некој теми, односно да искористите истраживања која је спровео неко други. Наравно, уз обавезно навођење извора.

Те информације обликујте у текст коме ћете придодати свој стручни коментар или тумачење који ће читаоцима бити од користи и учинити да ваш текст буде оригинално ауторско дело.

Све можете обогатити и креирањем пратеће инфографике или видеа који ће публици помоћи да лакше схвати сам садржај.

Иначе, како се показало, публика посебно воли текстове који говоре о неким невероватним, провокативним или шокантним статистичким подацима.

Тако, на пример, текст: „Седам од 100 беба и након 3. године пишки у кревет због ове грешке” већина мајки вероватно не би могла да игнорише.

3. Направите студију случаја

Добре студије случаја редовно привлаче пажњу публике и, уз то, директно показују вашу стручност. У њима на конкретном примеру можете показати са каквим изазовима и проблемима сте се срели, приказати начин на који сте пронашли решење, објаснити зашто је то решење делотворно и приказати постигнуте резултате.

Овакав евергрин садржај ваше потенцијалне клијенте и сараднике засигурно неће оставити равнодушним. Утицаће на то да вам поклоне своје поверење, подићи вам кредибилитет и издвојити вас од конкуренције.

У студији случаја не морате говорити искључиво о свом успеху. Напротив. Можете испричати причу како бисте приказали неки свој неуспех, уз објашњење шта сте све из тога научили и описивање кроз какве сте муке прошли, што код читаоца може изазвати емпатију. Оваквим евергрин садржајем публици показујете где су замке и поручујете да, када сте ви већ упали у њих, они то не морају. Другим речима, читаоцима пружате директне и веома вредне информације, показујући истовремено да иза ваше фирме стоје живи људи који уче на својим грешкама како би помогли другима.

4. Саставите упутство

Да, ви сте верзирани у свом послу и открили сте све или макар већину тајни. Међутим, ваше потенцијалне муштерије се можда по први пут срећу са проблемима који су вама добро познати. Креирањем упутства „Како да (нешто, нешто)”, које ће разломити проблем и дефинисати кораке до решења на лако схватљиве мале целине, заправо едукујете своју публику и пружате корист.

Рецимо, младом брачном пару који очекује бебу и жели да купи креветац од велике вредности био би текст у коме се објашњава како одабрати рам, за који се душек одлучити, које су опасности ако се изнад кревеца окачи играчка…

Друга варијанта за овакав евергрин садржај јесте прављење чек-листи које могу бити засебан текст или убачене у „како да” текст. Њихова предност је што вашој публици омогућавају да лако испрати сваки корак и утврди где је дошло до грешке, уколико настане неки проблем.

Чек-листе можете посматрати као својеврсни кулинарски рецепт у коме се тачно наводе састојци и објашњава сваки корак спремања укусног јела.

Опрез!

Приликом прављења упутства како одабрати неки производ или услугу, у великом сте ризику да, заправо, направите директну промоцију онога што ви нудите. То није нешто што публика очекује од маркетинга садржајем и не може се подвести под евергрин садржај.

Пристрасност можете избећи тако што ће ваш туторијал бити фокусиран на едукацију читаоца, изношење савета стручњака и приказивање различитих и чак сукобљених мишљења.

5. Пружите публици добар савет

Ствар је сасвим једноставна. У центру оваквог евергрин садржаја је једно конкретно питање или проблем који се тичу ваше нише, а сам текст је ту да публици пружите савет, одговор или решење, уз објашњење зашто и на који начин ће они деловати.

На пример, питање/проблем који новопечени родитељи постављају од вајкада јесте „Како да беба престане да плаче?”. Иако постоје различити савети које можете дати, овде је потребно да се посветите само једном – оном који је најефикаснији, и да до детаља наведете зашто је делотворан, на који начин смирује бебу, да ли има добрих и лоших страна…

Наравно, питања/проблеми могу бити специфични, као у наведеном примеру, или општијег типа. Рецимо, на питање „Како правилно одгајати бебу?”, ваш евергрин садржај може пружити одговор у виду савета, односно препоруке одређене књиге која обрађује ову тему.

Да заокружимо причу о евергрин садржају за ваш сајт.

Увек имајте на уму да овакав садржај мора бити оригиналан и да захтева много времена и рада, због чега ћете имати мање објава на свом сајту у односу на конкуренцију. Међутим, овде ствари стоје као у причи о корњачи и зецу. Евергрин садржај је нешто што доноси велику корист на дуге стазе.

Зато, без обзира на то што већ имате блог на свом сајту у коме редовно објављујете текстове на неке од актуелних тема, покушајте да макар неколико пута годишње одвојите време за креирање евергрин садржаја.

pitajte.rs вебинар: Retail Ad Network

Ново издање pitajte.rs вебинара премијерно је приказано у среду, 7. фебруара у 20 часова. Тема којом смо се овог пута бавили је Retail Ad Network.

Гост вебинара био је Михаило Поњавић, генерални директор @ еПонуда.

Михаило Поњавић доноси преко две деценије дугог искуства у продаји и дигиталном екосистему. Тренутно ради као генерални директор у еПонуди, водећој српској платформи за паметну куповину и поређење цена. Током своје каријере био је на кључним позицијама у неколико компанија које су снажно повезане са дигиталним екосистемом.

Питања на која смо добили одговоре у овом вебинару су:

1. Колико је тешко придобити пажњу корисника на интернету?

2. Којим маркетинским алатима покушавамо да идентификујемо корисника?

3. Шта је Retail Media?

4. Које су процене величине инвестиције у овај канал оглашавања?

5. Какве су могућности и метрике огласавања у Retail Media каналима?

6. Какви изазови нас очекују?

Jош пуно корисних савета релевантних за ваше пословање можете погледати на снимку вебинара:

Како поставити паметне циљеве

Постављање циљева је основна активност на којој градите успех.
Стратешко планирање, као и било која маркетиншка и продајна стратегија, непотпуни су без циљева. Заправо, без циљева поставља се питање смисла њиховог постојања.

Циљеви се дефинишу на почетку, а затим долазимо до стратешког плана како те циљеве остварити.

Ово подједнако важи и када је реч о циљевима вас и вашег тима као појединаца, и када говоримо о тимским и компанијским циљевима.

Једна од познатих техника јесте постављање SMART или паметних циљева.

Скраћеница SMART долази из енглеског језика и представља пет основних постулата на којима се постављају циљеви, који треба да буду:

Специфични (Specific)
Мерљиви (Measurable)
Достижни (Actionable)
Реални и релевантни (Relevant)
Временски одређени (Timely).

Кренућемо од индивидуалног циља.

Желите да будете успешни на послу. То није специфичан циљ. Шта значи бити успешан? То је субјективна категорија и има простора за слободно тумачење. Да ли је то количина продатих артикала или успостављање односа са колегама, или то да се ви осећате пријатно и комфорно.

Ако нам је параметар продаја, онда постављате циљ на следећи начин: „Хоћу да будем успешан продавац на послу, да продам 100 зидних грејалица у наредних месец дана.”

То је специфичан циљ из разлога што сте дефинисали параметре, као што су ваша дефиниција успешности, затим конкретизовали на које артикле се то односи и квантификовали број артикала и временски период.

Следећи елемент је мерљивост. Не можете да кажете: „Хоћу да продам много производа”, јер реч „много” представља субјективну категорију и није иста за вас, вашег колегу или за вашег надређеног, већ треба да кажете тачан број, а то је, у нашем примеру, 100 артикала.

Да ли је тај циљ достижан и како ћемо га остварити? Уколико сте прошли месец продали 80 артикала, а план за овај месец је 100, то изгледа достижно, али ако сте прошли месец продали 10, онда тај циљ делује недостижно већ у самом старту. Уколико сте прошлог месеца продали 150, а овог планирате 100, то опет нема смисла.

Следећи параметар је да циљ буде реалан и релевантан. Да бисмо продали одређене количине артикла, набавка треба да буде стабилна, да тог артикла има на стању, да постоји потражња итд. Такође, треба да буде релевантно за вас и за вашу позицију. Ако сте ви продавац дечје опреме, онда је за вас продаја грејалица ирелевантна.

На крају, циљ треба да буде временски уоквирен да би имао смисао. Тај временски период може бити дан, недељу дана, месец или година. Сложићете се да није исто продати 100 артикала месечно и 100 артикала годишње.

Шта је веома важно када постављате циљеве?

Циљ пред вама треба да буде изазован, јер ако поставите циљ који то није, нећете напредовати у животу и на послу. Опет, постоји и проблем високих очекивања. Ако поставите превисоке циљеве, то може да вам се обије о главу.

Треба бити врло опрезан, а истовремено имати развијену свест и самопоуздање, и веровати у своје способности.

Када први пут постављате циљ по SMART методологији, сигурно ћете имати изазов да га добро процените, али како стичете искуство, биће вам све лакше. Савет је да циљ увек постављате на бази свог реалног искуства, поткрепљеног бројкама, а не утиском.

Дакле, поставите изазован циљ и потрудите се да га остварите. Уколико не успете у томе, анализирајте зашто се то није десило, да бисте из тога извукли корисне закључке. Кривити себе је узалудно, а још горе је кривити друге.

Циљеви треба да буду нешто у шта верујете: да прате ваше животне, моралне и пословне вредности.

Циљеве обавезно записујте у стратегију или документ који правите.

Зашто записивати циљеве? Зато што је научно доказано да је много већа вероватноћа да ћете их остварити. Записани циљеви су на неки начин обавезујући, али не у смислу да ће вам бити над главом као Дамоклов мач, јер је такав притисак контрапродуктиван.

Да бисте добро поставили циљеве, морате бити свесни где сте сада и којим ресурсима располажете и где желите да будете, шта желите да остварите.

Када причамо о тимским или компанијским циљевима, ситуација је врло слична.

Повећање продаје није добар циљ.

Добар циљ је дефинисан на следећи начин: „Од продајног тима који чине Јелена, Горан и Зорица очекује се да током првог квартала 2024. године спроведу акцију ребрендирања у објектима у Кикинди, Зајечару и Чачку по утврђеном плану и динамици. При томе ће на располагању имати следеће ресурсе:… Очекује се да ће акција резултовати растом промета у објектима током другог квартала 2024. године за 5% у односу на исти период претходне године.”

Није толико тешко имати паметан циљ, а лакше га је пратити и остварити.

EEAT (Experience, Expertise, Authoritativeness, and Trustworthiness) и његов утицај на SEO

У време када чак 68% свих онлајн искустава и интеракција отпочиње неком врстом претраге, SEO (оптимизација Search Engine-а), без било какве сумње, представља један од најважнијих огранака на пољу дигиталног маркетинга.

Узевши у обзир ту ситауцију, као и чињеницу да до 2030. године SEO индустрија тежи да достигне вредност од 218 милијарди долара, остаје зачуђујуће да су неки од основних постулата на којима се занива сам процес оптимизације недоречени или недовољно објашњени.

Наравно, сви смо свесни листе од 200 фактора које компанија Гугл користи како би рангирала резултате претраге. Али, уколико пажљивије погледамо овај списак, видећемо да је он написан пре у духу добрих пракси и препорука него јасних правила која дају предност одређеним критеријумима или прописију колики ћемо учинак постићи са конкретним акцијама.

Ова ситуација је додатно отежана чињеницом да, поред ових неодређених чинилаца, Гугл описује и критеријуме који се не убрајају у факторе за рангирање, али посредно унапређују квалитет SEO садржаја и на тај начин помажу процес оптимизације.

EEAT је један од тих чинилаца и у последње време добија много пажње.

Шта се налази иза скраћенице EEAT

Када кажемо EEAT, не мислимо само на појмове које одређује, које можемо видети из наслова овог чланка:

Experience – Искуство
Expertise – Експертиза
Authoritativeness – Ауторитативност или стручност
Trustworthiness – Поузданост.

Иако, сложићемо се, ове четири особине чине основу добро написаног садржаја, EEAT ипак не чини један од фактора који непосредно утичу на рангирање. Уместо тога, појам EEAT можете пронаћи у једном документу под називом Google’s Search Quality Rater Guidelines – опсежном упутству написаном на чак 168 страна, које носи назив Quality Raters, односно „проценитељи квалитета”.

Задатак ових запослених је да изврше инспекцију одређеног броја сајтова и, на основу датог правилника, процене квалитет садржаја и корисничко искуство крајњег корисника.

Да ли Quality Raters утичу на SERP резултате?

Најкраћи одговор на ово питање би био – не. Али, будући да је реч о SEO сектору, где је стваран опсег фактора који утичу на SERP резултате тешко утврдити, правилије би било рећи – не непосредно.

У најкраћим цртама, оваква врста евалуације је, бар за сада, намењена искључиво интерној употреби. У једној од својих објава, Гугл експлицитно наводи да се резултати рада Quality Raters особља користе искључиво за:

пружање повратних информација за унапређење услуге неопходних дивелоперима алгоритма;
помоћ при категоризацији садржаја ради унапређења система.

Стога, информације које пружа ово особље неће бити узете у обзир када алгоритам буде рангирао истражени узорак. Ове информације служе за унапређење самог алгоритма и постају нарочито битне у светлу лавине садржаја генерисаног од стране вештачке интелигенције, обиља дезинформација и нарушеног поверења у онлајн садржаје.

Како EEAT утиче на SEO процесе и рангирање?

Због свега поменутог, поставља се питање у чему лежи значај ЕЕАТ критеријума и шта је узрок њихове све веће присутности у SEO јавности. Како бисмо дошли до одговора, морамо најпре узети у обзир чињеницу да је Гугл корисничко искуство, односно његово стално унапређивање, још 2021. године поставио као свој приоритет.

При томе, треба узети у обзир да је корисничко искуство, само по себи, врло субјективно и немогуће за било какву врсту квантификације. Сигнали које Гугл користи за рангирање представљају само резултате интеракције корисника са одређеним сајтом. На основу критеријума као што су време проведено на сајту, структура самог веб-сајта и оптимизација за мобилне уређаје, Гугл покушава да извуче грубе закључке о томе колико је корисник био задовољан.

Будући да се унапређење Гугл алгоритама за рангирање врши на основу ЕЕАТ критеријума, на ове четири особине могли бисмо да гледамо као на својеврсни мост између Гугл алгоритма, који не може да процени субјективно искуство корисника, и креатора садржаја, који не може да у мерљивиим јединицама поступа на начин који би задовољио тај алгоритам.

Другим речина, иако не представља сигнал за рангирање, сет EEAT параметара служи да задовољи нашег крајњег корисника и охрабри понашање које ће, напослетку, довести до доброг SERP резултата.

EEAT, слово по слово

Ова чињеница даје EEAT критеријумима потпуно нови значај и чини их нечим што најбоље можемо описати као најмањи заједнички садржалац доброг садржаја. Узевши то у обзир, следећи део чланка посветићемо кратком прегледу сваког од ових слова.

Experience

Искуство, односно Experience, представља најновијег члана EEAT породице (до децембра 2022. године овај акроним је био познат само као EAT). Треба напоменути да се овог пута не мисли на искуство корисника, него на искуство аутора и његово познавање теме којом се бави.

Креатори који би желели да утичу на привлачност свог рада и корисницима пруже боље искуство, требало би да пронађу начин да свој рад демонстрирају. То се најчешће постиже давањем пластичних примера и коришћењем аудио-визуелних садржаја који илуструју тему о којој је реч. Навођење личних искустава и личних запажања такође може бити веома корисно.

Expertise

Поред тога што би требало да прикаже да има непосредног искуства везаног за тему којом се бави, SEO аутор требало би и да демонстрира висок ниво стручности. Притом треба имати у виду да Гугл приоритет даје садржају креираном од стране сертификованих професионалаца, као и да се садржај оцењује на основу квалитета чланка, а не квалитета сајта. Стога, уколико аутору недостаје извесни стручни педигре, постизање задовољавајућег нивоа експертизе може се постићи једино темељним и квалитетним истраживањем.

Authoritativeness

За разлику од претходног критеријума, ауторитет или стручност јесте фактор који се оцењује на нивоу целог сајта и његовог утицаја у стручним круговима. Стога, можемо рећи да је испуњавање овог критеријума уједно и најтеже, и обично се постиже квалитетним и конзистентним радом унутар једне нише. Ауторитет и утицај самог аутора такође могу бити од велике помоћи.

Trustworthiness

Поузданост се може најбоље описати као репутација сајта у очима јавности и стога се овај критеријум односи на читав низ чинилаца као што су: безбедност, транспарентност, тачност пружених информација, итд. Будући да је добрим делом техничке природе, овај фактор се налази у позадини претходна три и може донети ниске EEAT оцене, без обзира на квалитет постигнут у другим обастима. Стога можемо рећи да је можда и најважнији и да захтева посебну пажњу.

Оцењивање постигнутости EEAT критеријума

Напослетку, треба споменути и то да се оцењивање испуњености EEAT захтева не врши према неким арбитрарним утисцима него у оквиру прецизних дефиниција постављених од компаније Гугл, који су опет наведени у Google’s Search Quality Rater Guidelines.

Према овом упутству, објављени садржај може бити:

Lowest EEAT – Странице оцењене овом оценом сматрају се непоузданим и корисници треба да их избегавају, нарочито уколико су у питању YMYL теме (Your Money or Your Life – садржаји који могу имати утицај на финансије, здравље или лично благостање читаоца).
Lacking EEAT – Страница којој недостају задовољавајући ниво искуства или експретизе. Као пример можемо навести странице које не дају довољно информација о критичним поступцима и процедурама.
High Level of EEAT – Реч је о садржајима који приказују висок ниво искуства и стручности, дају детаљне информације, али су, такође, објављени на сајтовима које карактерише висок ниво поузданости.
The Highest Level of EEAT – Овде је реч о најпоузданијим садржајима написаним од стране експерата, који могу да се користе за цитирање у чланцима које карактерише нижи EEAT квалитет.

Завршна разматрања

Када се све сабере и одузме, може се закључити да, иако EEAT критеријуми, бар за сада, немају директан утицај на SERP рангирање, они свакако дају смернице за производњу квалитетног SEO садржаја и могу помоћи у постизању добрих резултата. У блиској будућности, они ће бити и „штап” који ће бити коришћен за препознавање и означавање оваквих садржаја.

Али, чак и ако оставимо по страни сва ова техничка разматрања, можемо се сложити да је за успешан SEO потребан садржај који је привлачан, поуздан, уверљив, поткован информацијама и лак за дељење. EEAT критеријуми пружају добру основу за производњу таквих ресурса.

Кликер: Иновативна школа програмирања за децу

Кроз програмирање они развијају младе и креативне умове будућности – они су Кликер, ИТ центар за децу. Миомир Попесков, један од суоснивача, покренуо је ову школу како би деци узраста од 5 до 18 година приближио нове технологије на квалитетан и иновативан начин, и заинтересовао их за професије садашњости, али и будућности.

Уз преко 100 стручних предавача, ову франшизу школе програмирања до сада је похађало преко 17.000 деце, кроз 17 различитих програма.

Када и како је настала идеја да покренете Кликер?

Миомир Попесков: То је било 2015. године, када сам почео да учим програмирање. Баш у то неко време објављен је конкурс за бизнис идеје, а како се мени допало учење програмирања од нуле, у договору са братом и тадашњом девојком, решио сам да се пријавимо са пројектом за школу програмирања.

Према бизнис плану, требало је да школа буде комерцијална, али би део средстава био одвојен за децу слабијег материјалног статуса како би и она могла да је похађају. Чак и након осам година, та замисао и даље живи тако што сваке године одржавамо на стотине бесплатних радионица, где клинци могу да дођу и упознају се са нашим програмом рада.

Ко је био први предавач и од чега сте кренули?

Миомир Попесков: За себе волим да кажем да сам био нулти предавач, који је, из часа у час, допуњавао курикулуме. Прво смо кренули са најобичнијим програмирањем, прецизније Scratch-ом и платформом App Inventor, која је служила за прављење мобилних апликација.

Кад је Scratch уведен у основне школе и постао део наставног програма, испоставило се да смо били визионари зато што смо све време упорно тврдили да деца њега могу да савладају и пре поласка у пети разред.

Када и по ком принципу сте бирали прве запослене?

Миомир Попесков: Чим је порастао број полазника, желео сам да се повучем из наставног процеса како бих радио на развоју школе, па је на мени било да пронађем замене. Прве предаваче смо нашли тако што сам окачио оглас на Фејсбук групи Математичког факултета у Београду.

Јавило се 5-6 студената, које сам лично интервјуисао у неком од оближњих кафића, с обзиром на то да још увек нисмо имали сопствени простор. Током разговора гледао сам какав им је темперамент и да ли својом појавом делују као неко ко би могао деци да преноси знање, док њихову стручност нисам доводио у питање.

Испоставило се да сам направио добар избор пошто је та прва група предавача остала доста дуго у Кликеру. Сада су они програмери, а неки од њих су и на сениорским позицијама. И сви нови предавачи су долазили на њихову препоруку, што нам је и те како значило.

Данас имамо сарадњу са разним партнерима и студентским организацијама, али наши предавачи више нису само са факултета који имају ИТ смерове. Сада имамо и педагоге, дефектологе… Сви они добијају обуку и постепено се уводе у процес предавања деци.

Кренули сте од програмирања. Која поља данас покривате?

Миомир Попесков: Поред програмирања, школа на интересантан начин подучава децу електроници, роботици, 3Д штампи, односно свим оним областима које су део садашњости и које ће им помоћи да спремно изађу на тржиште рада.

Да бисмо све то остварили, радимо у малим групама – до осморо деце. Уз то, сви програми имају уџбенике из којих деца прате наставу, док родитељи редовно добијају извештаје о напретку њихових наследника.

Како сте развијали те нове програме?

Миомир Попесков: Прве програме сам лично направио, скупљајући материјале са разноразних страна, па сам их склапао у једну смислену целину. Даље су тај посао преузели наших предавачи који су дошли са МАТФ-а јер смо знали да не смемо да се зауставимо на само једном или два програма, а они су прави људи за то – компетентни да то осмисле.

Пратили смо шта је релевантно у свету за тај тип образовања, па смо тако увели роботику, купивши роботе који су баш намењени за едукацију. Након тога смо уврстили и наставке, између осталих – Scratch II и App Inventor II, те и веб-програмирање.

Наравно, чим видимо да је неки програм превазиђен, ми одмах делујемо и заменимо га са неким актуелним и релевантним у том сегменту. Један од таквих примера јесте PHP, којег је наследио JavaScript. Истовремено, пратимо како деца реагују на лекције из њих, па уколико има потребе, њих или дорадимо или избацимо.

У плану нам је да уведемо графички дизајн, који би требао да заинтересује девојчице. Све у свему, циљ нам је да имамо квалитетне програме који погодују полазницима.

Да ли постоје неки услови за упис у школу?

Миомир Попесков: Укратко – не. Подуже – када смо ми кретали, увелико су постојале школе програмирања, али оне су имале улазне тестове и првенствено су те школе биле намењене за надарену децу. Нама је од старта наум био да Кликер буде отворен за сву децу.

Потврда тога да смо направили прави избор дошла је са првим оформљеним групама, где су сва деца лепо реаговала на курс, те показала интересовање за нове ствари. У складу са тим, настали су и нови програми, које су осмислили наши тадашњи предавачи.

Све у свему, са 17 програма на располагању, наша школа је отворена за децу од 5 до 18 година старости.

Како је почело ширење пословања?

Миомир Попесков: Испрва смо били лоцирани у изнајмљеном простору, који је имао своје рачунаре на располагању, што нам је било свакако најисплативије. Убрзо смо се осамосталили, нашли сопствени простор и купили опрему.

Пошто је било све више и више заинтересованих, а Београд је велики град, почели смо да отварамо школе на више локација. После две године пословања примили смо прве упите из других градова, што унутар, што ван граница Србије, ради покретања школа програмирања по нашем програму.

То је био почетак франшизног модела пословања, зар не?

Миомир Попесков: Тачно тако, иако првобитно нисмо размишљали о томе. Међутим, размислили смо и одлучили да томе дамо шансу. Стога, заинтересованим странкама смо уступили право да користе наш бренд и цео визуелни идентитет, те доставили наш план и програм рада и обуке предавача. У принципу, добили су читав Кликеров know-how.

Данас, имамо 36 активних центара у Србији, Македонији, Босни и Херцеговини, као и у Црној Гори. Током 2024. године очекујемо да тај број порасте на 50, с обзиром на то да је сасвим извесно да ће се у Хрватској, али и у земљама где већ послујемо, отворити значајан број центара. Притом, у току су преговори са партнерима из Словеније, али о том потом.

Ко данас чини Кликеров тим?

Миомир Попесков: Предавачи којих има 30 у београдским центрима и преко 100 на нивоу целе Кликер мреже, а имамо и координатора наставе. Та особа је задужена за то да се настава одвија по плану и, по потреби, за дораду програма. Такође, имамо и школског педагога, који је задужен за све специфичне ситуације које се десе у раду са децом и у комуникацији са родитељима.

Са друге стране се налази организациони део, који се бави пословањем наших едукативних центара, склапањем нових партнерстава, те њиховим увођењем у систем, уз нашу константну подршку.

Како долазите до нових полазника?

Миомир Попесков: Кад је реч о упису, то углавном функционише путем Фејсбука и Инстаграма. Те друштвене мреже користе родитељи, који су наша циљна група. Неки од Кликер ИТ центара, такође, оглашавају се преко Гугла. Исто тако, више од 50% полазника су тзв. повратници – односно, они настављају да се едукују код нас након завршетка једног програма.

Са друге стране, гајимо и тај офлајн маркетинг, где се кроз флајере или учешћем у неким догађајима рекламирамо и у школама и у тржним центрима. Наравно, код „разрађених” центара је ту и препорука „од уста до уста”, која је дефинитивно најбоља реклама за наше програме.

Знате ли колико сте до сада имали полазника?

Миомир Попесков: Нашом експанзијом и отварањем нових центара, тај број се драстично увећао. Мислим да је до сада програме Кликера похађало 17–18.000 клинаца, док нас у 2024. години чека издавање још око 4.000 диплома.

Иако то звучи импресивно, нама је далеко драже када добијемо поруке да су та деца уписала и завршила средње ИТ школе или техничке факултете. То само показује колико ова мрежа има утицај на младе умове, како код нас, тако и у иностранству.

Какви су планови за даље?

Миомир Попесков: Као што сам већ споменуо, они се односе на увођење нових курсева, као и на ширење Кликер мреже у Хрватској и Словенији, што је уједно и наш пробој на ЕУ тржиште. То са собом повлачи додатне регулативе и дозволе од министарстава, али и локализацију садржаја програма. Но, радујемо се тим изазовима.

Колико вам значи сајт у пословању?

Миомир Попесков: И те како, поготово откако смо урадили редизајн сајта. Он је сада прегледан и садржи гро битних информација, које помажу заинтересованим родитељима да контактирају с нама и распитају се о појединостима, те пријаве децу на неку од бесплатних радионица које организујемо пре почетка школске године, где потенцијални полазници могу изблиза да се увере да ли је тај програм за њих или не.

Зашто сте одабрали .rs домен?

Миомир Попесков: Искрено говорећи, кад смо радили rebranding, нисмо планирали да послујемо ван граница Србије и онда је било најлогичније да узмемо .rs домен због позиционирања у резултатима претраге и саме чињенице да смо српски бренд.

Да ли је одзвонило AI видео-клиповима на Јутјубу?

Неко неупућен би се са правом запитао о чему се ради? AI генерисани видео-клипови!? Има ли тога, како то ради и може ли ту нека пара да се узме?

Кратак одговор на ова питања би био: Да, врло једноставно, и може.

Број клипова који су у последње две године потпуно или делимично генерисани путем вештачке интелигенције експлодирао је на Јутјубу, а велика је вероватноћа да сте и ви имали прилике да гледате неки такав видео а да нисте знали како је направљен.

Када кажемо AI generated, већина људи прво помисли на слике или видео, што је логично, али број клипова са AI генерисаним гласом или музиком је много већи. Када кажем AI генерисани глас, ту не мислим на неке звукове које сте могли чути у старим филмовима као, на пример, у „Робокапу” (RoboCop), већ су то изузетно уверљиве репродукције које, поред различитих језика, могу да говоре и са акцентом (отезање као у Аустралији или онај господски британски акценат). Велики број креатора који не говори довољно добро енглески или неки други популаран језик на овај начин добио је прилику да своје видео материјале представи много већој публици него раније.

Генерисање видеа из промпта је још увек у повоју, али се и то назире на хоризонту. На недавно одржаном CES сајму у Лас Вегасу, јануара ове године, nVidia је представила низ новости везаних за AI и креирање садржаја. Њихово чедо под називом stable diffusin сада је доступно свима за експериментисање, а резултати су прилично фасцинантни. Цео овај пројекат је у бета фази, а ако вас интересује да се мало поиграте са овом апликацијом, морате да имате nVidia картицу на свом рачунару и да скинете код са линка: https://stability.ai/stable-video.

Наравно, за слике ту је ClipDrop, који је део Stable фамилије, а саме слике су прилично добре, мада је Midjourney и даље мало бољи. Али, за разлику од „средњег путовања”, овај сервис је за сада бесплатан. Ако сте радознали, правац на њихов веб-сајт: https://clipdrop.co/.

Број прегледа у коме је био AI generated материјал у 2023. години износио је неколико милијарди, што и није тако много у односу на укупан број прегледа на Јутјубу, али је овде простор за злоупотребу много већи. Рецимо, сви се сећамо deep fake видеа у коме Илон Маск тврди да је из Босне, тј. из Шипова као и чувена ријалити… па можемо рећи звезда – Змај од Шипова. Сам deep fake био је изузетно уверљив, па су појединци јавно тврдили да је Илон из Босне! Ова ситуација на прави начин демонстрира могуће проблеме. Због таквих ствари ускоро ће свако ко постави видео на Јутјуб морати да означи да ли се у клипу налази AI generated материјал или не.

Ако вас лично интересује да направите неки AI generated видео, можемо вам препоручити неколико сервиса који су углавном намењени пословним корисницима и пружају им могућност да креирају комплетан видео, водитељ и сам текст кроз текстуалне команде.

Colossyan AI је окренут ка људима који праве разне курсеве а немају спољашност или довољно добро владање страним језиком. Као и сви програми, и овај је бесплатан за тестирање, а нуди све могућности које смо горе поменули.

Deep Brain AI је сервис који је намењен почетницима и као такав даје прилично мешовите резултате. Врло лако ћете пребацити неки блог пост у видео или генерисати кратак видео на неку тему, али да би ваш клип „заблистао”, мораћете мало да се помучите у опцијама. Оно што га одваја је врло велики број темплејта и интеграција са популарним четботом Chat GPT.

Веома слична Deep Brain-у је и Synthsia, која нуди могућност креирања видео-садржаја кроз текстуалне команде. Оно што је одваја од остатка јесте подршка за више од 60 језика, међу којима су српски, босански, хрватски и македонски. Пре пар месеци, када сам је тестирао, српски и македонски су звучали „најметалније”, али сада би ситуација требало да буде много боља.

Вреди поменути и FlexiClip, који има сличне могућности као и претходни програми.

За крај, време је да попричамо о парама, тј. шушкама. Да ли је могуће зарадити од AI генерисаног садржаја?!

Укратко, одговор је: „Да”. Јутјуб за сада не прави питање ако у клиповима имате слике, видео или текст који је генерисала вештачка интелигенција, а колико ћете пара зарадити зависи само од ваше маште и квалитета вашег видео-клипа. Сви горе побројани сервиси су идеални за креирање садржаја који је намењен пре свега клијентима или пословним људима, али исто тако могу да праве и занимљиве видео-клипове.

Ако мислите да аутор претерује са оптимизмом, у свом извештају за 2023. годину сам Јутјуб тврди да људи, генерално, немају проблем да гледају AI генерисан садржај све док је он занимљив и забаван. Оно што је можда и најинтересантније је следеће: 40% свих испитаника из 14 земаља у којима је ово истраживање спроведено за себе мисли да су контент креатори када је у питању видео-материјал. Они на AI гледају као на важан алат који им помаже у производњи, што значи да ћемо у времену које долази имати све више клипова који су делимично или потпуно креирани на овај начин.

Како да вам ChatGPT изабере савршен назив домена

Сви знамо колико је тешко а колико важно осмислити добар назив домена. Он је један од основних елемената онлајн идентитета, на коме се гради поверење купаца, као и камен темељац веб-сајта на коме се гради целокупно онлајн пословање.

Домен је први елемент од ког креће Гуглова претрага и врло важан део слагалице при грађењу бренда. Треба да буде атрактиван, лако памтљив и да асоцира на нешто што је у пословном смислу битно фирми која га користи. Да би задовољио све те критеријуме, често је потребно доста времена и значајна доза креативности да би се одредио онај прави. Потребна је и одређена количина среће, јер увек постоји могућност да је идеалан домен већ заузет и да је потребно осмислити нову верзију. А онда све почиње из почетка…

На путу до идеалног домена свака помоћ је добродошла, а однедавно нам помоћ стиже и у виду ChatGPT-jа, апликације чија „интелигенција” је базирана на алгоритмима машинског учења. Досад смо видели да уме да пише на разне теме, на разним језицима и разним писмима. Нису му страни ни српски језик и ћирилица. Имајући у виду његове могућности и до садa показано „разумевање” доменске проблематике, морао сам да пробам да „проћаскам” с њим и видим како стоји са избором домена.

Како дефинисати прави упит?

Упит је текст који се уноси у ChatGPT, на основу ког он даје одговор, па кроз серију упита и одговора ви, на неки начин, водите конверзацију са њим. Што је упит детаљнији, то ће резултати бити бољи. У упиту се може дефинисати и стил писања, а можете се позвати и на неке познате ауторе и њихов стил. Могућности варирања упита су скоро бесконачне и директно утичу на добијени резултат.

Конкретно, тестирао сам ова два упита, исписана ћирилицом:

„Напиши кратку причу о интернету“
„Напиши кратку причу о интернету, како је и зашто настао и како је постао ово што данас знамо као интернет“.

На први упит је дао кратак одговор у форми приче, јер му никакво додатно објашњење нисам дао:

Интернет је магични свет у коме су стварност и виртуелни свет спојени. Главни јунак је обичан човек који се уронио у виртуелни лабиринт и открива безкрајна поља информација и неограничене могућности комуникације. Ипак, као и у приказама, постоје опасности, вируси и хакери који угрожавају сигурност овог света. Унатраг свим опасностима, наш јунак стиче мудрост и знање које обогаћује његов живот. Интернет је место где наши јунаци срећу нове пријатеље, налазе одговоре на своја питања и отварају врата ка непознатим световима. Ово је прича о великом открићу које је променило свет заувек.

Да, постоје извесне словне грешке, али треба имати у виду да „разговарамо” са апликацијом на језику и писму који му нису „матерњи”.

У другом случају, одговорио је двапут дужим текстом, на много мање поетски начин, јер га је у том правцу усмерио мој упит:

Интернет, ово глобално чудо, настао је из жеље за повезивањем света. Као главни извор његовог настанка сматра се хладни рат између САД и СССР. У жељи да олакша комуникацију и размену информација у случају нуклеарног сукоба, америчка Војска развила је технологију под именом ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network). Ова мрежа, настанак интернета, првенствено је послужила академским и војним потребама.

Касније, ARPANET је развијан и расириван, отворивши врата новим могућностима. Ширење интернета на комерцијалну и општу употребу десило се у осамдесетим и деведесетим годинама. У овом процесу су настали преговори, стандарди и протоколи који су допринели уједињавању различитих мрежа у један глобални интернет.

Данас, интернет је постао неизоставан део живота свих нас. Омогућава нам брзу комуникацију, приступ информацијама из целог света, образовање, е-трговину и бројне друге могућности. Интернет је постао платформа за иновације, друштвено активизам, истраживања и разоноду, трансформишући начин на који живимо и радимо.

Питао сам га и шта му је то „расириван”, па је одговорио: Реч „рашириван“ означава процес или акцију ширења или проширивања нечега. У контексту који се односи на интернет, „рашириван“ би се односио на процес ширења и распрострањивања интернета као мреже, услуге или технологије на нове кориснике и подручја.

Дакле, зна шта је хтео да каже, али се збунио код избора српског појма. Добра страна ChatGPT-jа је што без проблема „подноси критику” и врло радо ће исправити сваку грешку коју направи. Ако и даље кубури са неким појмом (што му се дешава), бар ћете знати на шта је мислио и сами кориговати добијени текст.

Како је текао „разговор” са ChatGPT-jeм

Да бисте добили што бољи одговор у вези са доменом погодним за ваш бизнис, у упит треба да укључите детаље о типу пословања, специфичним елементима понуде, циљној публици и осталим важним стварима. Такође, можете да дефинишете и шта назив домена не треба да садржи.

Ја сам се определио за фиктивну продавницу одеће и написао му следеће:

Генериши креативне идеје за назив .rs домена за моју нову продавницу одеће. Назив .rs домена треба да садржи појам или појмове на српском. Назив .rs домена не сме да комуницира ексклузивност и скупоћу, већ квалитет и доступност. Требало би да се допадне људима у раним тридесетим, становницима градова. Назив домена треба да буде атрактиван, што краћи и лак за памћење.

Као одговор, дао ми је 20 предлога и додао љубазну реченицу: Надам се да ћете пронаћи овај избор корисним и да ће вам помоћи да одаберете савршен назив .rs домена за вашу продавницу одеће. Да опет напоменем да је цела конверзација вођена на српском језику, на ћирилици, коју ChatGPT одлично разуме. Неки од предлога су били: TrendiOdevanje.rs, StyleKutak.rs, OdecaPlus.rs, GradskiStil.rs, OdecaPoMeri.rs, NajboljiIzbor.rs, UrbanModa.rs, KvalitetniLook.rs, TopOdeca.rs, ModerniStil.rs, CityGarderoba.rs, ElegancijaUGradu.rs…

Приметићете да је користио „ошишану” латиницу за називе домена иако у њима фигурира нпр. појам „одећа” који се, иначе, на латиници пише са дијакритичким знаком. Такође, иако сам напоменуо да „назив .rs домена треба да садржи појам или појмове на српском”, ChatGPT је користио и енглеске појмове, али… да ли је то грешка? Или је то урадио намерно, с обзиром на дефинисану циљну групу и начин комуникације који она свакодневно користи?

Мислим да се ChatGPT показао сасвим добро у улози „кума”. Можда вам је понудио заиста савршен домен, можда вам је само дао добру идеју, али чак и да није директно кумовао вашем домену, мислим да су његови предлози довољно добри да вас инспиришу да, уз мање модификације, брзо стигнете до жељеног решења.

Тестирање граница

Да би цела ствар била мало занимљивија, поставио сам му још један, скоро исти упит, уз једну малу, али значајну измену – уместо за .rs домен, тражио сам му предлоге за називе .срб домена, и добио следеће: OdecaKvalitet.rs, GradskiStilSrb.rs, KvalitetnaOdeca.rs, ModaGrad.rs, KvalitetOdevanja.rs, OdevnaPonudaSrb.rs, ModniIzborSrb.rs, StilskiIzbor.rs…

Овај пут је ChatGPT очито био „деконцентрисан”, јер није „схватио” да .срб треба да буде доменска екстензија, а не део назива латиничког домена.

На мој следећи упит: Дао си предлоге назива .rs домена, не .срб домена. Називи треба да буду на ћирилици, не латиници, ChatGPT се љубазно извинио речима: Извините на недоразумевању. Ево неколико предлога за .срб домене на ћирилици. И понудио домене као што су: ОдећаКвалитет.срб, ГрадскиСтил.срб, КвалитетнаОдевање.срб, УрбаниСјај.срб, МодаУГраду.срб, УрбаниСтил.срб, МодниИзбор.срб, ГрадскаЕлеганција.срб, СтилскиИзбор.срб…

Мислим да се ChatGPT и овај пут показао сасвим добро. Треба му опростити „недоразумевање” и ситне словне грешке, јер српски језик уме понекад да збуни и људе, а камоли софтверске алате.

Закључак

Наравно, ово је био само експеримент, али се показало да вам ChatGPT заиста може помоћи ако останете без идеја за назив домена. Искористите га да добијете инспирацију, а затим се поиграјте резултатима. Пробајте, уме да буде баш забавно. А и корисно.

Пар речи о ChatGPT-ју

ChatGPT није представник оне вештачке интелигенције на коју помислимо кад гледамо научнофантастичне филмове. Ако ChatGPT питате о томе ко је и шта је, рећи ће вам да користи алгоритам за одређену врсту машинског учења који је развијен за боље разумевање зависности између различитих делова текста. Овај алгоритам учи из огромних количина текстуалних података како би разумео контекст разговора и генерисао одговоре сличне људским. И, то је све. Вештачка интелигенција је, ипак, много шири концепт од машинског учења.

Притом, машинско учење није угледало светлост дана 30. новембра 2022, када је компанија OpenAI свету представила свој ChatGPT – машинско учење је применио Алан Тјуринг још 1950-их година прошлог века развијајући свој шаховски програм. Користимо га већ годинама на Фејсбуку и у мобилним телефонима (за препознавање лица), свака препорука за неки садржај на друштвеним мрежама базирана је на томе, као и апликације за превођење са једног језика на други…

Дакле, развојем ChatGPT-ја и сличних алата нећемо добити Терминатора који ће нам се једног дана обратити чувеним ”I’ll be back”, али ћемо добити корисне алате за помоћ у свакодневном послу. Увелико распламсана дискусија на тему хоће ли такви алати заменити људе изнедрила је одговор који гласи: Неће. Само оне људе који такве алате неће умети да користе. А ChatGPT је неспорно врло користан алат, ако знамо да га користимо на прави начин.